Велика Река (Вучитрн)
Велика Река (Веља Река, код локалног становништва) (алб. Lumadh) је насеље у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Према попису становништва на Косову 2011. године, село је имало 1.017 становника[1].
Велика Река | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Вучитрн |
| Становништво | |
| — 2011. | 1.017 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 45′ 22″ С; 21° 01′ 30″ И / 42.7561° С; 21.0250° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 519 m |
.svg)  Велика Река Велика Река на карти Србије | |
Географија
уредиСело је у равници, на десној обали реке Лаб, 0,5 км од његовог ушћа у Ситницу. У близини, североисточно од села, пролази магистрални пут Приштина- Косовска Митровица. Збијеног је типа и не дели се на махале.
Историја
уредиСело је постало 1871. премештањем Черкеза из Лаба, где су живели седам година по свом досељењу са Кавказа. По селу Великој Реци у Лабу, где су били колонизовани, и ово је њихова насеобина названа Великом Реком. У Турској администрацији се званично звала Исханије Зир (Доња Исханија).[2] Владика рашко-призренски и каснији Патријарх српски Павле у свом извештају Светом Архијерејском Синоду СПЦ, поред осталога, наводи податак да су на гробљу у В. Реци код Вучитрна, 17. септембра 1984. године, албански националисти изметом премазали српске православне надгробне споменике. Свештеници су се жалили да се расељавање нашег живља врши и даље.[3]
Порекло становништва по родовима
уредиЧеркески родови[4]
- Наћ (4 куће) и Жјау (2 куће), оба од племена Абадзеха („Абдзах“). Доселили се 1864. са Кавказа, из области Д’ж.
Аутоколонисти
- Алексић (2 куће) 1924. из Шљивова.
- Анђелковић (1 кућа) 1924. из Шљивова.
- Бекчић (1 кућа) 1919. из Раковица (Рашка).
- Богавац (2 куће)1914 из Чемерна(Краљево).
- Букмировић (1 кућа) из Прогорелице.
- Дубовац (6 кућа) 1914.
- Ђоровић (1 кућа) и Веселиновић (1 кућа). из Јошаничке Бање.
- Ђукић (1 кућа) 1933. из Плоче (Жупа александровачка).
- Јанковић (1 кућа) 1914.
- Љиљак (1 кућа) 1941. из Баније (Хрватска)(остали последњи у селу све до 1999. године).
- Марковић (1 кућа) 1927. из Рудара (Топлица).
- Николић (1 кућа) 1933. из Александровац (Жупа александровачка).
- Пецић (2 куће) 1914. из Јеланца.
- Прибићевић (1 кућа) 1923. из Баније (Хрватска).
- Радета (1 кућа) 1922. из Субера (Ливно).
- Цвејић (3 куће) 1922. из Криве Реке (Брус).
Колонисти
- Јеремић (2 куће) и Анђелковић (1 кућа) 1925 из Грабовнице (Топлица).
- Максић (1 кућа) 1929 из Косовске Митровице.
- Мирчетин (1 кућа) 1923. из Манђелоса (Сремска Митровица).
Демографија
уреди| Демографија[5][1] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 327 | |
| 1953. | 375 | |
| 1961. | 395 | |
| 1971. | 443 | |
| 1981. | 542 | |
| 1991. | 630 | |
| 2011. | 1.017 | |
Становништво по националности
уреди| Националност | Број | % |
| Албанци | 1,364 | 99.31 |
| Срби | 1 | 0.10[1]. |
Референце
уреди- ^ а б в „Попис становништва 1948-2011”. 2014. Приступљено 02. 11. 2014.
- ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. стр. 161—162. COBISS.SR 155363340
- ^ Стојчевић, Павле (2019). Православље, бр.1247, 1. март, Текст: Са распетог Косова и Метохије. Београд: СПЦ. стр. 4.
- ^ Атанасије Урошевић-Косово
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе
уреди- (језик: енглески) Lumadh/Velika Reka на fallingrain.com
- (језик: енглески) Maplandia
