Бољетин (Звечан)
Бољетин (алб. Boletin) је насеље у општини Звечан, Косово и Метохија, Република Србија, данас настањено искључиво Албанцима.
Бољетин | |
|---|---|
 Поглед на Бољетин | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Звечан |
| Становништво | |
| — 2011. |  43 (процена) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 56′ 08″ С; 20° 51′ 26″ И / 42.93556° С; 20.85722° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 697 m |
.svg)  Бољетин Бољетин на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 38227 |
| Позивни број | +383(0)28 |
| Регистарска ознака | KM |
Географија
уредиНа брду изнад насеља налази се манастир Српске православне цркве Соколица, а испод саме манастирске порте кула Исе Бољетинија. Бољетин је на југу од Жажа, у подножју Соколице (914м), у долини Бољетинске реке. Међе села су: Поток, Дивље ливаде, Велика и Мала чука, Велики Свињски поток, Петковица, Главичица, Телишић, Пркач, Товариште, Јованов поток, Бојов поток. Унутар су узвишења: Кумулар, Хасанов крш, Кајтазовића крш. Село се дели на крајеве: Горњи Бољетин или Горњу махалу и Доњи Бољетин или Доњу махалу. Удаљеност између крајева је око 500 м. У Доњем Бољетину су три махале, и у Горњем Бољетину, такође три: Петковићи, Фетах и Синан. Гробље Милошевића је код манастира Соколице.
Историја
уредиКраљ Милутин дао је свом властелину Војтеху село Бољетино. По предању, у „Кршу долине“ стојала је некад нека црква, али од ње нема трага. Недалеко одатле, на Петковици, налази се одломак надгробног крста са веома оштећеним натписом. У подножју Соколице је манастир Соколица, храм посвећен Великој Госпојини. Манастир је дуго стојао y рушевинама, па га је око 1850. године обновио прилозима и новцем из откопане „оставе“ у Раденцу – „радевачким парама“ Радован Остојић из Житковца, села „Преко Ибра“. У манастиру се чува кип Богородице израђен од мермера.
Порекло становништва
уредиПодаци о пореклу становништва су прикупљени у периоду од 1934. до 1953. године.[1]
- Милошевићи (7 кућа, Ђурђевдан и Св. пр. Илија) су y Горњем Бољетину. Њихов предак је из села Житковца. Овде у Бољетину су чивчије аге Адема Мурсеља „Бољетинца“. Прву кућу чифчија Милошевић подигао је у близини агине куле, а касније његови потомци изместише се са кућама на садашње место.
Дедови данашњих Албанаца доселили су се из Сељанца.
Демографија
уредиГодине 1921. у Бољетину су 27 домаћинстава са 144 члана, а 1948 – 47 домаћинстава са 279 чланова. Према проценама из 2009. године које су коришћене за попис на Косову 2011. године, ово насеље је имало 43 становника, већина Албанци.[2] [3][4]
| Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 279 | 301 | 297 | 311 | 223 | 267 | 43 |
 |
Галерија
уреди-
Бољетин: Кула Исе Бољетинија, обновљена 2009. -
Манастир Соколица
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Љ. Павловић, Радослав (2012). Копаоник. Крушевац: Копи студио. стр. 322. COBISS.SR 195254540
- ^ „Composition ethnique 2009”. Приступљено 10. 4. 2018.
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
- ^ На основу представљених података (ажурирање 2009) који су стварни и који су врло приближни са подацима који су произишли из пописа становништва 2011. као и са подацима из осталих извора, АСК је употребила податке из ажурирања 2009. године као званичне податке о процени становништва општина: Лепосавић,Зубин Поток, Звечан и северни део Митровице.
