Википедија

Gobi

Gobi ili Šamo (kin: 戈壁(沙漠; mong. Говь) je pustinja u srednjoj Aziji[1] i najveća pustinjska oblast Azije. Obuhvata teritorije u Kini i Mongoliji.[2] Proteže se lučno dužinom od 1.609 kilometara, a široka je između 500 i 1.000 kilometara. Površina joj je 1.300.000 km². Veći deo pustinje Gobi pokriven je stenama a samo manji deo je peskovit. Basen Gobi na severu se graniči sa Altajskim planinama i mongolskim stepama, na jugozapadu se nalazi Tibetanska visoravan a na jugoistoku Severna kineska ravnica.

Gobi
Šamo
Lokacija Kina
 Mongolija
Dužina1.600 km
Širina1.000 km
Površina1.300.000 km2
Geologija
Tippeskovita pustinja
Geografija
Koordinate42° 35′ S; 103° 26′ I / 42.59° S; 103.43° I / 42.59; 103.43

Tokom istorije Gobi je uglavnom bila deo Mongolske imperije a u njoj se nalazilo nekoliko važnih gradova na Putu svile.

Geografija

uredi
 
Gobi u Mongoliji.

Gobi obuhvata 1.600 km (1.000 mi) od jugozapada ka severoistoku i 800 km (500 mi) od severa ka jugu. Pustinja je najšira na zapadu, duž linije koja spaja Bostensko jezero i Lop Nor[3] (87°–89° istočno).[4][5]

U svojoj najširoj definiciji, Gobi obuhvata dugi deo pustinje koji se proteže od podnožja Pamira (77° istočno) do planine Veliki Kingan, 116–118° istočno, na granici Mandžurije; i od podnožja planinskih venaca Altaja, Sajana i Jablonoja[4] na severu do planinskih lanaca Kunlun, Altin-Tag i Kilijan, koji čine severne ivice Tibetanske visoravni, na jugu.[6]

Relativno veliko područje na istočnoj strani lanca Velikog Kingana, između gornjih voda Songua (Sungari) i gornjih voda Ljao-hoa, smatra se da pripada Gobiju prema konvencionalnoj upotrebi. Neki geografi i ekolozi preferiraju da posmatraju zapadnu oblast regiona Gobi (kao što je gore definisano): basen Tarima u Sinđanu i pustinjski basen Lop Nor i Hami (Kumul), kao da čine posebnu i nezavisnu pustinju, nazvanu Pustinja Taklamakan.[4]

Klima

uredi
 
Gobi sa NASA World Wind
 
Peščane dine u autonomnoj oblasti Unutrašnja Mongolija, Kina
 
Plamteće litice u Mongoliji[7][8][9][10]
 
Sveti Obo u pustinji Gobi
 
Peščane dine Kongorin Elsa, Gurvansajkan NP, Mongolija
 
Ostaci Velikog kineskog zida u pustinji Gobi

Gobi je sveukupno hladna pustinja, sa mrazom i povremeno snegom koji se javlja na dinama. Osim što je prilično severno, nalazi se i na visoravni oko 910 – 1520 m nadmorske visine, što doprinosi niskim temperaturama. U Gobiju godišnje padne u proseku oko 194 mm (7,6 in) kiše. Dodatna vlaga stiže u delove Gobija zimi, jer vetar iz sibirskih stepa nosi sneg. Ovi vetrovi mogu prouzrokovati da Gobi dostigne −40 °C (−40 °F) zimi, a do 45 °C (113 °F) leti.[11]

Međutim, klima Gobija ispoljava velike ekstreme,[4] u kombinaciji sa brzim promenama temperature[4] od čak 35 °C (63 °F). Ovo se može pojaviti ne samo sezonski, već u roku od 24 sata.

Temperatura
(1190 m) Ulan Bator (1150 m)
Godišnja srednja vrednost −25 °C (−13 °F) −04 °C (25 °F)
Januarska srednja vrednost −265 °C (−445,00 °F) −216 °C (−356,8 °F)
Julska srednja vrednost 175 °C (347 °F) 182 °C (360 °F)
Ekstremi −47 do 34 °C (−53 do 93 °F) −42,2 do 39,0 °C (−44,0 to 102,2 °F)

U južnoj Mongoliji zabeležena je temperatura do −32,8 °C (−27,0 °F). Nasuprot tome, u Alašanu, Unutrašnja Mongolija, ona se u julu penje do 37 °C (99 °F). Prosečni zimski minimumi su hladnih −21 °C (−6 °F), dok su letnji maksimumi topli 27 °C (81 °F). Većina padavina pada tokom leta.[12]

Iako jugoistočni monsuni dopiru do jugoistočnih delova Gobija, područje širom ovog regiona generalno karakteriše ekstremna suvost, posebno tokom zime, kada je sibirski anticiklon najjači. Južni i centralni delovi pustinje Gobi imaju promenljiv rast biljaka zbog ove monsunske aktivnosti. Severnije oblasti Gobija su veoma hladne i suve, što ga čini nepodobnim da podrže veći rast biljaka; ovo hladno i suvo vreme pripisuje se sibirsko-mongolskim ćelijama visokog pritiska.[13] Otuda ledena prašina i snežne mećave proleća i ranog leta[4] plus početkom januara (zima).

Očuvanje, ekologija i ekonomija

uredi

Pustinja Gobi je izvor mnogih važnih fosila, uključujući prva jaja dinosaurusa, od kojih dvadeset šest, prosečne dužine 23 cm, koja su otkrivena 1923. godine.[14]

Arheolozi i paleontolozi su vršili iskopavanja u basenu Nemegt u severozapadnom delu pustinje Gobi (u Mongoliji), koja je poznata po fosilnom blagu, uključujući rane sisare, jaja dinosaurusa i praistorijska kamena oruđa, stara oko 100.000 godina.[15]

Uprkos teškim uslovima, ove pustinje i okolni regioni održavaju mnoge životinjske vrste, neke su čak i jedinstvene, uključujući crnorepe gazele, šarenog tvora, divlje baktrijske kamile, mongolske divlje magarce i zviždovke. Povremeno ih posećuju snežni leopardi, gobski medvedi i vukovi. Gušteri su posebno dobro prilagođeni klimi pustinje Gobi, sa oko 30 vrsta rasprostranjenih preko njene južne mongolske granice.[16] Najčešća vegetacija u pustinji Gobi je žbunje prilagođeno suši.[17] Ovi grmovi su uključuju sivu vrapčevu slanicu (Salsola passerina), sivu komoljiku, i niske trave kao što su iglice i uzdanica. Zbog ispaše stoke smanjena je količina žbunja u pustinji.[17] Nekoliko velikih rezervata prirode je osnovano u Gobiju, uključujući Nacionalni park Gobi Gurvansajkan, Veliki Gobi A i Veliki Gobi B strogo zaštićeno područje.

Područje je podložno gaženju stoke i terenskim vozilima (efekti ljudske intervencije su veći u istočnoj pustinji Gobi, gde su padavine obilnije i mogu da održe stoku). U Mongoliji, travnate površine su degradirale koze, koje uzgajaju nomadski stočari kao izvor kašmirske vune.[18]

Rio Tinto Grupa iskopava velika ležišta bakra.[19] Rudnik je bio i ostao kontroverzan. U mongolskom parlamentu bilo je značajnog protivljenja uslovima pod kojima će rudnik delovati, a neki traže da se ponovo pregovara o uslovima. Konkretno, spor se prvenstveno vrti oko pitanja da li su pregovori bili fer (Rio Tinto ima daleko bolje resurse) i da li će Rio Tinto plaćati adekvatne poreze na prihode koje ostvaruje od rudnika (postignut je sporazum kojim će operacija biti izuzeta od poreza na dobitke).[20]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Sternberg, Troy; Rueff, Henri; Middleton, Nick (2015-01-26). „Contraction of the Gobi Desert, 2000–2012”. Remote Sensing (na jeziku: engleski). 7 (2): 1346—1358. Bibcode:2015RemS....7.1346S. ISSN 2072-4292. doi:10.3390/rs70201346  . 
  2. ^ „What's the largest desert in the world? (Hint: It's not the Sahara)”. ZME Science (na jeziku: engleski). 2020-07-15. Pristupljeno 2022-06-16. 
  3. ^ Barber, Elizabeth (2000). The Mummies of Urümchi. W. W. Norton & Company. str. 125. „Two groups have laid claim to nor, the second half of Lop Nor. Nor is Mongol for 'lake' and occurs as part of many lake names in Xinjiang and other parts of Central Asia, while nur is Uyghur for 'bright' (as in the white of the salt flats). Mongol probably wins this one. But lop is opaque in both languages and in Chinese too, a fact suggesting that the name goes back to a time before Turks, Mongols, or Chinese had entered the territory.” 
  4. ^ a b v g d đ   Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Bealby, John Thomas (1911). „Gobi”. Ur.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 12 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 165—169. 
  5. ^ Wright, John W., ур. (2006). The New York Times Almanac  (2007 изд.). New York, New York: Penguin Books. стр. 456. ISBN 978-0-14-303820-7. 
  6. ^ Hare, John (2009-11-01). „The Mysteries of the Gobi Desert”. Asian Affairs. 40 (3): 408—417. ISSN 0306-8374. S2CID 162358054. doi:10.1080/03068370903195196. 
  7. ^ Colbert, Edwin Harris (1984) The great dinosaur hunters and their discoveries Courier Dover, New York,page 210, ISBN 978-0-486-24701-4; revised edition of Men and Dinosaurs 1st edition 1968
  8. ^ „Dinosaurs of the Flaming Cliffs”. dinosaurcollector.150m.com. Архивирано из оригинала 2012-12-26. г. Приступљено 2010-12-16. 
  9. ^ Kielan-Jaworowska, Zofia (1969) "Preliminary data on the Upper Cretaceous eutherian mammals from Bayn Dzak, Gobi Desert" Palaeontologia Polonica No. 19: pp. 171–206
  10. ^ Mastsuura, general editor, Michael Bright ; preface by Koichiro (2010). 1001 natural wonders : you must see before you die (2009 изд.). London: Cassell Illustrated. стр. 625. ISBN 9781844036745. 
  11. ^ Planet Earth, BBC TV series 2006 UK, 2007 US, "Episode 5".
  12. ^ „Climate”. The Gobi Desert. 
  13. ^ Sternberg, Troy; Rueff, Henri; Middleton, Nick (2015-01-26). „Contraction of the Gobi Desert, 2000–2012”. Remote Sensing (на језику: енглески). 7 (2): 1346—1358. Bibcode:2015RemS....7.1346S. doi:10.3390/rs70201346  . 
  14. ^ B Ford, Too Big to Walk (London 2018) p. 216
  15. ^ Kielan-Jaworowska, Zofia (1975). „Late Cretaceous Mammals and Dinosaurs from the Gobi Desert: Fossils excavated by the Polish-Mongolian Paleontological Expeditions of 1963–71 cast new light on primitive mammals and dinosaurs and on faunal interchange between Asia and North America”. American Scientist. 63 (2): 150—159. JSTOR 27845359. 
  16. ^ Keqin, Gao; Norell, Mark A. (2000-03-01). „Taxonomic composition and systematics of late Cretaceous lizard assemblages from Ukhaa Tolgod and adjacent localities”. Bulletin of the American Museum of Natural History. 249: 1—118. ISSN 0003-0090. S2CID 129367764. doi:10.1206/0003-0090(2000)249<0001:tcasol>2.0.co;2. 
  17. ^ а б Liu, Ji-Liang; Li, Feng-Rui; Liu, Chang-An; Liu, Qi-Jun (2012-09-01). „Influences of shrub vegetation on distribution and diversity of a ground beetle community in a Gobi desert ecosystem”. Biodiversity and Conservation (на језику: енглески). 21 (10): 2601—2619. ISSN 0960-3115. S2CID 14708526. doi:10.1007/s10531-012-0320-4. 
  18. ^ Yiruhan, I. (2001). Changes in the floristic composition of grasslands according to grazing intensity in Inner Mongolia, China. Journal of Japanese Society of Grassland Science, 47, 362-369.
  19. ^ „Oyu Tol”. 2018-11-20. 
  20. ^ „Rio set to open mammoth Mongolian mine”. ABC News. 2012-11-19. Приступљено 2012-11-20. 

Литература

uredi
  • Owen Lattimore. (1973) "Return to China's Northern Frontier". The Geographical Journal, Vol. 139, No. 2 (June 1973), pp. 233–242.
  • Cable, Mildred and French, Francesca (1943). The Gobi Desert. Landsborough Publications, London, OCLC 411792.
  • Man, John (1997). Gobi: Tracking the Desert. Yale University Press, New Haven, ISBN 0-300-07609-6.
  • Stewart, Stanley (2001). In the Empire of Genghis Khan: A Journey Among Nomads. HarperCollins Publishers, London, ISBN 0-00-653027-3.
  • Thayer, Helen (2007). Walking the Gobi: 1,600 Mile-trek Across a Desert of Hope and Despair. Mountaineer Books, Seattle, WA, ISBN 978-1-59485-064-6.
  • Younghusband, Francis (1904). The Heart of a Continent. John Murray.
  • „Ah, Gobi! Putešestvie po Mongolii v poiskah legendы” [Ah, Gobi! Journey through Mongolia in search of a legend]. Novaya Gazeta (na jeziku: ruski). 29. 3. 2012. 
  • Kuzmin, S.L.; Dunaev, E.A.; Munkhbayar, H.; Munkhbaatar, M.; Oyunchimeg, J.; Terbish, H. (2017). Zemnovodnыe Mongolii [Amphibians of Mongolia] (PDF) (na jeziku: ruski). Moscow: KMK. str. 17—18. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 02. 2023. 
  • „Alashan Plateau semi-desert” (na jeziku: engleski). World Wildlife Federation. Pristupljeno 23. 2. 2020. 
  • „Map of Ecoregions 2017” (na jeziku: engleski). Resolve, using WWF data. Pristupljeno 14. 9. 2019. 
  • Walker, J.S. (1982). „Deserts of China: Deserts now make up more than 13 percent of the land area in China, and various methods are being used to transform them into farmland”. American Scientist. Sigma Xi, The Scientific Research Honor Society (JSTOR). 70 (4): 366—376. JSTOR 27851544. 
  • Kottek, M. J.; Grieser, C. Beck; B. Rudolf; F. Rubel (2006). „World Map of Koppen-Geiger Climate Classification Updated” (PDF) (na jeziku: engleski). Gebrüder Borntraeger 2006. Pristupljeno 14. 9. 2019. 
  • „Dataset - Koppen climate classifications” (na jeziku: engleski). World Bank. Pristupljeno 14. 9. 2019. 
  • „Valley of the Lakes”. Ramsar Sites Information Service. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  • „Gobi Lakes Valley desert steppe”. World Wildlife Federation. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  • Carpenter, Kenneth (1999) Eggs, nests, and baby dinosaurs: a look at dinosaur reproduction Indiana University Press, Bloomington, Indiana, ISBN 978-0-253-33497-8
  • Novacek, Michael J. (1997) Dinosaurs of the Flaming Cliffs Anchor, New York, ISBN 978-0-385-47775-8
  • Novacek, Michael J.; Norell, Mark; McKenna, Malcolm C. and Clark, James (2004) "Fossils of the Flaming Cliffs" Dinosaurs and other Monsters (special edition of Scientific American 14(2):) Scientific American, New York,

Spoljašnje veze

uredi
 
Gobi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Гоби&oldid=27554387”