Википедија

Гоби

Гоби или Шамо (кин: 戈壁(沙漠; монг. Говь) је пустиња у средњој Азији[1] и највећа пустињска област Азије. Обухвата територије у Кини и Монголији.[2] Протеже се лучно дужином од 1.609 километара, а широка је између 500 и 1.000 километара. Површина јој је 1.300.000 km². Већи део пустиње Гоби покривен је стенама а само мањи део је песковит. Басен Гоби на северу се граничи са Алтајским планинама и монголским степама, на југозападу се налази Тибетанска висораван а на југоистоку Северна кинеска равница.

Гоби
Шамо
Локација Кина
 Монголија
Дужина1.600 km
Ширина1.000 km
Површина1.300.000 km2
Геологија
Типпесковита пустиња
Географија
Координате42° 35′ С; 103° 26′ И / 42.59° С; 103.43° И / 42.59; 103.43

Током историје Гоби је углавном била део Монголске империје а у њој се налазило неколико важних градова на Путу свиле.

Географија

уреди
 
Гоби у Монголији.

Гоби обухвата 1.600 km (1.000 mi) од југозапада ка североистоку и 800 km (500 mi) од севера ка југу. Пустиња је најшира на западу, дуж линије која спаја Бостенско језеро и Лоп Нор[3] (87°–89° источно).[4][5]

У својој најширој дефиницији, Гоби обухвата дуги део пустиње који се протеже од подножја Памира (77° источно) до планине Велики Кинган, 116–118° источно, на граници Манџурије; и од подножја планинских венаца Алтаја, Сајана и Јаблоноја[4] на северу до планинских ланаца Кунлун, Алтин-Таг и Килијан, који чине северне ивице Тибетанске висоравни, на југу.[6]

Релативно велико подручје на источној страни ланца Великог Кингана, између горњих вода Сонгуа (Сунгари) и горњих вода Љао-хоа, сматра се да припада Гобију према конвенционалној употреби. Неки географи и еколози преферирају да посматрају западну област региона Гоби (као што је горе дефинисано): басен Тарима у Синђану и пустињски басен Лоп Нор и Хами (Кумул), као да чине посебну и независну пустињу, названу Пустиња Такламакан.[4]

Клима

уреди
 
Гоби са NASA World Wind
 
Пешчане дине у аутономној области Унутрашња Монголија, Кина
 
Пламтеће литице у Монголији[7][8][9][10]
 
Свети Обо у пустињи Гоби
 
Пешчане дине Конгорин Елса, Гурвансајкан НП, Монголија
 
Остаци Великог кинеског зида у пустињи Гоби

Гоби је свеукупно хладна пустиња, са мразом и повремено снегом који се јавља на динама. Осим што је прилично северно, налази се и на висоравни око 910 – 1520 m надморске висине, што доприноси ниским температурама. У Гобију годишње падне у просеку око 194 mm (7,6 in) кише. Додатна влага стиже у делове Гобија зими, јер ветар из сибирских степа носи снег. Ови ветрови могу проузроковати да Гоби достигне −40 °C (−40 °F) зими, а до 45 °C (113 °F) лети.[11]

Међутим, клима Гобија испољава велике екстреме,[4] у комбинацији са брзим променама температуре[4] од чак 35 °C (63 °F). Ово се може појавити не само сезонски, већ у року од 24 сата.

Температура
(1190 m) Улан Батор (1150 m)
Годишња средња вредност −25 °C (−13 °F) −04 °C (25 °F)
Јануарска средња вредност −265 °C (−445,00 °F) −216 °C (−356,8 °F)
Јулска средња вредност 175 °C (347 °F) 182 °C (360 °F)
Екстреми −47 до 34 °C (−53 до 93 °F) −42,2 до 39,0 °C (−44,0 to 102,2 °F)

У јужној Монголији забележена је температура до −32,8 °C (−27,0 °F). Насупрот томе, у Алашану, Унутрашња Монголија, она се у јулу пење до 37 °C (99 °F). Просечни зимски минимуми су хладних −21 °C (−6 °F), док су летњи максимуми топли 27 °C (81 °F). Већина падавина пада током лета.[12]

Иако југоисточни монсуни допиру до југоисточних делова Гобија, подручје широм овог региона генерално карактерише екстремна сувост, посебно током зиме, када је сибирски антициклон најјачи. Јужни и централни делови пустиње Гоби имају променљив раст биљака због ове монсунске активности. Северније области Гобија су веома хладне и суве, што га чини неподобним да подрже већи раст биљака; ово хладно и суво време приписује се сибирско-монголским ћелијама високог притиска.[13] Отуда ледена прашина и снежне мећаве пролећа и раног лета[4] плус почетком јануара (зима).

Очување, екологија и економија

уреди

Пустиња Гоби је извор многих важних фосила, укључујући прва јаја диносауруса, од којих двадесет шест, просечне дужине 23 cm, која су откривена 1923. године.[14]

Археолози и палеонтолози су вршили ископавања у басену Немегт у северозападном делу пустиње Гоби (у Монголији), која је позната по фосилном благу, укључујући ране сисаре, јаја диносауруса и праисторијска камена оруђа, стара око 100.000 година.[15]

Упркос тешким условима, ове пустиње и околни региони одржавају многе животињске врсте, неке су чак и јединствене, укључујући црнорепе газеле, шареног твора, дивље бактријске камиле, монголске дивље магарце и звиждовке. Повремено их посећују снежни леопарди, гобски медведи и вукови. Гуштери су посебно добро прилагођени клими пустиње Гоби, са око 30 врста распрострањених преко њене јужне монголске границе.[16] Најчешћа вегетација у пустињи Гоби је жбуње прилагођено суши.[17] Ови грмови су укључују сиву врапчеву сланицу (Salsola passerina), сиву комољику, и ниске траве као што су иглице и узданица. Због испаше стоке смањена је количина жбуња у пустињи.[17] Неколико великих резервата природе је основано у Гобију, укључујући Национални парк Гоби Гурвансајкан, Велики Гоби А и Велики Гоби Б строго заштићено подручје.

Подручје је подложно гажењу стоке и теренским возилима (ефекти људске интервенције су већи у источној пустињи Гоби, где су падавине обилније и могу да одрже стоку). У Монголији, травнате површине су деградирале козе, које узгајају номадски сточари као извор кашмирске вуне.[18]

Рио Тинто Група ископава велика лежишта бакра.[19] Рудник је био и остао контроверзан. У монголском парламенту било је значајног противљења условима под којима ће рудник деловати, а неки траже да се поново преговара о условима. Конкретно, спор се првенствено врти око питања да ли су преговори били фер (Рио Тинто има далеко боље ресурсе) и да ли ће Рио Тинто плаћати адекватне порезе на приходе које остварује од рудника (постигнут је споразум којим ће операција бити изузета од пореза на добитке).[20]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Sternberg, Troy; Rueff, Henri; Middleton, Nick (2015-01-26). „Contraction of the Gobi Desert, 2000–2012”. Remote Sensing (на језику: енглески). 7 (2): 1346—1358. Bibcode:2015RemS....7.1346S. ISSN 2072-4292. doi:10.3390/rs70201346  . 
  2. ^ „What's the largest desert in the world? (Hint: It's not the Sahara)”. ZME Science (на језику: енглески). 2020-07-15. Приступљено 2022-06-16. 
  3. ^ Barber, Elizabeth (2000). The Mummies of Urümchi. W. W. Norton & Company. стр. 125. „Two groups have laid claim to nor, the second half of Lop Nor. Nor is Mongol for 'lake' and occurs as part of many lake names in Xinjiang and other parts of Central Asia, while nur is Uyghur for 'bright' (as in the white of the salt flats). Mongol probably wins this one. But lop is opaque in both languages and in Chinese too, a fact suggesting that the name goes back to a time before Turks, Mongols, or Chinese had entered the territory.” 
  4. ^ а б в г д ђ   Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Bealby, John Thomas (1911). „Gobi”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 12 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 165—169. 
  5. ^ Wright, John W., ур. (2006). The New York Times Almanac  (2007 изд.). New York, New York: Penguin Books. стр. 456. ISBN 978-0-14-303820-7. 
  6. ^ Hare, John (2009-11-01). „The Mysteries of the Gobi Desert”. Asian Affairs. 40 (3): 408—417. ISSN 0306-8374. S2CID 162358054. doi:10.1080/03068370903195196. 
  7. ^ Colbert, Edwin Harris (1984) The great dinosaur hunters and their discoveries Courier Dover, New York,page 210, ISBN 978-0-486-24701-4; revised edition of Men and Dinosaurs 1st edition 1968
  8. ^ „Dinosaurs of the Flaming Cliffs”. dinosaurcollector.150m.com. Архивирано из оригинала 2012-12-26. г. Приступљено 2010-12-16. 
  9. ^ Kielan-Jaworowska, Zofia (1969) "Preliminary data on the Upper Cretaceous eutherian mammals from Bayn Dzak, Gobi Desert" Palaeontologia Polonica No. 19: pp. 171–206
  10. ^ Mastsuura, general editor, Michael Bright ; preface by Koichiro (2010). 1001 natural wonders : you must see before you die (2009 изд.). London: Cassell Illustrated. стр. 625. ISBN 9781844036745. 
  11. ^ Planet Earth, BBC TV series 2006 UK, 2007 US, "Episode 5".
  12. ^ „Climate”. The Gobi Desert. 
  13. ^ Sternberg, Troy; Rueff, Henri; Middleton, Nick (2015-01-26). „Contraction of the Gobi Desert, 2000–2012”. Remote Sensing (на језику: енглески). 7 (2): 1346—1358. Bibcode:2015RemS....7.1346S. doi:10.3390/rs70201346  . 
  14. ^ B Ford, Too Big to Walk (London 2018) p. 216
  15. ^ Kielan-Jaworowska, Zofia (1975). „Late Cretaceous Mammals and Dinosaurs from the Gobi Desert: Fossils excavated by the Polish-Mongolian Paleontological Expeditions of 1963–71 cast new light on primitive mammals and dinosaurs and on faunal interchange between Asia and North America”. American Scientist. 63 (2): 150—159. JSTOR 27845359. 
  16. ^ Keqin, Gao; Norell, Mark A. (2000-03-01). „Taxonomic composition and systematics of late Cretaceous lizard assemblages from Ukhaa Tolgod and adjacent localities”. Bulletin of the American Museum of Natural History. 249: 1—118. ISSN 0003-0090. S2CID 129367764. doi:10.1206/0003-0090(2000)249<0001:tcasol>2.0.co;2. 
  17. ^ а б Liu, Ji-Liang; Li, Feng-Rui; Liu, Chang-An; Liu, Qi-Jun (2012-09-01). „Influences of shrub vegetation on distribution and diversity of a ground beetle community in a Gobi desert ecosystem”. Biodiversity and Conservation (на језику: енглески). 21 (10): 2601—2619. ISSN 0960-3115. S2CID 14708526. doi:10.1007/s10531-012-0320-4. 
  18. ^ Yiruhan, I. (2001). Changes in the floristic composition of grasslands according to grazing intensity in Inner Mongolia, China. Journal of Japanese Society of Grassland Science, 47, 362-369.
  19. ^ „Oyu Tol”. 2018-11-20. 
  20. ^ „Rio set to open mammoth Mongolian mine”. ABC News. 2012-11-19. Приступљено 2012-11-20. 

Литература

уреди
  • Owen Lattimore. (1973) "Return to China's Northern Frontier". The Geographical Journal, Vol. 139, No. 2 (June 1973), pp. 233–242.
  • Cable, Mildred and French, Francesca (1943). The Gobi Desert. Landsborough Publications, London, OCLC 411792.
  • Man, John (1997). Gobi: Tracking the Desert. Yale University Press, New Haven, ISBN 0-300-07609-6.
  • Stewart, Stanley (2001). In the Empire of Genghis Khan: A Journey Among Nomads. HarperCollins Publishers, London, ISBN 0-00-653027-3.
  • Thayer, Helen (2007). Walking the Gobi: 1,600 Mile-trek Across a Desert of Hope and Despair. Mountaineer Books, Seattle, WA, ISBN 978-1-59485-064-6.
  • Younghusband, Francis (1904). The Heart of a Continent. John Murray.
  • „Ах, Гоби! Путешествие по Монголии в поисках легенды” [Ah, Gobi! Journey through Mongolia in search of a legend]. Novaya Gazeta (на језику: руски). 29. 3. 2012. 
  • Kuzmin, S.L.; Dunaev, E.A.; Munkhbayar, H.; Munkhbaatar, M.; Oyunchimeg, J.; Terbish, H. (2017). Земноводные Монголии [Amphibians of Mongolia] (PDF) (на језику: руски). Moscow: КМК. стр. 17—18. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 12. 2019. г. Приступљено 11. 02. 2023. 
  • „Alashan Plateau semi-desert” (на језику: енглески). World Wildlife Federation. Приступљено 23. 2. 2020. 
  • „Map of Ecoregions 2017” (на језику: енглески). Resolve, using WWF data. Приступљено 14. 9. 2019. 
  • Walker, J.S. (1982). „Deserts of China: Deserts now make up more than 13 percent of the land area in China, and various methods are being used to transform them into farmland”. American Scientist. Sigma Xi, The Scientific Research Honor Society (JSTOR). 70 (4): 366—376. JSTOR 27851544. 
  • Kottek, M. J.; Grieser, C. Beck; B. Rudolf; F. Rubel (2006). „World Map of Koppen-Geiger Climate Classification Updated” (PDF) (на језику: енглески). Gebrüder Borntraeger 2006. Приступљено 14. 9. 2019. 
  • „Dataset - Koppen climate classifications” (на језику: енглески). World Bank. Приступљено 14. 9. 2019. 
  • „Valley of the Lakes”. Ramsar Sites Information Service. Приступљено 13. 4. 2020. 
  • „Gobi Lakes Valley desert steppe”. World Wildlife Federation. Приступљено 21. 3. 2020. 
  • Carpenter, Kenneth (1999) Eggs, nests, and baby dinosaurs: a look at dinosaur reproduction Indiana University Press, Bloomington, Indiana, ISBN 978-0-253-33497-8
  • Novacek, Michael J. (1997) Dinosaurs of the Flaming Cliffs Anchor, New York, ISBN 978-0-385-47775-8
  • Novacek, Michael J.; Norell, Mark; McKenna, Malcolm C. and Clark, James (2004) "Fossils of the Flaming Cliffs" Dinosaurs and other Monsters (special edition of Scientific American 14(2):) Scientific American, New York,

Спољашње везе

уреди
 
Гоби на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Гоби&oldid=27554387”