Ferid Murad
Ferid Murad (engl. Ferid Murad; Vajting, 14. septembar 1936 — Menlo Park, 4. septembar 2023) bio je američki lekar i farmakolog i ko-dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu 1998. godine.[1]
| Ferid Murad | |
|---|---|
 Ferid Murad na predavanju 2008. godine | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 14. septembar 1936. |
| Mesto rođenja | Vajting, Indijana, SAD |
| Datum smrti | 4. septembar 2023. (86 god.) |
| Mesto smrti | Menlo Park, Kalifornija, SAD |
| Naučni rad | |
| Polje | medicina, biohemija, farmakologija |
| Institucija | Univerzitet Virdžinije (1970—81) Univerzitet Stanford (1981—88) Abot laboratorije (1988—93) |
| Poznat po | Ciklični guanozin monofosfat Cirkulatorni sistem |
| Nagrade | Nobelova nagrada za medicinu 1998. godine |
Život
urediRođen je u Vajtingu, Indijani. Otac mu je albanski imigrant iz Gostivara, Severne Makedonije.[2] Ferid Murad odgajan je kao hrišćanin.[3]
Oženjen je Karol Murad sa kojom ima petoro dece i devet unučadi. Diplomirao je hemiju 1958. godine. Doktor nauka i farmakologije je od 1965. godine.[4] Bio je student prvog eksplicitnog programa doktora nauka koji će kasnije dovesti do razvoja prestižnog programa obuke medicinskih naučnika. Bio je pripravnik interne medicine u opštoj bolnici Masačusets (1965—66), rezident interne medicine (1966—67), klinički saradnik i stariji asistent hirurga javne zdravstvene službe, Nacionalnog instituta za srce i pluća (1967—69) i viši stručni saradnik (1969—70).[2] Pridružio se Univerzitetu Virdžinije, gde je postao vanredni profesor za internu medicinu i farmakologiju, 1970. godine, pre nego što je postao redovni profesor 1975. godine. Od 1971—81. bio je direktor kliničkog istraživačkog centra, direktor odeljenja kliničke farmakologije, odeljenja interne medicine, medicinske škole UVA (1973—81). Prešao je na Univerzitet Stanford 1981. godine. Godine 1988. bio je član američkog kardiološkog udruženja, primalac nagrade Ciba.[4] Napustio je službu u Stanfordu 1988. godine i prešao u Abot laboratoriju, gde je obavljao funkciju potpredsednika farmaceutskih otkrića sve dok nije osnovao sopstvenu biotehnološku kompaniju Molecular Geriatrics Corporation 1993. godine. Pridružio se medicinskom fakultetu u Teksasu, u Hjustonu, kako bi otvorio novo odeljenje integrativne biologije, farmakologije i fiziologije 1997. godine. Tamo je bio predsednik integrativne biologije i farmakologije, profesor i direktor emeritusa, instituta za molekularnu medicinu za prevenciju bolesti, a kasnije i profesor na institutu za molekularnu medicinu iz Fondacije Brovn. U aprilu 2011. godine prešao je na Univerzitet Džordž Vašington kao profesor na odeljenju za biohemiju i molekularnu biologiju.[5]
Njegovo glavno istraživanje pokazalo je da nitroglicerin i srodni lekovi deluju oslobađanjem azot-monoksida u telo, koji opušta glatke mišiće.[6] Nedostale korake u procesu signalizacije definisali su Robert F. Ferčgot i Luis Ignaro, sa Univerziteta Kalifornije. Sva trojca su dobitnici Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu 1998. godinu (Murad i Ferčgot dobitnici su i Laskerove nagrade za bazična istraživanja u medicini 1996. i nagrade Zlatna ploča 1999).[6] Murad je član Nacionalne akademije nauka.[6]
Godine 2015. potpisao je Majnausku deklaraciju o klimatskim promenama 2015,[3] koju je ukupno 76 dobitnika Nobelove nagrade potpisalo i uručena je tadašnjem predsedniku francuske republike Fransou Olandu, kao deo uspešne konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Parizu.[7]
Reference
uredi- ^ „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1998”. NobelPrize.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-07-13.
- ^ a b „Laureate - Ferid Murad”. Lindau Nobel Mediatheque (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-07-13.
- ^ a b "Ferid Murad autobiography". Nobel Foundation
- ^ a b „Ferid Murad | Biography, Nobel Prize, & Facts”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-07-13.
- ^ Nobel Laureate to Join GW | Learning & Search George Washington University
- ^ a b v „Golden Plate Awardees of the American Academy of Achievement”. www.achievement.org. American Academy of Achievement.
- ^ „Mainau Declaration”. www.mainaudeclaration.org. Pristupljeno 2018-01-11.
Spoljašnje veze
uredi
- Ferid Murad — Autobiografija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. decembar 2001)
- Nobelovci 1998. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. decembar 2001)
