Марко Марковић (глумац, 1980)
Марко Марковић (Крагујевац, 28. август 1980) српски је филмски, телевизијски и позоришни глумац.
| Марко Марковић | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||||
| Датум рођења | 28. август 1980. | ||||
| Место рођења | Крагујевац, СФРЈ | ||||
| Образовање | Академија уметности Универзитета у Новом Саду | ||||
| Занимање | глумац | ||||
| Рад | |||||
| Битна улога | Мочвара — Бранислав 'Бане' Вукелић Бележница професора Мишковића — заменик министра Последња аудијенција — министар Христић Новембарски човек — Рус, обезбеђење | ||||
| Веза до IMDb-а | |||||
| |||||
Каријера
уредиМарковић је рођен 1980. године у Крагујевцу, а дипломирао је глуму у класи професора Виде Огњеновић и Љубослава Мајера на Академији уметности у Новом Саду.[1] Од 2007. до 2021. године био је члан глумачког ансамбла у Народном позоришту у Сомбору где је одиграо значајан број улога[1][2], док је од 2022. године постао члан Српског народног позоришта у Новом Саду.
Прву филмску улогу остварио је као Тоша у филму Fellowship Offerings из 2004. године.[3]
Добитник је многобројних награда за свој рад, укључујући Награду Милош Жутић за најбоље глумачко остварање 2020. године, за улогу у представи „Семпер идем” и Стеријину награду за глумачко остварење.[4][5]
Филмографија
уреди| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 2000-е | |||
| 2004. | Fellowship Offerings | Тоша | |
| 2004. | Последња аудијенција | министар Никола Христић | |
| 2010-е | |||
| 2011. | Златна левица, прича о Радивоју Кораћу | Тома Почанић | |
| 2012—2013. | Јагодићи | Бандика | |
| 2014. | Новембарски човек | Рус, обезбеђење | |
| 2015. | Улица липа | кум од Ладно | |
| 2015—2019. | Андрија и Анђелка | вежбач, Никола, комшија | |
| 2015. | Сумњива лица | дилер 1 | |
| 2019. | Ургентни центар | Срећко | |
| 2019. | Краљ Петар Први | официр са ожиљком | |
| 2019. | Нек иде живот | адвокат Дрњаковић | |
| 2020-е | |||
| 2020. | Неки бољи људи | Жарко Вујков | |
| 2021. | Љубав испод златног бора | Марко Рађен | |
| 2021. | Bullets Over Marseille | Винавер | |
| 2021. | Династија | хакер | |
| 2021. | Бранилац | Адам Ђорђевић | |
Позоришне улоге
уредиУлоге у Народном позоришту Сомбор
уреди- Човек из језера, Каштел у језеру. Режија: Марјан Нећак (2021)
- Семпер идем, режија: Горчин Стојановић (2019)
- Травничка хроника, режија: Никита Миливојевић (2019)
- Клеант, Тариф. Режија: Игор Вук Торбица (2019)
- Аристарх Домониковић Голошчапов, интелектуалац, самоубица. Режија: Милан Нешковић (2018)
- Кад би Сомбор био Холивуд, режија: Кокан Младеновић (2018)
- Манојло, Чудо у Шаргану. Режија: Марко Торлаковић (2017)
- Поштар Максимилијан, Местро. Режија: Милан Нешковић (2017)
- Октавије / Каска, Јулије Цезар. Режија: Кокан Младеновић (2015)
- Драгиша Павловић, Хеимабуч (Књига о завичају). Режија: Горчин Стојановић (2015)
- Дон Педро, кнез арагонски /Дон Хуан, Много вике ни око чега. Режија: Ана Ђорђевић (2015)
- Јован Поповић - гимназијски професор, драмски писац, Мистерија. Режија: Душан Петровић (2014)
- Велимир Павловић, Доктор Нушић. Режија: Кокан Младеновић (2014)
- Ханс Герлинген/Ханс Герлинген млађи/Михаил Ман, Чаробњак. Режија: Борис Лијешевић (2013)
- Шимурина, коментатор и тумач представе, Представа Хамлета у селу Мрдуша доња. Режија: Кокан Младеновић (2012)
- Џон Смит, Сестре Карамазове. Режија: Радослав Миленковић (2011)
- Јован Недељковић, Пучина. Режија: Владан Ђурковић (2011)
- Конрад Тришински, Окупација. Режија: Душан Петровић (2010)
- Поткољосин, Женидба. Режија: Ана Ђорђевић (2010)
- Траскот, Плен. Режија: Радоје Чупић (2009)
- Виктор Емануел Шандебиз / Пош, Буба у уху. Режија: Оља Ђорђевић (2009)
- Оговарање, режија: Љубиша Ристић (2008)
- Доктор Борментал, Иван Арнолдович, Псеће срце. Режија: Радослав Миленковић (2008)
- Виа Балкан, режија: Горчин Стојановић (Путовање), Ларy Запиа (Нигде другде), Кокан Младеновић (Путоказ) (2007)
- Витез од Рипафрате, Мирандолина. Режија: Филип Гринвалд (2007)
- Кадмо, Кадмо краљ. Режија: Нела Антоновић (2007)
- Стар онлајн, режија: Душан Јовић (2007)
- Редитељ, Џим, Рег, Фреди, Војник, Моногамија. Режија: Ана Томовић (2007)
- Жан, Маска, режија: Горчин Стојановић (2007)
- Петар, отац, 22, Последња смрт Френкија Сузице. Режија: Кокан Младеновић (2006)
Значајне улоге у другим позориштима
уреди- Мелхиор Габор, Буђење пролећа, режија: Ј. Антонијевић
- Ђоакино Росини, Севиљски берберин, режија: Намања Петроње
- Неколико улога у представи Коме верујете, режија: Д. Михајловић
- Свештеник, Шибање, режија: Љ. Мајера
- Фриц Шифлер, царев ађутант, Карло Велики, Текелија, режија: Д. Петровић
- директор школе, Олег Петровић, Пластелин, режија: Љ. Мајера
- Џејмс, Поручник са Иншимора, режија: Ж. Томић
- Апостол и Исус, Чудо у Јабнелу, режија: М. Белегишанин
- Василије, Покондирена тиква, режија: К. Крњајски
- Цирто, Птичице, режија: Р. Рапоња
- Господин. Смит, Ћелава певачица. Режија: И. Клеменц
- Светла страна Ореста, Електра. Режија: М. Јанкетић
- Оштијер, Дундо Мароје, режија: Р. Миленковић
- Родерик, Смрт Лигеје, режија: А. Божина
- гроф Парис, Ромео и Јулија. Режија: П. Штрбац
- Катурјан Катурјан, Пилоњман, режија: Ж. Томић
Награде и признања
уреди- Награда за младог глумца на 57. Фестивалу професионалних позоришта Војводине у Зрењанину (Последња смрт Френкција Сузице)[1]
- Награда за најбољу мушку епизодну улогу на 61. Фестивалу професионалних позоришта Војоводине (за улогу Поткољосина, Женидба)
- Награда за две улоге на фестивалу Љубише Јовановића - „Театар на правом путу" (за улогу Виктора Емануел Шандебиз/Пош, Буба у уху)
- Специјална награда за глуму (за улогу Јована Недељковића, Пучина) на 19. фестивалу класике „Вршачка позоришна јесен"[1]
- Награда из Фонда „Дара Чаленић" за најбољег младог глумца на 58. Стеријином позорју
- Стеријина награда за глумачко остварење (за улогу Ђорђа Лебовића у представи Семпер идем)
- Награда „Љубиша Јовановић“ за најбољу мушку улогу на 5. Позоришном пролећу, Шабац (Травничка хорника)
- Награда Милош Жутић за најбоље глумачко остварење 2020. године, за улогу у представи „Семпер идем”[4]
Референце
уреди- ^ а б в г „Марко Марковић”. Народно позориште у Сомбору. Приступљено 28. 12. 2021.
- ^ „Marko Marković”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 13. 3. 2021.
- ^ „Marko Marković”. IMDb. Приступљено 28. 12. 2021.
- ^ а б „Марку Марковићу „Милош Жутић””. Политика. 27. 12. 2021.
- ^ „Марко Марковић, лауреат Стеријине награде: Позориште мора да опстане”. dnevnik.rs. 5. 10. 2020.
Спољашње везе
уреди- Марко Марковић на сајту Театрослов
- Марко Марковић на сајту ИМДб
