Земунски срез
Земунски срез (мађ. Zimonyi járás; хрв. Zemunski kotar) је био административна јединица у Срему од 1881. до 1955. године. Настао је у време Аустроугарске, након укидања Војне крајине и налазио се у саставу Сремске жупаније, која је била део Краљевине Хрватске и Славоније, односно Краљевине Угарске. После Првог светског рата, ушао је у састав тада формиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Земунски срез | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1881—1955 | |||||||||||||
Карта Сремске жупаније из 1890, на којој је под бројем 9 означен Земунски срез | |||||||||||||
Регија | Сремска жупанија Сремска област Дунавска бановина Велика жупа Вука АП Војводина | ||||||||||||
Земља | Аустроугарска (Краљевина Хрватска и Славонија/Краљевина Угарска) Краљевина Југославија НД Хрватска ФНР Југославија (НР Србија) | ||||||||||||
Становништво | 33.610 (1953) | ||||||||||||
Догађаји | |||||||||||||
Историја | |||||||||||||
• Успостављено | 1881 | ||||||||||||
• Укинуто | 1955 | ||||||||||||
|
Године 1922. приликом територијалне реорганизације Краљевине СХС, када су укинуте жупаније, укључен је у новоформирану Сремску област, а 1929. приликом поделе Краљевине Југославије на бановине у састав Дунавске бановине. Центар среза налазио се у Земуну, али он није припадао срезу, јер је од 1871. имао статус слободног краљевског града. Као засебна општина, Земун је 1929. ушао у састав Управе града Београда, а 1934. је припојен Београду.
Након окупације Југославије, постао је део усташке Независне Државе Хрватске (НДХ), где се од јуна 1941. налазио у саставу Велике жупе Вука. У периоду од априла до октобра 1941. део југо-источног Срема (источно од линије Бољевци на Сави – Сланкамен на Дунаву), који је обухватао делове земунског и старопазовачког среза, налазио се под директном немачком окупацијом, са доминантном улогом домаћег немачког становништва, али је потом и званично укључен у НДХ.[1]
Након ослобођења Југославије, 1945. Земунски срез је постао део тада формиране Аутономне Покрајине Војводине, која се налазила у саставу Народне Републике Србије. Октобра 1945. Земун (са Бежанијом) је издвојен из АП Војводине и припојен граду Београду. Десет година касније, јула 1955. из АП Војводине су издвојена насеља – Батајница, Бечмен, Бољевци, Добановци, Јаково, Петровчић, Прогар, Сурчин и Угриновци – и припојена територији НР Србије без покрајина.[2] Исте године, услед постепеног укидања срезова у Војводини, Земунски срез је укинут, а преостала насеља – Ашања, Деч, Карловчић, Крњешевци, Купиново, Обреж и Шимановци укључена су у састав Сремскомитровачког среза, тада јединог среза у Срему.
На територији некадашњег Земунског среза данас се налазе општине – Земун, Нови Београд и Сурчин (од 1965. до 2004. у саставу Земуна), које припадају граду Београду и Општина Пећинци, која припада АП Војводини.
Насељена места
уредиСедиште Земунског среза налазило се у Земуну, али он као слободни краљевски град, административно није припадао срезу. Територија среза је временом мењана, па је мењан и број места које је обухватао.
Аустроугарска
уредиПрема Попису становништва из 1890. Земунски срез се налазио у Сремској жупанији и обухватао је 10 насеља. На Попису из 1890. имао је 28.287 становника, односно 41.110 са Земуном, који је као слободни град, само територијално припадао срезу.[3]
Према Попису становништва из 1910. Земунски срез се налазио у Сремској жупанији и обухватао је 21 насеља:
Краљевина Југославија
уредиПрема Попису становништва из 1931. Земунски срез се налазио у Дунавској бановини и обухватао је 17 насеља и имао 35.458 становника:[4]
ФНР Југославија
уредиПрема Попису становништва из 1953. Земунски срез се налазио у АП Војводини и обухватао је 16 насеља и имао 33.610 становника:[5]
Извори
уреди- ^ Атанацковић 1968, стр. 88—91.
- ^ Ђурђев 1995, стр. 20.
- ^ „Részletes adatok, Szerém vármegye, Zimonyi járás”. nepszamlalasok.hu. n.d.
- ^ Popis 1937, стр. 60–61.
- ^ Попис 1953, стр. 31.
Литература
уреди- Definitivni rezultati popisa stanovništva od 31 marta 1931 godine (PDF). Beograd: Opšta državna statistika. 1937.
- Укупно становништво по народности, попис становништва од 31. марта 1953 године. (PDF). Београд: Савезни завод за статистику. 1953.
- Атанацковић, Жарко (1962). Земун и околина у рату и револуцији. Београд: Нолит. COBISS.SR 135993351
- Атанацковић, Жарко (1968). Срем у Народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији. Шимановци: Месна заједница / Месни одбор СУБНОР Шимановци. COBISS.SR 185976327
- Ђурђев, Бранислав (1995). Послератно насељавање Војводине – методи и резултати демогеографске анализе насељавања Војводине у периоду 1945–1981. Нови Сад: Матица Српска. COBISS.SR 87793927