Cirus 17 (vazduhoplovna jedrilica)

Cirus čiji je originalan naziv (nem. Schempp-Hirth Cirrus) je jednoseda vazduhoplovna jedrilica otvorene klase namenjena sportskim takmičenjima. Kod nas mu je odomaćen naziv Cirus 17.

Cirus
vazduhoplovna jedrilica Cirus
Opšti podaci
Namena	takmičarska jedrilica otvorene klase
Posada	1
Poreklo	Nemačka; SFR Jugoslavija
Proizvođač	Schempp-Hirth; FAJ Jastreb Vršac
Probni let	1967.
Uveden u upotrebu	1968.
Status	aktivan
Broj primeraka	183
Dimenzije
Masa
Pogon
Fizičke osobine
Performanse
Portal Vazduhoplovstvo

Projektovanje i razvoj

Jedrilica Cirus u letu

Jedrilica Cirus priprema za let

Cirus je poleteo

Konstrukcija nemačkog inženjera Klausa Holihausa (Klaus Holighaus) je od stakloplastike (fiberglas) sa monokok trupom i krilima i repom sa sendvičom od pene i stakloplastike. Ovo je bila prva jedrilica koju je firma Schempp-Hirth napravila od stakloplastike (fiberglasa). Prototip je imao V rep, ali su serijske jedrilice imale konvencionalni rep sa nešto podignutim horizontalnim stabilizatorom (zbog sletanja u visoku travu). Aerodinamičke kočnice su se nalazile i na gornjim i donjim površinama krila radi kontrole ugla planiranja. Jedrilica nema zakrilaca a stajni trap je uvlačeći.

Tehnički opis

Jedrilica Cirus 17 je u potpunosti napravljena od stakloplastike (fiberglasa). Krilo je trapezoidnog oblika, aeroprofila Wortmann FX-66-196/161 vitkosti 25 i ima dve ramenjače. Krila su napravljena po sendvič principu, oplata od staklenih vlakana a ispuna PVC pena. Remenjače krila su takođe napravljena od stakloplastike kao i oplata krila i čine jedinstvenu celinu. Krilca su vezana za drugu remenjaču pomoću šarki. Krila su opremljena aerodinamičkim kočnicama SCHEMPP-HIRTH.

U centralnom delu trupa se nalazi deo metalne rešetkaste konstrukcije koja služi za vezivanje trupa i krila. Pored toga za ovu metalnu konstrukciju su pričvršćene poluge upravljačkog mehanizma jedrilice i konstrukcija stajnog trapa. Stajni trap se sastoji od uvlačećeg točka sa doboš kočnicom i drljačom koja se nalazi na repu.

Položaj pilota u kabini je poluležeći. Kabina je opremljena standardnim instrumentima za kontrolu leta: brzinomer, visinomer, variometar i magnetni kompas. Poklopac kabine je jednodelan od pleksi stakla i otvara se na stranu. Okov mu omogućava lako odbacivanje u slučaju opasnosti.

Repne površine imaju konvencionalan oblik sa nešto uzdignutim horizontalnim stabilizatorom, i izrađene su kao i krilo.

Varijante jedrilica

• Cirus - Prototip sa V repom.
• Cirus 17 - Serijske jedrilice sa konvencionalnim repom.
• Cirus VTC - Jedrilica koja se proizvodila u Jugoslaviji VTC Vršac (sada FAJ Jastreb Vršac)

Karakteristike

Karakteristike navedene ovde se odnose na jedrilicu Cirus a prema izvorima

Finesa	1 : 44 pri brzini 85 km/h
Performanse	maksimalna brzina 220 km/h minimalna brzina 62 km/h maks. brzina aero vuče  km/h maks. brzina vitla  km/h minimalno propadanje 0,50 m/s pri brzini 74 km/h
Dimenzije	razmah krila 17,74m dužina 7,20m visina 1,56m površina krila 12,60m2 vitkost 25 aeroprofil krila Wortmann FX-66-196/161 maks. opterečenje krila; 36,51kg/m2
Masa	sopstvena 260 kg poletna 460 kg vodeni balans; 98 kg

Operativno korišćenje

Proizvodnja Cirusa u Nemačkoj firmi Šemp Hirtu (Shemp Hirth) je trajala do 1971. godine kada je nastavljena u Jugoslaviji licencna proizvodnja u Fabrici aviona i jedrilica Jastreb, Vršac. Ova jedrilica je za nas značajna i sa tehnološkog aspekta, zahvaljujući njoj je izvršen transfer tehnologije proizvodnje letilica od stakloplastike u FAJ Jastreb u Vršcu. Ukupno je proizvedeno 183 jedrilica ovog tipa u Vršcu 63.

Cirus je osvojio prvenstvo Nemačke u vazduhoplovnom jedriličarstvu otvorene klase jedrilica 1967. godine. Već naredne godine Cirus je debitovao na Svetskom prvenstvu u Lešnu, Poljska 1968. godine i zauzeo je prvo mesto u otvorenoj klasi jedrilica. To je bio stvarno spektakularni početak korišćenja ove jedrilice. Njega je nasledila jedrilica Nimbus 2 istog pouizvođača. Nakon završene "sportske" karijere jedrilica Cirus se koristi za trenažu pilota jedriličara.

Sačuvani primerci

Veliki broj ovih jedrilica je danas (2019.) u letnom stanju i koriste se.

Zemlje koje su koristile ovu jedrilicu

• Austrija
• Nemačka
• Jugoslavija
• Holandija
• Češka
• Slovačka
• Slovenija
• Bosna i Hercegovina

• Mađarska
• Srbija
• Australija
• Rusija
• Velika Britanija
• Švajcarska
• Švedska
• USA

Vidi još

• Cirus Standard
• Roda (vazduhoplovna jedrilica)
• VTC Trener
• Ždral
• Ikarus Košava
• Spisak vazduhoplovnih jedrilica jugoslovenske proizvodnje
• Muzej vazduhoplovstva — Beograd

Literatura

• Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. str. 97. 
• Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (na jeziku: (jezik: engleski)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 07110 11524. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: (jezik: engleski)). Beograd: Aerokomunikacije. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)

Spoljašnje veze

• Cirrus
• Schempp-Hirth Cirrus fotos
• Извештај ВСС Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. jun 2021)
• Типови једрилица и моторних једрилица