Барбара Цељска

Барбара Цељска
Барбара Цељска
	Цар Жигмунд и царица Барбара на екуменском сабору
Лични подаци
Датум рођења	1392.
Место рођења	Цеље,
Датум смрти	11. јул 1451. (58/59 год.)
Место смрти	Мелник,
Породица
Супружник	Жигмунд Луксембуршки
Потомство	Елизабета Луксембуршка
Родитељи	Херман II Цељски; Ана од Шаунберга
Династија	Цељски грофови
Претходник	Елизабета Померанијска
Наследник	Елеонора од Португалије (царица Светог римског царства)

Барбара Цељска (1392-1451), царица Светог римског царства и краљица Угарске и Чешке, била је друга супруга Жигмунда Луксембуршког.

Барбара је била ћерка грофа Хермана II Цељског и грофице Ане од Шаунберга.

Биографија

Већ 1406. године спомиње се као жена краља Жигмунда Луксембуршког и угарска краљица, иако је њихов брак склопљен тек касније у 1408. години. Њихово венчање дало је Жигмунду подлогу за захтев да настави владати краљевствима која је добио браком са својом првом женом, Маријом Анжујском, будући да је и Барбара држала јака наследна права на угарски трон. Из истог разлога се Барбарина рођака Ана удала за Владислава Јагела, удовца Маријине сестре Јадвиге. Жигмунд је Барбару ускоро увео у државне послове, па га је тако у владању замењивала као регент за време његових одсуствовања из Угарске у периоду између 1412. и 1414. године, те 1416. и 1418. године.

Барбара је Жигмунду родила његово једино дете, ћерку Елизабету, која се касније удала за Алберта II Хабзбуршког. За немачку краљицу крунисана је 1414. године. Већ 1419. жестоко се сукобила са Жигмундом, који је њу и њихову ћерку Елизабету прогнао на више од годину дана. Након помирења, Барбара од 1420. носи титулу чешке краљице, а 1437. је крунисана за чешку краљицу. Од 1433. године, односно од избора њеног мужа за цара, Барабара је носила титулу царице Светог римског царства.

Како би себи осигурала власт, одупирала се иницијативи да се престолонаследником прогласи Алберт II Хабзбуршки, па је још за живота Жигмунд наредио да се он затвори. Нови краљ Алберт је њу затворио у Братислави. Након свог ослобођења и упкос привидном помирењу с краљем, својим зетом, Барбара је побегла у Пољску да као противкраља у Чешкој помогне младога Казимира Јагеловића. У Чешку се вратила након Албертове смрти и настанила у Мелнику, где је умрла од куге 11. јула 1451. године.

Барбарин савременик, Енеја Силвије Пиколомини, (касније папа Пије II) описао је њен живот као разуздан и порочан, а историчари су је описивали као особу склону сплеткарењу, али је на политичком пољу показивала оштроумност и политичко умеће.