Bilateria
Bilateralia, bilateralija ili bilaterija su životinje sa dvobočnom (bilateralnom) simetrijom, tj. nemaju čeonu ("prednju") i zadnju stranu nago leđnu (gornju, dorzalnu) i trbušnu (donju, ventralnu); zato takođe imaju desnu i levu stranu tela. Nasuprot radijalno simetričnim životinjama, kao što su meduza i većina Echinodermata imaju gornju i donju stranu, ali ne i čelo i začelje, kao što su sunđeri, žarnjaci, Placozoa i Ctenophora. Kod većeg dela, bilateralni embriji su triploblastični, što znači da imaju tri zametna sloja: endoderm, mezoderm i ektoderm. Gotovo svi su bilateralno simetrični, ili približno tako; najviše iznimki je kod Echinodermata, koji kao odrasli imaju gotovo idealnu radijalnu simetriju, ali su bilateralno simetrični u larvenom stadiju.[2][3][4].
| Bilaterija | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||
| Raznovrsnost bilaterijana. | |||||||
Naučna klasifikacija 
| |||||||
| Domen: | Eukaryota | ||||||
| Carstvo: | Animalia | ||||||
| Kladus: | ParaHoxozoa | ||||||
| Kladus: | Bilateria Hatschek, 1888
| ||||||
| Sinonimi | |||||||
|
Triploblasti Lankester, 1973 | |||||||
Osim nekoliko grupa životinja (kao što su Platyhelminthes i Gnathostomulida), bilateralija imaju kompletan probavni trakt, sa zasebnim ustima i anusom. Neki bilateralni organizmi nemaju telesnu šupljinu (Acoelomata], odnosno Platyhelminthes, Gastrotricha i Gnathostomulida), dok drugi imaju primarne telesne šupljine (koje proizlaze iz blastocela, kao kod Pseudocoelomata) i / ili srednje šupljine (koje se pojavljuju de novo, na primer, celom).
Evolucija
uredi
Hipotetični najbliži drevni zajednički predak bilateralije je označen kao Urbilaterian.[5][6]
Priroda prvih bilateralnih životinja je stvar rasprave. Jedna strana predlaže da su acelomate iznjedrile ostale grupe (planuloidno-aceloidna hipoteza Ludviga fon Grafa, Mečnikova, Libi Hajman ili Salvini Plavena), a drugi predstavljaju da su prve bilateralne životinje bile organizmi sa celomom, a glavni acelomatne grupe životinja Plathelmintes (pljosnate gliste) i Gastrotricha (trbodlaci) su, prema njima, sekundarno izgubile telesnu šupljinu (arhicelomatna hipoteza i njene varijacije, koje su predložili Ernst Henkel ili Adam Sedžvik) i preko bilaterogastrea (Gesta Jegursten) ili Trochaea (Nilsen).
Prvi dokazi o prvim bilateralnim životinjama su fosilni tragovima u ediakarijskim sedimentima, a prvi verodostojni fosil bilateralne životinje Kimberella, koji datira od pre 555 miliona godina. Raniji fosili su sporni. Fosilni oblik Vernanimalcula može pripadati najranijoj poznatoj grupi bilateralnih životinja, ali takođe može predstavljati ispunjenih mehur. Fosilna embroni su poznati iz celog perioda postojanja Vernanimalcula (pre oko 580 miliona godina), ali niti jedan od njih nema obiležja bilateralnih životinja. Barous veruje da su oblici bilateralnih životinja pronađeni u Tacuarí formaciji, Urugvaj, a veruje se da su postojali pre najmanje 585 miliona godina.[7]
Filogenija
urediBilateralni organizmi se svrstavaju u dva glavna natkolena (glavne loze). Od deuterostomia to su Echinodermata, žiroglavci, Chordata i nekoliko manjih grupa životinja. Kod protostomia je uključena većina ostalih, kao što su Arthropoda, kolutićavci s, mehkušci Plathelmintes i tako dalje. Među njima postoji nekoliko razlika, poglavito u tome kako se razvija embrion. Konkretno, prvi otvor embriona kod protostoma postaje usta, a kod deuterostoma anus. Mnogi taksonomi sada među protostomama priznaju još najmanje dva natkolena: najpre su predložene Ecdysozoa. Neki istraživači su takođe prepoznali još i natkoljeno Platyzoa, a drugi odbacuju monofiletsko poreklo Platyzoa. Posebno je teško klasifikovati streličaste crve, s tim da ih neki taksonomi stavljaju među deuterostome, a drugi u protostomia. Dve najnovije studije su tražile odgovor na pitanje da li su streličasti crvi u početku imali bilateralna obeležja.[8]
Sledi prikaz moderne (2011) opšteprihvaćene filogenije, iako je položaj pojedinih grana još uvek kontroverzan, a i stablo se znatno promenilo u razdoblju od 2000. do 2010. godine.[9][10][11]
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Vidi još
urediReference
uredi- ^ Martin, M. W.; Grazhdankin, D. V; Bowring, S. A; Evans, D. A; Fedonkin, M. A; Kirschvink, J. L. (5. 5. 2000). „Age of Neoproterozoic bilatarian [sic] body and trace fossils, White Sea, Russia: implications for metazoan evolution”. Science. 288: 841—5. PMID 10797002. doi:10.1126/science.288.5467.841.
- ^ Sofradžija A.; Šoljan, D.; Hadžiselimović R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 978-9958-10-686-6.
- ^ Hadžiselimović R.; Maslić E. (1999). Osnovi etologije – Biologija ponašanja životinja i ljudi. Sarajevo Publishing, Sarajevo. ISBN 978-9958-21-091-4.
- ^ Mayr E. (1963). Animal species and evolution (1st ed.). Cambridge: Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03750-2.
- ^ Knoll, Andrew H.; Carroll, Sean B. (25. 6. 1999). „Early Animal Evolution: Emerging Views from Comparative Biology and Geology”. Science. 284 (5423): 2129—2137. doi:10.1126/science.284.5423.2129.
- ^ Balavoine, Guillaume, & Adoutte, Andre. 2003. The segmented Urbilateria: A testable scenario. Integrative & Comparative Biology, 43: 137–147. Found at [1] — URL retrieved November 15, 2006
- ^ Aubet, Natalie R.; et al. (29. 6. 2012). „Bilaterian burrows and grazing behavior at >585 million years ago”. Science. American Association for the Advancement of Science. 336 (6089): 1693+. doi:10.1126/science.1216295.
- ^ Halanych, K.; Bacheller, J.; Aguinaldo, A.; Liva, S.; Hillis, D.; Lake, J. (17. 3. 1995). „Evidence from 18S ribosomal DNA that the lophophorates are protostome animals”. Science. 267 (5204): 1641—1643. PMID 7886451. doi:10.1126/science.7886451.
- ^ Edgecombe, Gregory D.; Giribet, Gonzalo; Dunn, Casey W.; Hejnol, Andreas; Kristensen, Reinhardt M.; Neves, Ricardo C.; Rouse, Greg W.; Worsaae, Katrine; Sørensen, Martin V. (jun 2011). „Higher-level metazoan relationships: recent progress and remaining questions”. Organisms, Diversity and evolution. 11 (2): 151—172. doi:10.1007/s13127-011-0044-4.
- ^ Nielsen, C. 2001. Animal Evolution: Interrelationships of the Living Phyla. Second Edition. Oxford University Press, Oxford.
- ^ „Bilateria”. Tree of Life Web Project. 2002. Архивирано из оригинала 12. 01. 2013. г. Приступљено 11. 8. 2014.
