Википедија

Netflix

(преусмерено са Нетфликс)

Netflix (транскр. Нетфликс) америчка је претплатничка услуга видео-стриминга. Покренут је 16. јануара 2007. године. Netflix нуди низ филмова и телевизијских серија које дистрибуира, као и сопствене садржаје познате као Netflix Originals.

Netflix
Веб-адресаnetflix.com
Комерцијалностда
Тип
ОТТ платформа видео-стриминга
Регистрацијапотребна
Доступан уширом света (осим Кине, Крима, Русије, Северне Кореје и Сирије)[1]
Број рег. корисникаРаст 282,7 милиона (од 17. октобра 2024)[2]
ВласникNetflix, Inc.
Покренут
  • Сједињене Америчке Државе 16. јануар 2007.; пре 17 година (2007-01-16)
  • Србија 6. јануар 2016.; пре 8 година (2016-01-06)
Тренутни статусактиван

Седиште се налази у Лос Гатосу, а два извршна директора, Хејстингс и Тед Сарандос, подељени су између Лос Гатоса и Лос Анђелеса. Такође управља међународним канцеларијама у Азији, Европи и Латинској Америци, укључујући Канаду, Француску, Бразил, Холандију, Индију, Јапан, Јужну Кореју и Уједињено Краљевство. Има продукцијска чворишта у Лос Анђелесу,[3] Албукеркију,[4] Лондону,[5] Мадриду, Ванкуверу и Торонту.[6]

Netflix, иако доступан од 6. јануара 2016. године у Србији,[7] није локализован на српски, док тек поједини наслови садрже српску локализацију. Међутим, најављено је да је локализација у плану.[8]

Историја

уреди

Оснивање

уреди
 
Дугогодишње седиште у Лос Гатосу и тренутна легална адреса на адреси 100 Вајнчестер круг (зграда А)
 
Кампус за проширење у Лос Гатосу на 90 до 160 Олбрајтов пут (зграда Г, 101 Олбрајтов пут).[9][10]

Марк Рандолф[11][12] и Рид Хејстингс основали су Netflix 29. августа 1997. у Скотс Валију.[13] Рандолф је радио као директор маркетинга за Хејстингсово предузеће, Pure Atria. Рандолф је био суоснивач MicroWarehouse.а, предузећа за рачунарску пошту; Borland International га је касније запослио као потпредседника маркетинга. Хејстингс, информатичар и математичар, 1997. године продао је Pure Atria-у Rational Software Corporation-у за 700 милиона америчких долара, што је тада била највећа аквизиција у историји Силицијумске долине. Њих двојица су на идеју за Netflix дошли када су путовали између својих домова у Санта Крузу и седишта предузећа Pure Atria-е у Санивејлу,[14] док су чекали да владини регулатори одобре спајање, иако је Хејстингс дао неколико различитих објашњења како је дошло до те идеје.[15]

Хејстингс је уложио 2,5 милиона америчких долара у почетни новац за Netflix.[16] Рандолф се дивио новонасталом предузећу за електронску трговину, Amazon-у, и желео је да пронађе велику категорију преносних предмета за продају путем интернета користећи сличан модел. Хејстингс и Рандолф сматрали су и одбацили VHS касете као прескупе за складиштење и превише осетљиве за испоруку. Када су чули за DVD-јеве, који су први пут представљени 24. марта 1997. у Сједињеним Државама,[17] тестирали су концепт продаје или изнајмљивања DVD-ја поштом, слањем компакт диска у Хејстингсову кућу у Санта Крузу. Када је диск стигао нетакнут, одлучили су да преузму индустрију продаје и изнајмљивања кућних видео-снимака од 16 милијарди америчких долара. Често се наводи Хејстингс, који је рекао да је одлучио да покрене Netflix након што је у продавници Blockbuster кажњен са 40 долара због закашњења да врати копију филма Аполо 13, али он и Рандолф су ову апокрифну причу осмислили како би објаснили пословни модел и мотивацију предузећа.

Netflix је покренут као прва интернет продавница изнајмљивања DVD-јева, са само 30 запослених и 925 доступних наслова - готово цео каталог DVD-јева у то време[18] — користећи модел плаћања по закупу, са ценама и роковима доспећа сличним оне свог конкурента, предузећа Blockbuster.[19][14]

Чланарина, Blockbuster-ова понуда за куповину, почетак раста

уреди

Netflix је концепт месечне претплате представио у септембру 1999. године,[20] а затим је почетком 2000. године одустао од модела појединачног најма. Од тада, предузеће је своју репутацију изградило на пословном моделу паушалног плаћања неограничени најам без рокова доспећа, накнада са закашњењем, накнада за отпрему и обраду или накнада по наслову.[21]

Године 2000, када је Netflix имао само око 300.000 претплатника и ослањао се на америчку поштанску службу за испоруку својих DVD-јева, њихови губици би износили 57 милиона америчких долара, а Blockbuster је понудио да их купи за 50 милиона америчких долара. Предложили су да ће Netflix, који ће бити преименован у Blockbuster.com, управљати пословањем преко интернета, док ће Blockbuster водити рачуна о DVD-јевима, чинећи их мање зависним од америчке поштанске службе. Понуда је одбијена.[22][23][24][25]

Иако су почетком 2001. године доживели брзи раст, пукао је и дат-кам балон, а напади 11. септембра догодили су се касније те године, што је лоше утицало на предузеће и натерало их да отпусти трећину од својих 120 запослених. Међутим, продаја DVD уређаја коначно је порасла када су постали приступачнији и продали су их за око 200 америчких долара око Дана захвалности, постајући један од најпопуларнијих божићних поклона те године. Почетком 2002, Netflix је забележио огроман раст у свом претплатничком послу.[26][27]

Netflix је 29. маја 2002. покренуо иницијалну јавну понуду (ИПО), продавши 5,5 милиона деоница обичне акције по цени од 15.00 америчких долара по акцији. Дана 14. јуна 2002, предузеће је продало додатних 825.000 деоница обичне акције по истој цени. Након што је претрпео знатне губитке током првих неколико година, Netflix је остварио први профит током фискалне 2003. године, остваривши профит од 6,5 милиона америчких долара на приходима од 272 милиона америчких долара. Године 2005. било је доступно 35.000 различитих филмова, а Netflix је свакодневно испоручивао милион DVD-јева.[28]

Рандолф, доминантни продуцент и члан управе предузећа Netflix, повукао се из предузећа 2004. године.[29]

Netflix је 2004. године тужен због лажног оглашавања у вези са тврдњама о „неограниченом закупу” са „једнодневном испоруком”.[30]

Увођење видеа на захтев, пад продаје DVD-ова и међународно ширење

уреди
 
Први лого, коришћен од 1997. до 2000.
 
Други лого, коришћен од 2000. до 2001.
 
Netflix лого коришћен од 2000. до 2014.
 
Netflix N икона коришћена од 2014.

Неко време је предузеће размишљало да нуди филмове путем интернета, али тек средином 2000-их брзина података и трошкови пропусног опсега поправили су се довољно да купцима омогуће преузимање филмова са мреже. Првобитна идеја била је „Netflix box” која је могла да преузима филмове преко ноћи и који би били спремни за гледање сутрадан. До 2005. године, стекли су филмска права и дизајнирали кутију и услугу и били спремни да са њима изађу у јавност. Али након откривања YouTube-а и сведочења колико су популарне стриминг услуге упркос недостатку садржаја високе дефиниције, концепт употребе хардверског уређаја укинут је и замењен концептом стриминга, пројектом који је завршен 2007. године.[31]

Netflix је развио и одржава опсежни персонализовани систем видео-препорука заснован на оценама и критикама својих купаца. Дана 1. октобра 2006, Netflix је понудио награду од 1.000.000 америчких долара првом програмеру алгоритма за видео-препоруке који би могао да победи свој постојећи алгоритам Cinematch, предвиђајући оцене купаца за више од 10%.[32]

У фебруару 2007. предузеће је испоручило свој милијардити DVD[33] и почело да се удаљава од свог првобитног основног пословног модела DVD-јева, уводећи видео на захтев путем интернета. Netflix је растао како је продаја DVD-јева падала од 2006. до 2011. године.[34][35]

Још један фактор који је допринео успеху предузећа у вези са изнајмљивањем DVD-јева на мрежи био је тај што су могли да понуде много већи избор филмских наслова него Blockbuster. Али када су 2007. године почели да нуде претплатнички садржај бесплатно својим претплатницима, није могао да понуди више од око 1000 филмова и ТВ серија, само 1% у поређењу са својих више од 100.000 различитих DVD наслова. Ипак, како је популарност расла, тако се повећавао и број наслова доступних за стриминг који су у јуну 2009. достигли 12.000 филмова и серија. Једна од кључних ствари о предузећу Netflix била је та што је имао систем препорука познат као Cinematch, који не само да је натерао гледаоце да остану повезани са услугом, стварајући трошкове пребацивања, али је такође изнео оне филмове који су били потцењени, тако да су купци могли да гледају и те филмове из њихових препорука. Ово је својство које је користило не само Netflix-у, већ и гледаоцима и оним студијима који су били мањи у поређењу са другима.[36]

У јануару 2013. Netflix је известио да је додао два милиона купаца из Сједињених Држава током четвртог квартала 2012. године, са укупно 27,1 милиона корисника стриминга у Сједињеним Државама и 29,4 милиона купаца у стримингу. Поред тога, приход је порастао за 8% на 945 милиона америчких долара за исти период.[37][38] Тај број се у априлу 2013. повећао на 36,3 милиона претплатника (29,2 милиона у Сједињеним Државама).[39] Од септембра 2013. године, за извештај о трећем кварталу за ту годину, Netflix је пријавио свој укупан број претплатника на глобални стриминг на 40,4 милиона (31,2 милиона у Сједињеним Државама).[40] До четвртог квартала 2013. Netflix је пријавио 33,1 милион претплатника у Сједињеним Државама.[41] До септембра 2014. Netflix је имао претплатнике у преко 40 земаља, са намером да прошири своје услуге у недостигнутим земљама.[42] До октобра 2018. база корисника достигла је 137 милиона широм света, што потврђује њен ранг као далеко највећа светска претплатничка видео-услуга.[43]

Ранији садржај Netflix Original-а

уреди

Netflix је играо истакнуту улогу у дистрибуцији независних филмова. Кроз свој одсек Red Envelope Entertainment, Netflix је лиценцирао и дистрибуирао независне филмове попут Рођени у јавним кућама и Шерибери. Крајем 2006. године, Red Envelope Entertainment се такође проширио на продукцију оригиналног садржаја са филмским ауторима као што је Џон Вотерс.[44] Netflix је 2008. године затворио Red Envelope Entertainment, делом да би избегао конкуренцију са својим студијским партнерима.[45][46]

Доминација у забави, присуство и континуирани раст

уреди

Netflix је био један од најуспешнијих дотком подухвата. У септембру 2002. године, The New York Times је известио да је у то време Netflix слао око 190.000 дискова дневно својим 670.000 претплатника месечно.[47] Број објављених претплатника предузећа повећао се са милион у четвртом кварталу 2002. на око 5,6 милиона на крају трећег квартала 2006. на 14 милиона у марту 2010. Рани раст предузећа Netflix потакнут је брзим ширењем DVD уређаја у домаћинствима; 2004. године готово две трећине домова Сједињених Држава имало је DVD уређај. Netflix је искористио успех DVD-јева и његову брзу експанзију у домове Сједињених Држава, интегришући потенцијал интернета и електронске трговине да би пружио услуге и каталоге са којима продавци нису могли да се такмиче. Netflix такође управља мрежним придруженим програмом који је помогао да се повећа продаја на мрежи и за изнајмљивање DVD-јева. Предузеће нуди неограничено време одмора за плаћене раднике и омогућава запосленима да узму било који износ својих зарада на деоницама.[48]

До 2010. године посао стриминга Netflix-а порастао је тако брзо да се предузеће за неколико месеци пребацило са најбрже растућег купца првокласне услуге поштанске службе Сједињених Држава на највећи извор интернет-стриминг промета у Северној Америци увече. У новембру је почео да нуди самосталну стриминг услугу одвојено од изнајмљивања DVD-јева.[49] Дана 18. септембра 2011. Netflix је објавио своје намере да ребрендира и реконструише своју услугу изнајмљивања DVD кућних медија као независну подружницу под називом Qwikster, раздвајајући услуге изнајмљивања DVD-јева и стриминга.[50][51][52] Енди Рендих, дванаестогодишњи ветеран Netflix-а, требао је бити извршни директор Qwikster-а. Qwikster би носио видео-игре, док Netflix није.[53] Међутим, у октобру 2011. Netflix је најавио да ће задржати своју DVD услугу под именом Netflix и да у ствари неће створити Qwikster у ту сврху.[54]

У априлу 2011. Netflix је имао преко 23 милиона претплатника у Сједињеним Државама и преко 26 милиона широм света.[55] У јулу 2011. Netflix је променио цене, наплаћујући одвојено купцима услугу изнајмљивања поште и стриминг услугу.[56] То је значило повећање цена за купце који су желели да и даље добијају обе услуге. Netflix је 24. октобра најавио 800.000 одјавних претплатника у Сједињеним Државама током трећег квартала 2011. године, а већи губици очекивали су се у четвртом кварталу 2011. Међутим, приход предузећа Netflix скочио је 63% за трећи квартал 2011.[57][58] Током године, укупан дигитални приход за Netflix достигао је најмање 1,5 милијарди долара.[59] Дана 26. јануара 2012, Netflix је додао 610.000 претплатника у Сједињеним Државама до краја четвртог квартала 2011, што је укупно 24,4 милиона претплатника у Сједињеним Државама за овај временски период.[60] Међутим, 23. октобра Netflix је најавио пад добити од 88% за трећи квартал године.[61]

 
Отворена коверта за изнајмљивање филма предузећа Netflix која садржи DVD филма Тренер Картер

У априлу 2012. Netflix је поднео захтев Федералној изборној комисији (FEC) за формирање одбора за политичку акцију (PAC) под називом FLIXPAC.[62] Politico је PAC, са седиштем у Лос Гатосу, назвао „још једним политичким алатом помоћу којег се агресивно врши притисак на проинтелектуалну својину, анти-видео-пиратску агенду”. Хакерска група Анонимус позвала је на бојкот Netflix-а након вести.[63] Гласноговорник Netflix-а, Џорис Еверс. наговестио је да PAC није основан да подржава Заскон о спречавању пиратерије на интернету (SOPA) и Закон о заштити IP-а (PIPA), твитујући да је намера била „да се ангажује на питањима као што су неутралност мреже, ограничења пропусног опсега, UBB и VPPA”.[64][65]

У фебруару 2013. Netflix је најавио да ће бити домаћин сопствене доделе награда, The Flixies.[66] Дана 13. марта 2013. Netflix је најавио примену Facebook-а, дозволивши претплатницима Сједињених Држава да пристану на приступ „гледано од стране ваших пријатеља” и „фаворити пријатеља”.[67] Ово није било легално док Закон о заштити приватности видео-снимака из 1988. није модификован почетком 2013. године.[68]

Ребрендирање и веће међународно ширење

уреди

У априлу 2014. Netflix се приближио 50 милиона претплатника широм света са 32,3% удела на тржишту видео-стриминга у Сједињеним Државама. Netflix је пословао у 41. земљи широм света.[69] У јуну 2014. Netflix је представио глобални ребрендинг: нови лого, који користи модеран фонт са уклоњеним сенкама и нови кориснички интерфејс веб-сајта. Промена је била контроверзна; некима се свидео нови минималистички дизајн, док су се други осећали пријатније са старим интерфејсом.[70] У јулу 2014. Netflix је премашио 50 милиона глобалних претплатника, од чега се 36 милиона налази у Сједињеним Државама.[71]

Након покретања серије Дердевил у априлу 2015. године, директорка операција садржаја Netflix-а, Трејси Рајт, објавила је да је Netflix додао подршку за аудио-опис (наративни снимак који садржи звучне описе кључних визуелних елемената за слепе и слабовиде) и да је почео да ради са својим партнерима да временом додају описе у своје друге оригиналне серије.[72][73] Следеће године, у оквиру нагодбе са Америчким саветом слепих, Netflix се сложио да пружи описе за своје оригиналне серије у року од 30 дана од њихове премијере и дода подршку за читаче екрана и могућност претраживања садржаја према доступности описа.[74]

На сајму Consumer Electronics Show 2016. године, Netflix је најавио велико међународно проширење своје услуге у додатних 150 земаља. Netflix је промовисао да ће овим ширењем радити у скоро свим земљама у којима предузеће може легално или логистички да послује. Значајни изузетак је Кина, која наводи баријере у раду интернета и медијских услуга у земљи због своје регулаторне климе. Рид Хејстингс изјавио је да предузеће планира да изгради односе са локалним медијским предузећима који би могли да послуже као партнери за дистрибуцију свог садржаја у земљи (с циљем да се концентришу првенствено на свој изворни садржај), али је изјавио да им се не жури и тако би могло потрајати „много година”.[75][76][77][78][79][80][81]

Такође у јануару 2016. Netflix је најавио да ће започети блокирање виртуелних приватних мрежа или VPN-а.[82] У исто време, Netflix је пријавио 74,8 милиона претплатника и предвидео је да ће додати још 6,1 милион до марта 2016. Раст претплате подстакнут је његовом глобалним ширењем. До краја године, Netflix је додао функцију која омогућава купцима да преузимају и пуштају одабране филмове и серије док су ван мреже.[83]

У фебруару 2017. Netflix је потписао уговор о издавању музике са BMG Rights Management-ом, где ће BMG надгледати права изван Сједињених Држава за музику повезану са оригиналним садржајем стриминг услуге Netflix. Netflix наставља да се бави овим задацима интерно у Сједињеним Државама.[84] Дана 17. априла 2017. објављено је да се Netflix приближавао 100 милиона претплатника.[85] Дана 25. априла 2017. Netflix је објавио да је у Кини постигао уговор о лиценцирању са стриминг услугом iQIYI, у власништву Baidu-а, како би омогућио дистрибуцију изабраног оригиналног садржаја стриминг услуге Netflix у Кини на платформи.[76] Los Angeles Times је изјавио: „њихове серије и филмови чине више од трећине целокупног интернет промета у Северној Америци”.[86]

Дана 22. јануара 2018. предузеће је прешло тржишну капитализацију од 100 милијарди америчких долара, поставши највеће предузеће за дигиталне медије и забаву на свету, већа од сваког традиционалног медијског предузећа, осим AT&T-ја, Comcast-а и Disney-ја,[87][88] и 59. највеће јавно трговно предузеће у америчком индексу S&P 500.[89]

Дана 2. марта 2018, цена акција Netflix-а порасла је на нови рекордни ниво од 301,05 америчких долара, надмашивши 12-месечни циљни ниво од 300.00 долара, и завршивши сесију тржишном капитализацијом од 130 милијарди америчких долара, стављајући га на удаљеност од традиционалних медијских гиганата попут Disney-ја (155 милијарди америчких долара) и Comcast-а (169 милијарди америчких долара). Прекретница је уследила дан након што је британски сателитски оператер, Sky, најавио нови уговор са Netflix-ом о интеграцији Netflix-ове претплатне видео на захтев понуде у своју ТВ услугу уз наплату. Купци са врхунским Sky Q-јевим пријемником и услугом моћи ће да виде Netflix наслове заједно са својим редовним Sky-евим каналима.[90]

У јулу 2018. године објављено је да је Netflix склопио уговор са врхунском холивудском стратешкињом награда Лисом Табак да преузме њену независну консултантску фирму LT-LA и пресели је у кућу у стриминг гигант. Договор јој даје наслов ВП за односе с талентима, а она ће водити предузећа за односе са талентима и награђивати тимове. То такође значи да ће своје услуге пружати искључиво Netflix-у.[91]

Према извештају Global Internet Phenomena Report-а, Netflix глобално троши 15% целокупног пропусног опсега интернета, највише у било којој појединачној апликацији.[92]

У октобру 2018. Netflix је купио ABQ Studios, погон за филмску и ТВ продукцију са осам звучних позорница у Албукеркију. Извештена цена куповине је испод 30 милиона америчких долара.[93]

Netflix је тражио и одобрено му је за чланство у Америчкој филмској асоцијацији (MPAA) 22. јануара 2019. године, као прва стриминг услуга која је постала чланица удружења.[94]

У априлу 2019. објављено је да Netflix жели да купи Grauman's Egyptian Theatre од American Cinematheque-а како би га користио као место за посебне догађаје.[95] Касније 29. маја 2020. објављено је да ће Netflix стећи позориште и инвестирати нека његова реновирања.[96]

У јулу 2019. Netflix је најавио да ће отворити чвориште у Shepperton Studios-у у оквиру договора са Pinewood Group-ом.[97]

Током светске пандемије ковида 19 2020. године када су затворени многи биоскопи широм света, Netflix је стекао 16 милиона нових претплатника, што готово удвостручује резултат у последњим месецима 2019. године.[98]

Дана 30. јула 2020. откривено је да је Netflix инвестирао у продукцијску кућу у твораца серије Црно огледало, Чарлија Брукера, и Анабел Џоунс, Broke And Bones у првом јединственом уговору за стримера у Великој Британији, који би на крају могао да преузме потпуну контролу над предузећем за око 100 милиона америчких долара. Netflix је недавно најавио реконструкцију забавне индустрије.[99] У септембру 2020, Хејстинг је издао књигу о Netflix-у, насловљену Књига о Нетфликсу: Не правилима, чија је такође ауторка Ерин Мејер.[100] До октобра 2020, Netflix је има 195 милиона корисника широм света, укључујући 73 милиона у Сједињеним Државама.[101] Скорије, Netflix и Sony потписали су први уговор.[102]

У јануару 2021, Netflix је достигао 200 милиона претплатника на основу извештаја о заради за четврти квартал 2020. године.

Власништво

уреди

Од 2017. године акције предузећа Netflix углавном су држали институционални инвеститори, укључујући Capital Group Companies, The Vanguard Group, BlackRock и друге.[103]

Међународно ширење

уреди
 
Доступност Netflix-а, од фебруара 2022:
  Доступно
  Није доступно
 
Оглашавање Netflix-а на станици Тонг Ло БТС, Бангкок
2007. Netflix је почео стримовање у Сједињеним Државама.
2010. Предузеће је први пут почело да нуди стриминг услугу на међународном тржишту 22. септембра 2010. у Канади.[104]
2011. Netflix је проширио своју стриминг услугу на Латинску Америку, Карибе, Белизе и Гвајане.[105]
2012. Netflix је почео своје ширење 2012. на Европу, покрећући 4. јануара у Уједињеном Краљевству и Ирској.[106] До 18. октобра проширио се на Данску, Финску, Норвешку и Шведску.[107]
2013. Предузеће је одлучило успорити ширење ради контроле трошкова претплате.[108] Проширило се само на Холандију.
2014. Netflix је постао доступан у Аустрији, Белгији, Француској, Немачкој, Луксембургу и Швајцарској.[109]
2015. Netflix се проширио на Аустралију и Нови Зеланд, Јапан,[110][111][112] Италију, Португал и Шпанију.[113]
2016. Netflix је у јануару 2016. најавио на Consumer Electronics Show-у да је постао доступан широм света осим Кине, Сирије, Северне Кореје и територији Крима.[114][115]
2017. У априлу 2017, Netflix је потврдио да је постигао договор у Кини о лиценцирању оригиналног садржаја Netflix -а са IQiyi-јем, кинеском видео-стриминг платформом власника Baidu-а.[116]

Од октобра 2020, Netflix званично подржава 30 језика за кориснички интерфејс и у сврхе корисничке подршке: арапски (стандардни арапски), вијетнамски, грчки, дански, енглески, индонежански, италијански, јапански, кинески (поједностављени и традиционални), корејски, мађарски, малајски, немачки, норвешки (букмол), пољски, португалски (бразилски и европски), румунски, руски, свахили, тајландски, турски, фински, француски, хебрејски, хинди, холандски, хрватски, чешки, шведски и шпански (европски и латиноамерички).[117][118][119]

Netflix је наишао на политичке контроверзе након глобалног ширења и за неке од својих међународних продукција, укључујући Механизам, Фауда и Шеф.[120][121] У јуну 2016, руски министар културе, Владимир Медински, тврдио је да је Netflix део завере америчке владе да утиче на светску културу, „да уђе у сваки дом, у сваку телевизију, а преко те телевизије у главу сваког човека на Земљи”. Ово је био део његовог аргумента за повећање финансирања руске кинематографије како би се супротставио доминацији Холивуда.[122]

У фебруару 2020, предузеће је објавило свој први извештај о томе када је испоштовало захтеве за уклањање садржаја у земљама које су затражиле владе, укупно 9 пута од свог покретања:[123][124][125]

  • У Сингапуру, Netflix је удовољио захтевима да уклони 2018. Cooking on High, The Legend of 420 и Disjointed, 2019. Посљедње Христово искушење и 2020. The Last Hangover.
  • У Немачкој, Netflix је удовољио захтевима да уклони 2017. римејк Ноћ живих мртваца из 1990.[126]
  • У Вијетнаму, Netflix је удовољио захтевима да уклони 2017. Бојеви метак.
  • На Новом Зеланду, Netflix је удовољио захтевима да уклони 2015. Мост. Канцеларија за класификацију филма и књижевности сматра да је филм неприхватљив.[127]
  • У Саудијској Арабији, Netflix је удовољио захтевима да уклони 2019. епизоду која критикује владу земље из серије Patriot Act with Hasan Minhaj, што је изазвало критике у медијима.[128][129]

У Индији, Netflix је заједно са Disney--јевим Hotstar-ом почетком 2019. најавио планове за усвајање смерница за саморегулацију садржаја који се преноси на његовим платформама у земљи у настојању да се спречи потенцијална примена владиних закона о цензури.[130] Јорданску серију Џин осудили су чланови владе земље због кршења моралних стандарда земље, а највиши тужилац у земљи тражио је забрану емитовања серије.[131] Дана 3. септембра 2019, Netflix се пријавио за лиценцу за наставак своје стриминг услуге у Турској, према новим правилима емитовања у земљи. Телевизијски надзорник Истанбула, Врховно веће радија и телевизије (RTÜK) издало је нове смернице према којима су добављачи садржаја морали да добију нову дозволу за рад у земљи.[132] RTÜK је касније наложио Netflix-у да уклони ЛГБТ ликове из оригиналних турских серија Љубав 101 и Заштитник.[133][134] Netflix је накнадно отказао текућу продукцију своје турске серије Само ако којој је такође наређено да уклони хомосексуалног лика како би јој било дозвољено издање.[135]

Корисници широм света

уреди
Еволуција VOD претплатника Netflix-а широм света[136][137][138][139][101][140]
Крај године Плаћених VOD
корисника
(милиони)		 Плаћених DVD
корисника
(милиони)
4К 2013.[136] 41,43 6,77
4К 2014.[136] 54,48 5,67
4К 2015.[137] 70,84 4,79
4К 2016.[137] 89,09 4,03
4К 2017.[138] 110,64 3,33
4К 2018.[138] 139,26 2,71
4К 2019.[139] 167,09 2,21
1К 2020.[101] 182,86 Н/Д
2К 2020.[101] 192,95 Н/Д
4К 2020.[140] 203,66 Н/Д

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Where is Netflix available?”. Netflix. Архивирано из оригинала 7. 7. 2017. г. Приступљено 8. 8. 2017. 
  2. ^ „Netflix third-quarter subscribers barely beat estimates as ad-tier members jump 35%”. CNBC. 17. 10. 2024. Приступљено 20. 10. 2024. 
  3. ^ Andreeva, Nellie (5. 1. 2021). „Los Angeles Production Grinds To A Halt Amid Covid-19 Surge; Netflix Is Latest Major Studio To Pause Filming”. 
  4. ^ Bishop, Bryan (8. 10. 2018). „Amazon prime buys up New Mexico studio facility for massive new production hub”. The Verge. 
  5. ^ Clarke, Stewart (3. 7. 2019). „Netflix Creates U.K. Film and TV Production Hub at Shepperton Studios”. Variety. 
  6. ^ GREEN, JENNIFER (4. 4. 2019). „Netflix Unveils New Projects, Plans for Growth in Spain at Production Hub Inauguration”. Hollywood Reporter. 
  7. ^ „Netflix u Srbiji: Gde je nestao ‘House of Cards’?”. Netokracija (на језику: српски). Приступљено 2021-02-22. 
  8. ^ „NETFLIX, HBO GO I AMAZON PRIME U SRBIJI: ŠTA SVE TREBA DA ZNATE”. Deda Milorad (на језику: српски). Приступљено 2021-01-03. 
  9. ^ Donato-Weinstein, Nathan (11. 12. 2012). „Netflix officially signs on to new Los Gatos campus”. Silicon Valley Business Journal. American City Business Journals. Приступљено 2. 4. 2019. 
  10. ^ Donato-Weinstein, Nathan (4. 9. 2015). „Netflix seals big Los Gatos expansion”. Silicon Valley Business Journal. American City Business Journals. Приступљено 2. 4. 2019. 
  11. ^ self. „Caroline Randolph LinkedIn Profile”. Приступљено 31. 10. 2011. 
  12. ^ Wauters, Robin. „Marc Randolph Techcrunch”. Архивирано из оригинала 28. 10. 2011. г. Приступљено 31. 10. 2011. 
  13. ^ Corp., Pure Atria. „Rational Software Announces Agreement to Acquire Pure Atria”. PR Newswire. Архивирано из оригинала 25. 2. 2017. г. Приступљено 3. 3. 2017. 
  14. ^ а б Keating, Gina (2012). Netflixed: The Epic Battle for America's Eyeballs. Portfolio/ Penguin. 
  15. ^ Castillo, Michelle (23. 5. 2017). „Reed Hastings' story about the founding of Netflix has changed several times”. Архивирано из оригинала 2. 11. 2017. г. 
  16. ^ „Netflix Company History”. Архивирано из оригинала 2. 9. 2017. г. 
  17. ^ Johnson, Lawrence B. (7. 9. 1997). „For the DVD, Disney Magic May Be the Key”. The New York Times. Приступљено 25. 5. 2009. 
  18. ^ „History of Netflix, Inc. – Funding Universe”. funding universe.com. 
  19. ^ Czar, Stephen (1998). „DVD Historical Timeline”. Архивирано из оригинала 19. 3. 2006. г. Приступљено 30. 1. 2006. 
  20. ^ O'Brien, Jeffrey M. (децембар 2002). „The Netflix Effect”. Wired News. Архивирано из оригинала 5. 9. 2013. г. 
  21. ^ „Things You Should Know About Renting From Netflix”. Lifewire. Архивирано из оригинала 10. 7. 2017. г. Приступљено 10. 8. 2017. 
  22. ^ CEO Reed Hastings on how Netflix beat Blockbuster
  23. ^ „Netflix Vs Blockbuster Business War”. YouTube. 
  24. ^ Auletta, Ken (27. 1. 2014). „The Red-Envelope Revolution”. The New Yorker. 
  25. ^ „Blockbuster to Remake Itself Under Creditors”. The Wall Street Journal. 24. 9. 2010. Архивирано из оригинала 7. 8. 2017. г. 
  26. ^ „How Netflix Reinvented HR”. Harvard Business Review. 1. 1. 2014. 
  27. ^ Fitzpatrick, Eileen (16. 6. 2001). „VM Labs Pushes Its Nuon DVD Players; Image Unleashes Its Own Dinos, Apes”. Billboard — преко Google Books. 
  28. ^ „Movies to go”. The Economist. 7. 7. 2005. Архивирано из оригинала 6. 12. 2008. г. 
  29. ^ „Marc Randolph | Speaker Profile and Speaking Topics”. www.apbspeakers.com. Архивирано из оригинала 16. 10. 2015. г. Приступљено 13. 11. 2015. 
  30. ^ „Netflix settles class action lawsuit”. Ars Technica. Архивирано из оригинала 17. 11. 2017. г. Приступљено 4. 6. 2017. 
  31. ^ „The inside story of how Netflix transitioned to digital video after seeing the power of YouTube”. Архивирано из оригинала 23. 12. 2017. г. Приступљено 18. 12. 2017. 
  32. ^ „Netflix Prize Website”. Архивирано из оригинала 10. 12. 2006. г. Приступљено 8. 12. 2006. 
  33. ^ „The Victoria Advocate – Feb 26, 2007”. стр. B4. 
  34. ^ „DVD Sales Plunge in U.S., Digital Sales on the Rise”. Time. 4. 5. 2011. Архивирано из оригинала 20. 2. 2016. г. 
  35. ^ „Netflix offers streaming movies to subscribers”. 16. 1. 2007. Архивирано из оригинала 2. 9. 2017. г. 
  36. ^ „Netflix – Managing a still-hot business as its time runs out.”. 23. 6. 2009. 
  37. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 8. 3. 2016. г. Приступљено 7. 2. 2016.  "Netflix 4Q 2012 Earnings Show 2 Million User Surge in million subscribers.
  38. ^ Paskin, Willa (19. 3. 2013). „Netflix Resurrected Arrested Development. Next Up: Television Itself”. Wired. New York City. Архивирано из оригинала 8. 3. 2014. г. Приступљено 8. 3. 2014. 
  39. ^ „By The Numbers: Netflix subscribers”. Yahoo! News. Associated Press. 22. 7. 2013. Архивирано из оригинала 8. 3. 2014. г. Приступљено 7. 3. 2014. 
  40. ^ Stelter, Brian (21. 10. 2013). „Netflix Hits Milestone and Raises Its Sights”. The New York Times. New York City: NYTC. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 25. 10. 2013. г. Приступљено 8. 3. 2014. 
  41. ^ „Netflix Seen Reporting U.S. Web Users Grew to 33.1 Million”. Bloomberg News/Newsmax. 22. 1. 2014. Архивирано из оригинала 23. 1. 2014. г. Приступљено 23. 1. 2014. 
  42. ^ „40 Amazing Netflix Statistics and Facts”. DMR – Digital Marketing Ramblings. 8. 5. 2014. Архивирано из оригинала 18. 10. 2014. г. Приступљено 25. 10. 2014. 
  43. ^ Richwine, Lisa. „Netflix record subscriber growth dispels Wall Street worries”. U.S. Приступљено 17. 10. 2018. 
  44. ^ Dornhelm, Rachel (8. 12. 2006). „Netflix expands indie film biz”. American Public Media. Архивирано из оригинала 10. 12. 2006. г. Приступљено 11. 12. 2006. 
  45. ^ Jesdanun, Anick (23. 7. 2008). „Netflix shuts movie financing arm to focus on core”. Associated Press. Архивирано из оригинала 26. 7. 2008. г. Приступљено 11. 8. 2008. 
  46. ^ Goldstein, Gregg (22. 7. 2008). „Netflix closing Red Envelope”. Secure Thoughts. Архивирано из оригинала 26. 10. 2014. г. Приступљено 11. 8. 2008. 
  47. ^ Wayner, Peter (23. 9. 2002). „New Economy; DVD's have found an unexpected route to a wide public: snail mail”. The New York Times. Архивирано из оригинала 13. 7. 2019. г. Приступљено 10. 1. 2020. 
  48. ^ Blitstein, Ryan (22. 3. 2007). „Vacation policy at Netflix: Take as much as you want”. Pittsburgh Post-Gazette. Архивирано из оригинала 14. 10. 2008. г. Приступљено 10. 11. 2008. 
  49. ^ Arango, Tim; Carr, David (25. 11. 2010). „Netflix's Move Onto the Web Stirs Rivalries”. The New York Times. стр. A1. Архивирано из оригинала 23. 7. 2013. г. Приступљено 21. 7. 2013. 
  50. ^ Hastings, Reed (18. 9. 2011). „The Official Netflix Blog : US & Canada: An Explanation and Some Reflections”. Blog.netflix.com. Архивирано из оригинала 14. 6. 2012. г. Приступљено 14. 6. 2012. 
  51. ^ Lawler, Richard (19. 9. 2011). „Netflix spins DVD-by-mail service off into Qwikster, says it's 'done' with price changes (video)”. Engadget. AOL. Архивирано из оригинала 8. 3. 2014. г. Приступљено 8. 3. 2014. 
  52. ^ Murph, Darren (19. 9. 2011). „Editorial: Reed Hastings' Netflix spinoff isn't about DVD success, it's about hedging the stream”. Engadget. AOL. Архивирано из оригинала 8. 3. 2014. г. Приступљено 8. 3. 2014. 
  53. ^ „Netflix renames DVD-by-mail service, adds video games”. CNN. 19. 9. 2011. Архивирано из оригинала 19. 9. 2011. г. Приступљено 19. 9. 2011. 
  54. ^ Lawler, Richard (10. 10. 2011). „Netflix backtracks on Qwikster, will keep DVDs and streaming under the same URL”. Engadget. AOL. Архивирано из оригинала 8. 3. 2014. г. Приступљено 8. 3. 2014. 
  55. ^ „Netflix Q1 Earnings Up 88%, Adds 3.M Subscribers”. SeekingAlpha. 25. 4. 2011. 
  56. ^ „Netflix: Price Hike Backlash Won't Last”. 26. 7. 2011. Архивирано из оригинала 13. 08. 2018. г. Приступљено 20. 12. 2020. 
  57. ^ „Netflix Drops Most Since 2004”. Архивирано из оригинала 09. 01. 2015. г. Приступљено 25. 10. 2011. .
  58. ^ „Netflix earnings jump”. Архивирано из оригинала 03. 07. 2016. г. Приступљено 25. 10. 2011. .
  59. ^ Tartakoff, Joseph. „The paidContent 50: The Most Successful Digital Media Companies in the U.S.”. paidContent. Архивирано из оригинала 19. 7. 2011. г. 
  60. ^ Netflix Shares Surge on Subscriber Growth Архивирано 2013-07-24 на сајту Wayback Machine
  61. ^ „The woes of Netflix: Looks bleak”. The Economist. 27. 10. 2012. Архивирано из оригинала 16. 6. 2013. г. Приступљено 2. 7. 2013. 
  62. ^ Levinthal, Dave (7. 4. 2012). „Netflix forms PAC”. Politico. Архивирано из оригинала 16. 3. 2015. г. 
  63. ^ Franzen, Carl. „Anonymous Launches 'Operation Boycott Netflix' Over PAC”. Talking Points Memo. Архивирано из оригинала 14. 6. 2012. г. 
  64. ^ Rashid, Fahmida Y. (10. 4. 2012). „Netflix Isn't Pro-CISPA, Facebook Is”. PC Magazine. Архивирано из оригинала 23. 1. 2016. г. 
  65. ^ Thier, Dave (10. 4. 2012). „Netflix Has NOT Formed a Pro-Sopa Super-PAC”. Forbes. Архивирано из оригинала 2. 11. 2017. г. 
  66. ^ „Netflix launching its own awards, honoring outstanding achievements in Netflix”. Newswire. 27. 2. 2013. Архивирано из оригинала 2. 3. 2013. г. Приступљено 27. 2. 2013. 
  67. ^ Hokenson, Christian (13. 3. 2013). „Netflix Adds Facebook Sharing Feature”. HD Report. Архивирано из оригинала 19. 2. 2016. г. 
  68. ^ Congress tweaks US video-privacy law so Netflix can get on Facebook Архивирано 2016-04-08 на сајту Wayback Machine, Ars Technica
  69. ^ Chakrabarty, Saumyadeb; Kalluvila, Sriraj, ур. (22. 4. 2014). „Netflix price hikes seen boosting global expansion”. Reuters. Reporting by Soham Chatterjee; Photo Credit: Reuters/Mike Blake. London. Архивирано из оригинала 22. 4. 2014. г. Приступљено 22. 4. 2014. 
  70. ^ Kleinman, Alexis (13. 6. 2014). „Netflix Has A New Logo and a New Look”. HuffPost. Архивирано из оригинала 15. 6. 2014. г. Приступљено 16. 6. 2014. 
  71. ^ Lawler, Richard (22. 7. 2014). „Netflix crosses 50 million subscribers worldwide and takes aim at Comcast / TWC”. Архивирано из оригинала 24. 7. 2014. г. Приступљено 23. 7. 2014. 
  72. ^ „Netflix makes a blind superhero accessible to blind audiences”. The Washington Post. Приступљено 9. 1. 2016. 
  73. ^ „Netflix Adding Audio Description Tracks for Visually Impaired, Starting with 'Marvel's Daredevil'”. Variety. Приступљено 9. 1. 2016. 
  74. ^ Spangler, Todd (14. 4. 2016). „Netflix to Expand Audio Descriptions for Blind Subscribers”. Variety. Приступљено 26. 4. 2019. 
  75. ^ Roettgers, Janko (19. 1. 2016). „Netflix's China Expansion could take 'many years,' CEO Reed Hastings Cautions”. Variety. Архивирано из оригинала 23. 1. 2016. г. Приступљено 20. 1. 2016. 
  76. ^ а б „Netflix Signs Licensing Deal With China's iQiyi”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 26. 4. 2017. г. Приступљено 26. 4. 2017. 
  77. ^ „Netflix launches in 130 new countries, including India and Russia”. VentureBeat. 6. 1. 2016. Архивирано из оригинала 6. 1. 2016. г. Приступљено 6. 1. 2016. 
  78. ^ „Netflix Everywhere: Live in nearly every country except China”. Engadget. AOL. Архивирано из оригинала 6. 1. 2016. г. Приступљено 6. 1. 2016. 
  79. ^ „Netflix announces it's now live in 130 new countries including India and Russia”. The Verge. Архивирано из оригинала 6. 1. 2016. г. Приступљено 6. 1. 2016. 
  80. ^ „Netflix Expands into India, but Not China”. Re/code. 6. 1. 2016. Архивирано из оригинала 7. 1. 2016. г. Приступљено 6. 1. 2016. 
  81. ^ „Netflix goes live in 130 new countries”. CNET. Архивирано из оригинала 8. 1. 2016. г. Приступљено 6. 1. 2016. 
  82. ^ Greenberg, Julia (7. 3. 2016). „For Netflix, Discontent Over Blocked VPNs Is Boiling”. Wired. Архивирано из оригинала 15. 2. 2017. г. 
  83. ^ Han, Angie (30. 11. 2016). „Netflix Offline Playback Is Finally Here”. Slashfilm. Приступљено 28. 1. 2017. 
  84. ^ Spangler, Todd (2. 2. 2017). „Netflix Inks BMG Deal to Manage Music Rights Outside U.S.”. Variety. Архивирано из оригинала 7. 8. 2017. г. Приступљено 7. 8. 2017. 
  85. ^ Bond, Shannon (17. 4. 2017). „Netflix nears 100m subscriber milestone”. Financial Times. Архивирано из оригинала 5. 5. 2017. г. Приступљено 30. 4. 2017. 
  86. ^ Ng, David (29. 7. 2017). „Netflix is on the hook for $20 billion. Can it keep spending its way to success?”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 23. 10. 2017. г. Приступљено 5. 12. 2017. 
  87. ^ „Here's the chart that explains why CBS and Viacom want to merge”. 18. 1. 2018. Архивирано из оригинала 24. 1. 2018. г. Приступљено 23. 1. 2018. 
  88. ^ „Netflix earnings Q4 2017”. 22. 1. 2018. Архивирано из оригинала 23. 1. 2018. г. Приступљено 23. 1. 2018. 
  89. ^ „Netflix joins the exclusive $100 billion club”. 23. 1. 2018. Архивирано из оригинала 24. 1. 2018. г. Приступљено 24. 1. 2018. 
  90. ^ Spangler, Todd (2. 3. 2018). „Netflix Stock Pops to New All-Time High, Company Now Worth More Than $130 Billion”. Varuety. 
  91. ^ Hipes, Patrick (18. 7. 2018). „Netflix Takes Top Awards Strategist Lisa Taback Off The Table”. Deadline Hollywood. Приступљено 18. 7. 2018. 
  92. ^ „Netflix Consumes 15% of the World's Internet Bandwidth”. Fortune. Приступљено 15. 12. 2018. 
  93. ^ Spangler, Todd (16. 10. 2018). „Netflix Is Paying Less Than $30 Million for Albuquerque Studios, Which Cost $91 Million to Build”. Variety. Приступљено 3. 11. 2018. 
  94. ^ McClintock, Pamela (22. 1. 2019). „Netflix Becomes First Streamer to Join the Motion Picture Association of America”. The Hollywood Reporter. Приступљено 22. 1. 2019. 
  95. ^ Fleming, Mike Jr. (2019-04-09). „Netflix In Talks To Acquire Hollywood's Historic Egyptian Theatre From American Cinematheque”. Deadline. Приступљено 2019-08-15. 
  96. ^ D'Alessandro, Anthony (29. 5. 2020). „Netflix closes deal of egyptian theater;joining forces with American Cinematheque”. Deadline. 
  97. ^ Sweney, Mark (2019-07-03). „Netflix strikes production deal with Shepperton Studios”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2019-07-03. 
  98. ^ „Netflix adds 16 million sign-ups in lockdown boost”. BBC News (на језику: енглески). 2020-04-22. Приступљено 2020-05-13. 
  99. ^ „Netflix Restructures as Bela Bajaria Streamlines Comedy, Drama and Overall Deal Leadership | Hollywood Reporter”. The Hollywood Reporter. Приступљено 2020-10-28. 
  100. ^ Spangler, Todd (2020-09-07). „Reed Hastings' Book on Netflix's 'No Rules Rules': Five Key Takeaways”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-07. 
  101. ^ а б в г „Investor letter 2020 Q3” (PDF). Netflix IR. Приступљено 14. 11. 2020. 
  102. ^ Lindahl, Chris (2021-04-08). „Netflix Will Become the Post-Theatrical Streaming Home for Sony Pictures”. IndieWire (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-09. 
  103. ^ „Netflix, Inc. (NFLX) Ownership Summary”. NASDAQ. Архивирано из оригинала 10. 7. 2017. г. 
  104. ^ Star Staff; Canadian Press (10. 9. 2010). „Netflix stumbles as it launches in Canada”. Toronto Star. Архивирано из оригинала 9. 12. 2014. г. Приступљено 3. 12. 2014. 
  105. ^ Pepitone, Julianne (5. 7. 2011). „Netflix expands to 43 new countries”. CNN. Архивирано из оригинала 10. 12. 2014. г. Приступљено 1. 12. 2014. 
  106. ^ „Netflix launches UK film and TV streaming service”. BBC News. 9. 1. 2012. Архивирано из оригинала 9. 1. 2012. г. Приступљено 9. 1. 2012. 
  107. ^ „Netflix Launches in Sweden, Denmark, Norway And Finland” (Саопштење). PR Newswire. 18. 10. 2012. Архивирано из оригинала 27. 11. 2014. г. Приступљено 14. 11. 2014. 
  108. ^ Wallenstein, Andrew. „Netflix 2014 European Expansion: A Look Ahead”. Variety. Архивирано из оригинала 19. 12. 2014. г. Приступљено 1. 12. 2014. 
  109. ^ „Netflix now in France, Germany, Austria, Switzerland, Belgium and Luxembourg”. Netflix Media Center (Саопштење). 18. 9. 2014. Архивирано из оригинала 19. 9. 2014. г. Приступљено 14. 11. 2014. 
  110. ^ „Netflix to launch in Australia and New Zealand in March 2015”. Netflix Media Center (Саопштење). 18. 11. 2014. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 20. 11. 2014. 
  111. ^ „How the Australian Netflix differs from the US service”. The Sydney Morning Herald. 24. 3. 2015. Архивирано из оригинала 24. 3. 2015. г. Приступљено 24. 3. 2015. 
  112. ^ „Netflix to launch in Japan this fall”. Netflix Media Center (Саопштење). 4. 2. 2015. Архивирано из оригинала 5. 2. 2015. г. Приступљено 5. 2. 2015. 
  113. ^ Ramos, João (6. 6. 2015). „Portugal terá Netflix em Outubro” [Portugal will have Netflix in October]. Expresso (на језику: португалски) (2223). Paço de Arcos: Impresa Publishing. стр. E20—E21. Архивирано из оригинала  13. 8. 2017. г. Приступљено 14. 5. 2018. 
  114. ^ Kline, Daniel B. (9. 1. 2016). „CES 2016: Reed Hastings on the Future of Netflix”. The Motley Fool. Архивирано из оригинала 13. 4. 2016. г. Приступљено 14. 4. 2016. 
  115. ^ Kelion, Leo (6. 1. 2016). „CES 2016: Netflix extends its service to almost all the world”. BBC News. Архивирано из оригинала 26. 4. 2016. г. Приступљено 14. 4. 2016. 
  116. ^ Russell, Jon. „Netflix enters China via licensing deal with top video streaming service iQiyi”. TechCrunch. Архивирано из оригинала 26. 4. 2017. г. Приступљено 26. 4. 2017. 
  117. ^ „Netflix Language Preferences”. netflix.com. Приступљено 21. 8. 2020. 
  118. ^ „APA KABAR INDONESIA? NETFLIX CAN NOW SPEAK BAHASA INDONESIA”. Netflix Media Center. Приступљено 18. 10. 2018. 
  119. ^ „Netflix is now available in Hindi”. Netflix Media Center (на језику: енглески). Приступљено 21. 8. 2020. 
  120. ^ Roxborough, Scott; Ritman, Alex (16. 4. 2018). „As Netflix Goes Global, Can It Avoid Regional Politics?”. The Hollywood Reporter. Приступљено 16. 6. 2018. 
  121. ^ „Bans, Censorship and Boycotts: Netflix Faces Increased Scrutiny Overseas”. The Hollywood Reporter. 13. 8. 2019. Приступљено 13. 8. 2019. 
  122. ^ Parfitt, Tom (24. 6. 2016). „Netflix is just a CIA plot, says Kremlin”. The Times. 
  123. ^ Holt, Kris. „Netflix says it's only obeyed nine government takedown requests”. Engadget (на језику: енглески). Приступљено 7. 2. 2020. 
  124. ^ „Netflix Environmental Social Governance 2019 Sustainability Accounting Standards Board (SASB) Report” (PDF). Приступљено 7. 2. 2020. 
  125. ^ Weprin, Alex (7. 2. 2020). „Netflix Reveals Titles Pulled From Service Over Government Demands”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). Приступљено 7. 2. 2020. 
  126. ^ Wurm, Gerald. „Die Rückkehr der Untoten - Beschlagnahme aufgehoben (Schnittberichte.com)”. www.schnittberichte.com (на језику: немачки). Приступљено 13. 8. 2020. 
  127. ^ „The Bridge by Office of Film and Literature Classification”. Internet Archive. 13. 7. 2007. Приступљено 7. 2. 2020. 
  128. ^ Wright, Tolly (1. 1. 2019). „Netflix Pulls Episode of Hasan Minhaj's Talk Show in Saudi Arabia”. Vulture. Приступљено 3. 1. 2019. 
  129. ^ Ricci, Kimberley (2. 1. 2019). „Netflix Pulls "Patriot Act With Hasan Minhaj" Episode in Saudi Arabia”. UPROXX. Приступљено 3. 1. 2019. 
  130. ^ „Netflix, local rival Hotstar to censor content in India – sources”. Reuters. 16. 1. 2019. Приступљено 17. 1. 2019. 
  131. ^ Elderkin, Beth. „Controversy Around Netflix's Jinn Highlights a Cultural Divide in Jordan and the Middle East”. io9. Архивирано из оригинала 16. 11. 2019. г. Приступљено 15. 7. 2019. 
  132. ^ „Netflix applies for license under new Turkish broadcasting rules”. Latest Commentary. Архивирано из оригинала 10. 9. 2019. г. Приступљено 3. 9. 2019. 
  133. ^ SABAH, DAILY (10. 7. 2020). „Netflix removes queer character from Turkish series after regulator's warning”. Daily Sabah (на језику: енглески). Приступљено 13. 7. 2020. 
  134. ^ „Turkey's media watchdog signals censorship of Netflix series The Protector”. www.duvarenglish.com. 13. 7. 2020. Приступљено 13. 7. 2020. 
  135. ^ Kanter, Jake (21. 7. 2020). „Netflix Cancels Production Of Turkish Original 'If Only' Amid Pressure To Remove Gay Character”. Deadline (на језику: енглески). Приступљено 21. 7. 2020. 
  136. ^ а б в „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 1. 11. 2018. г. Приступљено 7. 2. 2019. 
  137. ^ а б в „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 19. 7. 2018. г. Приступљено 7. 2. 2019. 
  138. ^ а б в „Shareholder Letter Q418” (PDF). Приступљено 7. 2. 2019. 
  139. ^ а б „Shareholder Letter Q419” (PDF). Приступљено 24. 1. 2020. 
  140. ^ а б „Investor letter 2020 Q4” (PDF). Netflix IR. Приступљено 19. 2. 2021. 

Додатна литература

уреди

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Netflix&oldid=28838167”