20. vek

Milenijum:	2. milenijum
Vekovi:	19. vek; 20. vek; 21. vek;
Decenije:	1900-e; 1910-e; 1920-e; 1930-e; 1940-e; 1950-e; 1960-e; 1970-e; 1980-e; 1990-e;

20. vek je bio period između 1. januara 1901.^[1] i 31. decembra 2000.^[2]^[3] Bio je deseti i poslednji vek 2. milenijuma.

U 20. veku je po prvi put došlo do globalnih ratova (Prvi i Drugi svetski rat) između svetskih sila koji su se vodili na više kontinenata. U ovom veku je došlo do velikih promena u načinu života ljudi, politici, ideologiji, ekonomiji, društvu, kulturi, nauci, tehnologiji i medicini. U 20. veku je verovatno došlo do više tehnološkog i naučnog napretka nego u svim prethodnim vekovima od nastanka civilizacije zajedno. Izrazi kao što su ideologija, svetski rat, genocid, i nuklearni rat su ušli u opštu upotrebu. Naučna otkrića, kao što su teorija relativiteta i kvantna fizika su suštinski promenila fundamentalne modele fizičke nauke, i navela naučnike da shvate da je univerzum kompleksniji nego što se prethodno verovalo, i odagnala nadanja (ili strahovanja) sa kraja 19. veka, da je ostalo da se popuni još samo nekoliko rupa u naučnom znanju. 20. vek je počeo sa konjima, jednostavnim automobilima i teretnim brodovima, a završen je sa brzim vozovima, putničkim brodovima, avionima i spejs šatlovima. Konje, koji su bili osnovno sredstvo ličnog prevoza u zapadnom društvu tokom hiljada godina, u roku od nekoliko decenija su zamenili automobili i autobusi. Ovaj razvoj je omogućila eksploatacija fosilnih goriva, koja su donela energiju u jednostavno prenosivom obliku, ali i dovela do zabrinutosti zbog zagađenja i dugoročnog uticaja na životnu sredinu. Čovečanstvo je započelo istraživanje svemira, i ljudi su načinili prve korake na Mesecu.

Masovni mediji, telekomunikacije i informacione tehnologije (posebno računari, javno obrazovanje i internet) su učinili znanje u svetu značajno dostupnijim. Napredak u medicinskoj tehnologiji je poboljšao zdravlje mnogih ljudi: očekivani životni vek na globalnom nivou je porastao sa 35 na 65 godina. Međutim, brz razvoj tehnologije je takođe omogućio da ratovanje donese nivoe uništenja koji nisu nikada ranije zabeleženi. Samo u Drugom svetskom ratu je poginulo preko 60 miliona ljudi, a nuklearno oružje je čovečanstvu donelo mogućnost da samo sebe uništi za kratko vreme. Isti ovi ratovi su doveli do uništenja imperijalnih sila. Po prvi put u ljudskoj istoriji, carstva i njihovi ratovi za širenje i kolonizaciju su prestali da budu faktor u globalnim dešavanjima. Poslednji otvoreni sukob velikih sila je završen 1945, i od tada je došlo do nezabeleženog opadanja nasilja.^[4]

Svet je postao više kulturalno ujednačen nego ikada ranije zbog razvoja saobraćaja i komunikacionih tehnologija, popularne muzike i drugih uticaja zapadne kulture, međunarodnih korporacija i tendencija ekonomske globalizacije krajem 20. veka.