Чиста хемија

ТВ серија

Čista hemija (engl. Breaking Bad) američka je televizijska serija, koju je režirao Vins Giligen. Radnja je smeštena u Albukerkiju, u Novom Meksiku, SAD. Glavni lik, Volter Vajt, (Brajan Kranston) je profesor hemije u srednjoj školi, koji se okreće drugoj strani zakona da bi prehranio trudnu ženu i sina sa cerebralnom paralizom, nakon što mu je postavljena dijagnoza raka pluća u poodmakloj fazi. Zajedno sa bivšim učenikom Džesijem Pinkmenom (Aron Pol) počeo je da proizvodi i prodaje metamfetamin, da bi finansijski obezbedio porodicu pre nego što umre.[1]

Čista hemija
Logo serije
Izvorni nazivBreaking Bad
Žanrtriler, drama, neo-vestern
FormatTelevizijska serija
AutorVins Giligen
UlogeBrajan Kranston
Aron Pol
Ana Gan
Din Noris
Betsi Brant
Ar Džej Mit
Bob Odenkirk
Đankarlo Espozito
Džonatan Benks
Lora Frejzer
Džesi Plemons
KompozitorDejv Porter
ZemljaSAD
LokacijaAlbukerki
Jezikengleski
Broj sezona5
Broj epizoda62
Vreme trajanja43−58 minuta
Emitovanje
EmiterEj-Em-Si
Prvo
prikazano na
AMC
Premijerno
prikazivanje
20. januar 2008 — 29. septembar 2013.
Emitovanje u Srbiji
EmiterPink 2, Pink femili
Zvanični veb-sajt
Profil na IMDb-ju
Pregled na TV.com

Serija je počela da se premijerno prikazuje 20. januara 2008. na kablovskoj televiziji AMC, a u produkciji Sony Pictures Television. AMC je 14. avgusta 2011. najavila da će biti snimljena i peta, poslednja sezona serije, koja će imati 16 epizoda,[2] a ta sezona je emitovana od 15. jula 2012. do 29. septembra 2013. godine.

Serija je dobila mnoge pozitivne kritike i smatra se jednom od najboljih serija ikad snimljenih.[3][4] Osvojila je sedam Emi nagrada za program u udarnom terminu – za Najboljeg glumca u dramskoj seriji (Kranston), dve Najbolji sporedni glumac u dramskoj seriji (Pol) i tri nominacije za Najbolju dramsku seriju. Kranston je takođe nominovan dva puta za Zlatni globus za najboljeg glumca – televizijska serija: drama.

Bolje pozovite Sola, serija-prednastavak u kojoj Bob Odenkirk, Džonatan Benks i Đankarlo Espozito repriziraju svoje uloge iz Čiste hemije, emitovana je od 8. februara 2015. do 15. avgusta 2022. na AMC-u i sastoji se iz šest sezona. Nastavak, El Kamino: Čista hemija film, u kome glavnu ulogu tumači Aron Pol, realizovan je 11. oktobra 2019. na Netfliksu.

Radnja

uredi
 UPOZORENjE:Slede detalji zapleta ili kompletan opis serije!

Prekvalifikovani profesor hemije u srednjoj školi, Volter Vajt (Brajan Kranston), saznaje da ima rak pluća u trećoj fazi i da ima još maksimalno dve godine života. Nedugo nakon toga, Volter odlazi u raciju zajedno sa svojim pašenogom, Henkom (Din Noris), koji radi u Upravi za suzbijanje narkotika (DEA). Tamo Volt ugleda svog bivšeg učenika, Džesija Pinkmena (Aron Pol). Kasnije Volter kontaktira Džesija i dogovaraju se da zajedno proizvode i prodaju metamfetamin, ne bi li obezbedio novac neophodan za egzistenciju porodice nakon njegove smrti, i da bi platio za svoje lečenje. Već prvih dana nailaze na brojne probleme sa lokalnim dilerima i distributerima. Nezavisno od toga, Volter nastavlja da se bavi proizvodnjom, i to pod nadimkom „Hajzenberg”.

Volter nastavlja proizvodnju ne bi li platio svoje lečenje. Iako je imao loših iskustava, nastavlja saradnju sa Džesijem. Ipak, jedan od Džesijevih prijatelja je ubijen, a drugi uhapšen, pa tako upadaju u probleme. Zato zapošljavaju advokata, Sola Gudmana (Bob Odenkirk), koji im preporučuje da pronađu distributera. Za to vreme, Džesi i vlasnica njegovog stana, Džejn Margolis (Kristen Riter) ulaze u ljubavnu vezu, ali u međuvremenu počinju da koriste heroin zajedno, a ona umire od predoziranja. Sol ih spaja sa biznismenom Gustavom „Gasom” Fringom (Đankarlo Espozito), kome prodaju veliku količinu metamfetamina i tako zarađuju preko milion dolara. Volt uspeva da mu preda drogu ali zato propušta rođenje svoje kćerke. Volterova žena Skajler (Ana Gan) postaje sumnjičava zbog stalne odsutnosti svog muža, pa on onda napušta kuću i počinje samostalan život.

Volter kasnije priznaje svojoj ženi čime se bavi, a ona zbog toga traži razvod. U međuvremenu, Volter i Džesi se posvađaju i odvajaju proizvodnju, pa Volt nastavlja da radi sa Gasom i novim pomoćnikom Gejlom Betikerom (Dejvid Kostabil), a Džesi počinje da proizvodi i prodaje samostalno. Henk pokušava da uhapsi Džesija, ali je meksička narko banda pokušala da izvrši atentat na njega i on jedva ostaje živ i ne uspeva da uhapsi Pinkmena, ali ipak preživljava. Volter se plaši da će Gas pokušati da ubije njega i Džesija jednom kada Gejl nauči njegove metode pripremanja metamfetamina i govori Džesiju da ubije Gejla, što ovaj i čini.

Gas pooštrava sigurnost u laboratoriji nakon Gejlove smrti. Gas i njegov istražitelj Majk (Džonatan Benks) rade na tome da posvađaju Voltera i Džesija, želeći da nateraju Džesija da bude njihov jedini kuvar, a istovremeno eliminišu meksički kartel. Skajler prihvata Valterov nezakoniti posao i sarađuje sa Solom kako bi mu oprala novac. Henk, dok se oporavlja, povezuje Gejlovu smrt sa Gasom i trgovinom droge. Gas otpušta Voltera i planira da ubije Henka. Volter na prevaru uspeva da ubedi Džesija da se okrene protiv Gasa i uverava bivšeg člana kartela, Hektora Salamanku (Mark Margolis), da detonira bombu koju je napravio Volter u sobi u kojoj se nalazi Gas, ubijajući obojicu.

Nakon Gasove smrti, Volter, Džesi i Majk pokreću novi posao. Kada je njihov saučesnik Tod (Džesi Plemons) ubio dečaka koji je svedočio njihovoj krađi metilamina, Džesi i Majk prodaju svoj udeo njihovom konkurentu, Deklanu (Luis Fereira). Volter počinje da sarađuje sa Deklanom i počinje da proizvodi metamfetamin za njega, a Gasova bivša saradnica Lidija Rodart-Kvejl (Lora Frejzer) započinje distribuciju u Evropi koja je toliko uspešna da Volter zarađuje 80 miliona dolara koje zakopava na indijanskom rezervatu Tohadžili. Henk shvata da je Volter zapravo „Hajzenberg” i pokušava da pronađe dokaze protiv njega. Volter ubija Majka koji je zahtevao svoj deo novca i angažuje bandu Džeka Velkera (Majkl Bauen) da ubije Majkove saradnike i Džesija. Banda ubija Henka, zarobljava Džesija, a okreće se i protiv Voltera i uzima većinu njegovog novca. Volter koristi ostatak novca da pobegne u Nju Hempšir.

Volter namerava da se preda, ali odustaje od toga nakon što su njegovi prijatelji, Eliot i Grečen, sveli na minimum njegovo učešće u pokretanju kompanije Siva materija. Svoj novac ostavlja u poverenju kod Eliota i Grečen i daje im instrukcije da ga oni dodele njegovoj deci. Volter priznaje Skajler da se bavio proizvodnjom metamfetamina zato što mu se to svidelo. U Džekovom skrovištu, Volter ubija Džeka i ostatak njegove bande daljinskim upravljanim mitraljezom i oslobađa zarobljenog Džesija, koji ubija Toda. Ranjen nakon toga, traži od Džesija da ga ubije, ali Džesi odbija i odlazi. Volter odlazi u Džekovu laboratoriju za proizvodnju metamfetamina, koju razgleda sa sećanjima i u njoj umire.

Uloge

uredi

Glavne uloge

uredi
 
Sleva nadesno: Vins Giligen (tvorac serije), Volter Vajt mlađi, Džesi, Skajler, Volter i Henk
  • Brajan Kranston kao Volter Vajt − prekvalifikovani profesor hemije iz Albukerkija koji, nakon što mu je dijagnostikovan rak pluća, počinje da proizvoditi metamfetamin kako bi osigurao porodicu nakon svoje smrti. Ne znajući ništa o trgovini drogom, on traži pomoć od svog bivšeg učenika Džesija Pinkmena da proda metamfetamin koji proizvodi. Volterovo poznavanje nauke i posvećenost kvalitetu doveli su ga do toga da proizvede kristalni metamfetamin koji je čistiji i „jači” od bilo kojeg konkurenta. Da bi izbegao zamornu kolekciju pseudoefedrina potrebnog za proizvodnju, Volter osmišljava alternativni hemijski postupak za koji je potreban metilamin, koji daje njegovom proizvodu karakterističnu plavu boju. Njegov kristalni metamfetamin, kojem je dato ime na ulici „Plavo nebo”, dominira na tržištu, što dovodi do sukoba sa drugim proizvođačima i dilerima droge. Volter stiče zloglasnu reputaciju pod imenom „Hajzenberg”.
  • Ana Gan kao Skajler Vajt − Volterova supruga. Imala je nekoliko neznatnih izvora zarade: pisanje kratkih priča, prodavanje stvari na Ibeju, rad kao knjigovođa i na kraju pomaganje svom suprugu da pere novac. Skajler i Volter imaju sina, Voltera mlađeg, kao i novorođenu ćerku Holi. Skajler jako voli Valtera, ali njihov brak postaje sve napregnutiji zbog njegovih neobjašnjivih izostanaka i bizarnog ponašanja, što na kraju vodi u njihovu razdvojenost. Kasnije, kada Volter otkrije svoju operaciju, ona mu pomaže u pranju sredstava. Kupuju autopraonicu gde je Volter donedavno radio. Iako pomaže Volteru, ona ostaje nezadovoljna celokupnom situacijom. Kako Volter polako postaje više „očvrsnuti zločinac”, njene emocije straha i brige za njega postaju sve rasprostranjenije.
  • Aron Pol kao Džesi Pinkmen − prvobitno korisnik metamfetamina, proizvođač i diler. U srednjoj školi je bio ravnodušan učenik na časovima hemije Voltera Vajta. Sada u srednjim dvadesetim, Džesi je Volterov poslovni partner u trgovini metamfetaminom. Džesi je impulsivan, hedonističan i neobrazovan, ali finansijski je ambiciozan. Govori u slengu, voli da nosi odeću koja prati najnovije trendove u kulturi mladih, igra video igre, sluša rep i rokenrol muziku i uzima rekreativne droge. Volter se prema Džesiju ponaša kao prema budalastom sinu kome su stalno potrebne stroge korekcije. Džesijeva porodica ga je izbacila iz svoje kuće zbog korišćenja droge. Uprkos njihovom neslaganju, on i Volter imaju duboku vezu odanosti. Kao rezultat saradnje sa Volterom, Džesi postaje izvrstan kuvar metamfetamina, što je na kraju dovelo do njegove velike potražnje. Uprkos svom zločinačkom načinu života, Džesi je mnogo savesniji od Voltera. Užasnut je, naročito tokom kasnijih sezona, brutalnošću na višim nivoima trgovine drogom, ali nastavlja da sarađuje sa Volterom jer nije siguran šta još može da učini. Veoma je zaštitnički nastrojen prema deci; njegova želja da drži decu van sveta nasilnih droga uzrokuje nekoliko ključnih događaja tokom serije. Bori se sa osećajem krivice za smrt svih ljudi povezanih sa drogom, koje je on poznavao. Krajem pete sezone nadvladala ga je krivica i njegov „krvavi novac”. Shvativši koliko muke mu je naneo novac, on ga razbacuje sa prozora svog automobila na nasumične travnjake i tremove. U filmu El Kamino: Čista hemija film, Džesi kreće u novi život na Aljasci.
  • Din Noris kao Henk Šreder − Volterov pašenog i Marijin suprug, koji radi kao agent Uprave za suzbijanje narkotika (DEA). Uključen je u istragu dilera metamfetamina poznatog kao „Hajzenberg”, nesvestan više od godinu dana da je to zapravo Valter. Henk ima spoljašnjost kavaljera, ali u stvarnosti mračna strana njegovog posla utiče na njega više nego što mu je stalo da prizna, što ga povremeno dovodi do napada post-traumatskog stresa. Henk je vremenom dobio unapređenje, pa je iz Albukerkija otišao da radi u El Pasu u Teksasu, ali doživljava traumatičan događaj i vraća se u Albukerki. Uprkos svojoj drskosti, Henk je visoko kompetentan u svom poslu i duboko brine o svojoj porodici. Henk je na kraju unapređen u pomoćnika specijalnog agenta zaduženog za DEA u Albukerkiju, ali je i dalje odlučan u rešavanju slučaja „Hajzenberg”, što ga na kraju dovodi do njegove smrti.
  • Betsi Brant kao Mari Šreder − Skajlerina sestra, Henkova supruga i Volterova svastika. Mari radi kao radiološki tehnolog. Ona se ne ustručava da ponudi savete drugima, ali često ne uspeva da praktikuje ono što propoveda. Ona kompulzivno krade - naizgled manifestni simptom kleptomanije - i zbog tog ponašanja ide u posete terapeutu. Izgleda egocentrično i površno, ali duboko brine za supruga i porodicu svoje sestre. Skoro svi njeni predmeti za domaćinstvo i odeću su u nijansama ljubičaste boje.
  • Ar Džej Mit kao Volter Vajt mlađi − Volterov i Skajlerin sin tinejdžer i Holin stariji brat. Ima cerebralnu paralizu, što manifestuje u poteškoćama sa govorom i oslabljenom motoričkom kontrolom, za šta koristi štake (koje Mit, koji ima blažu varijaciju cerebralne paralize, ne koristi). Ogorčen stalnom svađom svojih roditelja, Volter mlađi pokušava da uspostavi nezavisni identitet, insistirajući na tome da ga zovu Flin i moli svog najboljeg prijatelja Luisa da ga nauči da vozi. Kada otkrije da njegov otac ima rak, Volter mlađi menja svoj stav i kreira veb stranicu „www.savewalterwhite.com” koja traži i prikuplja donacije u pokušaju da pomogne u plaćanju lečenja očevog raka. Volterov advokat, Sol Gudman, organizuje talas izmišljenih „donacija” prikupljenih iz Volterovog novca od droge, kako bi ga oprali i takođe učinili da napori Voltera mlađeg izgledaju uspešni. Kad se Skajler i Volter razdvoje, Volter mlađi, bez ikakvog objašnjenja ijednog od roditelja, uviđa samo da je njegova majka (iz njegovog gledišta) neobjašnjivo izbacila njegovog smrtno bolesnog oca iz kuće, a on uzima očevu stranu i prestaje da odgovara na ime Flin. Ostaje nesvestan očevog bavljenja drogom sve do trenutka, kada je Mari, uverena da je Henk uhapsio Voltera, primorala Skajler da otkrije celu istinu svom sinu. Saznavši da je otac povezan sa Henkovom smrću, Valter mlađi pogrešno zaključuje da je njegov otac ubio Henka. Osećajući se izdanim, on poziva policiju kada njegov otac odbije Skajlerin napad nožem, na taj način prisiljavajući Voltera da ih napusti i koji na kraju završava na listi najtraženijih. Volter kasnije pokušava da razgovara sa svojim sinom preko telefona i da mu pošalje 100 hiljada dolara Luisovu adresu; međutim, Valter mlađi ljutito odbija i prekida vezu.
  • Bob Odenkirk kao Sol Gudman − advokat koji zastupa Voltera i Džesija i pruža komičnu ulogu u seriji. Nosi odela drečećih boja, održava široke veze u zločinačkom podzemlju i služi kao posrednik prilikom povezivanja distributera droga, pronalazača dokaza, imitatora i drugih kriminalaca koji ga unajmljuju. Uprkos svom blistavom izgledu i manirizmu - koji je naglašen neverovatnim niskobudžetnim TV reklamama - Sol je visoko kompetentan advokat koji je u stanju da reši probleme i pronađe rupe u cilju zaštite svojih klijenata. Takođe se nerado povezuje sa nasiljem ili ubistvima. Sarađuje sa Gasom i Majkom kako bi pomogao u pokrivanju njihovog poslovanja sa drogom i pomaže pri upoznavanju Voltera i Džesija sa Gasom kao potencijalnim kupcem. On takođe pomaže Volteru i Skajler da operu novac od droge i pruži pravnu pomoć Džesiju i njegovim prijateljima koji se bave drogom. Kada Gasov i Volterov posao propadnu, a Henk otkrije Volterov identitet „Hajzenberga”, Sol koristi usluge „nestanka” i seli se u Omahu, Nebraska, pod imenom Džin Takavik, gde vodi prodavnicu peciva, ostajući paranoičan da ga neko iz njegove prošlosti može prepoznati.
  • Đankarlo Espozito kao Gustavo „Gas” FringČileanac vlasnik restorana Los Poljos Ermanos, izuzetno uspešnog lanca restorana sa prženom piletinom. Takođe je javni pristalica DEA i član bolničkog odbora. Međutim, uprkos spoljnim izgledima, Gas je vođa narko kartela koji je u početku bio povezan sa meksičkim narko kartelom, koji svoje restorane koristi kao front za distribuciju metamfetamina na američkom jugozapadu. Poput Voltera Vajta, Gas je kriminalac koji se „krije na otvorenom”, koristeći svoju filantropiju protiv droga da bi prikrio svoju pravu prirodu. Gas je prvobitno osnovao Los Poljos Ermanos u Meksiku nekoliko godina ranije, ali je emigrirao u Sjedinjene Države nakon što su Don Eladio i Hektor Salamanka ubili njegovog kuvara metamfetamina, poslovnog partnera i bliskog prijatelja, Maksimina Arkiniegu kao kaznu za navodno vređanje Eladija. Gas pokušava da stvori sopstveni izvor metamfetamina i eliminiše svoje oslanjanje na kartel izgradnjom „super-laboratorije”, smeštene ispod industrijske praonice veša. Gas u početku planira da Gejl bude njegov kuvar, ali kada otkrije vrhunski kvalitet Volterovog plavog meta, angažuje Voltera i nevoljno dozvoljava Džesiju da bude Volterov pomoćnik. To dovodi do niza sukoba koji kulminiraju time što je Džesi ubio Gejla na Volterov nagovor, tako spasivši Volterov život čineći ga nezamenljivim za Gasa. Veza između Džesija i Voltera posustaje kao rezultat Džesijeve krivice, omogućavajući Gasu da privuče Džesija kao saveznika. Znajući da je njegov život i dalje u opasnosti, jer se Džesi pokazao gotovo jednako sposoban kao Volter u laboratoriji, Volter nagovara Džesija da pruža informacije koje Volter koristi za postavljanje zamke za Gasa. Tokom posete Hektoru u njegovom staračkom domu, Gas planira da konačno okonča Hektorov život, ali prekasno shvata da su ga prevarili. Hektor pokreće bombu koju je napravio Volter, ubijajući sebe, Gasa i Gasovog pomoćnika.
  • Džonatan Benks kao Majk Ermantraut − bivši policajac iz Filadelfije, koji radi za Gasa, a povremeno i Sola kao privatni istražitelj, šef obezbeđenja, čistač i plaćeni ubica. Majk je smiren i proračunat čovek koji efikasno obavlja svoje dužnosti za Gasa, koristeći svoje veliko znanje o policijskim procedurama da to učini bez otkrivanja. Pojavljuje se u filmu El Kamino: Čista hemija film, gde on i Džesi razgovaraju o svojim planovima pre nego što su napustili posao sa drogom. Majkova sugestija o novom životu na Aljasci pokreće Džesijeve ambicije nakon njegovog bekstva od bande Džeka Velkera.
  • Lora Frejzer kao Lidija Rodart-Kvejl − direktorka kompanije Madrigal Elektromotiv GmbH, radeći iz kancelarije kompanije u Hjustonu u Teksasu. Prvobitno radi sa Gasom Fringom kao zaverenica i dobavljač hemikalija potrebnih za njegovo poslovanje sa drogom na američkom jugozapadu. Nakon Gasove smrti počinje da dobavlja metilamin potreban Volteru, Džesiju i Majku, a takođe proširuje njihovo poslovanje na Evropu.
  • Džesi Plemons kao Tod Alkvist − istrebljivač u firmi Vamonos Pest, kompaniji za zaprašivanje koju su Volter, Majk i Džesi koristili kao front za njihov posao sa metamfetaminom nakon Gasove smrti. Tod i ostali zaposleni u Vamonosu su takođe provalnici, prikupljaju informacije iz kuća koje šalju i prodaju ih strankama. Pomaže im u pljački metilamina iz teretnog voza i ubija dečaka koji se našao na mestu zločina. Njegov ujak Džek Velker predvodi bandu sa vezama koje bi mogle da budu od koristi za operacije sa metamfetaminom. Nakon što je banda uhvatila Džesija, Tod ubeđuje svog ujaka da prisili Džesija da kuva metamfetamin umesto da ga ubije. Džesi sprema seriju sa nivoom čistoće uporedivim sa Volterovim. Todova loša strana ponovo je prikazana kada on puca i ubija Džesijevu bivšu devojku Andreu, kao kaznu za Džesija zbog pokušaja bekstva, ali se ljubazno izvini pre nego što je upuca. Mesecima kasnije, Volter ubija Džekovu bandu tako što je preko daljinskog aktivirao mitraljez M60 instaliran u prtljažniku svog automobila. Tod preživljava, ali Džesi ga je zadavljuje lancima svojih lisica.

Sporedne uloge

uredi
  • Stiven Majkl Kezada kao Stiven „Gomi” Gomez − Henkov partner u DEA i najbolji prijatelj koji pomaže u pronalaženju i otkrivanju identiteta Hajzenberga. U komičnim situacijama između njega i Henka, Gomez služi kao „ozbiljniji čovek”.
  • Met Džouns kao Brendon „Bedžer” Mejhju − Džesijev budalast prijatelj i narkoman, koji često igra komičnu ulogu u seriji.
  • Čarls Bejker kao Skini Pit − Džesijev prijatelj i kolega u dilovanju.
  • Rodni Raš kao Kristijan „Kombo” Ortega − takođe Džesijev prijatelj i kolega u dilovanju.
  • Džesika Heht i Adam Godli kao Grečen i Eliot Švarc − suvlasnici kompanije „Siva materija”, koju su osnovali zajedno sa Volterom, koji je napustio posao pre njegovog velikog uspeha. Grečen je bila Volterova devojka i delimičan razlog zbog kojeg je otišao.
  • Rejmond Kruz kao Tuko Salamanka − sociopatski meksički kralj droge koji postaje distributer Volterovog i Džesijevog metamfetamina.
  • Mark Margolis kao Hektor Salamanka − nekadašnji visoki član meksičkog kartela, koji sada ne može da hoda i govori zbog moždanog udara, komunicira uz pomoć zvonceta. Stric je Tuka, Marka i Leonela Salamanke.
  • Kristofer Kazins kao Ted Beneki − Skajlerin šef i predsednik kompanije „Beneki Fabrikators”, koja počinje da se suočava sa razvojem finansijskih problema, što rezultira Skajlerinom intervencijom.
  • Kristen Riter kao Džejn Margolis − upraviteljica Džesijevog stana i njegova devojka, koja se oporavlja od zavisnosti.
  • Džon de Lansi kao Donald Margolis − Džejnin otac i kontrolor letenja.
  • Dejvid Kostabil kao Gejl Betiker − hemičar koga je Gas unajmio da radi sa Volterom.
  • Danijel i Luis Monkada kao Leonel i Marko Salamanka − dvojica nemilosrdnih i nepričljivih ubica meksičkog kartela, koji su rođaci Tuka Salamanke i nećaci Hektora Salamanke.
  • Emili Rios kao Andrea Kantiljo − Džesijeva druga devojka, koja se takođe oporavlja od zavisnosti. Majka je mladog dečaka, Broka.
  • Jeremija Bicui kao Viktor − lojalni Gasov radnik i njegov izvršilac zajedno sa Majkom.
  • Rej Kembel kao Tajrus Kit − Gasov izvršilac tokom četvrte sezone zajedno sa Majkom.
  • Lavel Kroford kao Hjuel Babino − Solov telohranitelj koji takođe rešava probleme koje Volter treba da sredi.
  • Tina Parker kao Frančeska Lidi − Solova recepcionerka.
  • Bil Ber kao Patrik Kubi − unajmljeni Solov prevarant koji se bavi raznim osetljivim zadacima koji uključuju verbalno zastrašivanje, prinudu i pogrešno upućivanje.
  • Majkl Bauen kao Džek Velker − Todov ujak i vođa Arijevskog bratstva, bande belih superiorista.
  • Kevin Rankin kao Keni − Džekov drugokomandujući.

Specijalni gosti

uredi
  • Dani Treho kao Tortuga − član meksičkog kartela i informator DEA.
  • Di Džej Kuals kao Gec − policajac koji je priveo Bedžera pod policijski nadzor, što je podstaklo Voltera da se potraži pomoć od Sola.
  • Džim Biver kao Loson − trgovac oružjem koji je nabavio Volteru nekoliko pištolja.
  • Stiven Bauer kao Don Eladio Vuente − vođa meksičkog kartela kome Gas omogućava distribuciju na američkom jugozapadu.
  • Robert Forster kao Ed Galbrejt − serviser usisivača koji potajno radi kao stručnjak za kreiranje novih identiteta.

Epizode

uredi
SezonaEpizodeOriginalno emitovanje
PremijeraFinale
1.720. januar 2008. (2008-01-20)9. mart 2008. (2008-03-09)
2.138. mart 2009. (2009-03-08)31. maj 2009. (2009-05-31)
3.1321. mart 2010. (2010-03-21)13. jun 2010. (2010-06-13)
4.1317. jul 2011. (2011-07-17)9. oktobar 2011. (2011-10-09)
5.16815. jul 2012. (2012-07-15)2. septembar 2012. (2012-09-02)
811. avgust 2013. (2013-08-11)29. septembar 2013. (2013-09-29)
Film11. oktobar 2019. (2019-10-11)

Produkcija

uredi

Ideja

uredi

Autor serije Čista hemija je Vins Giligen koji je nekoliko godina proveo kao scenarista Foksove popularne serije Dosije iks. Giligen je želeo da kreira seriju u kojoj glavni protagonista postaje antagonista: „Istorijski gledajući televizijske serije su dobre u održavanju karakteristika likova koji su uglavnom isti pa sama serija može trajati godinama, čak i decenijama,” izjavio je „Kada sam to shvatio sledeći logičan korak mi je bio kako da napravim seriju u kojoj je jedan od glavnih motiva promena?” Giligen je dodao da je njegov primarni cilj sa Volterom Vajtom bio da ga pretvori od gospodina Čipsa (lik iz romana Zbogom gospodine Čips) u Tonija Montanu (lik iz filma Lice sa ožiljkom).

Originalni naslov serije, Breaking Bad, proizašao je iz američkog južnjačkog izraza koji znači „raising hell” (u slobodnom prevodu „uzburkati pakao”), a Giligen ga je izabrao kako bi njime opisao Volterovu transformaciju. Prema mišljenju urednice zabavne rubrike časopisa Tajm, Lili Rotman, sam izraz ima puno šire značenje i zapravo se radi o staroj frazi koja „označava puno gore nasilje od 'uzburkanog pakla'”. Te dve reči sadrže široki dijapazon nijansi: to 'break bad' može značiti „podivljati”, „prkositi autoritetu”, „kršiti zakon”, ali takođe može da znači i biti verbalno „ratoboran odnosno preteći”; a kada ga sledi prefiks on može da znači i biti „potpuno dominantan ili poniziti drugoga”.

Ideju za seriju Giligen je osmislio tokom razgovora sa svojim kolegom scenaristom Tomasom Šnaucom, u kojem su pričali o tome kako su trenutno nezaposleni pa su se šalili na vlastiti račun u vezi pronalaska izlaza iz njihove situacije kreiranjem „laboratorije za proizvodnju metamfetamina u kamperskom vozilu i vožnjom po zemlji kuvajući drogu i zarađujući novac.” Pre nego što je serija završila sa emitovanjem Giligen je izjavio da je Voltera Vajta bilo dosta teško napisati budući je lik izrazito mračan i moralno upitan: „Serija će mi svakako nedostajati kad se završi, ali s jedne strane to će biti i olakšanje zbog toga što mi Volt više neće biti u glavi.” Kako je serija odmicala, Giligen i ostatak scenarista činili su Voltera izrazito nesimpatičnim likom. Tokom trajanja serije Giligen je u jednom intervjuu rekao: „Volter od protagoniste postaje antagonista. Želimo da se ljudi zapitaju za koga navijaju u priči i zašto.” Brajan Kranston je tokom četvrte sezone izjavio: „Mislim da je Volt do sada shvatio da je bolje biti onaj koji proganja nego onaj kojeg proganjaju. On je na sigurnom putu da postane zastrašujući lik.”

Dok je prezentovao premisu serije raznim studijima, Giligen je postao obeshrabren kad je saznao da na televiziji već postoji serija sa sličnom pričom − Trava. Premda su ga producenti uveravali da je njegova serija i dalje dosta drugačija i da postoji mogućnost da postane uspešna, Giligen je kasnije priznao da ne bi uopšte predstavio svoju ideju da je pre toga znao da Trava već postoji.

Razvoj serije

uredi
Čista hemija je snimljena na raznim lokacijama širom Albukerkija. Sa gornjeg levog ugla u smeru kazaljke na satu: kuća korišćena kao dom Vajtovih, restoran brze hrane korišćen kao Los Poljos Ermanos, motel korišćen kao jedno od mesta dilovanja droge, zgrada za iznajmljivanje korišćena kao stan Džesija i Džejn, auto-perionica u kojoj Volter povremeno radi, kiosk sa hranom „Doghouse”.

Za prvu sezonu televizijska mreža AMC naručila je devet epizoda (uključujući i pilot epizodu), ali je štrajk scenarista 2007/08. godine ograničio produkciju na sedam epizoda. U prvobitnim verzijama scenarija, mesto radnje serije bilo je Riversajd u Kaliforniji, ali na predlog kompanije Soni sve je premešteno u Albukerki u Novom Meksiku zbog finansijske uštede. Kada je Giligen shvatio da promena mesta radnje znači da će u kadrovima usmerenima prema istoku „morati konstantno da izbegava planine Sandija” kompletna produkcija i radnja serije premešteni su na tu lokaciju. Cela serija snimljena je na 35 mm filmu uz upotrebu digitalnih kamera u situacijama kada su se snimali kadrovi iz tačno određenih uglova ili kadrovi iz pozicije posmatrača. Svaka epizoda serije navodno je koštala 3 miliona dolara, mnogo više od uobičajene cene epizode neke serije kablovske televizije.

U julu 2011. godine, autor Vins Giligen izjavio je da namerava da okonča seriju sa petom sezonom. Ranog avgusta iste godine između televizijske mreže AMC i kompanije Sony Pictures Television započeli su pregovori oko produkcije pete i poslednje sezone serije. AMC je predložila skraćenu petu sezonu (šest do osam epizoda, umesto uobičajenih trinaest) kako bi se smanjili finansijski troškovi, ali su producenti tu ideju odbili. Nakon toga je Soni pristupio drugim kablovskim televizijama oko mogućnosti preuzimanja cele produkcije usled nemogućnosti dogovora sa AMC-om. Dana 14. avgusta, AMC je službeno obnovio seriju za petu i poslednju sezonu koja se sastojala od 16 epizoda.

Dodela uloga

uredi

Vins Giligen dao je ulogu Voltera Vajta Brajanu Kranstonu zbog toga što su njih dvojica zajedno već radili na epizodi naučno-fantastične serije Dosije iks u kojoj je Giligen bio jedan od scenarista. U navedenoj epizodi naslova „Drive” Kranston glumi Patrika Krampa, antisemita koji boluje od smrtonosne bolesti i kao taoca uzima glavnog protagonistu serije Foksa Moldera (Dejvid Dukovni). Giligen je izjavio da lik Vajta treba istovremeno biti gnusan i simpatičan i da je „Brajan jedini glumac koji može da izvede taj trik. A definitivno se radi o triku. Nemam pojma kako mu to uspeva.” Tadašnji voditelji produkcije AMC-a bili su izrazito nevoljni prema odabiru glavnog glumca, poznavajući Kranstona jedino iz humorističke serije Malkolm u sredini pa su se upustili u razgovore sa Džonom Kjuzakom i Metju Broderikom i ponudili im ulogu Vajta. Kada su oba glumca odbila, producenti su prihvatili Kranstona nakon što su pogledali spomenutu epizodu Dosijea iks.

Sam Kranston napravio je znatan doprinos formaciji i razvoju karaktera Voltera Vajta. Iako je Giligen tokom ranog razvoja serije većinu Volterove prošlosti ostavio neobjašnjenom, glumac je sam napisao vlastitu istoriju svog lika. Na početku serije Kranston se ugojio 5 kilograma kako bi fizička propast lika bila što uverljivija, a takođe je i delove svoje prirodno crvene kose ofarbao u smeđe. Blisko je sarađivao sa kostimografkinjom Ketlin Detoro pa je Vajt uglavnom nosio odeću neutralno zelene i smeđe boje kako bi se sam lik učinio bledim i nezanimljivim, a u dogovoru sa šminkerkom Fridom Valenzuelom pustio je brkove koje je kasnije opisao „impotentnima” koji liče na „mrtvu gusenicu”. Kranston je konstantno upozoravao na elemente u scenarijima oko kojih se nije slagao (pogotovo kada je razvoj njegovog lika bio u pitanju), a u nekim trenucima išao je toliko daleko da je zvao Giligena kada nije mogao da pronađe kompromis sa scenaristima serije. Izjavio je da je za način kako se Vajt fizički drži inspiraciju pronašao u svom ocu: „Uvek pomalo pogrbljeno, nikad uspravno, kao da se težina celog sveta obrušila na ramena tog čoveka”. U kontrastu sa njegovim likom, mnogi su za vreme snimanja serije izjavili da je glumac Kranston izrazito zabavan, a kolega Aron Pol išao je toliko daleko da ga je opisao kao „dete zarobljeno u telu čoveka”.

Giligen je prvotno zamislio da lik Džesija Pinkmena kojeg u seriji tumači Aron Pol na kraju prve sezone bude ubijen usled propalog dogovora oko droge, a sve kako bi Voltera započelada muči grižnja savesti. Međutim, Giligen je već do druge epizode serije bio impresioniran Polovom performansom, pa je izjavio da bi „ubistvo Džesija bila greška epskih proporcija”.

Naučna autentičnost

uredi

Dona Nelson, profesorka organske hemije na Univerzitetu u Oklahomi, proveravala je scenarije i predlagala određene dijaloge. Takođe je slagala hemijske strukture i pisala hemijske jednačine koje su korišćene u seriji. Vins Giligen je izjavio: „Dr Dona Nelson nas je kontaktirala i rekla da joj se serija stvarno sviđa i da će nam izaći u susret ako nam ikada zatreba pomoć u vezi hemije. Bila je odličan savetnik. Kad god nam je trebala pomoć, bez obzira da li se radilo o hemiji, inženjerstvu ili fizici − obratili smo joj se. Pokušavamo da budemo maksimalno tačni u svemu što radimo. Na setu ne postoji osoba koja puno radno vreme radi kao savetnik, ali pre nego što se upustimo u snimanje određenih scena konsultujemo se sa stručnjacima.” Takođe je dodao: „Na početku serije Volter Vajt razgovara sa svojim učenicima, pa sam taj deo dijaloga mogao da spustim na određeni nivo, ali kada je priča postala komplikovanija bila mi je potrebna pomoć pravih hemičara”. Prema Giligenu, Nelsonova „proverava scenarije i pazi da su dijalozi u kojima se spominje hemija ispravni i tačni. Za seriju takođe koristimo i hemičara iz Dalasa koji radi za Upravu za suzbijanje narkotika (DEA), a koji nam je bio od velike pomoći”.

Jedan od najvažnijih zapleta u seriji je kristalni metamfetamin koji Volter „kuva”, a koji ima vrlo dugačke kristale, izrazito je čist i, uprkos svojoj čistoći, ima jaku plavu boju. Istinski čist kristalni metamfetamin u stvarnosti bi bio prozirne ili bele boje. Međutim, uprkos tome u seriji je istaknuto da su pripadnici konkurencije koji se takođe bave proizvodnjom metamfetamina bojali svoj proizvod u plavo kako bi prevarili mušterije da pomisle da je reč o Volterovoj visoko-kvalitetnoj drogi.

U članku „Die Chemie bei Breaking Bad” autori Tunga Salthamer i Falk Harniš diskutuju o verodostojnosti hemije prikazane u određenim scenama. Prema mišljenju njih dvoje, hemija je u seriji prikazana isključivo kao nauka proizvodnje bez preteranog objašnjavanja o analitičkim metodama koje se koriste. Sa druge strane, ozbiljne naučne teme ubačene su u dijaloge kako bi se gledaocima na taj način objasnila izuzetno važna uloga hemije u celoj priči.

Tehnički aspekti

uredi

Od druge sezone nadalje Majkl Slovis bio je glavni snimatelj serije, a za svoj je rad prikupio hvalospeve kritike i filmske struke. Kritičari su izrazito hvalili odvažan vizuelni stil serije. Premda su autor Vins Giligen i snimatelj Slovis želeli da seriju snimaju u CinemaScope-u, kompanija Sony i televizijska mreža AMC nisu im odobrili navedeno. Giligen je spominjao vestern filmove reditelja Serđa Leonea kao referencu na izgled serije. Za svoj fotografski rad, Slovis je zaradio četiri nominacije za prestižnu televizijsku nagradu Emi u kategoriji najbolje fotografije za dramsku seriju.

Keli Dikson je bila jedna od glavnih montažerki serije, a montirala je većinu tzv. „metamfetaminskih montaža”. Za navedene montaže koristila je tehnike preskakanja kadrova i ubrzavanja odnosno usporavanja kadrova po potrebi. Za svoj rad na seriji dobila je šest nominacija za prestižnu televizijsku nagradu Emi u kategoriji najbolje montirane dramske serije, a jednu je i osvojila 2013. godine.

Teme i simbolika

uredi

Moralne posledice

uredi

U intervjuu za Njujork tajms, autor Vins Giligen izjavio je da je jedna od najvažnijih poruka serije ta da „dela imaju svoje posledice”. Detaljno je pokušao da objasni filozofiju same serije:

Ako je religija delo čoveka i ničega više, u tom slučaju mi se čini da ona predstavlja čovekovu želju da krivci budu kažnjeni. Mrzim da mislim o Idiju Aminu koji je nakon svega što je učinio pobegao u Saudijsku Arabiju, gde je živio poslednjih 25 godina svog života. To me izuzetno boli. Smatram da mora da postoji određeno biblijsko pokajanje ili pravda ili nešto slično. Volim da verujem da postoji zaslužena kazna, da karma u nekom trenutku uzvrati udarac, čak i ako do toga treba da čekamo godinama i decenijama. Moja devojka ima tu svoju filozofiju koja mi se jako sviđa: „Želim da verujem da postoji raj. Ali odbijam da poverujem da ne postoji pakao”.

U članku u kojem se serija poredi sa serijama Porodica Soprano, Ljudi sa Menhetna i Doušnici, autor Čak Klosterman je istakao da je Čista hemija „temeljena na neugodnoj premisi da postoji nepobitna razlika između onoga što je ispravno i onoga što nije, kao i da je reč o jedinoj seriji u kojoj likovi imaju stvarnu kontrolu nad izborom kakvim životima žele da žive.” Klosterman nadodaje da je centralno pitanje serije „Šta je to što čoveka čini 'lošim' − jesu li to njegova dela, motivi ili pak njegove svesne odluke da bude loša osoba?” U istom članku Klosterman zaključuje da su u svetu serije Čista hemija „dobro i zlo komplikovani izbori, odnosno da nisu drugačiji od ičega drugog.”

Ros Duta iz Njujork tajmsa, u odgovoru na Klostermanov članak, upoređuje serije Čista hemija i Porodica Soprano ističući da su obe serije „moralne drame”. Duta nadodaje da Volter Vajt i Toni Soprano „predstavljaju odraz problema kao što su zlo, prokletstvo i slobodna volja”. Volter je čovek koji „namerno napušta svetlost i odlazi u tamu” dok je Toni „neko ko je rođen i odrastao u tami” i koji uporno „odbija mnoštvo prilika da se izvuče prema svetlu”.

Odanost porodici

uredi

Kroz celo svoje trajanje, serija se bavi istraživanjem veza glavnih likova prema njihovim porodicama. Volter svoju odluku o početku proizvodnje metamfetamina i pretvaranju u kriminalca brani željom da zbrine svoju porodicu. U trećoj sezoni on pokušava da izađe iz posla zbog toga što mu Skajler preti razvodom. Gas ga nagovara da ostane, govoreći mu da je posao svakog muškarca da brine o svojoj porodici, premda ga ista ne voli. U poslednjoj epizodi serije, međutim, Volter konačno priznaje Skajler da je njegova glavna motivacija za sve što je radio bila vlastiti interes, uprkos činjenici da je za nju i njihovu decu u tajnosti osigurao 9,72 miliona dolara. Džesijevu usamljenost u ranijim sezonama serije moglo bi se delomično objasniti kroz odluku njegovih roditelja da ga izbace iz kuće zbog problema sa konzumacijom droge. Upravo ta odvojenost od roditelja približava ga Džejn, čiji joj otac non-stop prigovara za njeno drogiranje. Kada se Volter susretne sa Džejninim ocem, on o Džesiju priča kao o svom nećaku i priznaje da ne može dopreti do njega. Džejnin otac mu odgovara da mora da nastavi da pokušava, jer smatra da se od porodice ne sme odustati zbog toga što ništa drugo ne postoji u čovekovom životu. Džejnina smrt na kraju druge sezone, a koju Volter namerno nije sprečio, glavni je razlog zbog čega njen otac kao kontrolor leta uzrokuje sudar aviona.

Čak i mnogo „čvršći” likovi u seriji (odnosno likovi koji ne podležu olako emocijama) održavaju veze sa svojim porodicama. U drugoj sezoni Tuko Salamanka provodi vreme negujući svog fizički onesposobljenog strica Hektora. Kada Henk ubije Tuka, njegovi rođaci se zaklinju na osvetu. Njihova dela su detaljno objašnjena kroz upotrebu flešbek scene u kojoj im Hektor objašnjava da je „porodica sve”. Franšiza brze hrane Los Poljos Ermanos, Gustava Fringa, u prevodu znači „Pileća Braća”. Naziv je direktna aluzija na činjenicu da su franšizu pokrenuli Gas i Maks, čovek sa kojim je Gas, očito, imao vrlo blisku povezanost. Kada Hektor Salamanka ubije Maksa, Gas se zaklinje da će uništiti kompletnu Hektorovu porodicu. U prvom delu pete sezone objašnjeno je da razlozi zbog čega se Majk Ermantraut nalazi u tom poslu leže u njegovoj želji da osigura budućnost svoje unuke, a u jednoj od poslednjih scena vidimo ga kako se nalazi u nedoumici da li treba da ostavi unuku samu u parku i da pobegne, nakon što dobije dojavu da policija dolazi da ga uhapsi. Tokom drugog dela pete sezone, arijevac Džek Velker upozorava da treba „biti odan porodici” i ne ubija Voltera na molbu svoga nećaka Toda Alkvista, koji gaji strahovito poštovanje prema Volteru. Kasnije, Lidija Rodart-Kvejl u više navrata moli Majka da je ostavi u stanu kako bi njena ćerka mogla da je pronađe i tako ne pomisli da ju je majka napustila. Poput Voltera i Majka, i Lidija se nalazi u poslu sa drogom kako bi obezbedila svoju kćerku, a glumica Lora Frejzer je u jednom intervjuu izjavila da je Lidijina ćerka važna zbog toga što „Lidija na taj način opravdava sve ono što je sebi učinila”.

Ružičasti plišani medvedić

uredi
 
Ružičasti plišani medvedić, prikazan u drugoj sezoni

Jedan od glavnih motiva u drugoj sezoni serije je prikaz oštećenog plišanog medvedića i oka koje mu nedostaje. Plišani medvedić prvi put se pojavljuje na kraju muzičkog spota „Fallacies” Džesijevog benda „TwaüghtHammër”, a koji je objavljen kao vebizoda u februaru 2009. godine pre početka emitovanja druge sezone. Plišani medvedić takođe se može videti i na zidnom muralu u Džejninoj sobi tokom poslednje epizode druge sezone, čime se još više pojačava veza između sudara aviona i same Džejn. U sveukupno četiri epizode druge sezone plišani medvedić je prikazan u tzv. „flešforvardima”, a kada se imena tih epizoda spoje otkriva se rečenica: „Seven Thirty-Seven down over ABQ” (u slobodnom prevodu „737 pao iznad Albukerkija”). Sve scene radnjom smeštene unapred (tzv. „flešforvardi”) snimljene su u crno-beloj tehnici, sa izuzetkom koji predstavlja ružičasti plišani medvedić, čime se želelo odati priznanje filmu Šindlerova lista koji je takođe snimljen kao crno-beli film izuzev jedne scene u kojoj devojčica hoda getom noseći crveni kaputić. Na kraju sezone Volter indirektno izaziva sudar dva aviona iznad njegovog grada; tada se otkriva da je ružičasti plišani medvedić ispao iz jednog od dva aviona i završio u bazenu porodice Vajt. Vins Giligen izjavio je da je avionska nesreća pokušaj vizualizacije „odvratne bede u koju je Volter upleo sve one koje voli” i da je reč o „Božjoj presudi”.

U prvoj epizodi treće sezone, Volter pronalazi plastično oko koje nedostaje plišanom medvediću u filteru bazena. Televizijski kritičar Majls Meknat proglasio je navedenu scenu „simbolom štete za koju se Volter oseća odgovornim”, a novine The A.V. Club komentarisale su da tom scenom „ružičasti medvedić nastavlja sa optuživanjem”. Obožavaoci i kritičari upoređivali su lice ružičastog medvedića sa scenom lica Gasa Fringa na samom kraju četvrte sezone serije.

Dana 29. septembra 2013. godine, plišani ružičasti medvedić skupa sa ostalim rekvizitima iz serije prodat je na aukciji održanoj na dan emitovanja poslednje epizode.

Volt Vitman

uredi

Ime Voltera Vajta podseća na ime pesnika Volta Vitmana. U seriji Gejl Betiker daje Volteru kopiju Vitmanove zbirke pesama Vlati trave. Pre nego što mu je poklonio, Gejl je izrecitovao pesmu „When I Heard the Learn'd Astronomer”. U epizodi „Bullet Points”, Henk pronalazi inicijale V.V. napisane u Gejlovim beleškama i sa Volterom se šali da su to njegovi inicijali, premda ga Volter uverava da se verovatno odnose na Vitmana.

U epizodi „Hazard Pay”, dok posprema svoju spavaću sobu, Volter pronalazi kopiju knjige Vlati trave, kratko se nasmeje i počinje da je čita. Sve to događa se u trenutku dok se sam Volter nalazi na vrhuncu svog života, kada oseća da sve dolazi na svoje mesto i da mu sve polazi za rukom. Pesma u knjizi nazvana „Song of Myself” (u slobodnom prevodu „Pesma samome sebi”) temeljena je na jednom od takvih osećaja i produbljuje vezu između Volterovog života i Vitmanove poezije. Poslednja epizoda prvog dela pete sezone naziva „Gliding Over All” naslovljena je prema 271. pesmi knjige Vlati trave. U ovoj epizodi, Henk pronalazi knjigu u Volterovom kupatilu, otvara je i na koricama sa unutrašnje strane nalazi rukom napisanu posvetu: „Mom drugom omiljenom V.V.-u. Čast je raditi sa tobom. S ljubavlju, G.B.”. Nakon što pročita posvetu, Henk vidno ostaje u šoku, konačno shvatajući istinu o Volteru. Istovremeno, tom scenom napravljen je i uvod u drugi deo pete sezone, ujedno i završno poglavlje cele serije.

Prijem i nasleđe

uredi
Ocene serije po sezoni na sajtovima Metacritic i Rotten Tomatoes

Serija Čista hemija pobrala je hvalospeve televizijskih kritičara širom sveta, a od strane mnogih proglašena je kao jedna od najboljih serija svih vremena. Na popularnoj internet stranici Metakritik koja se bavi prikupljanjem filmskih i televizijskih kritika, prva sezona ima prosečnu ocenu 73/100, druga 84/100, treća 89/100, četvrta 96/100, a peta 99/100. Američki filmski institut je seriju smestio među deset najboljih serija 2008, 2010, 2011, 2012. i 2013. godine. Godine 2013. časopis TV Guide postavio ju je na deveto mesto svoje liste najboljih televizijskih serija u istoriji. Do kraja svog emitovanja, serija je bila jedan od najgledanijih programa američke kablovske televizije, uz napomenu da se gledanost između četvrte i pete sezone emitovanja doslovno udvostručila. Godine 2016. popularni magazin Rolling Stone seriju Čista hemija stavio je na treće mesto svoje liste „sto najboljih televizijskih serija svih vremena”.

Prva sezona serije dobila je pozitivne ocene filmske struke. Kritičarka New York Post-a, Linda Stasi, hvalila je seriju, a pogotovo glumačke izvedbe Kranstona i Pola uz napomenu: „Zadivljujuće je koliko su Kranston i Pol dobri. Volela bih da kažem da su pronašli savršenu hemiju, ali sram me je da svedem kritiku na tako površnu ocenu”. Robert Bjanko iz novina USA Today takođe je hvalio Kranstona i Pola uz objašnjenje: „U seriji je prisutan humor, pogotovo u Volterovim nastojanjima da sve objasni školskom logikom, dok je Pol fascinantan u ulozi poluidiota. Ali čak su i njihove zajedničke scene pune napetosti, pogotovo u onim trenucima kada otkrivaju da je ubiti nekoga − čak i u samoobrani − mračan i prljav posao”.

Druga sezona serije takođe je pobrala hvalospeve. Kritičar časopisa Entertainment Weekly, Ken Taker, napisao je: „Serija je fantastična i sveža metafora za sredovečnu krizu: bili su potrebni rak pluća i kriminal kako bi se Volter probudio iz svoje predgradske ukočenosti, kako bi ponovno doživeo život; kako bi se upuštao u rizike i opasnosti, kako bi radio stvari za koje nije ni znao da je sposoban da ih radi. Naravno, ništa od ovoga ne bi funkcionisalo da lika ne tumači dobitnik Emija Brajan Kranston. Uz sve elemente svetlosti i tame postoji nešto osvežavajuće u ovoj seriji: to je serija tokom čijeg se gledanja osećate dobro, iako su njena radnja odnosno stvari koje likovi u njoj čine vrlo, vrlo loši.” Tim Gudman iz magazina San Francisco Chronicle takođe je hvalio seriju: „Prve tri epizode druge sezone koje su nam poslali iz AMC-a nastavljaju sa jednakom kvalitetom kao i prethodna sezona. Zapravo, čini se da je Giligenova odvažna vizija ojačala sve koji rade na projektu. U svakoj sledećoj epizodi može da se oseti zrelost i jačanje ambicije.” Priznati autor horor romana Stiven King hvalio je seriju, upoređujući je sa delima poput Tvin Piksa i Plavog somota.

 
Sa leva na desno: Džoš Sapan (direktor AMC-a), Aron Pol (Džesi Pinkmen), Vins Giligen (kreator serije), Brajan Kranston (Volter Vajt) i Čarli Kolijer (generalni menadžer)

Kritičari su treću sezonu ocenili još boljom od prethodne. Magazin Tajm je istakao da se radi o „drami koja je do svog vrhunca odlučila da dolazi lagano, a ne uz eksplozije, što je zbog tog izbora čini još boljom”. Newsday je napisao da je i u trećoj sezoni Čista hemija još uvek najbolja televizijska serija koja ostaje verna samoj sebi. Tim Gudman hvalio je scenario, glumu i fotografiju, a posebno „vizuelnu avanturističnost”. Što se vizuelnog identiteta tiče, Gudman je nadodao: „Radi se o mešavini zadivljujuće lepote i zapanjujuće čudnovatosti”. Nakon što je emitovana poslednja epizoda treće sezone, The A.V. Club je napisao da je upravo ta sezona „jedna od dramaturški najboljih televizijskih serija do sada, a ono što je čini toliko uzbudljivom nije da se radi samo o nečemu 'dobrom', kako je jedan kritičar napisao. Ono što ovu seriju čini perfektnom jest činjenica da scenaristi u potpunosti zanemaruju da se radi 'tek' o televizijskoj seriji.”

Četvrta sezona dobila je pozitivne ocene gotovo svih kritičara širom sveta. The Boston Globe proglasio ju je „fantastičnom”. Novine Pittsburgh Post-Gazette ocenile su sezonu „inteligentnom i kompleksnom; serija je ta koja podiže na novi nivo umetnički kvalitet televizije kao medija”. Mnogi kritičari su četvrtu sezonu proglasili jednom od najboljih sezona televizijskih serija 2011. godine. Časopis Tajm proglasio je rečenicu Voltera Vajta „I am the one who knocks” (u slobodnom prevodu „Ja sam taj koji kuca”) jednom od najboljih televizijskih rečenica te godine. Pittsburgh Post-Gazette proglasio je seriju najboljom iz 2011. godine uz napomenu: „Čista hemija jedna je od retkih televizijskih serija koja u razvoju svoje priče nije napravila nijedan pogrešan korak”. The A.V. Club's u svojoj kritici poslednje epizode četvrte sezone istakao je da se radi o „fantastično primerenom kraja sezone koja je lagano dolazila do svog krešenda, koja je započela i tokom svog trajanja nastavljala da prikazuje mnoge krize koje su rešavane iz nedelje u nedelju. Međutim, sada kada su stvari razjašnjene ne znači da dolazi kraj. Nikad ništa nije toliko lako u seriji kao što je Čista hemija.” Isti kritičar nastavio je sa hvaljenjem sezone i zaključio: „Kakva je to bila sezona na televiziji − daleko od onoga što bi bilo ko od nas očekivao, a možda i zaslužio.”

Oba dela pete sezone pobrala su hvalospeve televizijskih kritičara, a pogotovo je bila hvaljena epizoda „Ozymandias”. Nakon završetka emitovanja serije, kritičar Nik Harli sumirao je svoje mišljenje o istoj: „Stručno napisana, virtuozno režirana i odglumljena bez greške, Čista hemija je sve što želite i očekujete od drame. Kritičari će u sledećih deset godina razglabati o tome šta ju je učinilo toliko dobrom i velikom, ali razloga za to je bezbroj, a neki su već i odavno napisani.” Tokom poslednje sezone seriju je hvalio Džordž R. R. Martin, autor priznate serije knjiga Pesma leda i vatre, a pogotovo je istakao epizodu „Ozymandias”: „Volter Vajt veće je čudovište od bilo koga u Vesterosu”. U svojoj kritici za drugi deo pete sezone, Set Amitin iz IGN-a je napisao: „Drugi deo pete sezone serije Čista hemija verovatno je nešto najbolje što nam je televizija kao medij ikada pružila”, dok je za epizodu „Ozymandias” dodao: „Verovatno se radi o najboljoj epizodi bilo koje televizijske serije koju sam imao prilike da pogledam”. Džona Goldberg iz National Review-a proglasio je seriju „trenutno najboljom na televiziji, a možda čak i najboljom ikada”. Veteranski glumac, ser Entoni Hopkins, napisao je otvoreno pismo u kojem hvali glumu Brajana Kranstona i u njemu istaknuo: „Vaš performans Voltera Vajta najbolja je gluma koju sam ikada u životu video. Ikada.” Takođe je hvalio i ostale članove glumačke i filmske ekipe. Pismo se prvi put pojavilo na Fejsbuk stranici glumca Stivena Majkla Kezade (koji u seriji tumači lik agenta DEA, Stivena Gomeza), ali uprkos činjenici što je pismo vrlo brzo nakon toga sklonjeno, svejedno se proširilo internetom. Godine 2013. Ginisova knjiga rekorda proglasila je Čistu hemiju najbolje ocenjenom televizijskom serijom svih vremena, uz posebni naglasak na internet stranicu Metakritika gde serija ima prosečnu ocenu 99/100 za poslednju, petu sezonu.

Kriticizam

uredi

Neki pripadnici zakona i pravne zajednice optužuju Čistu hemiju za normalizaciju ili veličanje proizvodnje i upotrebe metamfetamina.

Gledanost

uredi

Serija je premijerno prikazana iste noći kao i NFC i AFC šampionati u NFL plej-ofu 2008. godine, što je bila namerna odluka AMC-a u nadi da će zauzeti odraslu mušku gledanost odmah nakon planiranog završetka NFC mečeva. Međutim, utakmica je pregazila svoje vremensko ograničenje, presecajući vremenski interval Čiste hemije u većem delu Amerike. Kao rezultat, pilot epizoda je imala samo oko 1,4 miliona gledalaca. Zajedno sa stalnim štrajkom scenarista, prva sezona nije privukla toliko gledanosti koliko su očekivali. Međutim, sa narednim sezonama, gledanost se povećavala, izbegavajući uobičajeni trend smanjenja gledanosti koji je imala većina serijskih emisija. Ocene su se dodatno povećale do četvrte sezone, jer su pre emitovanja prethodne sezone dodane na Netfliks, povećavajući interesovanje za seriju. Čista hemija se smatra prvom takvom emisijom koja je ponovila interesovanje zbog serije koja je dostupna na Netfliksu. Druga polovina finalne sezone zabeležila je rekordnu gledanost, a finale serije dostiglo je preko 10,3 miliona gledalaca.

Sezona Vreme emitovanja Broj epizoda Premijera sezone Završetak sezone Prosečan broj gledaoca
(u milionima)
Datum Gledanost premijere
(u milionima)
Datum Gledanost finala
(u milionima)
Prva sezona Nedelja, 22:00 7 20. januar 2008. 1,41 9. mart 2008. 1,50 1,23
Druga sezona 13 8. mart 2009. 1,66 31. maj 2009. 1,50 1,30
Treća sezona 13 21. mart 2010. 1,95 13. jun 2010. 1,56 1,52
Četvrta sezona 13 17. jul 2011. 2,58 9. oktobar 2011. 1,90 1,90
Peta sezona (prvi deo) 8 15. jul 2012. 2,93 2. septembar 2012. 2,78 4,32
Peta sezona (drugi deo) Nedelja, 21:00 8 11. avgust 2013. 5,92 29. septembar 2013. 10,28
Čista hemija : Gledaoci iz SAD po epizodi (u milionima)
Merenje gledanosti publike izvršio Nielsen Media Research[traži se izvor]
  • Podaci gledanosti za epizode 7, 9, 10, 11 i 12 iz druge sezone su nedostupni.

Nagrade i nominacije

uredi
 
Glumačka postava serije Čista hemija na 68. dodeli nagrada Pibodi

Serija je dobila veliki broj nagrada i nominacija uključujući 16 prestižnih nagrada Emi uz sveukupno 58 nominacija gde je proglašena najboljom serijom godine u dva navrata − 2013. i 2014. godine. Takođe je osvojila dve nagrade Pibody − jednu 2008, a drugu 2013. godine.

Za ulogu Voltera Vajta, glumac Brajan Kranston je osvojio četiri nagrade Emi u kategoriji za najboljeg glavnog glumca 2008, 2009, 2010. i 2014. godine. Kranston je takođe osvojio i nagradu TCA za najboljeg dramskog glumca 2009. godine i tri nagrade Satelit za najboljeg glumca 2008, 2009. i 2010. godine, kao i televizijsku nagradu po izboru kritičara i nagradu Saturn u istoj kategoriji 2012. godine.

Aron Pol je osvojio nagradu Emi tri puta (2010, 2012. i 2014.) u kategoriji za najboljeg sporednog glumca. Pol je takođe osvojio i nagradu Saturn 2010. i 2012. godine u istoj kategoriji. Glumica Ana Gan osvojila je nagradu Emi u kategoriji za najbolju sporednu glumicu dva puta − 2013. i 2014. godine. Za svoj rad na četvrtoj sezoni, glumac Đankarlo Espozito osvojio je televizijsku nagradu po izboru kritičara u kategoriji za najboljeg sporednog glumca u dramskoj seriji.

Godine 2010. i 2012. Čista hemija je osvojila nagradu TCA za najbolju dramsku seriju, kao i posebnu nagradu za najbolji televizijski program 2013. godine. Godine 2009. i 2010. serija je osvojila dve nagrade Satelit u kategoriji za najbolju dramsku televizijsku seriju. Uz sve to, Udruženje scenarista Amerike proglasio ju je najboljom televizijskom dramskom serijom 2012. i 2013. godine, a na svojoj listi „101 najbolje napisana televizijska serija u istoriji” postavio ju je na visoko 13. mesto (te iste godine serija je prvi puta osvojila nagradu Emi u kategoriji za najbolju dramsku seriju). Sveukupno, od 262 nominacije, serija Čista hemija osvojila je 110 raznih nagrada i priznanja industrije.

Ostali projekti vezani za seriju

uredi

Nakon nekoliko dana spekulacije, 13. marta 2013. godine kompanija Soni je potvrdila snimanje rimejk serije Čista hemija za špansko govorno područje pod nazivom Metástasis, a u kojoj glavne uloge tumače Dijego Truhiljo kao Volter Blanko (Volter Vajt) i Roberto Urbina kao Hose Migel Rosas (Džesi Pinkmen), uz Sandru Rejes i Hulijana Aranga u još nepoznatim ulogama. Dana 2. oktobra iste godine službeno je objavljena lista glumaca koji će nastupiti u seriji, a koja je uključivala Rejesovu kao Sijelo Blanko (Skajler Vajt) i Aranga kao Henrija Navara (Henk Šreder). Takođe je objavljeno da će se radnja serije odvijati u Kolumbiji, a da će se lik Sola Gudmana u seriji zvati Sol Bueno.

Još u aprilu 2013. godine, kompanije AMC i Soni objavile su da su izrazito zainteresovane za kreiranje tzv. spin-of serije čija će se radnja fokusirati na lik Sola Gudmana (Bob Odenkirk), a za čiji razvoj će biti zaduženi Vins Giligen i jedan od scenarista, Piter Guld. U septembru iste godine AMC i Sony Pictures Television službeno su najavile seriju Bolje pozovite Sola, radnjom smeštenu pre događaja opisanih u seriji Čista hemija. Serija se fokusira na Solov život Džimija Makgila, u razdoblju od šest godina, pre nego što je postao advokat Voltera Vajta. Pored Odenkirka, Džonatan Benks i Đankarlo Espozito repriziraju svoje uloge, dok su se neki likovi iz Čiste hemije pojavili kao gosti u ovoj seriji. Nove likove u ovoj seriji tumače Rija Sihorn, Patrik Fabijan, Majkl Mando, Majkl Makin i Toni Dalton. Serija je emitovana od 8. februara 2015. do 15. avgusta 2022. godine.

U julu i avgustu 2013. godine, u jeku razvoja raznih igara, promo materijala, tzv. podkastova i ostalih medijskih elemenata, AMC je na službenoj stranici serije objavio digitalni strip naziva Breaking Bad: All Bad Things. Strip u principu „rekapitulira prve četiri i po sezone Volterovog preobraženja iz sredovečnog profesora hemije u narko-kralja.”

U razdoblju od 11. avgusta do 29. septembra 2013. godine, emitovano je osam epizoda tok-šoua nazvanog Talking Bad na televizijskoj mreži AMC odmah nakon emitovanja svake epizode drugog dela pete sezone. Voditelj emisije Kris Hardvik, zajedno sa svojim gostima koji su uključivali osobe iz javnog života koje su bile obožavaoci serije, ali i članove glumačke i snimateljske ekipe serije diskutovali su o svakoj pojedinačnoj epizodi odmah nakon njihovog emitovanja. Emisija Talking Bad inspirisana je uspehom drugog tok-šoua naziva Talking Dead (čiji je voditelj takođe bio Hardvik), a koja se emitovale svake nedelje odmah nakon prikazivanja nove epizode serije Okružen mrtvima.

U oktobru 2013. godine, njujorški kompozitor Sung Jin Hong najavio je svoju želju za kreiranjem opere inspirisane epizodom „Ozymandias”.

U martu 2017. godine, dvojica obožavaoca serije iz Francuske (filmski reditelj Lukas Stol i grafički dizajner Gejlor Morestin) montirali su i objavili dvosatni film koji je sastavljen od krucijalnih delova priče kompletne serije. Film je pobrao pomešane kritike; Poligon ga je prozvao „poprilično dobrim dvosatnim radom”, dok ga je Voks opisao kao „film koji može funkcionisati, ali samo do određenog nivoa. Na kraju, radi se o gledljivom i zanimljivom filmu, ali poprilično ogoljenom. Svom gledaocu, film daje osnovnu strukturu zapleta serije Čista hemija − srednjoškolski profesor boluje od raka i postaje narko-kralj Albukerkija − ali izostavlja dublji razvoj radnje, odnose likova, a pogotovo povezanosti i motivacije. Većina Volterovog i Džesijevog odnosa nije prikazana, zbog čega gledalac dobiva dojam da su sve njihove akcije i reakcije jedan na drugog poprilično nasumične i nagle. Volterova supruga Skajler i njegov pašenog Henk nešto su bolje prikazani, ali koreni njihovih odnosa takođe su svedeni na minimum”. Dvojica autora filma opisali su svoje delo kao „studentski projekt koji se pretvorio u apsolutnu strast” i dodali su da su im bile potrebne „dve godine neprospavanih noći i beskrajne montaže” kako bi ga završili.

Filmski nastavak

uredi

Glasine o filmu Čista hemija, pod radnim naslovom Greenbrier, pojavile su se početkom 2018. godine. Film je zvanično najavljen u februaru 2019. godine, a kasnije je otkriveno da će biti nazvan El Kamino: Čista hemija film. Film je objavljen ekskluzivno na Netfliksu 11. oktobra 2019, a emitovan je na AMC-u 16. februara 2020. godine. U filmu glavnu ulogu tumači Aron Pol, koji se vratio svojoj ulozi Džesija, a radnja prati događaje nakon finala serije, dok ovaj lik traži svoju slobodu.

Uticaj serije

uredi

Kult sledbenika

uredi

Godine 2015, autor serije Vins Giligen javno je zamolio obožavaoce serije da prestanu da pokušavaju da ponove scenu u kojoj Volter ljutito baca picu na krov svoje kuće, nakon što je Skajler odbila da ga pusti natrag u njihov dom. Giligen je ovo izjavio nakon što se nekoliko vlasnika kuća žalilo na slične situacije. Glumac Brajan Kranston ponovio je svoju ulogu iz serije u reklami za Esurance koja se emitovala tokom Superboula XLIX, nedelju dana pre premijere serije Bolje pozovite Sola.

Čitulja i sahrana Voltera Vajta

uredi

Grupa obožavaoca serije je 4. oktobra 2013. godine u novinama Albuquerque Journal platila objavu čitulje za Voltera Vajta. Dana 19. oktobra iste godine, na groblju u Albukerkiju održana je lažna sahrana, koja je uključivala mrtvačka kola i repliku vozila koje je u prvih par sezona služilo kao laboratorija za kuvanje metamfetamina. Na grobno mesto postavljena je bista sa fotografijom Brajana Kranstona u liku Voltera Vajta. Premda su neki stanovnici izražavali svoje negodovanje, od ulaznica za pogreb prikupljeno je gotovo 17 hiljada dolara koje su iskorišćene za lokalnu dobrotvornu ustanovu „Healthcare for the Homeless” (u slobodnom prevodu „zdravstvena zaštita za beskućnike”).

Alternativne teorije u vezi završetka serije

uredi

Mnogi obožavaoci serije Čista hemija, uključujući i glumca Norma Makdonalda i spisateljicu iz Njujorka, Emili Nusbaum kao jednu od teorija izložili su da se većina poslednje epizode serije događa u Volterovom umu i da je on zapravo umro u ukradenom automobilu Volvo na početku epizode. Dok je Nusbaumova samo pretpostavila da bi za nju to bio bolji završetak cele priče, Makdonald je stavio naglasak na potpuno nerealni tok događaja Volterovog poslednjeg dana, kao i na, po njegovom mišljenju, lošiju glumu. Međutim, autor serije Vins Giligen negirao je obe teorije objašnjenjem da Volter ne bi mogao da zna nekoliko stvari koje su se dogodile (npr. činjenicu da se Džesi nalazi u zarobljeništvu Džekove bande ili da je Tod započeo da odlazi na sastanke sa Lidijom u vezi prodaje droge).

Reference

uredi
  1. ^ „No. 93: Bryan Cranston”. Esquire. 18. 9. 2007. Pristupljeno 18. 9. 2007. 
  2. ^ Andreeva, Nellie (14. 8. 2011). „AMC & Sony TV Reach Deal For 16-Episode Final Order Of 'Breaking Bad'. Deadline. Pristupljeno 14. 8. 2011. 
  3. ^ Klosterman, Chuck (12. 7. 2011). „Bad Decisions”. Grantland. Pristupljeno 17. 7. 2011. 
  4. ^ Goodman, Tim (13. 7. 2011). „'Breaking Bad': Dark Side of the Dream”. The Hollywood Reporter. Pristupljeno 17. 7. 2011. 

Spoljašnje veze

uredi

  Mediji vezani za članak Čista hemija na Vikimedijinoj ostavi