Љуба Поповић

Љуба Поповић
Љуба Поповић
	Поповић 2014.
Лични подаци
Пуно име	Љубомир Поповић
Датум рођења	14. октобар 1934.
Место рођења	Тузла, Краљевина Југославија
Датум смрти	12. август 2016. (81 год.)
Место смрти	Београд, Србија

Љубомир Поповић (Тузла, 14. октобар 1934 — Београд, 12. август 2016) био је српски сликар. Од 1963. живео и радио у Француској.

Биографија

Поповић у младости

Љубомир Љуба Поповић, у свету познат као ЉУБА, рођен је 14. октобра 1934. године у Тузли, од мајке Спасеније из свештеничке породице и оца Алексе, трговца. Пред Други светски рат породица се сели у Ваљево, где Љуба завршава основну школу, а потом и нижу и вишу гимназију.

По завршетку гимназије, 1953. године, добија посао селектора филмова за ваљевски биоскоп и могућност да у Београду усаврши свој сликарски дар на Академији примењених уметности. Промашивши рок за полагање пријемног испита, уписује се на Историју уметности и, истовремено, на курс цртања у Шуматовачкој. Наредне године постаје студент Академије примењених уметности. Ту настају његове студије актова у природној величини као и прве уљане слике са необичним бићима уроњеним у атмосферу усамљености и тескобе.

Године 1957. Љуба прелази на Академију ликовних уметности, захваљујући подршци Марка Челебоновића, који га прима у своју класу, на четврту годину студија. Због одласка Челебоновића у Париз, пету годину завршава у класи Ђорђа Андрејевића Куна, а потом и двогодишњи специјални течај код Мила Милуновића. На завршној изложби студентских радова, 1959. године, његови радови привлаче пажњу Леонида Шејке, идејног вође покрета Медиала. Љубине слике уврштене су у Трећу изложбу Медиале, у Галерији Графичког колектива, 1960. године.

У јесен 1963. године дефинитивно напушта Београд и одлази у Париз, поневши са собом само блок са цртежима и пет осликаних платана. По препоруци Марка Челебоновића, јавља се г-ђи Жинет Сињак (ћерки сликара Пола Сињака), која га упознаје са Ренеом де Солијеом, угледним теоретичарем уметности. Он ће, 1971. године, написати текст за монографију о Љуби, прву икад објављену у Француској о неком југословенском сликару.

Посредовањем Ренеа де Солијеа, Љуба склапа познанство са галеристом Марселом Зербибом, поклоником надреализма и заштитником његових следбеника. Он му откупљује платна донесена из Београда, проналази атеље и почиње да организује изложбе у Паризу и Бриселу. Уз рад и дружење са Зербибом, Љуба ступа у контакт са многим важним актерима париске интелектуалне и уметничке сцене. Ускоро ће о њему писати Андре Пјер де Мандијарг, Ален Жуфроа, Рене Етијамбл, Патрик Валдберг, Ален Боске, Густав Рене Хоке и др. Почетком седамдесетих упознаје се са галеристкињом Тесом Еролд, са којом ће сарађивати и остати пријатељ све до својих последњих дана.

Љубина интернационална каријера обележена је великим бројем самосталних и колективних изложби, изласком тринаест монографија, богатом филмографијом и мноштвом чланака у уметничким и књижевним часописима.

Паралелно са активностима на међународном плану, Љуба је обележио и културни простор своје земље. Уз његову подршку основана је Модерна галерија Ваљево, која је 2015. године прославила тридесету годишњицу постојања.

Прва супруга му је била архитекта Наташа Јанчић, а друга архитекта, психолог и новинар Славица Батос. Из првог брака има две ћерке, Адриану и Тиану. Адриана Поповић је вајарка,^[1] Тиана је архитекта. Из другог брака са Славицом Батос^[2] има сина Алексу, инжењера електронске оптике.

Љубин живот угасио се 12. августа 2016. године, у Београду, два месеца након отварања последње париске изложбе. Сахрањен је у Ваљеву, на брду изнад куће у којој је провео детињство и младост.

Дело

Графит навијача Партизана посвећен Поповићу у Београду

Сликарство Љубе Поповића се најчешће означава као надреалистичко, фантастично или симболичко. У Србији је овим трима категоријама придружена и четврта, везана за историјски и теоријски контекст Медиале. Љуба се, међутим, никад није поистовећивао ни са једном групом, правцем или школом, нити је имао директне узоре. У његовом делу нема ничега што је директно преузето из реалности — он се пре свега препуштао упливу сопствених несвесних процеса. Његове слике такође могу изражавати метафизичке, духовне или апстрактне идеје. Упијајући знања и утиске из најразличитијих извора, следио је сопствену линију водиљу ка циљу који је, у време дружења са Леонидом Шејком, дефинисан као „интегрално сликарство”. Према Љубиним изјавама и записима, интегрално сликарство било би оно које обједињује филозофски став у односу на судбину човека у свету, ослушкивање најинтимнијих трептаја сликаревог бића и изврсно познавање заната.

Љубине слике делују снажно на посматрача најчешће због свог еротског набоја, због необичних створења, подложних преображајима и међусобним прожимањима, због ликовног богатства заснованог на непрегледном мноштву облика, за које је тешко рећи да ли припадају органском или минералном свету, реалности или пределима из залеђа свести и разума. Дубље продирање у слику открива комплексну структуру коју карактеришу истанчан осећај за колористичке хармоније, умножени углови гледања, као и зналачки успостављен однос између већих иконографских целина и минуциозно обрађених детаља.

Раскошан и узнемирујућу универзум који је Љуба уобличио на својим платнима сведочи колико о једној крајње необичној личности, толико и о уметнику ванредне ликовне културе и широког спектра интересовања.

У Галерији САНУ у Београду током септембра и октобра 2019. одржана је изложба његових слика.^[3]^[4]

Референце

^ Поповић, Гордана (21. 8. 2019). „Свака Љубина изложба знак је да је присутан”. Политика. Приступљено 22. 8. 2019.
^ Краљ, Миљана (8. 9. 2019). „Љуба је био сликар и љубави и смрти”. Вечерње новости. Приступљено 9. 9. 2019.
^ „Ретроспективна изложба слика Љубе Поповића у Галерији САНУ”. Б92. 4. 9. 2019. Приступљено 6. 9. 2019.
^ „Ретроспективна изложба слика академика Љубе Поповића”. САНУ. Приступљено 13. 9. 2019.

Литература

Спољашње везе

[1] Поповић, Гордана (21. 8. 2019). „Свака Љубина изложба знак је да је присутан”. Политика. Приступљено 22. 8. 2019.

[2] Краљ, Миљана (8. 9. 2019). „Љуба је био сликар и љубави и смрти”. Вечерње новости. Приступљено 9. 9. 2019.

[3] „Ретроспективна изложба слика Љубе Поповића у Галерији САНУ”. Б92. 4. 9. 2019. Приступљено 6. 9. 2019.

[4] „Ретроспективна изложба слика академика Љубе Поповића”. САНУ. Приступљено 13. 9. 2019.

[1]

[2]

[3]

[4]