Ljuba Popović
Ljubomir Popović (Tuzla, 14. oktobar 1934 — Beograd, 12. avgust 2016) bio je srpski slikar. Od 1963. živeo i radio u Francuskoj.
Ljuba Popović | |
---|---|
Lični podaci | |
Puno ime | Ljubomir Popović |
Datum rođenja | 14. oktobar 1934. |
Mesto rođenja | Tuzla, Kraljevina Jugoslavija |
Datum smrti | 12. avgust 2016.81 god.) ( |
Mesto smrti | Beograd, Srbija |
Biografija
urediLjubomir Ljuba Popović, u svetu poznat kao LjUBA, rođen je 14. oktobra 1934. godine u Tuzli, od majke Spasenije iz svešteničke porodice i oca Alekse, trgovca. Pred Drugi svetski rat porodica se seli u Valjevo, gde Ljuba završava osnovnu školu, a potom i nižu i višu gimnaziju.
Po završetku gimnazije, 1953. godine, dobija posao selektora filmova za valjevski bioskop i mogućnost da u Beogradu usavrši svoj slikarski dar na Akademiji primenjenih umetnosti. Promašivši rok za polaganje prijemnog ispita, upisuje se na Istoriju umetnosti i, istovremeno, na kurs crtanja u Šumatovačkoj. Naredne godine postaje student Akademije primenjenih umetnosti. Tu nastaju njegove studije aktova u prirodnoj veličini kao i prve uljane slike sa neobičnim bićima uronjenim u atmosferu usamljenosti i teskobe.
Godine 1957. Ljuba prelazi na Akademiju likovnih umetnosti, zahvaljujući podršci Marka Čelebonovića, koji ga prima u svoju klasu, na četvrtu godinu studija. Zbog odlaska Čelebonovića u Pariz, petu godinu završava u klasi Đorđa Andrejevića Kuna, a potom i dvogodišnji specijalni tečaj kod Mila Milunovića. Na završnoj izložbi studentskih radova, 1959. godine, njegovi radovi privlače pažnju Leonida Šejke, idejnog vođe pokreta Mediala. Ljubine slike uvrštene su u Treću izložbu Mediale, u Galeriji Grafičkog kolektiva, 1960. godine.
U jesen 1963. godine definitivno napušta Beograd i odlazi u Pariz, ponevši sa sobom samo blok sa crtežima i pet oslikanih platana. Po preporuci Marka Čelebonovića, javlja se g-đi Žinet Sinjak (ćerki slikara Pola Sinjaka), koja ga upoznaje sa Reneom de Solijeom, uglednim teoretičarem umetnosti. On će, 1971. godine, napisati tekst za monografiju o Ljubi, prvu ikad objavljenu u Francuskoj o nekom jugoslovenskom slikaru.
Posredovanjem Renea de Solijea, Ljuba sklapa poznanstvo sa galeristom Marselom Zerbibom, poklonikom nadrealizma i zaštitnikom njegovih sledbenika. On mu otkupljuje platna donesena iz Beograda, pronalazi atelje i počinje da organizuje izložbe u Parizu i Briselu. Uz rad i druženje sa Zerbibom, Ljuba stupa u kontakt sa mnogim važnim akterima pariske intelektualne i umetničke scene. Uskoro će o njemu pisati Andre Pjer de Mandijarg, Alen Žufroa, Rene Etijambl, Patrik Valdberg, Alen Boske, Gustav Rene Hoke i dr. Početkom sedamdesetih upoznaje se sa galeristkinjom Tesom Erold, sa kojom će sarađivati i ostati prijatelj sve do svojih poslednjih dana.
Ljubina internacionalna karijera obeležena je velikim brojem samostalnih i kolektivnih izložbi, izlaskom trinaest monografija, bogatom filmografijom i mnoštvom članaka u umetničkim i književnim časopisima.
Paralelno sa aktivnostima na međunarodnom planu, Ljuba je obeležio i kulturni prostor svoje zemlje. Uz njegovu podršku osnovana je Moderna galerija Valjevo, koja je 2015. godine proslavila tridesetu godišnjicu postojanja.
Prva supruga mu je bila arhitekta Nataša Jančić, a druga arhitekta, psiholog i novinar Slavica Batos. Iz prvog braka ima dve ćerke, Adrianu i Tianu. Adriana Popović je vajarka,[1] Tiana je arhitekta. Iz drugog braka sa Slavicom Batos[2] ima sina Aleksu, inženjera elektronske optike.
Ljubin život ugasio se 12. avgusta 2016. godine, u Beogradu, dva meseca nakon otvaranja poslednje pariske izložbe. Sahranjen je u Valjevu, na brdu iznad kuće u kojoj je proveo detinjstvo i mladost.
Delo
urediSlikarstvo Ljube Popovića se najčešće označava kao nadrealističko, fantastično ili simboličko. U Srbiji je ovim trima kategorijama pridružena i četvrta, vezana za istorijski i teorijski kontekst Mediale. Ljuba se, međutim, nikad nije poistovećivao ni sa jednom grupom, pravcem ili školom, niti je imao direktne uzore. U njegovom delu nema ničega što je direktno preuzeto iz realnosti — on se pre svega prepuštao uplivu sopstvenih nesvesnih procesa. Njegove slike takođe mogu izražavati metafizičke, duhovne ili apstraktne ideje. Upijajući znanja i utiske iz najrazličitijih izvora, sledio je sopstvenu liniju vodilju ka cilju koji je, u vreme druženja sa Leonidom Šejkom, definisan kao „integralno slikarstvo”. Prema Ljubinim izjavama i zapisima, integralno slikarstvo bilo bi ono koje objedinjuje filozofski stav u odnosu na sudbinu čoveka u svetu, osluškivanje najintimnijih treptaja slikarevog bića i izvrsno poznavanje zanata.
Ljubine slike deluju snažno na posmatrača najčešće zbog svog erotskog naboja, zbog neobičnih stvorenja, podložnih preobražajima i međusobnim prožimanjima, zbog likovnog bogatstva zasnovanog na nepreglednom mnoštvu oblika, za koje je teško reći da li pripadaju organskom ili mineralnom svetu, realnosti ili predelima iz zaleđa svesti i razuma. Dublje prodiranje u sliku otkriva kompleksnu strukturu koju karakterišu istančan osećaj za kolorističke harmonije, umnoženi uglovi gledanja, kao i znalački uspostavljen odnos između većih ikonografskih celina i minuciozno obrađenih detalja.
Raskošan i uznemirujuću univerzum koji je Ljuba uobličio na svojim platnima svedoči koliko o jednoj krajnje neobičnoj ličnosti, toliko i o umetniku vanredne likovne kulture i širokog spektra interesovanja.
U Galeriji SANU u Beogradu tokom septembra i oktobra 2019. održana je izložba njegovih slika.[3][4]
Reference
uredi- ^ Popović, Gordana (21. 8. 2019). „Svaka Ljubina izložba znak je da je prisutan”. Politika. Pristupljeno 22. 8. 2019.
- ^ Kralj, Miljana (8. 9. 2019). „Ljuba je bio slikar i ljubavi i smrti”. Večernje novosti. Pristupljeno 9. 9. 2019.
- ^ „Retrospektivna izložba slika Ljube Popovića u Galeriji SANU”. B92. 4. 9. 2019. Pristupljeno 6. 9. 2019.
- ^ „Retrospektivna izložba slika akademika Ljube Popovića”. SANU. Pristupljeno 13. 9. 2019.
Literatura
urediSpoljašnje veze
uredi- Biografija na sajtu SANU
- Ovaj lažni svet nije više moj — intervju („Večernje novosti”, 30. april 2010)[mrtva veza]
- Nije srpski kukati — intervju („Večernje novosti”, 2. mart 2013)
- Ljuba Popović: Logika vrednosti (Vreme, 15. novembar 2012) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. avgust 2016)
- Odlazak slikara svetlosti i tame („Politika”, 12. avgust 2016)
- „Kod nas Crnjanski, Andrić, Kiš, a oni nama Mekdonalds” (B92, 12. avgust 2016)
- Ljubomir Ljuba Popović (1934—2016) („Kolubarske”, 12. avgust 2016)
- Velikan bez aleje velikana („Politika”, 13. jul 2018)
- TV lica kao sav normalan svet: Ljuba Popović (RTS, in memoriam, 13. avgust 2016)
- TRI KNjIGE U LjUBINU ČAST: Moderna Galerija Valjevo predstavila dela o velikom slikaru („Večernje novosti”, 17. jul 2021)