Лаб
Лаб је река која настаје на Копаонику од Мургулске реке и Речице, у месту Палатна, протиче кроз Подујево, тече котлином Мало Косово и улива се у Ситницу код места Велика Река код Доњег Становца)[1] око 300 м испод места.[1] У близини његовог изворишта, налазе се остаци Врхлаба, средњовековног дворца који је подигао српски краљ Милутин (1282—1321). Изузев у изворишном делу, Лаб је равничарска река која меандрира кроз косовску равницу. Има усечено корито обрасло врбама. С пролећа и јесени, од киша и топљења снега на Копаонику, често поплави приобални појас. Његове веће притоке су Батлава и Качандолска река. Био је богатији водом, док није река Батлава преграђена браном, изнад села Батлава, и тако створено Батлавско језеро (Орланско језеро), ради снабдевања Приштине и околних насеља водом.
Лаб | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 72 km |
Басен | 19.570 km2 |
Слив | црноморски |
Водоток | |
Извор | обронци Копаоника |
Ушће | Ситница |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Србија |
Насеља | Подујево |
Река на Викимедијиној остави |
Слив Лаба (Полабље) је током средњовековног раздобља чинио истоимену жупу Лаб, која се даље делила на Горњи Лаб и Доњи Лаб.
За време НАТО бомбардовања СРЈ, на мосту преко Лаба, у месту Лужане, један пројектил испаљен из авиона погодио је аутобус Ниш експреса пун путника, већином Албанаца из Подујева. Страдало је 60 путника, међу којима 15 деце и једна трудница. Другим пројектилом погођена је екипа Хитне помоћи која је долазила амбулантним колима из Приштине, да помогне повређенима.
Референце
уредиЛитература
уреди- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
- Драго Ћупић, "Ономастика Косовског Полабља", Баштина, бр. 14 (2002), стр. 293-297.