Црни орах

Crni orah
	Srednjodobno stablo u parku na Banovom brdu.
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Divizija:	Magnoliophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Fagales
Porodica:	Juglandaceae
Rod:	Juglans
Vrsta:	J. nigra
Binomno ime
	Juglans nigra; L.
	Areal
Sinonimi
	Wallia nigra (L.) Alef.;

Crni orah pripada rodu i familiji oraha (Juglandaceae). Naučni naziv je skraćenica od lat. Jovis glans = Jupiterov žir, a epitet vrste znači crni zbog boje drveta i kore. Naziv je prvi put publikovan u Species Plantarum: 997 (1753)

Opis vrste

Listopadno jednodomo drvo visine 25-30 m (najviše stablo nalazi se u Sauvie Island, Oregon, visoko je 34 m, prsni prečnik je 2,62 m, a širina krune 44 m) i starosti preko 100 godina. Stablo pravo, često se grana iznad 2 m. Kruna je jajasta dok je u sklopu, a na otvorenom je okruglasta. Kora 5-7,5 cm debela, duboko je brazdasta, sivocrna. Mlade grančice su svetlobraon, žlezdasto dlakave, na uzdužnom preseku lestvičasto šuplje; pupoljci su sitni, kupasti, fino maljavi, ožiljci lista krupni sa tri traga sprovodnih sudova.

Listovi su neparno perasti, dugi preko 50 cm, sa 9-25 liski koje su jajasto lanceaste, zašiljene, malo zaobljene u osnovi, 7,5-8 cm duge i 2,5-3 cm široke, po obodu oštro testeraste; s lica retko, s naličja gusto meko maljavi. Vršna liska je manja od ostalih, ili izostaje. Listovi su aromatični, pre opadanja u jesen postaju svetložuti.

Crni orah je samooplodna, jednodoma vrsta sa jednopolnim cvetovima i anemofilnim oprašivanjem. Muške cvasti su kompaktne sedeće rese duge 8-12 cm; čašica sa 6 konkavnih režnjeva maljavih sa spoljne strane; priperci su trouglasti rđasto somotasto dlakavi; prašnika 20-30 sa ljubičastim konektivom, skoro sedeći. Ženski cvetovi su po 2-5 na vrhu ovogodišnjih izbojaka, zbijeni sa dlakavim cvetnim omotačem prileglim uz loptasti plodnik na kome su dva resasta žiga. Cveta tokom aprila-maja.

Plodovi pojedinačni ili u paru su loptaste, koštuničave orašice - pseudokarp 5-8 cm u prečniku, sazrevaju u septembru-oktobru. Mesnati deo ploda (razrasla cvetna loža) zelen ili žutozelen se ne odvaja od orašice. Po opadanju postaje crn. Orašica je debelog perikarpa, tamnobraon, duboko brazdasta, nepravilno rapava, prečnika 3-3,5 cm. Pri vrhu dvooka, u osnovi četvorooka. Seme bez endosperma sa zgužvanim kotiledonima. Klijanje hipogeično. Plodonošenje počinje u 10. godini, izuzetno u 8.^[1]^[2]^[3]^[4]^[5].

Areal

Prirodno rasprostranjenje: Severna Amerika (u 32 države SAD, sa težištem areala u Alegenskim planinama, Severnoj Karolini i Tenesiju, a van SAD javlja se u južnom Ontariju). Na prirodnom staništu se javlja na dubokim, vlažnim i bogatim zemljištima rečnih obala, na severnim i istočnim padinama i plavnim područjima. Raste u mešovitim šumama, pojedinačno uprskan između drugih lišćara, ali mestimično obrazuje i čiste sastojine^[6]. Na istoku SAD sadi se kao ukrasna vrsta. U Evropu je uneta 1760. godine, kao vrsta značajna za šumarstvo i hortikulturu.

Bioekološke karakteristike

Najbolje uspeva na dubokim hranljivim blago alkalnim zemljištima, a ne smetaju joj ni kratkotrajna plavljenja. Podnosi kraće ekstremno visoke temperature, a odrasla stabla bez oštećenja podnose negativne temperature do -28 °C, ali je osetljiv na rane jesenje i kasne prolećne mrazeve. Suvoću vazduha podnosi bolje od sivog oraha, druge američke vrste. Zahteva više svetlosti od običnog oraha, odnosno teže podnosi zasenu. Brzorastuća je vrsta, tako na černozemu u 7. godini dostiže 5,6 m, a u 26. godini ima visinu 14,5 m, da bi u 50. godini dostigao 20 m^[6].

Značaj

U hortikulturi i pejzažnoj arhitekturi kao ukrasna i brzorastuća vrsta pogodan je za drvorede i u masivima. U ishrani se koristi seme - sirovo ili kuvano. Slatkog je i bogatog karakterističnog ukusa pa se koristi u konditorskoj industriji. Jezgro je teško izdvojiti, a ulje koje sadrži brzo se užegne. Nezreli plodovi se mogu kiseliti kao turšija. Koristi se kao začin za hleb, u kaši i drugoj hrani [183]. U doba prolećne mezgre bušenjem stabla do kambijuma dobija se slatki sok koji se može piti ili koncentrovati u sirup ili šećer.

Od plodova, ljuske, kore i listova dobija se smeđa boja kojoj nije potrebno sredstvo za fiksiranje. Ljuske i listovi se mogu sušiti za kasniju upotrebu. Boja postaje crna ako se priprema u gvozdenom loncu. Od prokuvanih zelenih ljuski dobija se žuta boja, a ljuske daju i visokokvalitetni ugalj i koji se koristi kao biološki filter (korišćen u gas maskama). Odrvenjeni perikarp korišćen je za izradu nakita. List i isitnjene ljuske koriste se kao repelent za insekte posebno protiv muva i u krevetima protiv buva. List i isitnjene ljuske su alternativni sastojak biljnog kompostnog aktivatora, praha mešavine nekoliko biljaka koji se dodaje sirovini za kompost kako bi se ubrzala aktivnost bakterija i tako skratilo vreme potrebno za pravljenje komposta. Pored toga, koristi se i kao đubrivo i malč jer je dinamični akumulator koji sakuplja hranjive materije iz tla i skladišti ih u bioraspoloživom obliku.

Drvo crnog oraha ima veliku estetsku vrednost, teško je, tvrdo, i vrlo izdržljivo. Lako se obrađuje, dobro se lepi, ne savija se, ne skuplja, ne bubri i dobro prima lak. Jedno od najtraženijeg drveta u Severnoj Americi, ono se koristi u izradi ormana, obradi enterijera, nameštaja, aviona, gradnji brodova, furnira itd^[7].

Crni orah ima slab invazivni potencijal, iako ispoljava alelopatske aktivnosti (koren, ljuske ploda i listovi luče supstancu juglon u zemljište koja je inhibitor disanja za neke biljke; posebno su osetljive jabuke, vrste familije Ericaceae, Potentilla spp i neki borovi^[8]). Seme je mikrobiotičko i rekalcitrantno, a zbog velike mase (100 zrna/kg) ne rasprostire se na veće razdaljine, sem ako ga glodari i ptice ne prenesu u zimska skladišta pod zemljom na koja zaborave. Posle seče ili požara brzo se regeneriše korenskim izbojcima, dajući veliki broj novih individua, ali se ne širi mnogo van dotadašnje površine^[9].

Razmnožavanje

Razmnožava se generativnim i vegetativnim putem. Produkcija semena je najveća posle 30. godine (stabla starosti 10 godina plodonosila su 28 kg/ha, dok su na istoj plantaži stabla posle dve godine plodonosila 112 kg/ha). Setva se obavlja u jesen ako nema opasnosti od glodara, ili u proleće uz prethodno čuvanje u vlažnom supstratu na temperaturi od 0 do 5 °C. Klijavost semena je viša od 70%. Dubina setve je 8-10 cm^[10].

Vegetativno raznožavanje, korenskim izbojcima daje najbolje rezultate dok su biljke još mlade. Razmnožavanje vazdušnim položnicama nije dalo pozitivne rezultate^[11]. Za kalemljenje oraha primenjuje se okuliranje na prozor ili prsten u doba jesenje mezgre. Neka iskustva sa ovim metodama ukazuju na produktivnost od 400-500 okaca za 8 sati rada. Kod uvezivanja treba prekriti sve rezove, a pupoljak ostaviti slobodan za šta su najpogodniji lepljiva traka ili PVC folija; 10 dana od kalemljenja vezivo se uklanja vertikalnim rezom noža sa suprotne strane od pupoljka. Može se primeniti i kopuliranje tokom zime, običnim spajanjem ili engleskom varijantom. Crni orah je dobra podloga za kalemljenje kultivara običnog oraha posebno u područjima gde se javlja Armillaria mellea jer je otporniji^[5]^[12].

Kultivari

Do 2000. godine u Americi bilo je oko 100 sintetisanih klonova crnog oraha. Kultivari su se razlikovali po otpornosti na niske temperature, otpornosti na letnje pripeke, dužini vegetacione periode, otpornosti na bolesti i štetočine. 'Thomas' je najšire gajen klon na području Njujorka; 'Snyder' i 'Cornell' su dobri za severnija područja; 'Wiard', za Mičigen; 'Huber' i 'Cochrane', za Minesotu; 'Sparrow', 'Stambaugh' i 'Elmer Myers' za delove juga; 'Ohio' i 'Myers', za sever centralnih delova SAD. Prirodni hibrid Juglans x intermedia Carr (J. nigra x J. regia) zabeležen je u SAD i Evropi^[13]. Međuvrsni klon Juglans 'Royal' (J. nigra x J. hindsii) dobijen je kontrolisanim ukrštanjem u Kaliforniji^[14].

Reference

^ Dirr, Michael A. (2009). Manual of woody landscape plants: Their identification, ornamental characteristics, culture, propagation, and uses (6th ed.). Champaign, IL: Stipes Publishing.
^ Jovanović, B. (1985): Dendrologija. IV izmenjeno izdanje. Univerzitet u Beogradu. Beograd
^ Vukićević E. (1996): Dekorativna dendrologija, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
^ Kolesnikov, A. I. (1974): Dekorativnaя dendrologiя, Izdatelьstvo Lesnaя promыšlennostь, Moskva.
^ ^a ^b Stilinović, S. (1985): Semenarstvo šumskog i ukrasnog drveća i žbunja. Univerzitet u Beogradu. Beograd
^ ^a ^b Petrović, D. (1951): Strane vrste drveća (egzoti) u Srbiji. Srpska akademija nauka, posebna izdanja knjiga CLXXXII. Beograd.
^ https://pfaf.org/user/Plant.aspx?LatinName=Juglans+nigra
^ Huxley. A. (1992): The New RHS Dictionary of Gardening. 1992. MacMillan Press ISBN 0-333-47494-5
^ Mihailo Grbić (urednik) (2010): Invazivne biljke u biotopima Beograda. Studija u okviru projekta 21024 tehnološkog razvoja: Ekologija, monitoring i tehnološki postupci za kontrolu invazivnih biljaka u biotopima Beograda.
^ Stilinović, S. (1987): Proizvodnja sadnog materijala šumskog i ukrasnog drveća i žbunja, Šumarski fakultet, Beograd.
^ Wyman, D. (1954): The Arnold Arboretum Garden Book. Toronto, New York, London
^ Grbić, M. (2004): Proizvodnja sadnog materijala - Vegetativno razmnožavanje ukrasnog drveća i žbunja. Univerzitet u Beogradu. Beograd ISBN 86-7602-009-4
^ Duke, J.A. (1978): The quest for tolerant germplasm. p. 1–61. In: ASA Special Symposium 32, Crop tolerance to suboptimal land conditions. Am. Soc. Agron. Madison, WI
^ Reed, C.F. 1976. Information summaries on 1000 economic plants. Typescripts submitted to the USDA

Литература

Спољашње везе

[dir-1] Dirr, Michael A. (2009). Manual of woody landscape plants: Their identification, ornamental characteristics, culture, propagation, and uses (6th ed.). Champaign, IL: Stipes Publishing.

[bane-2] Jovanović, B. (1985): Dendrologija. IV izmenjeno izdanje. Univerzitet u Beogradu. Beograd

[ema-3] Vukićević E. (1996): Dekorativna dendrologija, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd

[kole-4] Kolesnikov, A. I. (1974): Dekorativnaя dendrologiя, Izdatelьstvo Lesnaя promыšlennostь, Moskva.

[stile-5] Stilinović, S. (1985): Semenarstvo šumskog i ukrasnog drveća i žbunja. Univerzitet u Beogradu. Beograd

[petrov-6] Petrović, D. (1951): Strane vrste drveća (egzoti) u Srbiji. Srpska akademija nauka, posebna izdanja knjiga CLXXXII. Beograd.

[7] ttps://pfaf.org/user/Plant.aspx?LatinName=Juglans+nigra

[8] Huxley. A. (1992): The New RHS Dictionary of Gardening. 1992. MacMillan Press ISBN 0-333-47494-5

[9] Mihailo Grbić (urednik) (2010): Invazivne biljke u biotopima Beograda. Studija u okviru projekta 21024 tehnološkog razvoja: Ekologija, monitoring i tehnološki postupci za kontrolu invazivnih biljaka u biotopima Beograda.

[stilee-10] Stilinović, S. (1987): Proizvodnja sadnog materijala šumskog i ukrasnog drveća i žbunja, Šumarski fakultet, Beograd.

[11] Wyman, D. (1954): The Arnold Arboretum Garden Book. Toronto, New York, London

[mika-12] Grbić, M. (2004): Proizvodnja sadnog materijala - Vegetativno razmnožavanje ukrasnog drveća i žbunja. Univerzitet u Beogradu. Beograd ISBN 86-7602-009-4

[13] Duke, J.A. (1978): The quest for tolerant germplasm. p. 1–61. In: ASA Special Symposium 32, Crop tolerance to suboptimal land conditions. Am. Soc. Agron. Madison, WI

[14] Reed, C.F. 1976. Information summaries on 1000 economic plants. Typescripts submitted to the USDA

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]