Кобаш
Кобаш (раније Босански Кобаш) је насељено мјесто у општини Србац, Република Српска, БиХ.
Кобаш | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Република Српска |
Општина | Србац |
Становништво | |
— 2013. | 887 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 05′ С; 17° 44′ И / 45.09° С; 17.73° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Прошлост
уредиЧинило је оппштину Кобаш 1865. године - 14 села, са укупно 796 душа.[1] Број становника Срба у Кобашу између два пописа 1847. и 1867. године се смањио за 87 душа; од 942 на 855 је спао.[2] Кобаш је био 1885. године у саставу Новоградишког изборног среза за српски црквено-народни сабор у Карловцима. У њему је тада пописано 855 православних Срба.[3]
Књижевник Емил Чакра је 1854. године објавио у српском листу "Светозору" песму под називом "Кобашкиња". Реч је о старој народној песми посвећеној трагичној смрти девојке Маре Маргетић родом из Кобаша. Она је 1611. године дошла из свог села у Пожегу, да освети њеног "љубезника" - убије Хусеин-пашу Сулеманића. Паша је њеног драгог заробио у бици код Нашица, па погубио. Зауставио је Мару турски стражар и убио, али она је већ дотад тројицу Турака смакла.[4] У Кобашу половином 19. века живе Срби и Турци. По смрти трговца из Брода, Анастаса Паханија, продавана му је имовина, од које се у Кобашу (на Сави) налазила лађа под именом "Магдалина". У лађи која је била у трошном стању, могло се превести 2000 мерова житарица.[5]
Становништво
уредиНационалност[6] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Муслимани | 798 | 678 | 868 | ||
Срби | 100 | 123 | 160 | ||
Југословени | 76 | 271 | 14 | ||
Хрвати | 16 | 37 | 74 | ||
Албанци | 9 | 5 | |||
Роми | 3 | ||||
Црногорци | 2 | ||||
Македонци | 1 | ||||
Словенци | 1 | ||||
Мађари | 1 | ||||
остали и непознато | 24 | 20 | 18 | ||
Укупно | 887 | 1.014 | 1.145 | 1.014 |
Демографија[6] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1948. | 702 | |
1953. | 943 | |
1961. | 995 | |
1971. | 1.140 | |
1981. | 1.145 | |
1991. | 1.014 | |
1993. | 1.043 | |
2013. | 887 |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ "Српски летопис", Будим 1866. године
- ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
- ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
- ^ "Световид", додатак "Светозор", Беч 11. децембар 1854. године
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ Демографски процеси у селима србачке општине (подаци за Ванредни попис становништва 1993. године, преузети од СO Србац), аутор: Љиља Копрен, Српске земље и свијет (географски научно-популарни часопис), Година XIV, Број 26, штампа: Вилукс д.о.о. у 3.000 примјерака, издавач: Географско друштво Републике Српске, Бања Лука (фебруар, 2007), pp. 16 и 17