Мехмед Шукри-паша
Мехмед Шукри-паша (тур. Mehmed Şükrü Paşa) био је официр Отоманске султанове војске, војсковођа, најпознатији по томе што је турску војску предводио у периоду опсаде Једрена (1912-1913. године), једне од најважнијих битака Првог балканског рата.
| Мехмед Шукри-паша | |
|---|---|
 Шукри паша | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1857 |
| Место рођења | Ерзурум,  Османско царство |
| Датум смрти | 5. јун 1916. (58/59 год.) |
| Место смрти | Цариград, Османско царство |
| Војна каријера | |
| Војска | Османска војска |
| Чин | Паша |
| Учешће у ратовима | Први балкански рат |
Биографија
уредиМехмед Шукри-паша ступа у војну службу Османске војске 1879. године, као артиљеријски лајтнант. После периода обуке у Француској и војне службе у Немачкој, брзо се издиже у хијерархији османске армије достигавши чин бригадног генерала са 36 година старости (1893. године). У исто време и сам помаже у едукацији других младих официра предајући математику и балистику на Војној академији у Цариграду.[1]
У августу 1903. године Мехмед Шукри-паша предводио је аскере Једренског вилајета, који су жестоко потукли устанике у Преображенском устанку, на подручју Странџе.[2]
Крајем септембра 1912. године, неколико дана пред избијање рата са земљама Балканског савеза, Шукри-паша је именован за команданта Једрена, на челу корпуса састављеног од 60 хиљада војника. Месец дана касније, као резултат пораза Источне армије у Лозенградској операцији и Лилебургаско-Бунархисарској операцији, град је освојен од стране здружене српско-бугарске војске. Под командом Шукри-паше гарнизон врши неколико напада и продужава борбу до краја јануара 1913. године. Потпуна капитулација наступа 13. марта, услед коначног пробоја бугарске војске на источни сектор утврђења.[3] На његов лични захтев да се преда команданту српске војске Степи Степановићу, заробљен је од стране команданта 20. пешадијског пука, мајора Милована Гавриловића.[4]
Пад Једрена био је крај војне каријере Шукри-паше. После кратке паузе, у време када је био ратни заробљеник у Софији, одлази у Цариград и напушта активну војну службу.[1]
1998. године у Једрену је откривен споменик, а две године касније и музеј сећања на Балканске ратове са статуом Шукри-паше.[5][6]
Референце
уреди- ^ а б Wasti, Syed Tanvir. The 1912-1913 Balkan Wars and the Siege of Edirne Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2013). Middle Eastern Sudies, т. 40 (2004), №4, pp. 72-73 (достъп от 13.02.2013)
- ^ Кьосев, Дино / Данаилов, Ламби. Илинденско-Преображенското въстание 1903—1968. София, Издателство на Националния съвет на Отечествения фронт, 1968. pp. 112-115 (достъп от 13.02.2013)
- ^ Марков, Георги. България в Балканския съюз срещу Османската империя, 1912-1913. София, издателство Наука и изкуство, 1989. pp. 320-323 (достъп от 13.02.2013)
- ^ „Белановица”. О пуковнику Миловану Гавриловићу. Приступљено 6. 1. 2017.
- ^ „The Memorial of Şükrü Paşa. The Museum Of Balkan War”. Архивирано из оригинала 08. 01. 2009. г. Приступљено 27. 11. 2013.
- ^ Камелия Мирчева, Турско кафе, подсладено с българска история и още нещо (достъп от 13.02.2013)