Кориље

Кориље
Кориље;
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскомитровачки
Општина	Звечан
Становништво
— 2011.	1.572
Географске карактеристике
Координате	42° 54′ 48″ С; 20° 50′ 05″ И / 42.91333° С; 20.83472° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	518 m
	Кориље Кориље на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	38227
Позивни број	+381(0)28
Регистарска ознака	KM

Кориље (алб. Korilë) је насеље у општини Звечан, Косово и Метохија, Република Србија. Село је оскудно водом. Она се употребљава с бунара и са извора Водице, а лети се доноси са Стублине која је под Видовим Брдом. У осоју Видова Брда је „кладенац“ Бара, на који се поји стока. Кроз село периодично тече поток Бубан. На основу података из летописа школе може се утврдити да је на овим просторима прва школа почела са радом 1914. године у селу Кориље у сеоском хану. Током Првог светског рата школа је прекидала са радом да би настава поново била организована 1919. године у приватној кући. Током наредне године изграђена је зграда са две учуионице и станом за учитеља. У почетку је постојало само једно одељење са ђацима из Кориља, Звечана, Матице и Житковца, а касније су долазили ђаци и из других села.

Географија

Горња Кориља је на источном присоју Видова Брда и по косама које су са леве стране потока; има кућа и по странама Дољанске Крчевине. Њиве су око кућа на местима Преслу, Орницама, Присоју, Великој Њиви, Малој Њиви, Крчевини; испаше су у Шабанову Лазу, Старом Селу, Дугачким Ливадама, Ибровој Ливади и код Чабранских Бара.

Историја

Око 1316. године краљ Милутин дао је село Горње Кориље, са својим засеоцима, манастиру Бањсци. Црквица, посвећена Малом Спасовдану, подигнута је на темељима старе порушене црквице у старом сеоском гробљу. Ту је и садашње гробље за Горње Кориље, Доње Кориље и за Матицу.

Порекло становништва по родовима

У селу су ови родови:^[1]

Кулизе, Соврлићи, Врбљани, сада Јанићијевићи (5 кућа), Радовићи (4 куће), слава краљ Дечански, предак из колашинског Бурлата, неко време био у насељу Врби код колашинског села Лучке Ријеке, па отуда прадед дошао у Горње Кориље, а у Врби су остали одељаци Соврлићи. По предању старином су из пештерских Корита код Новог Пазара.

Млађовићи, Младеновићи (9 кућа)., Васићи (8 кућа)., Миловићи (2 куће), слава Ђурђиц, су из племена Дробњак из колашинских Брњака, дошли у село Матицу, па пред крај прошлога века прешли Кориље; Недељковићи у Матици и Несторовићи у Житковцу су од њих.

Караџићи, Ђеловићи и Анђелковићи (7 кућа), Матковићи (5 кућа), слава Св. Никола, прешли из Матице, старином из Свињарева на Косову у коме и сада има Ђеловића.

Гвоздић, (1 кућа), су од Гвоздића у Доњем Кориљу.

Радовановићи, Тимотијевићи (2 куће), Радуловићи (3 куће), слава Св. Стефан, су досељени однекуд од Пећи (нису рођаци са Петковићима иако имају исту славу).

Доње Кориље

Доње Кориље или Гвоздићи је између Матичиног Крша, Мајдана и Осоја.

Географија

Куће су скупљене по родовима, поређане поред главног пута који води из Великог Звечана за Горњу Кориљу. Најнижа група кућа је непосредно до Великог Звечана. Њиве су на местима која се називају: Равна, Крчевине, Бежанија, Букоровина, Чукарак, Бања и Караула.

Воде

Вода се употребљава с бунара, који пресушује, па се тада захвата на чесми код школе у Великом Звечану и на „кладенцима“ у Горњој Кориљи. Стока се поји на Ибру. Кроз село протичу Кориљачка Река, Матички Поток, Лужњачки Поток, Мицин Поток и Оџин Поток.

Историја Доњег Кориља

У потесу је старо гробље. У њивама Милетића има гроб непознате личности. Данашње гробље је у Горњем Кориљу, па се тиме потврђује, да је становништво Горње Кориље старије од Доње. У селу се вади камен у „мајдану“ за зидање зграда и за надгробне споменике.

Порекло становништва Доњег Кориља

Порекло становништва по родовима:^[2]

Караџићи, Живковићи, (6 кућа), Аксентијевићи (2 куће), слава Св. Никола, су досељени из Свињарева на Косову; Аксентијевићи су били 1880. године у Теочину у Топлици, па се повратили.

Гвоздићи (7 кућа), слава Ђурђевдан, прекађују св. Илију, су Колаци из племена Дробњак, предак дошао из колашинске Пресеке.

Милетићи, Козаревци (8 кућа), су од Милосављевића у Козареву.

Тимотијевићи (2 куће), Радовановићи (3 куће), Адамовићи (4 куће), слава Св. Стеван, су досељени однекуд од Пећи, старином од Пламенаца у Црној Гори; од њих су Тимотијевићи у Горњем Кориљу.

Милутиновића, 3 куће, Петровић, 1 кућа, су од Васића у Горњем Кориљу, дед дошао као терзија од Брњака у Колашину.

Јанићијевић, 1 кућа, од Врбљана, Јанићијевића у Горњем Кориљу.

Демографија

Према проценама из 2009. године које су коришћене за попис на Косову 2011. године, ово насеље је имало 1572 становника, већина Срби.^[3]

Популација (ист.): Кориље
Година	1948	1953	1961	1971	1981	1991	2011
Становништво	456	490	439	932	915	854	1.572

Еволуција становништва

Становништво

Етнички састав према попису из 1961.^[4]‍

Срби	438	99,77%
Црногорци	1	0,23%
Укупно: 439

Етнички састав према попису из 1971.^[5]‍

Срби	899	96,4%
Црногорци	16	1,72%
Муслимани	10	1,07%
Албанци	3	0,32%
Хрвати	1	0,11%
Укупно: 932

Етнички састав према попису из 1981.^[6]‍

Срби	895	97,8%
Црногорци	11	1,20%
Муслимани	5	0,55%
Југословени	3	0,33%
Укупно: 915

Референце

^ Петровић 2010, стр. 110.
^ Петровић 2010, стр. 111.
^ „Composition ethnique 2009”. Приступљено 10. април 2018.
^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
^ Национални састав становништва СФР Југославије 1971. године pod2.stat.gov.rs
^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs

Литература

Петровић, Петар Ж. (2010). Рашка : антропогеографска истраживања. Књ. 2. Нови Пазар, Нови Сад: Музеј "Рас", 2010. (Нови Сад : Панпапир). 978-86-80813-16-5. COBISS.SR 176130060 COBISS.RS 176130060

[FOOTNOTEПетровић2010110-1] Петровић 2010, стр. 110.

[FOOTNOTEПетровић2010111-2] Петровић 2010, стр. 111.

[stats3-3] „Composition ethnique 2009”. Приступљено 10. април 2018.

[4] Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs

[5] Национални састав становништва СФР Југославије 1971. године pod2.stat.gov.rs

[6] Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]