Википедија

Ангиоедем

Ангиоедем (синоними: Квинкеов едем (енгл. Quincke's edema), и старији назив: ангионеуротски едем) се карактерише појавом отока коже, слузокоже гастроинтестиналног тракта, језика, глотиса и ларинкса који се јављају повремено и у неправилним размацима. Могу се јавити заједно са уртикаријом, код које је присутна реакција само површинског дерма или као самосталан облик код кога се промјене налазе поред дерма и у поткожном ткиву.[1]

Ангиоедем
Алергијски ангиоедем. Ово дете не може да отвори очи због отока
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностургентна медицина
Patient UK[https://patient.info/doctor/angio-oedema-pro angio-oedema-pro Ангиоедем]

Етиологија

уреди

У зависности од механизма настанка ангиоедема разликује се више облика:

  • Ангиоедем узрокован дејством хистамина је најчешћи облик. Јавља се обично у одраслом добу са појавом отока очних капака, усана уз могућност појаве отока глотиса и ларинкса. Узрок појаве ових едема често остаје неоткривен. Хистамин је један од многобројних медијатора алергијске реакције који се ослобађа из мастоцита и базофила. Он дјелује тако што повећава пермеабилност крвних судова, проширује их доводећи до губитка волумена плазме са екстрацелуларним нагомилавањем течности. На овај се начин образују едеми.
 
Ангиодерм може бити изазван лековима
  • Ангиоедем може бити изазван дејством лијекова као што су АКЕ-инхибитори[2][3][4], који се користе у лијечењу артеријске хипертензије и срчане инсуфицијенције. Они доводе до повећања концентрације брадикинина - супстанце која има неуротрансмитерску функцију и вазодилатацијска својства.[5] Основна функција АКЕ-ензима (АКЕ – Ангиотензин Конвертујући Ензим) је конверзија ангиотензина I у ангиотензин II, а разграђује и брадикинин. Највећа концентрација овог ензима налази се на ендотелним површинама крвних судова плућа. Блокадом овог ензима АКЕ-инхибиторима (нпр. лизиноприл) повећава се концентрација брадикинина прије свега у структурама респираторног система уз могућност појаве сувог кашља и Квинкеовог едема.
  • Ангиоедем узрокован недостатком инхибитора C1-естеразе (инхибира прву C1-компоненту система комплемената) је много рјеђи облик који се наслеђује аутозомно-доминантно. Утврђено је да постоји мутација гена на једанаестом хромозому. Код овог облика постоји комплетан недостатак инхибитора C1-естеразе (Тип 1, око 85%) или га има, али је нефункционалан (Тип 2, око 15%). Недостатак или нефункционалност овог ензима проузрокује повећање концентрације брадикинина. Појављује се често у дјетињству и младости и бива изазван траумама, операцијама, емоционалним стресовима. Отоци се локализују у пределу лица, на екстремитетима или захватају гастроинтестинални тракт.

Референтне лабораторијске вриједности инхибитора C1-естеразе крећу се између 0,2-0,34 g/l, а функционална активност одређује се фотометријским методама.

Ангиоедем представља ургентно стање у медицини, јер може довести до гушења због отока ларинкса и глотиса сужења њиховог лумена.

Клиничка слика

уреди
 
Ангиоедем половине језика
 
Ангиоедем лица, најупечатљивији у горњој усни.

Клинички се испољава као поремећај гутања, промјена гласа све до промуклости, стридорозно отежано чујно дисање, осјећај недостатка зрака уз знаке пренадражености нервног система, главобоља, вртоглавица. Едеми коже и слузокоже дају осјећај напетости.[6]

Симптоми и знаци угроженог гастроинтестиналног тракта се испољавају мучнином, повраћањем, проливима, илеусом (због едема слузнице затвара се лумен цријева) и коликама које могу дати слику акутног абдомена.

Терапија

уреди

Терапија ангиоедема зависи од стадијума у коме се пацијент налази и узрока који га је изазвао. Ако је присутна опструкција дисајних путева приступа се ендотрахеалној интубацији, а ако се она не може извјести због едема онда се врши кониотомија (пресијецање лат. Ligamentum conicum-cricothureoideum - лигамент који сприједа повезује штитасту хрскавицу (лат. Cartilago thureoidea) и лук прстенасте хрскавице гркљана - (лат. Arcus cartialaginis cricoideae)) увлачењем тубуса пречника 5-7 mm у душник дужине око 5 cm.

У случајевима едема узрокованог дејством хистамина аплицирају се антихистаминици, кортикостероиди, по потреби адреналин и надокнађују се течност. Количина кисеоника која се даје износи 4-8 литара.

Ако се зна да се ради о недостатку инхибитора C1-естеразе онда се он надокнађује давањем 1000-2000 интернационалних јединица његовог концентрата. Дугорочна терапија спроводи се одређеним препаратима андрогених хормона или ε-Аминокапронском киселином (епсилон-Аминокапронска киселина). Код ове врсте ангиоедема не дјелују антихистаминици и кортикостероиди, који су код осталих форми основна хитна терапија. Овим пацијентима се савјетује да са собом увијек носе једну до двије ампуле инхибитора C1-естеразе, које у случају потребе може сам себи да убризга, или да то учини друга особа.

Извори

уреди
  1. ^ Група аутора, Савремени приступ уртикарији и ангиоедему Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2020) Монографије научних скупова Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, Волумен 2, број 1, 2011.
  2. ^ Sabroe RA, Black AK (1997). „Angiotensin-converting enzyme (ACE) inhibitors and angio-oedema”. British Journal of Dermatology. 136 (2): 153—8. PMID 9068723. doi:10.1111/j.1365-2133.1997.tb14887.x. 
  3. ^ Israili ZH, Hall WD (1. 8. 1992). „Cough and angioneurotic edema associated with angiotensin-converting enzyme inhibitor therapy. A review of the literature and pathophysiology”. Annals of Internal Medicine. 117 (3): 234—42. PMID 1616218. 
  4. ^ Kostis JB, Kim HJ, Rusnak J, Casale T, Kaplan A, Corren J, Levy E (25. 7. 2005). „Incidence and characteristics of angioedema associated with enalapril”. Archives of Internal Medicine. 165 (14): 1637—42. PMID 16043683. doi:10.1001/archinte.165.14.1637. 
  5. ^ Bas M, Adams V, Suvorava T, Niehues T, Hoffmann TK, Kojda G (2007). „Nonallergic angioedema: role of bradykinin”. Allergy. 62 (8): 842—56. PMID 17620062. doi:10.1111/j.1398-9995.2007.01427.x. 
  6. ^ Zuraw, BL (2008). „Clinical practice. Hereditary angioedema”. New England Journal of Medicine. 359 (10): 1027—36. PMID 18768946. doi:10.1056/NEJMcp0803977. 

Литература

уреди
  • Wakisaka, M.; Shuto, M.; Abe, H.; et al. (децембар 2008). „Computed tomography of the gastrointestinal manifestation of hereditary angioedema”. Radiat Med. 26 (10): 618—21. 
  • Scheirey, C. D.; Scholz, F. J.; Shortsleeve, M. J.; Katz, D. S. (август 2011). „Angiotensin-converting enzyme inhibitor-induced small-bowel angioedema: Clinical and imaging findings in 20 patients”. American Journal of Roentgenology. 197 (2): 393—8. PMID 21785085. doi:10.2214/AJR.10.4451. 
  • Kaplan AP. Urticaria and angioedema. Adkinson Jr, NF. Middleton's Allergy: Principle and Practice. 7th ed. Mosby; 2009. 1061-81.
  • Nakamura S, Nagao A, Kishino M, Konishi H, Shiratori K (јул 2008). „Education and Imaging. Gastrointestinal: angioedema of the small bowel”. J Gastroenterol Hepatol. 23 (7 Pt 1): 1158. 
  • Raman, S. P.; Lehnert, B. E.; Pruthi, S. (јануар 2009). „Unusual radiographic appearance of drug-induced pharyngeal angioedema and differential considerations”. AJNR Am J Neuroradiol. 30 (1): 77—8. 
  • Donati M. De medica historia mirabili. Mantuae, per Fr. Osanam. 1586.
  • Milton, J. L. (1876). „On giant urticaria”. Edinburgh Med J. 22: 513—26. .
  • Quincke H. Uber Akutes Umschreibenes H Autodem. Monatusschr Pract Dermatol. 1882. 129-31.
  • Osler, W. (1888). „Hereditary angio-neurotic edema”. The American Journal of the Medical Sciences. 95: 362—7. .
  • Adhikari, S. P.; Schneider, J. I. (јануар 2009). „An unusual cause of abdominal pain and hypotension: angioedema of the bowel”. Journal of Emergency Medicine. 36 (1): 23—5. 
  • Kaplan, A. P. (јун 2008). „Angioedema”. World Allergy Organ J. 1 (6): 103—13. PMC 3651192  . PMID 23282406. doi:10.1097/WOX.0b013e31817aecbe. 

Спољашње везе

уреди
Класификација
Спољашњи ресурси

Ангиоедем на сајту Curlie (језик: енглески)


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Ангиоедем&oldid=28499156”