Шампињон
Šampinjon (Agaricus bisporus) je vrsta pečuraka, kvalitetna jestiva gljiva, divlji predak i ekvivalent gajenih šampinjona.[1] Može da raste u velikom broju i nalazi se najviše na otpadnom zemljištu i đubrištima nazivaju se i kranjoli.[2]
| Šampinjon | |
|---|---|
| |
| Agaricus biosporus | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Potklasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Binomno ime | |
| Agaricus biosporus | |
Stanište i sezona rasta
urediRaste na đubrištu i pokraj puteva, ponekad u živim ogradama i na malim plantažama, ali vrlo retko u travi. Šampinjoni rastu od početka do kraja leta.
Identifikacija
urediKlobuk je prečnika 5-10 cm, ima oblik dugmeta, a pred otvaranje je skoro ravan. Na površini ima pahuljaste ljuspice. Boja varira od beličaste do braon. Stabljika je duga 3-5 cm i bele je boje, sa izrazitim prstenom ispod klobuka. Listići su ružičasti, a starenjem potamne. Meso je belo, vremenom postaje crvenkasto i ima izrazit pečurkasti miris. Otisak spora je braon.[2]
Jedno od najvažnijih pravila kod branja gljiva je da se mladi, nerazvijeni primerci ne beru, jer ih nije pouzdano determinisati. Na primer, nerazvijeni šampinjon i sunčanica u toj fazi mogu se zameniti sa jednom od najotrovnijih gljiva na svetu - zelena pupavka (Amanita phalloides).[3]
Upotreba u ishrani
urediŠampinjon je jestiva gljiva, kvalitetna, vrlo je ukusna i prijatnog gljivljeg mirisa.
Čuvanje
urediŠampinjon je mala pečurka i dobro se suši, bilo cela ili iseckana na kriške.
Priprema u kulinarstvu
urediKako ova pečurka često raste na đubrištima ili na grubom zemljištu, najbolje je da se klobuk temeljno očisti, odsecanjem baze stabljike i njenim presecanjem.[2]
Otrovne vrste koje se mogu pomešati sa šampinjonom
urediReference
uredi- ^ Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logik. str. 261. ISBN 978-86-912677-0-4.
- ^ a b v Džordan, Piter (2007). Praktična enciklopedija pečuraka. Zemum: JRJ. str. 29. ISBN 978-86-7609-484-4.
- ^ „U našim šumama raste najotrovnija pečurka na planeti - zelena pupavka”. PortalAnalitika. Arhivirano iz originala 22. 03. 2019. g. Pristupljeno 22. 3. 2019.
Literatura
uredi- Džordan, Piter (2007). Praktična enciklopedija pečuraka. Zemum: JRJ. str. 29. ISBN 978-86-7609-484-4.
- Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logik. str. 261. ISBN 978-86-912677-0-4.
