Википедија

Šećer

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Šećer (višeznačna odrednica).

Šećer (od sansk. शर्करा śarkarā — „slatko”, u srpski došla preko persijskog i turskog jezika) vrsta je hrane kao i poslastica. Šećer je generalizovano ime za slatke, kratkolančane, rastvorne ugljene hidrate, mnogi od kojih se koriste u hrani. Oni su ugljeni hidrati, te se sastoje od ugljenika, vodonika i kiseonika. Postoje različiti tipovi šećera koji se dobijaju iz različitih izvora. Jednostavni šećeri se nazivaju monosaharidima i obuhvataju glukozu (takođe poznatu kao dekstroza), fruktozu i galaktozu. Stoni ili granulirani šećer koji se obično koristi kao hrana je saharoza, disaharid. (U telu se saharoza hidrolizuje u fruktozu i glukozu.) Drugi disaharidi obuhvataju maltozu i laktozu. Šećeri dužih lanaca se nazivaju oligosaharidima. Hemijski različite supstance takođe mogu da imaju sladak ukus, ali se one ne klasifikuju kao šećeri. Neke se koriste kao niskokalorične zamene za šećer u hrani, zvane veštački zaslađivači.

Sirovi (nerafinirani, neizbeljeni) šećer
Kristali šećera pod polarizacionim mikroskopom
Kristali šećera na površini kore hleba.

Šećeri su prisutni u tkivima većine biljki, ali je njihova koncentracija dovoljna za efikasnu ekstrakciju jedino u šećernoj trski i šećernoj repi. Šećernom trskom se smatra nekoliko vrsta gigantske trave iz roda Saccharum, koje su kultivirane u tropskim područjima u južnoj i jugoistočnoj Aziji od antičkih vremena. Do velika ekspanzije njene proizvodnje je došlo u 18. veku sa uspostavljanjem šećernih plantaža u Zapadnim Indijama i Amerikama. Tako je po prvi put šećer postao dostupan običnim ljudima, koji su ranije bili zavisni od meda za zaslađivanje hrane. Šećerna repa, kultivirani varijetet vrste Beta vulgaris, se gaji kao korenski usev u područjima sa hladnijom klimom i postala je značajan izvor šećera u 19. veku kad su metodi ekstrakcije šećera postali dostupni. Proizvodnja i trgovina šećerom su izmenili kurs ljudske istorije na više načina, uticali su na formiranje kolonija, perpetuiranje ropstva, prelazak na najamni rad, migracije ljudi, ratove između nacija koje su trgovale šećerom tokom 19. veka i na etničku kompoziciju i političku strukturu novog sveta.

Svetska proizvodnja šećera je 2011. godine bila na nivou od oko 168 miliona tona. Prosečna osoba konzumira oko 24 kg (53 lb) šećera svake godine (33.1 kg u industrijalizovanim zemljama), što je ekvivalentno sa preko 260 prehrambenih kalorija po osobi na dan.

Šećer koji se koristi u domaćinstvima (saharoza) ima zbirnu hemijsku formulu C12H22O11. Njegova energetska vrednost je 16,8 kJ po gramu (uporedi: alkohol ima 29,8 kJ po gramu, mast 39 kJ po gramu). Gustinom od 1,6 g/cm³, šećer je teži od vode (1 g/cm³). Na 20 °C, 200 g šećera je rastvorljivo u 100 ml vode, a na 100 °C, 400 g u 100 ml.

Od kraja dvadesetog veka stoji otvoreno pitanje da li je ishrana sa visokim udelom šećera, a posebno rafiniranih šećera, dobra za ljudsko zdravlje. Upotreba šećera je vezana za pojavu gojaznosti, i pretpostavlja se, ili je u znatnoj meri implicirana kao uzrok pojave dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, demencije, makularne degeneracije, i kvarenja zuba. Brojne studije su preduzete u pokušaju da se razjasni pozicija, ali su izvedeni različiti zaključci, uglavnom zbog toga što je teško naći kontrolnu populaciju koja ne konzumira šećer ili u znatnoj meri konzumira hranu bez šećera.

Etimologija

uredi
 
Mrav se hrani na šećernim kristalima

Etimologija odražava širenje robe. engleska reč „sugar”[1] potiče od arapske reči سكر sukkar, koja dolazi od persijske reči شکر shekar,[2] koja je izvedena iz Sanskritske शर्करा śarkarā,[3] koja ima poreklo u Tamilskoj reči சக்கரை Sakkarai.[4] Ona je najverovatnije dospela do Engleske putem italijanskih trgovaca. Savremena italijanska reč je zucchero, dok su španske i portugalske reči, azúcar i açúcar respektivno, zadržale trag arapskog određenog člana. Stara francuska reč je zuchre, dok je savremena francuska reč sucre. Najranija potvrđena grčka reč je σάκχαρις (sákkʰaris).[5][6] Zadovoljavajuće objašnjene širenja reči još uvek nije izvedeno. Engleska reč jaggery, sirovi smeđi šećer izveden iz palminog soka ili sirupa šećerne trske, ima slično etimološko poreklo; portugalska reč xagara ili jagara je izvedena iz malajalamske chakkarā, a ona iz sanskritske reči śarkarā.[7]

Istorija

uredi
Glavni članak: Istorija šećera

Značajni datumi u istoriji šećera

uredi
 
Šećerana u Holandiji
  • 8.000. p. n. e. — šećerna trska se koristi za ishranu u Melaneziji i Polineziji
  • 6.000. p. n. e. — šećerna trska se iz Istočne Azije širi u Indiju i Persiju
  • 600. p. n. e. — u Persiji se razvija metoda kristalizacije šećera
  • Pozna antika: Saccharum je poznat u Rimu kao luksuzni proizvod za bogate patricije. Uvozi se iz Persije i Indije.
  • 1100. — putovanja ratnika krstaša donose šećer u Evropu, po prvi put posle antike
  • Od oko 1500. — šećerna trska se gaji na plantažama širom sveta, šećer je i dalje luksuzni proizvod za bogate („belo zlato”). Običan narod koristi samo med.
  • 1747. — Andreas Sigismund Margraf otkriva način dobijanja šećera iz šećerne repe.
  • 1801. — hemičar Franc Karl Ahard postavlja osnove industrijske proizvodnje šećera. Prva šećerana je otvorena u mestu Kunern (danas Vinsko) u Šleziji.
  • 1806. Napoleonovi ratovi i kontinentalna blokada Evrope imaju veliki uticaj na tržište šećera.
  • 1840 — prvi put proizveden šećer u kocki. Način proizvodnje je izmislio Jakob Kristof Rad, direktor šećerane u Češkoj.
  • Od oko 1850. — Cena šećera znatno pada usled industrijske proizvodnje. Šećer postaje deo svakodnevne ishrane.

Drevna vremena i srednji vek

uredi
 
Plantaža šećerne trske

Šećer je proizvođen na Indijskom potkontinentu[8] od antičkih vremena. On nije bio izobilan i jeftin u ranijim vremenima i med je uglavnom korišten za zaslađivanje širom sveta. Originalno, ljudi su žvakali šećernu trsku da bi ekstrahovali njenu slatkoću. Šećerna trska prirodno raste u tropskim predelima južne Azije i jugoistočne Azije.[9] Smatra se da različite vrste potiču iz različitih lokacija, pri čemu Saccharum barberi potiče iz Indije, a S. edule i S. officinarum potiču iz Nove Gvineje.[9][10] Jedna od najranijih istorijskih referenci o upotrebi šećerne trske dolazi iz Kineskog manuskripta koji datira iz 8. veka p. n. e., u kome se kaže da je upotreba šećerne trske potekla iz Indije.[11]

Šećer je bio relativno malo važan proizvod dok Indijci nisu otkrili metod za pretvaranje soka šećerne trske u granulisane kristale, koji se lakše mogu skladištiti i transportovati.[12] Kristalni šećer je otkriven do vremena dinastije Gupta, oko 5. veka.[12] U lokalnom indijskom jeziku, ti kristali se nazivaju khanda (Devanagari:खण्ड,Khaṇḍa), što je izvor engleske reći candy (bombona).[13]

Indijski moreplovci, koji su prenosili pročišćeni maslac i šećer kao namirnice, uveli su poznavanje šećera u razne trgovačne rute kojim su putovali.[12] Budistički monasi su tokom svojih putovanja doneli metode kristalizacije šećera do Kine.[14] Tokom vladavine Harša (r. 606—647) u Severnoj Indiji, Indijski envoji u Tang Kini su podučavali metode kultivisanja šećerne trske nakon što je car Tajzong od Tanga (r. 626—649) obelodanio svoj interes za šećer. Kina je zatim uspostavila svoje prve plantaže šećerne trske u sedmom veku.[15] Kineski dokumenti potvrđuju najmanje dve misije u Indiju, inicijalizovane 647. godine, da bi se obezbedila tehnologija za rafiniranje šećera.[16] U Južnoj Aziji, Srednjem istoku i Kini, šećer je postao osnova za kuvanje i deserte.

Trijumfalni progres Aleksandra Velikog je zaustavljen na obalama reke Inda odbijanjem njegovih trupa da idu dalje na istok. Oni su videli ljude u Indijskom potkontinentu koji su gajili šećernu trsku i pravili granulisani, slatki prah sličan soli, lokalno zvan Sharkara (Devanagari:शर्करा,Śarkarā), što se izgovara kao saccharum (ζάκχαρι). Na svom povratku, Makedonski vojnici su nosili „medonosnu trsku” kući sa sobom. Šećerna trska je ostala malo poznata kultura u Evropi više od milenijuma, šećer je bio retka roba, a trgovci šećerom su bili bogati.[11]

Krstaši su doneli šećer sa sobom kući u Evropu nakon njihovih kampanja u Svetu zemlju, gde su se susreli sa karavanima koji su nosili „slatku so”. U ranom 12. veku, Venecija je došla u posed nekoliko sela u blizini Tira u Lebanonu, i uspostavila je imanja za proizvodnju šećera za izvoz u Evropu, gde se koristio kao zamena meda, koji je do tada bio jedini dostupni zaslađivač.[17] Krstaški hroničar Viljem od Tira, pišući u kasnom 12. veku, opisao je šećer kao materiju koja je „veoma neophodna za upotrebu i zdravlje čovečanstva”.[18] U 15. veku, Venecija je bila glavni centar za rafinaciju i distribuciju šećera u Evropi.[11]

Moderna istorija

uredi
 
Mrtva priroda sa hlebom i konditorskim proizvodima autora Džordža Flegela, prva polovina 17. veka
Vidi još: Trougaona trgovina

Avgusta 1492, Kristifor Kolumbo se zaustavio u La Gomeri na Kanarskim ostrvima, za vino i vodu, s na namerom da ostane samo četiri dana. Međutim on je stupio u ljubavnu vezu sa guvernerkom ostrva, Beatriz de Bobadila i Osorio, i ostao je mesec dana. Kad je konačno isplovio, ona mu je dala isečke šećerne trske, koji su postali prvi uzorci da dosegnu do Novog Sveta.[19]

Portugalci su preneli šećer u Brazil. Do 1540, postojalo je 800 mlinova šećerne trske na ostrvu Santa Katarina i bilo je još 2.000 na severnoj obali Brazila, Demarara, i Surinama. Prva šećerna žetva je ubrana u Hispanioli 1501. godine; i mnogi šećerni mlinovi su konstruisani u Kubi i Jamajci do 1520-ih.[20]

Šećer je bio luksuzni proizvod u Evropi pre 18. veka, kad je postao šire dostupan. On je stekao popularnost i do 19. veka, šećer je smatran neophodnošću. Ova evolucija ukusa i potražnje za šećerom kao esencijalnim sastojkom hrane proizvela je ogromne ekonomske i socijalne promene.[21] Ona je delom uzrokovala kolonizaciju tropskih ostrva i nacija gde plantaže šećerne trske sa velikim zahtevima za radnom snagom mogu da prosperiraju. Potražnja za jeftinom radnom snagom za obavljanje teškog rada na kultivaciji i obradi povećala je potražnju za trgovinom robovima iz Afrike (posebno Zapadne Afrike). Nakon napuštanja ropstva, postojala je visoka potreba za najamnim radnicima iz Južne Azije (posebno Indije).[22][23][24] Milioni robova i najamnih radnika su dovedeni na Karibe i Amerike, kolonije u Indijskom okeanu, jugoistočnoj Aziji, Pacifičkim ostrvima, i Istočnoj Africi i Natalu. Moderna etnička mešavina mnogih nacija koje su naseljene u zadnja dva veka je delom posledica potražnje za šećerom.[25][26][27]

Šećer je takođe doveo do izvesne industrijalizacije u bivšim kolonijama. Na primer, namesnik J. Paterson je u Bengalu ubedio britanskog guvernera da se šećerna trska može uzgajati u Britanskoj Indiji uz mnoštvo prednosti i uz manje troškove od Zapadne Indije. Konsekventno fabrike šećera su uspostavljene u Biharu u istočnoj Indiji.[28]

Tokom Napoleonskih ratova, produkcija šećerne repe je porasla u kontinentalnoj Evropi zbog poteškoća vezanih za uvoz šećera, kad je plovidba bila ograničena blokadom. Do 1880. godine, šećerna repa je bila glavni izvor šećera u Evropi. Ona je uzgajana u Linkolnširu i drugim delovima Engleske, mada je Ujedinjeno Kraljevstvo nastavilo da uvozi glavni deo svog šećera iz kolonija.[29]

Do kasnog devetnaestog veka, šećer je kupovan u veknama, koje su se sekle koristeći specijalizovani alat.[30] U kasnijim godinama, granulirani šećer se obično prodavao u vrećama.

Šećerne kocke su proizvođene u devetnaestom veku. Prvi izumitelj procesa pravljenja šećernih kocki je bio moravac Jakub Krištof Rad, direktor kompanije šećera u Dačicama. On je počeo sa produkcijom šećernih kocki nakon što mu je odobren petogodišnji patent za izum 23. januara 1843. Henri Tejt iz Tate & Lyle je bio još jedan rani proizvođač šećernih kocki u njegovim refinerijama u Liverpulu i Londonu. Tejt je kupio patent za proizvodnju šećernih kocki od nemca Eugena Langena, koji je 1872. godine izumeo različit metod za pravljenje šećernih kocki.[31]

Hemija

uredi
 
Saharoza: disaharid glukoze (levo) i fruktoze (desno), važan molekul u telu.
Šećer, granulisani
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija1.619 kJ (387 kcal)
99,98 g
Šećeri99,91 g
Prehrambena vlakna0 g
0 g
0 g
Vitamini
Riboflavin (B2)
(2%)
0,019 mg
Minerali
Kalcijum
(0%)
1 mg
Gvožđe
(0%)
0,01 mg
Kalijum
(0%)
2 mg
Ostali konstituenti
Voda0,03 g
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA
Šećeri, smeđi
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija1.576 kJ (377 kcal)
0 g
Vitamini
Tiamin (B1)
(1%)
0,008 mg
Riboflavin (B2)
(1%)
0,007 mg
Niacin (B3)
(1%)
0,082 mg
Vitamin B6
(2%)
0,026 mg
Folat (B9)
(0%)
1 μg
Minerali
Kalcijum
(9%)
85 mg
Gvožđe
(15%)
1,91 mg
Magnezijum
(8%)
29 mg
Fosfor
(3%)
22 mg
Kalijum
(3%)
133 mg
Natrijum
(3%)
39 mg
Cink
(2%)
0,18 mg
Ostali konstituenti
Voda1,77 g
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA
Glavni članak: Ugljeni hidrati

S naučne tačke gledišta, termin šećer se odnosi na više ugljenih hidrata, kao što su monosaharidi, disaharidi, ili oligosaharidi. Monosaharidi se takođe nazivaju „jednostavnim šećerima”, od kojih je najvažniji glukoza. Skoro svi šećeri imaju formulu C
nH
2nO
n (n je između 3 i 7). Glukoza ima molekulsku formulu C
6H
12O
6. Imena tipičnih šećera se završavaju sa oza, kao u „glukoza”, „dekstroza”, i „fruktoza”. Ponekad se te reči odnose i na tipove ugljenih hidrata koji su rastvorni u vodi. Aciklični mono- i disaharidi sadrže bilo aldehidne grupe ili ketonske grupe. Te dvostruke veze ugljenika i kiseonika (C=O) su reaktivni centri. Svi saharidi sa više od jednog prstena u njihovoj strukturi proizilaze iz dva ili više monosaharida spojena glikozidnim vezama formiranim uklanjanjem jednog molekula vode (H
2O) po vezi.[32]

Monosaharidi u formi zatvorenog lanca mogu da formiraju glikozidne veze sa drugim monosaharidima, kreirajući disaharide (kao što je saharoza) i polisaharide (kao što je skrob). Enzimi moraju da hidrolizuju ili na neki drugi način prekinu te glikozidne veze pre nego što takva jedinjenja mogu da se metabolizuju. Nakon varenja i apsorpcije principalni monosaharidi prisutni u krvi i unutrašnjim tkivima su glukoza, fruktoza, i galaktoza. Mnoge pentoze i heksoze mogu da formiraju strukture prstena. U tim formama zatvorenog prstena, aldehidna ili ketonska grupa nije slobodna, tako da se mnoge reakcije koje su tipične za te grupe ne mogu odvijati. Glukoza u rastvoru postoji uglavnom u obliku prstena u ravnoteži sa manje od 0,1 % molekula u formi otvorenog lanca.[32]

Prirodni polimeri šećera

uredi

Biopolimeri šećera se često sreću u prirodi. Putem fotosinteze, biljke proizvode gliceraldehid-3-fosfat (G3P), fosfatisani šećer na ugljeniku-3 koji ćelije koriste za pravljenje monosaharida kao što je glukoza (C
6H
12O
6) ili (kao kod trske i repe) saharoze (C
12H
22O
11). Monosaharidi se mogu dalje konvertovati u strukturne polisaharide kao što je celuloza i pektin za konstrukciju ćelijskih zidova ili u energetske rezerve u obliku skladišnih polisaharida kao što je skrob ili inulin. Skrob, koji se sastoji od dva različita polimera glukoze, je lako degradiva forma hemijske energije uskladištena u ćelijama, i može se konvertovati do drugih tipova energije.[32] Drugi polimer glukoze je celuloza, koji ima linearni lanac formiran od nekoliko stotina do hiljada glukoznih jedinica. Ona se koristi u biljkama kao strukturna komponenta u njihovim ćelijskim zidovima. Ljudi mogu da vare celulozu jedino u veoma ograničenoj meri, dok ruminatori mogu to da rade uz pomoć simbiotičkih bakterija u njihovom stomaku.[33] DNK i RNK su izgrađene od monosaharida dezoksiriboze i riboze. Deoksiriboza ima formulu C
5H
10O
4 a riboza ima formulu C
5H
10O
5.[34]

Zapaljivost

uredi

Šećeri su organske supstance koje lako sagorevaju pri izlaganju otvorenom plamenu. Zbog toga, rukovanje šećerom je praćeno rizikom od moguće eksplozije prašine. Eksplozije šećerane u Džordžiji 2008. godine, koja je dovela do 14 smrtnih slučajeva, 40 povređenih, i uništenja više od polovine postrojenja, je bila uzrokovana paljenjem šećerne prašine.

 
Uvećanje kristala rafinirane saharoze, najzastupljenijeg šećere

Proizvodnja šećera

uredi

Glavni izvori sirovina za proizvodnju šećera su šećerna trska (u tropskim krajevima) i šećerna repa (u krajevima sa umerenom klimom). Saharoza je direktno prisutna u ovim biljnim kulturama, a iz njih se izdvaja presovanjem ili kuvanjem u tečni rastvor. Daljim otkuvavanjem dobijaju se kristali šećera. Procesom prerade može se kontrolisati čistoća rafiniranog šećera.

Najznačajnije zemlje proizvođači šećera

uredi

Najviše šećera u svetu proizvode Brazil, Indija i Kina, dok su u Evropi najznačajniji proizvođači Francuska, Nemačka i Poljska.

 
Šećer
Najveći proizvođači šećera (2003)
Rang Zemlja Proizvodnja
(u milionima tona) 		Rang Zemlja Proizvodnja
(u milionima tona)
1 Brazil 24.8 9 Nemačka 4.2
2 Indija 22.1 10 Pakistan 4
3 Kina 11.1 11 Kuba 3.8
4 SAD 8 12 Južna Afrika 2.6
5 Tajland 7.3 13 Kolumbija 2.6
6 Australija 5.4 14 Filipini 2.1
7 Meksiko 4.9 15 Indonezija 2.1
8 Francuska 4.4 16 Poljska 2

Vrste šećera (saharoze)

uredi
  • Braon šećer: zajedničko ime za sve šećere braon boje. Dobija se na različite načine; mešanjem belog šećera sa braon sirupom od šećerne repe ili grejanjem šećernog sirupa (karamelizovanje).
  • Tečni šećer: u vodi rastvoreni šećer koji se koristi u prehrambenoj industriji.
  • Kandirani šećer: šećerni kristali različite veličine i boje nastali sporom kristalizacijom iz šećernog rastvora.
  • Karamel: braon masa koja se dobija zagrevanjem šećera. Ova masa zagrevanjem stiče posebnu aromu.
  • Melasa: svetlobraon sirup, nusproizvod u proizvodnji šećera. Koristi se za proizvodnju alkohola. Od melase iz šećerne trske proizvodi se rum.
  • Šećer u prahu: vrlo fino mleveni šećer. Koristi se za poslastice.
  • Šećer od šećerne repe: uglavnom saharoza, hemijski identičan šećeru od šećerne trske. Najčešće se prodaje rafiniran (kristalizovan).
  • Šećer u kocki: rafinirani šećer sa sirupom, pritiskom oblikovan u kvadre.

Šećerne mešavine

uredi
  • Vanilin šećer: mešavina vanile ili arome vanile i finog šećera.
  • Fondan: fabrikovana masa od kuvanog šećera i sirupa glukoze koja se koristi u poslastičarstvu.
  • Sirup: dobija se kuvanjem slatkog voća. Sadrži visok procenat šećera (62-78%).
  • Palmin šećer: ekstrakt šećerne palme (Arecoideae). Manje je sladak od klasičnog šećera i ima aromu karamela.

Ostali šećeri

uredi
  • Mlečni šećer: (laktoza) prisutan u mleku, sastoji se iz glukoze i galaktoze. U farmakologiji se koristi kao bazna supstanca.
  • Rafinoza: šećer koji nije sladak, prisutan u mnogim biljkama.
  • Grožđani šećer (glukoza, dekstroza): monosaharid, osnova za mnoge složene šećere. U ljudskom organizmu prisutan kao šećer u krvi, a sa voćnim šećerom, jedan od osnovnih sastojaka meda (22 do 41 %).
  • Voćni šećer (fruktoza): monosaharid. Pored grožđanog šećera, jedan od osnovnih sastojaka meda (27 do 44 %).
  • Alkoholni šećer: koristi se kao zamena za šećer. Sporije se prerađuje od klasičnog šećera, pa ga koriste ljudi sa lakšim slučajevima dijabetesa.
  • Trehaloza: gradivna materija za mnoge biljke i insekte.
  • Maltoza: koristi se za proizvodnju alkohola.
  • Melecitoza: složeni šećer, naročito prisutan u medu divljih košnica. Mnogi ljudi, naročito ne-evropljani, ne mogu da prerade ovaj šećer, što je genetički uzrokovano.
  • Invertovani šećer: smesa glukoze i fruktoze dobijena hidrolizom (invertovanjem) saharoze.
  • Izoglukoza: koristi se za slatka pića i kompote, sadrži 51 % glukoze i 42 % fruktoze. Obično se dobija od kukuruza.

Fiziologija

uredi

Velika upotreba ugljenih hidrata u ishrani dovodi do veće upotrebe insulina, i većeg opterećenja pankreasa (glikemijsko opterećenje). Kola pića su značajni izvori šećera u ishrani (do 120 grama po litru).

Šećer je najznačajniji faktor u pojavi zubnog karijesa.

Šećerna bolest

uredi

Nasuprot imenu, šećerna bolest nije direktno uzrokovana upotrebom šećera u ishrani. Po saznanjima moderne medicine, ova bolest je izazvana autoimunom reakcijom koja uništava ćelije pankreasa (tip 1), ili genetičkom predispozicijom ka insulinskoj rezistenciji (tip 2) koja se može pogoršati prekomernom težinom i manjkom fizičke aktivnosti. Oba tipa dijabetesa (šećerne bolesti) dovode do povećane koncentracije šećera u krvi.

Da bi se smanjila verovatnoća pojave dijabetesa lekari preporučuju manju upotrebu klasičnog šećera u ishrani, i njegovu zamenu zdravijim medom ili fruktozom. Svetska zdravstvena organizacija tvrdi da šećeri ne bi trebalo da učestvuju sa više od 10 % u ishrani.

Šećer kao alternativni izvor energije

uredi

Zbog visokih cena nafte, etanol je postao privlačan kao alternativno gorivo. On se dobija od šećera. U Brazilu se veći deo novijih vozila pokreće etanolom, a u Evropi i Americi se etanol u manjem procentu meša sa benzinom. Zbog ovakve upotrebe šećera, njegova cena je na svetskom tržištu znatno skočila.

Reference

uredi
  1. ^ The -g- is unexplained, possibly reflecting a Venetian dialect.
  2. ^ Compare the Oxford English Dictionary and the Online Etymology Dictionary.
  3. ^ Ahmad Y Hassan, Transfer Of Islamic Technology To The West, Part III: Technology Transfer in the Chemical Industries Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. mart 2008), History of Science and Technology in Islam.
  4. ^ Achaya 2003, str. 7.
  5. ^ σάκχαρ, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus
  6. ^ This form is not phonetically explained, but may reflect a mediation through a language en route from the Sanskrit original. Modern Greek ζάχαρη [sáχari] is due to cluster simplification [kχ] > [χ] and initial sandhi (acc. την σάχαρη [tin sáχari] > τη ζάχαρη [ti záχari]). The word has also changed its nominal class.
  7. ^ „Jaggery”. Oxford Dictionaries. Arhivirano iz originala 21. 08. 2016. g. Pristupljeno 17. 08. 2012. 
  8. ^ Moxham 2001.
  9. ^ a b Kenneth F.Kiple; Ornelas, Kriemhild Conee. World history of Food – Sugar. Cambridge University Press. Pristupljeno 09. 01. 2012. 
  10. ^ Sharpe, Peter (1998). „Sugar Cane: Past and Present”. Illinois: Southern Illinois University. Arhivirano iz originala 10. 07. 2011. g. Pristupljeno 21. 06. 2017. 
  11. ^ a b v Rolph 1873
  12. ^ a b v Adas 2001, str. 311
  13. ^ „Sugarcane: Saccharum Offcinarum” (PDF). USAID, Govt of United States. 2006. str. 7.1. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 11. 2013. g. Pristupljeno 04. 09. 2018. 
  14. ^ Kieschnick 2003 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFKieschnick2003 (help)
  15. ^ Sen 2003, str. 38–40
  16. ^ Kieschnick 2003, str. 258 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFKieschnick2003 (help)
  17. ^ Ponting 2000, str. 481
  18. ^ Barber 2004, str. 14.
  19. ^ Abreu y Galindo, J. de (1977). A. Cioranescu, ur. Historia de la conquista de las siete islas de Canarias. Tenerife: Goya ediciones. 
  20. ^ Benitez-Rojo 1996, str. 93.
  21. ^ Mintz 1986
  22. ^ „Forced Labour”. The National Archives, Government of the United Kingdom. 2010. 
  23. ^ Lai 1993.
  24. ^ Vertovik, Steven (1995). Cohen, Robin, ur. The Cambridge survey of world migration. str. 57-68. ISBN 978-0-521-44405-7. 
  25. ^ Laurence, K (1994). A Question of Labour: Indentured Immigration Into Trinidad & British Guiana, 1875—1917. St Martin's Press. ISBN 978-0-312-12172-3. 
  26. ^ „St. Lucia's Indian Arrival Day”. Caribbean Repeating Islands. 2009. Arhivirano iz originala 24. 04. 2017. g. Pristupljeno 15. 05. 2017. 
  27. ^ „Indian indentured labourers”. The National Archives, Government of the United Kingdom. 2010. 
  28. ^ Early Sugar Industry of Bihar — Bihargatha Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. септембар 2011). Bihargatha.in. Приступљено 2012-01-07.
  29. ^ „How Sugar is Made – the History”. SKIL: Sugar Knowledge International. Приступљено 28. 03. 2012. 
  30. ^ „A Visit to the Tate & Lyle Archive”. The Sugar Girls blog. 10. 03. 2012. Архивирано из оригинала 30. 07. 2012. г. Приступљено 11. 03. 2012. 
  31. ^ Barrett & Calvi 2013
  32. ^ а б в Pigman & Horton 1972, стр. 1–67
  33. ^ Joshi, S; Agte, V (1995). „Digestibility of dietary fiber components in vegetarian men”. Plant foods for human nutrition (Dordrecht, Netherlands). 48 (1): 39—44. PMID 8719737. doi:10.1007/BF01089198. 
  34. ^ The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th изд.). Merck Publishing. 1989. ISBN 091191028X. , 8205 </noinclude>

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
 
Šećer na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Шећер&oldid=28891297”