Saudijska Arabija

Saudijska Arabija (arap. السعودية), zvanično Kraljevina Saudijska Arabija (arap. المملكة العربية السعودية,  izgovor), država je u jugozapadnoj Aziji i na Bliskom istoku. Pokriva najveći deo Arabijskog poluostrva. Graniči se sa Jordanom na severu, Irakom na severu i severoistoku, sa Kuvajtom, Katarom, Bahreinom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima na istoku, Omanom na jugoistoku i Jemenom na jugu, i Persijskim zalivom na severoistoku i Crvenim morem na zapadu. Zauzima površinu od oko 2.150.000 km² i ima preko 30 miliona stanovnika, od čega su dve trećine Saudijci i jedna trećina strani državljani.

Kraljevina Saudijska Arabija المملكة العربية السعودية (arapski)
Zastava Grb
Krilatica: Nema boga osim Alaha, Muhamed je Božiji poslanik (šehadet) (arap. لا إله إلا الله، محمد رسول الله)
Himna: Kraljevski pozdrav (arap. السلام الملكي)
Glavni grad  (i najveći)	Rijad 24° 39′ N 46° 46′ E
Službeni jezik	arapski
Vladavina
Oblik države	unitarna islamska apsolutna monarhija
— Kralj	Salman
— Prestolonaslednik	Muhamed ibn Salman
Zakonodavna vlast	nema
Istorija
Osnivanje	‍
— Emirat Dirija	1727.
— Emirat Nadžd	1824.
— Emirat Rijad	13. januar 1902.
— Ujedinjenje	23. septembar 1932.
— Pristupanje Ujedinjenim nacijama	24. oktobar 1945.
— Trenutni Ustav	31. januar 1992.
Geografija
Površina	‍
— ukupno	2,149,690 km2 (12)
— voda (%)	0,0
Stanovništvo	‍
— 2022.	32.175.224 (46)
— gustina	15 st./km2 (174)
Privreda
BDP / PKM	≈ 2024.
— ukupno	2,354 bln. $ (17)
— po stanovniku	70.333 $ (15)
IHR (2022)	0,875 (40) — veoma visok
Valuta	Saudijski rijal
Ostale informacije
Vremenska zona	UTC +3
Internet domen	‍.sa‍
Pozivni broj	+966

Pre osnivanja Kraljevstva Saudijske Arabija, teritorija današnje Saudijske Arabije je obuhvatala četiri posebna regiona: Hidžaz, Nadžd i delove istočne Arabije (El Hasa) i južne Arabija (Asir). Kraljevstvo Saudijsku Arabiju je 1932. osnovao Ibn Saud, koji je ujedinio ova četiri regiona u jednu državu kroz niz osvajanja počevši od 1902. i osvajanja Rijada, postojbine svoje porodice, dinastije Saud. Od tada država je apsolutna monarhija kojom se vlada po islamskim principa, naročito pod uticajem vahabizma. Vahabi Islam je nazivan „predominantnim svojstvom Saudijske kulture”. Saudijska Arabija se ponekad naziva „zemljom dve svete džamije” u smislu Mesdžid el Haram (u Meki) i Mesdžid en Nabavi (u Medini) — dva najsvetija mesta islama. Trenutno državno uređenje je na snazi od 1932. godine kada je Abdul-Aziz ibn Saud proglasio nezavisnost Kraljevstva, dok se njegovi korijeni mogu naći još dublje u istoriji, sa uspostavom prve saudijske države 1744. godine.

Saudijska Arabija je vodeći svetski izvoznik nafte, koja je ujedno i glavni ekonomski pokretač razvoja države. Izvoz nafte čini oko 90% ukupnog izvoza i donosi oko 75% prihoda državnog budžeta, što doprinosi relativnom ekonomskom blagostanju njenih stanovnika. Loša strana velike zavisnosti ekonomije od nafte je nestabilna cena navedenog energenta na svetskom tržištu. Takođe ponekad ovu zemlju i Rusiju nazivaju energetskim supersilama. Grupe za zaštitu ljudskih prava učestalo optužuju vladu Saudijske Arabije za njihova kršenja, međutim saudijske vlasti te optužbe odbacuju.

Geografija

Glavni članak: Geografija Saudijske Arabije

Mapa SA

Pustinja El Zulfi

Kraljevina zauzima oko 80% teritorije poluostrva i leži između 16° i 33° severne geografske širine i između 34° i 56° istočne geografske dužine. Godine 2000. Saudijska Arabija i Jemen su sklopili dogovor o razgraničenju Veliki deo granice sa južnim komšijama, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Omanom, još uvek nije precizno određen niti markiran, tako da tačna veličina zemlje još uvek nije poznata. Saudijske vlasti navode površinu od 2.217.949 km². Drugi izvori daju podatke koji se kreću između 1.960.582 km² i 2.240.000 km². Zemlja se obično rangira kao 13/14. po veličini u svetu.

Geografijom Saudijske Arabije dominira Arabijska pustinja i susedne polupustinje i žbunotvite stepe. Više od devet desetina teritorije zauzima pustinja, uključujući najveću neprekidnu površinu pod peskom na Zemlji, Rub el Hali. U državi nema reka ili jezera, ali zato su vadiji brojni. Malo obradivih površina se nalazi u aluvijalnim nanosima u vadijima, basenima i oazama. Glavna topografska odlika je centralna visoravan, sa planinama koje se uzdižu visoko iz uskog nizijskog pojasa uz Crveno more. Glavni planinski lanci su Hidžaz i Asir sa najvišim vrhom Saudom (3.133 m). Ovaj deo je poznat kao najzeleniji i deo s najsvežijom klimom u Arabiji. Sa istočne strane planina teren se polako spušta do zapadnog priobalja uz Persijski zaliv i granica sa UAE i Omanom. U centru je zaravan Nejd. Na jugu leži negostoljubiva pustinja „Rub el Kali” (Prazni ćošak) u kojoj gotovo uopće nema života.

Saudijska Arabija nema stalnih reka ili jezera. Njena obala je duga oko 2.640 km.

Flora i fauna

Lokalne životinje uključuju: ibekse (planinske divokoze), divlje mačke, babune, vukove i hijene u brdskim i planinskim krajevima. Male ptice žive u oazama. Obalski dio Crvenog mora je bogat koralima i brojnim morskim vrstama.

Klima

Kepenova mapa za Saudijsku Arabiju (jugozapadna Azija)

  BWh — topla pustinjska

  BWk — hladna pustinjska

  BSh — topla stepska

  BSk — hladna stepska

---

zasniva se na vegetaciji, temperaturi, precipitaciji i godišnjim dobima

Ekstremna vrućina i bezvodnost su karakteristike većeg dela Saudijske Arabije. To je jedno od nekoliko područja u svetu gde temperature dostižu od preko 50 °C; dok je najveća zabeležena temperatura 51,7 °C. Zimi se povremeno pojavljuju mraz ili sneg u unutrašnjosti ili na većim nadmorskim visinama, međutim to se dešava svega jednom ili dva puta u deceniji. Najniža zabeležena temperatura je −12 °C u Turaifu. Prosečne zimske (januar) temperature se kreću u rasponu 8—20 °C u gradovima u unutrašnjosti, poput Rijada, dok su u Džedi i na obali Crvenog mora iznosi 19—29 °C. S druge strane, prosečne letnje temperature (jul) iznose 27—43 °C u Rijadu, odnosno 27—38 °C u Džedi. Noću se temperature u pustinjama u unutrašnjosti spuštaju na izuzetno niske vrednosti, a danju pustinjski pesak povećava Sunčevu toplotu.

Godišnja količina kiše u proseku kreće od 20 do 40 cm. Južni delovi kišu dobijaju povremeno, zahvaljujući delovanju jugozapadnih monsuna. U planinama zimi ponekad pada sneg. U unutrašnjosti zemlje temperature su uglavnom više, a duž obale vlažnost vazduha je preko 90%. Godišnja količina padavina iznosi oko 100 mm u Rijadu (uglavnom u periodu od januara do maja), dok je u Džedi oko 54 mm (uglavnom u periodu od novembra do januara). Iznenadni pljuskovi mogu dovesti do jakih bujica u vadijima (suvim koritima).

Istorija

Glavni članak: Istorija Saudijske Arabije

Crkva u Džubailu je građevina iz 4. veka koja se nalazi u Džubailu (Aš Šarkija); otkrivena je 1986. (1986) i originalno je pripadala Crkvi Istoka, drevnom nestorijanskom ogranku istočnog hrišćanstva na Srednjem istoku; jedna je od najstarijih crkava

Osim malog broja gradskih trgovačkih naselja, kao što su Meka i Medina, koja se nalazi u Hedžazu na zapadu Arabijskog poluostrva, veći deo današnje Saudijske Arabije su bile negostoljubive pustinje koja su naseljavala nomadska plemenska društva. Osnivač islama Muhamed je rođen u Meki oko 570. Početkom 7. veka, Muhamed je ujedinio brojna plemena širom poluostrva i stvorio jedinstvenu islamsku versku zajednicu. Nakon njegove smrti 632, njegovi sledbenici su brzo proširili teritoriju pod muslimanskom vladavinom izvan Arabije, osvajajući ogromna prostranstva (od Iberijskog poluostrva na zapadu do današnjeg Pakistana na istoku) u roku od nekoliko decenija. Na taj način Arabija je uskoro postala politički periferni region u muslimanskom svetu kako se fokus pomerao na razvijenije zauzete zemlje. Od 10. veka do početka 20. veka, Meku i Medina bili pod kontrolom lokalnih arapskih vladara, koji su nosili titule šarif Meke, ali je veći deo ovog perioda šarif dugovao vernost vladaru jednog od najvećih islamskih carstava sa prestonicama u Bagdadu, Kairu ili Istanbulu. Veći deo ostatka današnje Saudijske Arabije se vratio na tradicionalnu plemensku upravu.

U stara vremena domaći i strani vladari borili su se za prevlast nad ovom oblašću. Godine 1517. Osmansko carstvo uspostavilo je vlast nad većim delom poluostrva.

Islamski verski reformator Muhamed ibn Abd el Vahab udružio je oko 1750. snage s vladarom mesta Diradža u središnjoj Arabiji, Muhamadom ibn Saudom, čiji su naslednici do početka 19. veka s potporom širokih slojeva pobornika novog verskog vođe osvojili većinu Arapskog poluostrva. Veza dinastije Saud s vahabskom interpretacijom islama ostaće jedno od ključnih obeležja saudijske države i u budućnosti.

Nova arapska sila pobudila je reakciju svojih moćnih susjeda, Osmanskog carstva i njegovog saveznika Egipta koji su 1818. uništili prvu saudijsku državu. Ubrzo je usledila obnova, ali druga država podlegla je unutrašnjim sukobima i ratovima sa susedima 1891.

Modernu Saudijsku Arabiju osnovao je Abdulaziz ibn Abdul-Rahman, a na Zapadu poznat kao Ibn Saud, koji je 1902. započeo da okuplja tradicionalne porodične zemlje kombinacijom oružanih sukoba i vešte diplomacije. Saudijska Arabija bila je pod Britanskim protektoratom od 1915. do 1927. Ujedinjeno Kraljevstvo, tada najznačajnija sila na Bliskom istoku, priznalo je nezavisnost Saudove kraljevine 1927, a 1932. Hidžaz i Nedžd (središnji deo Arapskog poluostrva) i formalno su ujedinjeni u Kraljevinu Saudijsku Arabiju.

Nakon ujedinjenja

Politički uspesi nisu bili praćeni ekonomskim sve dok nisu otkrivena naftna nalazišta u martu 1938. godine. Razvojni programi iskorištavanja nalazišta su prekinuti Drugim svetskim ratom 1939. godine, da bi bili ponovo pokrenuti 1946. godine, a proizvodnja je dostigla pune kapacitete 1949. godine. Nafta je obezbedila ekonomski prosperitet zemlje i ojačala njenu poziciju u svetu. Na međunarodnom planu Saudijska Arabija balansira između dobrih odnosa s državama Zapada i odanosti zajedničkim arapskim ciljevima. Saudijsko društvo je još je uvek u velikoj meri konzervativno i značajan uticaj imaju islamske verske vođe (ulema).

Posle Abdul Azizove smrti 1953. godine tron je preuzeo njegov sin Saud, koji je vladao do 1964. godine, da bi ga naslijedio Fajsal. Unutarporodična rivalstva su dovela do ubistva Fajsala od strane njegovog nećaka princa Fajsal ibn Musaida 1975. godine. Nakon ubistva presto je preuzeo kralj Khalid koji je vladao sedam godina i bio nasleđen od kralja Fahda 1982. godine. Fahd je umro 2005. godine a nasledio ga je njegov polubrat Abdula, trenutni vladar Saudijske Arabije.

Od Drugog svetskog rata pa naovamo, vladari ove dinastije podržavaju Palestince i održavaju bliske veze sa SAD. Godine 2000. Saudijska Arabija i Jemen rešili su dugotrajan spor oko granice.

Saobraćaj

Mreža železničkih pruga duga je 1.392 km, a mreža puteva 152.044 km, od čega je 45.461 km asfaltirano. Mrežom saobraćajnica Rijad je povezan sa obalom, Jemenom, Kuvajtom i Jordanom.

Privreda

Glavni članak: Privreda Saudijske Arabije

Finansijski centar Kralj Abdula u Rijadu je jedan od najvećih investicionih centara Srednjeg istoka

Saudi Aramko, najvrednija kompanija na svetu i glavni izvor državnih prihoda

Privreda Saudijske Arabije je bazirana na nafti. Ona je najveći proizvođač nafte među zemljama članicama OPEK-a i treći proizvođač nafte u svetu. Rezerve Saudijske Arabije čine jednu četvrtinu ukupnih svetskih zaliha nafte. Otprilike 75% budžeta se puni prihodima od izvoza nafte. Naftna industrija učestvuje sa 45% u društvenom proizvodu Saudijske Arabije. Ova država ima službeno zalihe nafte u iznosu 260 milijardi barela, što je 24% svjetskih rezervi. Osim nafte, proizvodi se zemni gas, gips, urma, pšenica i desalinizovana voda.

Porast cena nafte u godinama 2008—2009 je započeo drugi naftni „bum”, ostvarujući višak u budžetu od 28 milijardi američkih dolara. Akcije kompanija su znatno dobile na vrednosti.

Privreda Saudijske Arabije je 13. u svetu po kompetitivnosti. Ulažu se veoma velika sredstva da privreda postane više raznolika. U toku je rekordan porast korištenja personalnih kompjutera, zahvaljujući deregulaciji. Državni sistem osigurava učenicima i studentima besplatno obrazovanje, knjige i zdravstvenu zaštitu, i otvorena je svim Saudijcima. Preko 25% godišnjeg državnog budžeta se izdvaja za obrazovanje, uključujući i izdvajanja za profesionalnu orijentaciju. Saudijska Arabija je jedna od nekoliko najbrže rastućih ekonomija u svetu, sa prihodom po stanovniku od 20.700 američki dolara (2007).

Administrativna podela

Glavni članak: Administrativna podela Saudijske Arabije

Provincije Saudijske Arabije

Saudijska Arabija je podeljena na 13 provincija:

1. El Baha
2. Severna granica
3. El Džauf
4. El Medina
5. El Kasim
6. Rijad
7. Istočna provincija
8. Asir
9. Hail
10. Džizan
11. Meka
12. Nadžran
13. Tabuk

Političko uređenje

Kralj Salman od SA, nasledio presto 2015.

Centralna institucija vlasti zemlje je Saudijska monarhija. U zakonu usvojenom 1992. godine navedeno je da je Saudijska Arabija monarhija pod vlašću sinova i unuka prvog kralja Abdulaziza ibn Sauda.

Kuran predstavlja ustav zemlje, a vrhovni zakon čini šerijat (islamski zakon baziran na Kuranu). Neke zapadne organizacije procenjuju da je režim ove države deveti po redu najtotalitarniji režim u svetu.

Ne postoje priznate političke stranke niti izbori, izuzev lokalnih izbora održanih 2005. godine na kojima su pravo glasa imali samo muškarci. Kraljeva vlast je teoretski ograničena šerijatom i nekim lokalnim tradicijama. On takođe mora imati podršku ostatka Saudijske familije, uleme (verskih lidera) i drugih važnih grupa saudijskog društva.

Saudijska vlada podržava islam finansirajući džamije i škole Kurana širom sveta. Vodeći ljudi kraljevske porodice biraju kralja iz redova jednog od svojih pripadnika, uz odobrenje uleme.

Stanovništvo

Glavni članak: Demografija Saudijske Arabije

Veliki dio kopna se sastoji od slabo naseljenih pustinja i polupustinjskih regija; na tim područjima se uglavnom nalaze Beduini. U navedenom delu zemlje vegetacija je ograničena na korov i grmlje. Manje od 2% zemlje čini obradiva površina. Naseljena mesta su uglavnom koncentrisana uz istočne i zapadne obale, te na par gusto naseljenih oaza u unutrašnjosti kao što su Hofuf i Burahda. Neke oblasti, poput pustinje Rub el Kali i Arabijske pustinje, uopšte nisu naseljene, iako se zbog potreba industrije nafte planira izgradnja naselja i u tim delovima zemlje. Stanovništvo je koncentrisano u gradovima na zapadnoj obali i njenom zaleđu (Džeda, Meka, Medina), glavnom gradu Rijadu u središtu zemlje, kao i na istočnom priobalju gdje je locirana većina naftnih izvora (Damam, Hufuf, Dahran).

Islam je religija skoro celokupnog domaćeg stanovništva i jedini ima službeno priznanje. Saudijska Arabija je kolevka ove vere i u zemlji se nalaze dva najvažnija islamska svetišta, Meka i Medina. Arapski odnosno njegov lokalni dijalekt je jezik većine stanovništva. Velik broj stanovnika (oko 6 mil.) su strani državljani na radu u industriji nafte i u drugim sektorima privrede.

Kultura

Kamenovanje šejtana u Mini tokom hodočašća hadž, po tradiciji Ibrahima i Ismaila

Kultura Saudijske Arabije je utemeljena na islamskim i plemenskim vrednostima. Meka i Medina su glavni kulturni centri u državi. Vikend obuhvata petak i subotu.

„El Ardha” je državni nacionalni folklorni ples, a to je igra sa mačevima, bazirana na beduinskoj tradiciji. „El sihba” je folklorna muzika, poreklom iz Andaluzije. U gradovima Meka, Medina i Džeda, veoma je popularan instrument „mizmar”, nalik na obou. „Samri” je popularna forma tradicionalne muzike, koja uključuje i moderni arapski instrument „oud”.

Oblačenje prati striktno principe „hidžaba”, što je islamski odraz jednostavnosti, posebno u oblačenju. Oblačenje je prilagođeno klimatskim uslovima. Odeća se sastoji od tradicionalnih odevnih predmeta.

Moderni Saudijski pisci su: Abdul Rahman Munif, Josef el Mohajmid, Abdu Kal, Ali el Domaini, Ahmed Abodehman, Abdula el Kvasemi

Sport

Muškarci se često bave sportom. Žene retko učestvuju u sportskim aktivnostima, najčešće u dvoranama. Fudbal je najpopularniji sport. Saudijska Arabija učestvuje na Letnim Olimpijadama. Fudbalska reprezentacija Saudijske Arabije učestvuje u takmičenjima koja su pod okriljem FIFA-e. Pojedini popularni fudbaleri su: Madžed Abdula, Mohamed el Deajea, Sami el Džaber, Said el Uvajran i Fahad el Biši.

Vojska

Kraljevsko Saudijsko vazduhoplovstvo

Jurofajter tajfun

UH-60 Blek Houk

Saudijsko Ministarstvo odbrane i avijacije je zaduženo za upravljanje vojnim snagama Saudijske Arabije. Ono je takođe zaduženo za izgradnju civilnih aerodroma i vojnih baza, kao i za meteorologiju.

Oružane snage su sastavljene od: Armije, mornarice, vazduhoplovstva, protivvazdušne odbrane, Nacionalne garde, Kraljevske zaštitne regimente, i specijalnih snaga.

Saudija ima svoju vojnu industriju. Vojni budžet je u iznosu od 38 milijardi američkih dolara.

U okviru Ministarstva unutrašnjih poslova se nalaze: policija, graničari, obalska straža i „El Mudžahedin”.

Literatura

• Venter, Al J. (2007). Allah's Bomb: The Islamic Quest for Nuclear Weapons. Globe Pequot. str. 150-53. ISBN 978-1-59921-205-0. 
• Robbers, Gerhard (2007). Encyclopedia of world constitutions, Volume 1. str. 791. ISBN 978-0-8160-6078-8. 
• Cavendish, Marshall (2007). World and Its Peoples: the Arabian Peninsula. Marshall Cavendish. str. 78. ISBN 978-0-7614-7571-2. 
• Buzan, Barry (2004). The United States and the Great Powers. Cambridge, United Kingdom: Polity Press. str. 71. ISBN 978-0-7456-3375-6. 
• Cordesman, Anthony H. (2009). Saudi Arabia: National Security in a Troubled Region. Bloomsbury Academic. str. 50—52. ISBN 978-0-313-38076-1. 
• Blanchard, Christopher (2009). Saudi Arabia: Background and U.S. Relations. United States Congressional Research Service. str. 5—6. 
• Cordesman, Anthony H. (2003). Saudi Arabia Enters the 21st Century. str. 174. ISBN 978-0-275-98091-7. 
• Mohamad Riad El Ghonemy (1998). Affluence and Poverty in the Middle East. Routledge. str. 56. ISBN 978-0-415-10033-5. 
• Dekmejian, R. Hrair (1994). Islam in Revolution: Fundamentalism in the Arab World. Syracuse University Press. str. 131. ISBN 978-0-8156-2635-0. 
• Rasheed, Madawi Al (1997). Politics in an Arabian Oasis: The Rashidis of Saudi Arabia. Bloomsbury Academic. str. 81. ISBN 978-1-86064-193-0. 
• Murphy, David (2008). The Arab Revolt 1916–18: Lawrence Sets Arabia Ablaze. Bloomsbury USA. str. 5–8. ISBN 978-1-84603-339-1. 
• Faksh, Mahmud A. (1997). The Future of Islam in the Middle East. Bloomsbury Academic. str. 89-90. ISBN 978-0-275-95128-3. 
• Harris, Ian; Mews, Stuart; Morris, Paul; Shepherd, John (1992). Contemporary Religions: A World Guide. Longman. str. 369. ISBN 978-0-582-08695-1. 
• Jones, Toby Craig (2010). Desert Kingdom: How Oil and Water Forged Modern Saudi Arabia. Harvard University Press. str. 218-219. ISBN 978-0-674-04985-7. 
• Stokes, Jamie (2009). Encyclopedia of the Peoples of Africa and the Middle East, Volume 1. Facts On File. str. 605. ISBN 978-0-8160-7158-6. 
• Human Development Report 2014 (PDF). United Nations. 2013. str. 159. 
• Madawi Al-Rasheed (2013). A Most Masculine State: Gender, Politics and Religion in Saudi Arabia. Cambridge University Press. str. 65. ISBN 9780521761048. 
• Vincent, Peter (2008). Saudi Arabia: an environmental overview. Taylor & Francis. str. 141. ISBN 978-0-415-41387-9. 
• Stokes, Jamie (2009). Encyclopedia of the Peoples of Africa and the Middle East, Volume 1. Facts On File. str. 605. ISBN 978-0-8160-7158-6. 
• East, William Gordon (1971). The changing map of Asia. Methuen. str. 75-76. ISBN 978-0-416-16850-1. 
• Lindsay, James E. (2005). Daily Life in the Medieval Islamic World. Greenwood Press. str. 33. ISBN 978-0-313-32270-9. 
• Tripp, Harvey; North, Peter (2003). Culture Shock, Saudi Arabia. A Guide to Customs and Etiquette. Singapore; Portland, Oregon: Times Media Private Limited. 
• Abir, Mordechai (1987). Saudi Arabia in the oil era: regime and elites : conflict and collaboration. Croom Helm. ISBN 978-0-7099-5129-2. 
• Abir, Mordechai (1993). Saudi Arabia: Government, Society, and the Persian Gulf Crisis. Routledge. ISBN 978-0-415-09325-5. 
• Al-Rasheed, Madawi (2010). A History of Saudi Arabia. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-74754-7. 
• Bowen, Wayne H. (2007). The History of Saudi Arabia. Greenwood Press. ISBN 978-0-313-34012-3. 
• Hegghammer, Thomas (2010). Jihad in Saudi Arabia: Violence and Pan-Islamism Since 1979. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-73236-9. 
• House, Karen Elliott (2012). On Saudi Arabia: Its People, Past, Religion, Fault Lines—and Future. Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-307-27216-4. 
• Long, David E. (2005). Culture and Customs of Saudi Arabia. Bloomsbury Academic. ISBN 978-0-313-32021-7. 
• Malbouisson, Cofie D. (2007). Focus on Islamic issues. Nova Publishers. ISBN 978-1-60021-204-8. 
• Otto, Jan Michiel (2010). Sharia Incorporated: A Comparative Overview of the Legal Systems of Twelve Muslim Countries in Past and Present. ISBN 978-90-8728-057-4. 
• Hussein Hamza Bindagji (1978). Atlas of Saudi Arabia. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-919101-7. 
• Helmuth Blume: Saudi Arabien. Horst Erdmann Verlag. Tübingen Basel. 1976.
• Hans Karl Barth, Konrad Schliephake: Saudi Arabien in der Reihe „Perthes Länderprofile”, Klett-Perthes, Gotha und Stuttgart. 1998.
• Robert Baer: Sleeping With The Devil: How Washington Sold Our Soul for Saudi Crude, Crown. Baer, Robert (2003). Sleeping with the Devil: How Washington Sold Our Soul for Saudi Crude. Crown. ISBN 978-1-4000-5021-5. 
• Gold, Dore (2004). Hatred's Kingdom : How Saudi Arabia Supports the New Global Terrorism. Regnery Publishing, Inc. ISBN 978-0-89526-061-1. 
• Mackey, Sandra (1987). The Saudis: Inside the Desert Kingdom. Houghton Mifflin. ISBN 978-0-395-41165-0. 
• Ménoret, Pascal (2005). The Saudi Enigma: A History. Zed Books. ISBN 978-1-84277-605-6. 
• al-Rasheed, Madawi (2002). A History of Saudi Arabia. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-64335-1. ; Second edition: Cambridge University Press. . Cambridge. 2010. ISBN 978-0-521-76128-4.  (hardback) und. Al-Rasheed, Madawi (2002). A History of Saudi Arabia. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-74754-7.  (paperback)
• Madawi Al-Rasheed (2007). Contesting the Saudi State . Islamic Ideas from a New Generation. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85836-6. 
• Madawi Al-Rasheed: Kingdom without Borders . Saudi Arabia’s Political, Redligious and Media Frontiers. . New York: Columbia University Press. 2009. ISBN 978-0-231-70068-9. 
• Simmons, Matthew R. (2005). Twilight in the Desert: The Coming Saudi Oil Shock and the World Economy. Wiley. ISBN 978-0-471-73876-3. 
• Steinberg, Guido (2004). Saudi-Arabien: Politik, Geschichte, Religion. München: C.H. Beck. ISBN 978-3-406-51112-7. 
• Who's who in the Saudi Arabia 2006. Asia Pacific Infoserv, Sydney 2006.
• Vassiliev, Alexei (2000). The History of Saudi Arabia. New York: New York University Press. ISBN 978-0-8147-8809-7. 
• Joseph A. Kechichian (2012). Legal and Political Reforms in Saudi Arabia. Routledge Chapman & Hall. ISBN 978-0-415-63018-4. 

Spoljašnje veze

• „Info centar”. Arhivirano iz originala 30. 08. 2021. g. 
• „Saudijska Arabija”. Arhivirano iz originala 30. 08. 2018. g. 
• „Sajt Vlade”. Arhivirano iz originala 20. 11. 2016. g. 
• „Saudi Arabia”. The World Factbook (2024 izd.). Central Intelligence Agency. 
• Saudijska Arabija na sajtu Curlie (jezik: engleski)
• Saudijska Arabija na sajtu Bi-Bi-Si (jezik: engleski)
• Key Development Forecasts for Saudi Arabia na sajtu International Futures (jezik: engleski)
• Saudijska Arabija (Vikiatlas)