Дробњаци

Дробњаци су старохерцеговачко племе које је ушло у састав Црне Горе 1878. године. Дробњаци, расељавајући се, носили су то име са собом, и име Дробњак, Дробњачки налазимо: у Лици и на Гласинцу као презиме, у Бањанима као име мјеста (Дробњачка међа), у Рисну, у околини Београда, у Подрињу, у порјечју Западне Мораве, као презиме, у Скопској Црној Гори, (као име села), на Косову се читав крај између Штимља и Неродимља зове Дробњаци, у Кузмину и Вучитрну, као презиме, неколика села у Ибарском Колашину насељавају Дробњаци и тако се зову, око Новога Пазара, као презиме итд.

Дробњак се први пут помиње као презиме (Бран Дробњак) 1354. г., а као племе 1390. г. Дробњак је имао нешто налик полу-аутономији и чувао је своју стару племенску организацију, која је била демократска и почивала на општем праву гласа, све до присаједињења Црној Гори. На челу племена је био насљедни кнез, а на челу војске војвода, кога су бирали племеници на сабору, а потврђивао га везир у Шавнику. Сабору је предсједавао кнез, а право бирања имали су сви племеници, који су носили и који носе оружје. Одлуке су морале бити једногласне. Племе су основали: Вуловићи, Ђурђићи, Косорићи, Томићи и Церовићи, који су се у 17 вијеку доселили из Бањана у катуне у Дробњак.

1692. године се спомиње вођа Дробњака, војвода Илија Ћосовић.^[1]

Најпознатија Дробњачка братства су Томићи, Ђурђићи, Косорићи, Караџићи,Крстајићи (славе Никољ-дан ), Чупићи, Жугићи, Церовићи, Зарубице, Мемедовић, Машићи, Павићевићи, Ћеранићи, Мандићи, Маловићи и Јауковићи. На Ивици и на Језерима су затекли Криче (Кричкове), побили се с њима и протјерали их преко Таре у Кричак, гдје их има и данас. На Језерима је погинуо чувени крички војвода Калока. Племенска слава Дробњака је Св. Ђорђије (23/4). Скоро све су цркве и манастири у Дробнацима посвећени Св. Ђурђу и сваки прави Дробњак мора славити Св. Ђурђа. Али да би могли ићи један другоме у посјету о слави, многи славе преславу, и о преслави сијеку колач, а о Ђурђеву-дану само шаљу Пуњапуње и свијећу у цркву. Тако једни Крстајићи, Јањићи и Томићи у Дробњацима славе Св. Николу, Караџићи Св. Аранђела, Машићи Савин-дан, Косорићи Никољ-дан итд.

Ђукнићи су једно од ӊајстарих братстава.Не зна се тачно кад су неки одселили у Пиву,а из Пиве даље, у 17. веку у Џерову.

Дробњаци су на Ђурђевдан 1604. године добили Турке, када су се сви побратимили и узели да славе Ђурђевдан као главну славу и приславу.

Дробњаци у ширем смислу обухватају и племе Ускоци и племе Шаранци.

У Дробњацима је 1927. године. било 40 насеља до 2.200 кућа са 14.000 до 15.000 душа. Главна му је варошица Шавник. Дробњаци су најпознатије и најбројније племе у Црној Гори. Од свих племена у Црној Гори највише историјских, географских, социолошких и културолошких књига написано је о Дробњацима а међу најпознатијим ауторима су: Цвијић, Дучић и Станковић.

Дробњаци су дали многе знамените личности:

Јауковићи: Данило Јауковић , Вoјин Јауковић ,Ђурђина Јауковић, Јосиф Јауковић
Мандићи: Андрија Мандић
Машићи: Лука Машић ( изградио једну од првих кула у Дробњаку), Крсто Машић (Борац у народно ослободилачком рату), Мићо Машић (професор математике), Радисав Машић (писац, бивши начелник општине Фоча)
Крстајићи: Драга Јонаш , Младен Крстајић , Живко Крстајић
Караџићи: Вук Караџић, Радован Караџић, Шујо Караџић,
Цвијићи: Јован Цвијић,
Церовићи: Новица Церовић, Стојан Церовић (новинар), Стојан Церовић (професор), Жeлимир Церовић
Каљевићи: Живојин Мишић,
Миловановићи: Младен Миловановић,
Вуксановићи: Миро Вуксановић.
Ђукнићи: Милорад Ђукнић, Живојин Ђукнић (1874-1945) трговац.
Смоловићи
Шаулићи: Јелена Шаулић (комита и учитељица), Спасоје Шаула
Tомићи: поп Милосав Томић (народни посланик 1906.), Милутин Томић − Никац од Ровина (посланик, новинар, сатиричар), Исаило Томић (публициста, новинар), Светозар Томић (професор, историчар, географ и етнограф).

Из Ускока:

Алексићи: Мирко Алексић
Фуртуле: Срђан Фуртула (издавач) Марко Фуртула (издавач).

Петар I Петровић Његош и Дробњаци

Петар I Петровић Његош 1817. године не сматра Дробњаке Црногорцима. У писму Симеону Орловићу пише^[2] :

За несретње Дробњаке разумјели сте из мојега первога писма, а за наше Церногорце разумјећете от Иванчика.

Види још

Референце

^ Il Montenegro da Relazioni dei Proveditori Veneti 1687 - 1735. Рим. 1896. стр. 93. Архивирано из оригинала 19. 06. 2021. г. Приступљено 04. 01. 2021.
^ Петровић Његош, Петар I (2015). Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Симеону Орловићу 1817., pp. 324., писмо бр. 248. . Цетиње: Светигора.

Литература

Константин Јиречек, Историја Срба. I, III;
Цвијић, Насеља, И;
Љ. Стојановић, Стари записи и натписи. I, II, III,
Народна енциклопедија 1927. године, Светозар Томић
Пива и Пивљани Светозар Томић,Посебан отисак из Српског етнографског зборника књ. LIX Насеља и порекло становништва књ. 3, из 1946. године
Никола Н. Томић Племе Дробњак, Темекила Калифорнија 1980.

Спољашње везе

Дробњаци, порекло племена (Порекло, 19. април 2013)

[1] Il Montenegro da Relazioni dei Proveditori Veneti 1687 - 1735. Рим. 1896. стр. 93. Архивирано из оригинала 19. 06. 2021. г. Приступљено 04. 01. 2021.

[2] Петровић Његош, Петар I (2015). Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Симеону Орловићу 1817., pp. 324., писмо бр. 248. . Цетиње: Светигора.

[1]

[2]