Илија Матерић
Илија Матерић (Дрвар, 16. јул 1911 — Сарајево, 23. јануар 2004) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник НР Босне и Херцеговине и народни херој Југославије.
илија матерић | ||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | ||||||||
Датум рођења | 16. јул 1911. | |||||||
Место рођења | Дрвар, Аустроугарска | |||||||
Датум смрти | 23. јануар 2004.92 год.) ( | |||||||
Место смрти | Сарајево, БиХ | |||||||
Професија | друштвено-политички радник | |||||||
Деловање | ||||||||
Члан КПЈ од | 1941. | |||||||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||||
Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска армија | |||||||
Херој | ||||||||
Народни херој од | 27. новембра 1953. | |||||||
Одликовања |
|
Биографија
уредиРодио се 16. јула 1911. године у Дрвару. Основну школу и столарски занат је завршио у Дрвару. Након одслуженог војног рока 1936. године, ступио је у УРС-ове синдикате у Дрвару. Постао је кандидат за члана почетком 1940, а у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је званично примљен 20. августа 1941. године. За време рата прошао је кроз многе јединице и у њима обављао велики број различитих политичких и војних дужности. Био је политички комесар прве дрварске чете и батаљона, Прве крајишке и Десете крајишке бригаде и политички комесар Пете крајишке бригаде.[1]
Истакао се у борби за ослобођење Дрвара, у одбрани слободне територије Оштрељ–Петровац, у одбрани Козаре, у борбама на Купресу и Мркоњић Граду, у Четвртој непријатељској офанзиви на сектору Дрвар–Грахово и др. На челу Пете крајишке дивизије прошао је многе велике борбе, а један од најважнијих задатака био је борбени марш из Босанске крајине у Санџак, у јесен 1943. године, а одатле продрети дубоко на територију Србије.[2]
Након рата и ослобођења Југославије, обављао је низ партијских и државних функција. Одмах након рата постао је секретар ОК КПЈ за Бихаћ, 1946. године секретар Јединствених синдиката радника и намештеника, директор Дирекције шумских газдинстава БиХ, министар за шумарство, заменик председника Савета за индустрију у Влади НР БиХ од 1948. до 1952. године, секретар Среског комитета у Зеници, председник Среског народног одбора Зенице и председник СУБНОР-а Босне и Херцеговине. Поред тога, биран је народног посланика Народне скупштине НР Босне и Херцеговине и за народног посланика Савезне народне скупштине. Током другог сазива Народне скупштине ФНРЈ, био је члан Одбора за спољне послове.[2]
Преминуо је у Сарајеву, 23. јануара 2004. године.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и више југословенских одликовања, међу којима су — Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден партизанске звезде са сребрним венцем и Орден за храброст. Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита 27. новембра 1953. проглашен је за народног хероја Југославије.[3]
Референце
уреди- ^ Народни хероји Југославије 1982, стр. 517-518.
- ^ а б Народни хероји Југославије 1982, стр. 518.
- ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 518.
Литература
уреди- Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd: Omladina. 1957. COBISS.SR 50964999
- Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Beograd: Sedma sila. 1957. COBISS.SR 4864263
- Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970. COBISS.SR 4897031
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167