Angioedem (sinonimi: Kvinkeov edem (engl. Quincke's edema), i stariji naziv: angioneurotski edem) se karakteriše pojavom otoka kože, sluzokože gastrointestinalnog trakta, jezika, glotisa i larinksa koji se javljaju povremeno i u nepravilnim razmacima. Mogu se javiti zajedno sa urtikarijom, kod koje je prisutna reakcija samo površinskog derma ili kao samostalan oblik kod koga se promjene nalaze pored derma i u potkožnom tkivu.[1]

Angioedem
Alergijski angioedem. Ovo dete ne može da otvori oči zbog otoka
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnosturgentna medicina
Patient UK[https://patient.info/doctor/angio-oedema-pro angio-oedema-pro Angioedem]

Etiologija

uredi

U zavisnosti od mehanizma nastanka angioedema razlikuje se više oblika:

  • Angioedem uzrokovan dejstvom histamina je najčešći oblik. Javlja se obično u odraslom dobu sa pojavom otoka očnih kapaka, usana uz mogućnost pojave otoka glotisa i larinksa. Uzrok pojave ovih edema često ostaje neotkriven. Histamin je jedan od mnogobrojnih medijatora alergijske reakcije koji se oslobađa iz mastocita i bazofila. On djeluje tako što povećava permeabilnost krvnih sudova, proširuje ih dovodeći do gubitka volumena plazme sa ekstracelularnim nagomilavanjem tečnosti. Na ovaj se način obrazuju edemi.
 
Angioderm može biti izazvan lekovima
  • Angioedem može biti izazvan dejstvom lijekova kao što su AKE-inhibitori[2][3][4], koji se koriste u liječenju arterijske hipertenzije i srčane insuficijencije. Oni dovode do povećanja koncentracije bradikinina - supstance koja ima neurotransmitersku funkciju i vazodilatacijska svojstva.[5] Osnovna funkcija AKE-enzima (AKE – Angiotenzin Konvertujući Enzim) je konverzija angiotenzina I u angiotenzin II, a razgrađuje i bradikinin. Najveća koncentracija ovog enzima nalazi se na endotelnim površinama krvnih sudova pluća. Blokadom ovog enzima AKE-inhibitorima (npr. lizinopril) povećava se koncentracija bradikinina prije svega u strukturama respiratornog sistema uz mogućnost pojave suvog kašlja i Kvinkeovog edema.
  • Angioedem uzrokovan nedostatkom inhibitora C1-esteraze (inhibira prvu C1-komponentu sistema komplemenata) je mnogo rjeđi oblik koji se nasleđuje autozomno-dominantno. Utvrđeno je da postoji mutacija gena na jedanaestom hromozomu. Kod ovog oblika postoji kompletan nedostatak inhibitora C1-esteraze (Tip 1, oko 85%) ili ga ima, ali je nefunkcionalan (Tip 2, oko 15%). Nedostatak ili nefunkcionalnost ovog enzima prouzrokuje povećanje koncentracije bradikinina. Pojavljuje se često u djetinjstvu i mladosti i biva izazvan traumama, operacijama, emocionalnim stresovima. Otoci se lokalizuju u predelu lica, na ekstremitetima ili zahvataju gastrointestinalni trakt.

Referentne laboratorijske vrijednosti inhibitora C1-esteraze kreću se između 0,2-0,34 g/l, a funkcionalna aktivnost određuje se fotometrijskim metodama.

Angioedem predstavlja urgentno stanje u medicini, jer može dovesti do gušenja zbog otoka larinksa i glotisa suženja njihovog lumena.

Klinička slika

uredi
 
Angioedem polovine jezika
 
Angioedem lica, najupečatljiviji u gornjoj usni.

Klinički se ispoljava kao poremećaj gutanja, promjena glasa sve do promuklosti, stridorozno otežano čujno disanje, osjećaj nedostatka zraka uz znake prenadraženosti nervnog sistema, glavobolja, vrtoglavica. Edemi kože i sluzokože daju osjećaj napetosti.[6]

Simptomi i znaci ugroženog gastrointestinalnog trakta se ispoljavaju mučninom, povraćanjem, prolivima, ileusom (zbog edema sluznice zatvara se lumen crijeva) i kolikama koje mogu dati sliku akutnog abdomena.

Terapija

uredi

Terapija angioedema zavisi od stadijuma u kome se pacijent nalazi i uzroka koji ga je izazvao. Ako je prisutna opstrukcija disajnih puteva pristupa se endotrahealnoj intubaciji, a ako se ona ne može izvjesti zbog edema onda se vrši koniotomija (presijecanje lat. Ligamentum conicum-cricothureoideum - ligament koji sprijeda povezuje štitastu hrskavicu (lat. Cartilago thureoidea) i luk prstenaste hrskavice grkljana - (lat. Arcus cartialaginis cricoideae)) uvlačenjem tubusa prečnika 5-7 mm u dušnik dužine oko 5 cm.

U slučajevima edema uzrokovanog dejstvom histamina apliciraju se antihistaminici, kortikosteroidi, po potrebi adrenalin i nadoknađuju se tečnost. Količina kiseonika koja se daje iznosi 4-8 litara.

Ako se zna da se radi o nedostatku inhibitora C1-esteraze onda se on nadoknađuje davanjem 1000-2000 internacionalnih jedinica njegovog koncentrata. Dugoročna terapija sprovodi se određenim preparatima androgenih hormona ili ε-Aminokapronskom kiselinom (epsilon-Aminokapronska kiselina). Kod ove vrste angioedema ne djeluju antihistaminici i kortikosteroidi, koji su kod ostalih formi osnovna hitna terapija. Ovim pacijentima se savjetuje da sa sobom uvijek nose jednu do dvije ampule inhibitora C1-esteraze, koje u slučaju potrebe može sam sebi da ubrizga, ili da to učini druga osoba.

Izvori

uredi
  1. ^ Grupa autora, Savremeni pristup urtikariji i angioedemu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. januar 2020) Monografije naučnih skupova Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, Volumen 2, broj 1, 2011.
  2. ^ Sabroe RA, Black AK (1997). „Angiotensin-converting enzyme (ACE) inhibitors and angio-oedema”. British Journal of Dermatology. 136 (2): 153—8. PMID 9068723. doi:10.1111/j.1365-2133.1997.tb14887.x. 
  3. ^ Israili ZH, Hall WD (1. 8. 1992). „Cough and angioneurotic edema associated with angiotensin-converting enzyme inhibitor therapy. A review of the literature and pathophysiology”. Annals of Internal Medicine. 117 (3): 234—42. PMID 1616218. 
  4. ^ Kostis JB, Kim HJ, Rusnak J, Casale T, Kaplan A, Corren J, Levy E (25. 7. 2005). „Incidence and characteristics of angioedema associated with enalapril”. Archives of Internal Medicine. 165 (14): 1637—42. PMID 16043683. doi:10.1001/archinte.165.14.1637. 
  5. ^ Bas M, Adams V, Suvorava T, Niehues T, Hoffmann TK, Kojda G (2007). „Nonallergic angioedema: role of bradykinin”. Allergy. 62 (8): 842—56. PMID 17620062. doi:10.1111/j.1398-9995.2007.01427.x. 
  6. ^ Zuraw, BL (2008). „Clinical practice. Hereditary angioedema”. New England Journal of Medicine. 359 (10): 1027—36. PMID 18768946. doi:10.1056/NEJMcp0803977. 

Literatura

uredi
  • Wakisaka, M.; Shuto, M.; Abe, H.; et al. (decembar 2008). „Computed tomography of the gastrointestinal manifestation of hereditary angioedema”. Radiat Med. 26 (10): 618—21. 
  • Scheirey, C. D.; Scholz, F. J.; Shortsleeve, M. J.; Katz, D. S. (avgust 2011). „Angiotensin-converting enzyme inhibitor-induced small-bowel angioedema: Clinical and imaging findings in 20 patients”. American Journal of Roentgenology. 197 (2): 393—8. PMID 21785085. doi:10.2214/AJR.10.4451. 
  • Kaplan AP. Urticaria and angioedema. Adkinson Jr, NF. Middleton's Allergy: Principle and Practice. 7th ed. Mosby; 2009. 1061-81.
  • Nakamura S, Nagao A, Kishino M, Konishi H, Shiratori K (jul 2008). „Education and Imaging. Gastrointestinal: angioedema of the small bowel”. J Gastroenterol Hepatol. 23 (7 Pt 1): 1158. 
  • Raman, S. P.; Lehnert, B. E.; Pruthi, S. (januar 2009). „Unusual radiographic appearance of drug-induced pharyngeal angioedema and differential considerations”. AJNR Am J Neuroradiol. 30 (1): 77—8. 
  • Donati M. De medica historia mirabili. Mantuae, per Fr. Osanam. 1586.
  • Milton, J. L. (1876). „On giant urticaria”. Edinburgh Med J. 22: 513—26. .
  • Quincke H. Uber Akutes Umschreibenes H Autodem. Monatusschr Pract Dermatol. 1882. 129-31.
  • Osler, W. (1888). „Hereditary angio-neurotic edema”. The American Journal of the Medical Sciences. 95: 362—7. .
  • Adhikari, S. P.; Schneider, J. I. (januar 2009). „An unusual cause of abdominal pain and hypotension: angioedema of the bowel”. Journal of Emergency Medicine. 36 (1): 23—5. 
  • Kaplan, A. P. (jun 2008). „Angioedema”. World Allergy Organ J. 1 (6): 103—13. PMC 3651192 . PMID 23282406. doi:10.1097/WOX.0b013e31817aecbe. 

Spoljašnje veze

uredi
Klasifikacija
Spoljašnji resursi

Angioedem na sajtu Curlie (jezik: engleski)


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).