Дара Чаленић
Даринка Дара Чаленић (Нови Сад, 18. јул 1934— Београд, 12. март 2021) била је српска глумица.[1]
Дара Чаленић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 18. јул 1934. |
Место рођења | Нови Сад, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 12. март 2021.86 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Занимање | глумица |
Породица | |
Супружник | Влада Петрић |
Рад | |
Активни период | 1957—1988. |
Битне улоге | Дара Павловић (Луде године) Рулетова девојка Анчица (Рађање радног народа) Зорка Богдановић (Тајна манастиске ракије) келнерица Нада (Те ноћи) Соња Петов (Нож) |
Веза до IMDb-а |
Биографија
уредиДара Чаленић потиче из занатлијске породице од оца Лазара и мајке Кристине рођ. Златић. Веома рано је почела да показује интересовање за глуму па је са пет година играла у дечјој групи, а после ослобођења се учланила у пионирско позориште које је водио Милан Ајваз, а нешто касније Милан Тошић.[1]
Годинама је била у браку са Владом Петрићем, доктором филмских наука, јединим Европљанином који је у Америци постао доктор филмских наука и који је предавао на Универзитету Харвард и био један од најцењенијих филмских стручњака у овој области на свету.[2]
Домаћој јавности најпознатија је по улози Даре Павловић у серијалу Луде године.
Глумила је у многим филмовима, на телевизији је одиграла више од тридесет улога.[3] Од 1970. године живи на релацији Београд – Бостон. Последњу представу у Београду одиграла је почетком осамдесетих, а након тога напустила глумачку каријеру и рад на снимању „Лудих година” да би са супругом живела у Сједињеним Америчким Државама.[1] „Живот Емили Диксон” је комад који јој је донео највише признања, чији је аутор њен супруг.[4][3] Из Фондације „Даре Чаленић”, од 2004. године, установљене су две специјалне (новчане) награде за најбољу глумицу и глумца до 30 година.[3][1]
Доживела је мождани удар 2015. године и од тада је била у инвалидским колицима. Након можданог удара се са супругом трајно преселила из Сједињених Америчких Држава у Београд. [5]
Добитница је награде за глумачко остварење на Стеријином позорју 1965. године, за улогу Изоте у представи Савонароли и његови пријатељи.[1]
Награђена је 2006. године златном плакетом и дипломом Стеријиног позорја „за изузетну глумачку личност и помоћ младима”. Године 1975. добила је награду Авала филма за најбољу дебитантску улогу у филму Поп Ћира и поп Спира.
Умрла је у Београду, 12. марта 2021. године, у току ноћи, у својој непуној 87. години.[6]
Сахрањена је на Градском гробљу у Новом Саду.
Улоге
уреди1950 ▼ | 1960 ▼ | 1970 ▼ | 1980 ▼ | Укупно | |
---|---|---|---|---|---|
Дугометражни филм | 5 | 7 | 7 | 5 | 24 |
ТВ филм | 1 | 16 | 7 | 2 | 26 |
ТВ серија | 0 | 4 | 6 | 2 | 12 |
ТВ мини серија | 0 | 0 | 0 | 2 | 2 |
Укупно | 6 | 27 | 20 | 11 | 64 |
Референце
уреди- ^ а б в г д „ЧАЛЕНИЋ Даринка Дара”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Приступљено 22. 1. 2024.
- ^ Радосављевић, Радмила (04. 12. 2010). „Надовезивање је смисао трајања”. Новости. Приступљено 02. 01. 2015.
- ^ а б в Требјешанин, Борка (25. 05. 2007). „Нигде ја нисам отишла”. Политика. Приступљено 07. 07. 2020.
- ^ Живковић, Јелена (2014). „БИОГРАФИЈА Дара Чаленић”. Архивирано из оригинала 20. 04. 2015. г. Приступљено 02. 01. 2015.
- ^ https://www.pulsonline.rs/ (06. 04. 2018). „DOŽIVELA JE MOŽDANI UDAR: OVAKO DANAS IZGLEDA GLUMICA DARA ČALENIĆ! VIDEO”. Приступљено 23. 04. 2020.
- ^ „Преминула Даринка Чаленић, Дара из „Жикине династије"”. Танјуг. Радио-телевизија Србије. 12. 3. 2021. Приступљено 13. 3. 2021.
Спољашње везе
уреди- Дара Чаленић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Чаленић, Дара Театрослов на сајту Музеја позоришне уметности
- Умрла Даринка Чаленић, чувена Дара из \"Жикине династије\", након дуге и тешке болести (Ало, 12. март 2021)
- У филму је била удата за Жику, а приватно за правог господина који је предавао на Харварду: Дара пре смрти открила какав је био муж и како су се венчали (Блиц жена, 12. март 2021)
- IN MEMORIAM - Дара Чаленић (1934-2021) („Вечерње новости”, 16. март 2021)