Википедија

Fela Kuti

Нигеријски музичар и активиста

Fela Anikulapo Kuti (rođen kao Olufela Olesegun Oludotun Ransome-Kuti; Abeokuta, 15. oktobar 1938 – Lagos, 2. avgust 1997) bio je nigerijski multuinstrumentalista, vođa benda, kompozitor, politički aktivista i panafrikanista. Smatra se pionirom afrobita, afričkog muzičkog žanra, koji predstavlja mešavinu tradicionalne Joruba muzike, fanka i džeza.[1] Na vrhuncu svoje popularnosti, označen je kao najizazovniji i najharizmatičnijim afrički muzički izvođač. AllMusic opisao ga je kao "muzički i sociopolitički glas" internacionalnog značaja.[2] Kuti je bio sin nigerijske aktivistkinje za prava žena, Funmilayo Ransome Kuti. Nakon ranog iskustva u inostranstvu, sa svojim bendom Afrika 70 (uključujući bubnjara Toni Alena) uspeo se do zvezda u Nigeriji tokom sedamdesetih godina, tokom kojih je bio otvoreni kritičar i meta nigerijskih vojnih hunti.[2] 1970. osnovao je komunu pod nazivom Kalkuta republika, koja se proglasila nezavisnom od vojnih pravila. Komuna je uništena tokom racije 1978.[3] Od njegove smrti 1997, reizdanja i kompilacije njegove muzike reizdavao je i kontrolisao njegov sin, Femi Kuti.[2]

Fela Anikulapo Kuti
Fela Kuti (cropped)
Lični podaci
Puno imeOlufela Olusegun Oludotun Ransome-Kuti
Datum rođenja(1938-10-15)15. oktobar 1938.
Mesto rođenjaAbeokuta, Britanska Nigerija
Datum smrti2. avgust 1997.(1997-08-02) (58 god.)
Mesto smrtiLagos, Nigerija
Muzički rad
Aktivni period1958—1997.
ŽanroviAfrobit, hajlajf
InstrumentiSaksofon, vokali, klavijature, truba, gitara, bubnjevi
Izdavačke kućeBarclay/PolyGram MCA/Universal Celluloid EMI Nigeria JVC Wrasse Shanachie Knitting Factory

Mladost i karijera

uredi

Olufela Olesegun Oludotun Ransome-Kuti[4] je rođen u Ransome-Kuti porodici, predstavnici nigerijske više srednje klase, 15. oktobara 1938. u Abeokuti, grad u Britanskoj Nigeriji.[5] Njegova majka Funmiliyao Ransome-Kuti je bila anti-kolonijalna feministkinja, a njegov otac bio je anglikanski sveštenik, direktor škole i prvi predsednik Nigerijske unije nastavnika.[6] Njegova braća Beko Ransome-Kuti i Olikoye Ransome-Kuti poznati su širom Nigerije.[3] Kuti je bio prvi rođak koji je premešten kod pisca i nobelovca Vole Sojinka, prvog afričkog crnca koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost, budući da su obojica potomci Josiah Ransome Kuti-a, Kutijevog dede po ocu i Sojinkinog pradedi po majci.[7]

Kuti je pohađao Abeokuta osnovnu školu. 1958. poslat je na studije medicine, ali on se odlučuje za studije muzike na Triniti koledžu za muziku, sa trubom kao glavnim i njegovim omiljenim instrumentom.[3] Tokom boravka na studijama, osnovao je bend Kolla Lobitos koji je svirao džez i hajlajf.[8] 1960. Kuti se oženio svojom prvom ženom, Rekilekunom Tejlor, sa kojom je imao tri deteta (Femija Jemi i Solu).[9] Godine 1963. Kuti se seli u nezavisnu Federaciju Nigeriju, ponovo okuplja Kolla Lobitos-e i uči da postane radijski producent u Nigerijskoj radiodifuznoj agenciji. Neko vreme je svirao sa Viktorom Olaijom i njegovim Ol stars bendom.[10]

Godine 1967. Kuti putuje za Ganu, tražeći nove muzičke smernice.[1] Nazvao je svoj stil Afrobit, koji je u stvari mešavina hajlajfa, džeza, fanka, salse, kalipsa i tradiconalne Joruba muzike.[1] 1969. Kuti se sa svojim bendom preselio u SAD i sa njima proveo deset meseci u Los Anđelesu. Tamo je otkrio pokret Crne moći preko Sandre Smit, članicom Crnih pantera. Ovo iskustvo veoma je uticalo na njegovu muziku i političke poglede.[11] Preimenovao je svoj bend u Nigerija 70. Ubrzo nakon toga, pripadnik američke imigracione agencije obelodanio je da su Kuti i njegov bend u SAD bez radnih dozvola. Bend je nakon toga, izveo poslednju svirku u Los Anjđelesu, koja je snimljena i kasnije izdata pod nazivom The '69 Los Angeles Sessions.[12]

Sedamdesete

uredi

Nakon što su se Fela Kuti i njegov bend vratili u Nigeriju, grupa je preimenovana u Afrika 70, a tako su i ljubavni tekstovi zamenjeni tekstovima o društvenim problemima.[8] Kuti je formirao Kalakuta republiku-komunu, studio za snimanje i dom za mnoge ljude koji su bili povezani sa bendom, a koja je kasnije proglasila nezavisnost od nigerijske države. Po izjavi Lindsej Bareta, ime Kalakuta odabrano je po ozoglašenoj tamnici Crna rupa Kalkute u Indiji.[3] Kuti je otvorio noćni klub u Impajr hotelu, koji je u početku nosio ime Afro-spot, a kasnije Afrika šrajn, gde je redovno nastupao i služio na personalizovanim, tradicionalim Joruba ceremonijama u čast vere predaka svoje nacije. Takođe je promenio svoje ime u Anikulapo (značenje imena: "Onaj koji nosi smrt u svojoj torbici", sa interpretacijom "Biću gospodar svoje sudbine i odlučiću kada je vreme da me smrt uzme").[3][13] Prestao je da koristi srednje ime Ransom, zato što ga je smatrao ropskim.

Kutijeva muzika bila je popularna među nigerijskom publikom, i uopšte među Afrikancima.[14] Odlučio je da peva na pidžinskom engleskom jeziku kako bi pojedinci iz cele Afrike mogli da uživaju u njegovoj muzici, gde su lokalni jezici kojima govore, mnogobrojni i raznoliki. Koliko god da je Kutijeva muzika postala popularna u Nigeriji i šire, bila je nepopularna za tadašnju vlast, te su racije u Kalakuta republici bile česte. Tokom 1972. Džindžer Bejker snima album Strativarius, sa Kutijem kao pevačem i gitaristom Bobi Tenčom.[15] Otprilike u to vreme, Kuti se još više povezao sa Joruba religijom.[4]

Godine 1977. Kuti i Afrika 70 snimaju album Zombi, koji je žestoko kritikovao nigerijske vojnike i na kom se reč zombi koristi kao metafora za opisivanje metoda nigerijske vojske. Album je postigao veliki uspeh i razbesneo je tadašnju vladu, koja je sprovela raciju u Kalakuta republici sa 1000 vojnika. Tokom pretresa, Kuti je teško pretučen, a njegova majka smrtno je ranjena, nakon što je bačena sa prozora.[3] Komuna je spaljena, a Kutijev studio, instrumenti i master trake uništeni. Kuti je tvrdio da bi bio ubijen da nije bilo intervencije glavnog oficira dok su ga tukli. Odgovorio je na napad, tako što je predao kovčeg svoje majke kasarni Dodan Baraks u Lagosu, rezidenciji generala Olusegun Obasandžoa, i tako što je napisao dve pesme: "Coffin for Head of State" i "Unknown Soldier", pozivajući se na zvaničnu istragu, koja je tvrdila da je nepoznat vojnik uništio komunu.[16]

Fela i njegov bend nastanili su se u "Crossroads" hotelu, nakon što je svetilište bilo uništeno zajedno sa komunom. 1978. oženio se sa 27 žena: Kikelomo Oseini, Folake Oladejo, Tejmade Adebii,Naa Lamilei, Seva Kuti, Omotola Osaeti, Omovnumi Oiedele, Alake Anikulapo Kuti Shade Shodeinde, Adeola Villiams, Najite Kuti, Emarvegheoen Osude, Emaruagheoor, Emaruaen, Adejonvo Iiabode Ogunitro, Bose Anikulapo Kuti, Lara Anikulapo Kuti, Suru Eriomola, Tokunbo Akran, Funmi Kuti, Omovunmi Afesumo, Laide Anikulapo Kuti, Ronke Edason, Damiregba Anikulapo Kuti, Aduni Idovuan, Tailor Olamola. Mnoge od njih bile su plesačice, kompozitorke i pevačice koje su sarađivale sa njim. Brak je služio ne samo tome da podseća na godišnjicu napada na Kalkuta republiku, već i da zaštiti Kutija i njegovih supruga od lažnih tvrdnji vlasti da je kidnapovao žene.[17] Kasnije je usvojio sistem rotacije za održavanje 12 istovremenih žena.[18] U toj godini, bilo je i 2 kocerta: prvi u Akri, na kom su izbili neredi tokom izvođenja pesme "Zombi", zbog čega je Kutiju zabranjen ulazak u Ganu; drugi je bio na Berlinskoom džez festivalu, nakon kojeg ga je većina njegovih muzičara napustila zbog glasiina da je sav prihod planirao da iskoristi za finansiranje svoje predsedničke kampanje.

Godine 1983. Kuti je oformio političku partiju, koju je nazvao "Pokret naroda" (MOP), kako bi "počistio društvo poput krpe".[3] MOP je propagirao nkrumahizam i afrikanizam.[19][20] Godine 1979. kandidovao se za predsednika Nigerije, na prvim izborima u deceniji, ali je njegova kandidatura odbijena. U ovom periodu, Fela je formirao novi bend, Egipat 80, koji je održavao stav da je egipatska civilizacija, znanje, filozofija, matematika i religija afrički, i da se za njih to mora tvrditi. U jednom intervju je izjavio: "Naglašavam poentu da moram da upoznam Afrikance sa činjenicom da egipatska civilizacija pripada afričkoj. Dakle, to je bio razlog zašto sam promenio ime svog benda u Egipat 80".[21] Kuti je nastavio da snima albume i obilazi zemlju. Razbesneo je politički estamblišment, implicirajući na potpredsednika ITT Corporation, Mošada Abilou u popularnoj dvadesetpetominutnooj političko- angažovanoj pesmi " I. T. T. (International Thief-Thief)".

Osamdesete i dalje

uredi

1984. vlada Muhameda Buharija, čiji je Kuti bio glasni protivnik, zatvorila ga je pod optužbom za šverc valuta. Amnesti internašonal i drugi, osudili su optužbe kao politički motivisane.[22] Amnesti ga je proglasila zatvorenikom zavesti [23], a druge organizacije za ljudska prava takođe su preuzele njegov slučaj. Posle 20 meseci, general Ibrahim Babangida pustio ga je iz zatvora. Po oslobađanju, Kuti se razveo od svojih 12 preostalih supruga, navodeći da „brak donosi ljubomoru i sebičnost.[18]

Kuti je nastavio da izdaje albume sa Egiptom 80 i da gostuje po SAD i Evropi, dok je za to vreme bio politički aktivan. 1986. nastupao je na Giants stadionu u Nju Džerziju u okviru koncerta Amnesti Internašonala pod nazivom "Zavera nade", zajedno sa Bonom, Karlos Santanom i Nevil bradersima. 1989. Fela i Egipat 80 izdaju album protiv aparthejda "Beats of no Nation", na kojem su na naslovnici bili američki predsednik Ronald Regan, britanska premijerka Margaret Tačer, i predsednik Južnoafričke republike Piter Vilem Bota. Naslov kompozicije nastao je iz Botine izjave: "Ovaj ustanak (protiv sistema aparthejda) stvoriće zver u nama.[4]

Devedesetih godina, Kuti je usporio sa izdavanjem albuma, da bi na kraju potpuno prestao da ih izdaje. Dana 21. januara 1993,[24] je zajedno sa četiri člana Afrike 70 uhapšen, a kasnije i optužen za ubistvo električara.[25] Glasine su takođe nagađale da pati od bolesti, zbog koje je odbijao lečenje. Međutim, nije bilo potvrđene Kutijeve izjave o ovoj spekulaciji.

Smrt

uredi

Dana 3. avgusta 1997, Kutijev brat Oilkoje Ransom Kuti, istaknuti aktivista u borbi protiv AIDS-a, objavio je Kutijevu smrt, dan pre izlaska kontroverzi vezanih za AIDS. Kuti je poricao postojanje AIDS-a[26], i njegova udovica je tvrdila da nije umro od AIDS-a.[17][27] Njegov najmlađi sin, Seun, zauzeo je Felino mesto vođe benda Egipat 80. Do 2020. bend je i dalje aktivan, izdajući muziku pod nadimkom Seun Kuti i Egipat 80.[28]

Muzika

uredi

Kutijev muzički stil nazvan je Afrobit. Taj stil je umnogome on razvio, i on predstavlja kompleksnu mešavinu džeza, fanka, hajlajfa, psihodeličnog roka i tradicionalnih nigerijskih i afričkih napeva i ritmova. Toni Alen (Kutijev bubnjar preko dvadeset godina) imao je ključnu ulogu u stvaranju afrobita. Kuti je jednom prilikom izjavio: "ne bi bilo afrobita bez Toni Alena.[29]

Kutijev bend bio je zapažen po tome što je imao 2 baritonska saksofona, dok je većina bendova koristila samo jedan. Ovo je uobičajna tehnika u afričkim muzičkim stilovima, i može se videti u fanku i hip-hopu. Njegov bend ponekad je nastupao sa dve bas gitare istovremeno, svirajući istovremeno povezane melodije i ritmove. Uvek je bilo dvoje ili više gitarista na nastupima. Električna gitara u zapadnoafričkom stilu u afrobit bendovima je važna, i koristi se za davanje osnovne strukture, kao i sviranje ponavljajućih akorda i rifova.

Neki elementi često prisutni u Kutijevoj muzici su poziv i odgovor unutar refrena i figurativni, ali jednostavni tekstovi. Njegove pesme su takođe veoma duge, najmanje 10-15 minuta trajanja, a mnoge su dostizale i 20 ili 30 minuta, dok su neobjavljene kompozicije trajale i do 45 minuta kada bi se izvodile uživo. Dužina kompozicija bila je jedan od razloga zašto njegova muzika nikada nije dostigla znatan stepen popularnosti van Afrike. Njegove LP ploče, često su imale po 30 minuta jedne pesme na jednoj strani. Obično je struktura pesme takva da postoji instrumentalni uvod, otprilike 10 do 15 minuta, pre nego što Fela krene da peva glavni deo pesme sa svojim tesktom još 10 do 15 minuta. Na nekim snimcima, njegove pesme su podeljene u 2 dela: prvi deo je instrumentalni, a drugi deo ima vokale.

Kutijeve pesme uglavnom su pevane na nigerijskom pidžin engleskom jeziku, mada je izvodio i nekoliko pesama na Joruba jeziku. Glavni instrumetni su mu bili saksofon i klavijature, ali je svirao i trubu, električnu gitaru i bubanj. Kuti je odbijao da ponovo izvodi pesme nakon što ih je već snimio, što je sputalo njegovu popularnost van Afrike.

Bio je poznat po svojim šou nastupima, a koncerti su bu često bili neobični i divlji. Svoj scenski nastup nazvao je "Podzemnom duhovnom igrom". Mnogi bi očekivali da će na svojim nastupima izvoditi šou, poput onih u zapadnom svetu, ali toko osmadesetih nije bio zainteresovan za takve nastupe. Njegov evropski nastup je ono što je bilo relevantno u to vreme i obuhvatalo je druge njegove inspiracije.[2] Pokušavao je da snimi film, ali je sav materijal izgubio tokom požara koji je, vladina vojska podmetnula u njegovoj kući.[30] Smatrao je da bi umetnost, pa tako i njegova muzika, trebalo da imaju političko značenje.[2]

Kuti je bio deo afrocentričnog pokreta, koji je osnovan i sproveden kroz njegovu muziku. U jednom intervju, izjavio je: "Muzika bi trebalo da ima efekta. Ako svirate muziku, a ljudi nešto ne osećaju, ne radite sranje. To je ono o čemu je afrička muzika. Kada čujete nešto, morate se kretati. Želim da pokrenem ljude da plešu, ali i da razmišljaju. Muzika želi da diktira bolji život umesto lošeg života. Kad slušate nešto što prikazuje bolji život, a ti nemaš bolji život, to mora da ima uticaja na tebe."[31]

Kutijevu muziku i aktivizam insiprisalo je njegovor okruženje. U snimcima intrvjua, pronađenih u "Faces of Africa" na CGTN, govorio je o razlici između engleskih ljubavnih pesama i svoje muzike:

Da, ako ste u Engleskoj, muzika može biti instrument uživanja. Možete pevati o ljubavi, možete pevati i o tome sa kim ćete sledeće ići u krevet. Ali u mom okruženju, moje društvo je nerazvijeno zbog vanzemaljskog sistema koji se primenjuje na našim ljudima. Ne postoji ništa poput ljubavi. Postoji nešto poput borbe za ljudsku egzistenciju.[32]

Politički pogledi i aktivizam

uredi

Aktivizam

uredi

Kuti je bio visoko angažovan u političkom aktivizmu u Africi od sedamdesetih godina sve do svoje smrti. Kritikovao je korupciju nigerijskih državnih zvaničnika i maltretiranje nigerijskih građana. Govorio je o kolonijalizmu, kao korenu socijalno-ekonomskih i političkih problema koji su mučili afrički narod. Korupcija je bila jedna od najgorih problema sa kojima se suočila Afrika sedamdesetih godina, a Nigerija je bila među najkorumpiranijim državama. Vlada je nameštala izbore i vršila pučeve, koji su na kraju pogoršali siromaštvo, ekonomsku nejednakost, nezaposlenost i političku nestabilnost, i dalje promovišući korupciju i nasilništvo. Kutijeve protestne pesme obrađivale su teme inspirisane realnošću korupcije i socijalno-ekonomske nejednakosti u Africi. Kutijeve političke izjave mogle su se čuti širom Afrike.[30]

Kutijeva otvoreno naglašavanje nasilnog i represivnog režima koji kontroliše Nigeriju nije prošlo bez posledica. Uhapšen je u preko 200 različitih prilika i provodio je često vreme u zatvoru, a najduži period koji je proveo u zatvoru bio je 20 meseci nakon hapšenja 1984. Povrh čestog zatvaranja, korumpirana vlada poslala je vojnike da tuku Kutija, njegovu porodicu i prijatelje i uništavaju prostore gde god da je živeo je i koje god instrumente ili snimke imao.[30][33]

Sedamdesetih godina Kuti je počeo da vodi otvorene političke kolumne u reklamnom prostoru dnevnih i nedeljnih novina poput Dejli telegraf i The Punch, zaobilazazeći uredničku cenzuru u nigerijskim medijma, pretežno pod državnom kontrolom.[34] Objavljivanje tokom 1970-ih i ranih 1980-ih pod naslovom „Glavni sveštenik kaže“, ove kolumne bile su produžetak čuvenih Kutijevih sesija, Iabi rituala, za podizanje svesti sa zvukom reči, sa sobom kao glavnim sveštenikom, sprovedenim u njegovom noćnom klubu u Lagosu. Organizovan oko militantnog, afrocentričnog prikazivanja istorije i suštine crne lepote, „Glavni sveštenik kaže“ fokusirao se na ulogu kulturne hegemonije u kontinuiranom potčinjavanju Afrikanaca. Kuti se obraćao mnogim temama, od žestokog sprovođenja kriminalnog ponašanja vlade Nigerije, eksploatacione prirode islama i hrišćanstva, zlih multinacionalnih korporacija, do dekonstrukcije zapadne medicine, crnih muslimana, seksa, zagađenja i siromaštva. Kolumnu „Glavni sveštenik kaže“ su na kraju otkazali The Daily Times and The Punch. Mnogi pretpostavljaju da je na urednike lista vršen pritisak da zaustave objavljivanje, uključujući i pretnje nasiljem.

Politički pogledi

uredi

Kutijeva lirika izražavala je njegove unutrašnje misli. Njegov rast popularnosti tokom 1970-ih nagovestio je promenu odnosa između muzike kao umetničke forme i nigerijskog društveno-političkog diskursa.[35] 1984. kritikovao je i vređao tadašnjeg autoritarnog predsednika Nigerije Muhamadu Buharija.[2] "Beats of no Nation" jedna od njegovih najpopularnijih pesama, govori o Buhariju kao "životinji u telu ludaka". Kuti je snažno verovao u Afriku i uvek je propovedao mir među svojim narodom. Smatrao je da je najvažniji način da se bore protiv evropskog kulturnog imperijalizma podržavanjem tradicionalnih religija i stilova života na njihovom kontinentu.[2] Američki pokret Crna moć takođe je uticao na Kutijeve političke stavove; podržavao je panafrikanizam i socijalizam, i pozivao na ujedinjenu, demokratsku Afričku republiku.[36][37] Podržavao je afričke lidere, uključujući Kvame Nkrumu i Toma Sankaru.[19] Kuti je bio iskreni pobornik ljudskih prava, a mnoge njegove pesme su direktni napadi na diktature, posebno na militarističke vlade Nigerije tokom 1970-ih i 1980-ih. Takođe, bio je društveni komentator i kritikovao je Afrikance (posebno višu klasu), zbog izdaje tradicionalne afričke kulture.

Godine 1978. Kuti je postao poligamist kada se istovremeno oženio sa 27 žena.[19][38] Veoma javno praćeno venčanje, imalo je nekoliko svrha: obeležavalo je jednogodišnjicu napada vlade Nigerije na Kalakutu republiku 1977,[17] a takođe je normalizovale Kutijeve odnose sa ženama koje su živele sa njim; na ovaj način, nigerijska vlada je sprečena da izvrši prepad na Kutijevo imanje na osnovu toga što je on navodno kidnpovao žene.[17]

Kuti je opisao poligamiju kao logičnu i pogodnu: "Muškarac u prvom redu ide za mnogim ženama. Kao u Evropi, kada se muškarac oženi, dok žena spava, on izlazi i spava napolju. Trebalo bi da dovede ženu kući, čoveče, da živi sa njim i prestane da trči po ulicama! Neki ovakav njegov stav prema ženama smatraju mizoginijom i kao dodatni dokaz navode pesme poput "Mattress". Zapravo, on se ruga težnji afričkih žena prema evropskim standardnima žena, uzdižući vrednost tržišne žene u pesmi "Lady".[39] Međutim, Kuti je takođe kritikovao ono što je smatrao odbojnim pokazivanjem afričke muškosti. U svojim pesmama "J.J.D. (Johnny Just Drop)" and "Gentleman," Kuti se ruga afričkim muškarcima kulturno i politički neprimerenom usvajanju evropskih standarda i proglašava sebe „afričkim čovekom: originalom“.[17]

Kuti je takođe bio otvoreni kritičar Sjedinjenih Država. Na sastanku tokom njegove turneje u Amsterdamu 1981. godine, „žalio se na psihološki rat koji su američke organizacije poput ITT-a i CIA vodile protiv zemalja u razvoju u pogledu jezika“. Budući da izrazi poput Trećeg sveta, nerazvijene ili - još gore - nesvrstane zemlje podrazumevaju inferiornost, Kuti je smatrao da ih ne treba koristiti.[19]

Nasleđe

uredi

Fela kuti je ostao upamćen kao uticajna ukona koja je kroz svoju muziku iznosila svoja mišljenja o problemima nacije. Festival Felabration se održava svake godine kako bi proslavio život ove muzičke legende i njegov rođendan. Od njegove smrti 1997. godine, došlo je do oživljavanja njegovog uticaja u muzici i popularnoj kulturi, što je kulminiralo reizdavanjem njegovih radova, pod kotrolom UMG-a, Brodveja i biografski zasnovanih emisija i novih bendoba, kao što su Antibalas.

Godine 1999. Juniversal mjusik Frans, pod vodstvom Francisom Kertekain, remasterirao je 45 albuma u svom vlasništvu i izdao ih na 26 kompakt diskova. Ovi naslovi su licencirani globalno, osim u Nigeriji i Japanu, gde su druge diskografske kuće bile vlasnice Kutijeve muzike.

Godine 2003. izložba Crni predsednik debitovala je u Novom muzeju savremene umetnosti u Njujorku i predstavila koncerte, simpozijume, filmove i 39 dela međunarodnih umetnika.[19][40][41]

Dokumentarni film Finding Fela u režiji Aleka Gibneja premijerno je prikazan na filmskom festivalu u Sandensu 2014. godine.

Kutijeva pesma „Zombi“ pojavila se u videoigri Grand Theft Auto: IV, a posthumno je nominovan u Rokenrol kuću slavnih 2021. godine.

Diskografija

uredi
  • Fela Fela Fela (1969)
  • Fela's London Scene (1971)
  • Why Black Man Dey Suffer (1971)
  • Live! (1971)
  • Open & Close (1971)
  • Shakara (1972)
  • Roforofo Fight (1972)
  • Afrodisiac (1973)
  • Gentleman (1973)
  • Confusion (1975)
  • Expensive Shit (1975)
  • He Miss Road (1975)
  • Water No Get Enemy (1975)
  • J.J.D. (Johnny Just Drop!!) (1977) Fela Kuti
  • Zombie (1977)
  • Stalemate (1977)
  • No Agreement (1977)
  • Sorrow Tears and Blood (1977)
  • Shuffering and Shmiling (1978)
  • Black President (1981)
  • Original Sufferhead (1981)
  • Unknown Soldier (1981)
  • Army Arrangement (1985)
  • Beasts of No Nation (1989)
  • Confusion Break Bones (1990)
  • The Best Best of Fela Kuti (1999)
  • The '69 Los Angeles Sessions (1969/2010)

Filmografija

uredi
  • My Friend Fela, 2019, Joel Zito Araújo (Casa de Criação Cinema)
  • Finding Fela, 2014, Alex Gibney and Jack Gulick (Jigsaw Productions)
  • Femi Kuti — Live at the Shrine, 2005, snimljno uživo u Lagosu, Nigerija (Palm Pictures)
  • Fela Live! Fela Anikulapo-Kuti and the Egypt '80 Band, 1984, snimljen uživo na Glastobueriu, Engleska
  • Fela Kuti: Teacher Don't Teach Me Nonsense & Berliner Jazztage '78 (Double Feature), 1984 (Lorber Films)
  • Fela in Concert, 1981 (VIEW)
  • Music is the Weapon, 1982, Stéphane Tchal-Gadjieff and Jean Jacques Flori (Universal Music)

Reference

uredi
  1. ^ a b v „Stylistic Analysis of Afrobeat Music of Fela Anikulapo Kuti” (PDF). Analysisworldmusic.com. Arhivirano (PDF) iz originala 7. 7. 2011. g. Pristupljeno 27. 5. 2021. 
  2. ^ a b v g d đ e „Fela Kuti | Biography, Albums, Streaming Links”. AllMusic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 27. 5. 2021. 
  3. ^ a b v g d đ e Barrett, Lindsay. „Fela Kuti: Chronicle of A Life Foretold - The Wire”. The Wire Magazine - Adventures In Modern Music (na jeziku: engleski). Pristupljeno 27. 5. 2021. 
  4. ^ a b v Ogunnaike, Lola (17. 7. 2003). „Celebrating the Life and Impact Of the Nigerian Music Legend Fela”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 27. 5. 2021. 
  5. ^ Hoiberg, Dale H. (2010). Abeokuta. Chicago: Encyclopeadia Britanica Inc. str. 27. ISBN 978-1-59339-837-8. 
  6. ^ „Orign of NUT”. nut-nigeria.org. Arhivirano iz originala |archive-url= zahteva |archive-date= (pomoć). g. |archive-url= zahteva |url= (pomoć).  Nedostaje ili je prazan parametar |url= (pomoć)
  7. ^ „Fela Kuti remembered: 'He was a tornado of a man, but he loved humanity'”. the Guardian (na jeziku: engleski). 30. 10. 2010. Pristupljeno 27. 5. 2021. 
  8. ^ a b Olatunji, Michael (2007). „Yabis: A Phenomenon in the Contemporary Nigerian Music”. The Journal of Pan African Studies. 1: 26—46. 
  9. ^ „VANGUARD”. allafrica. Pristupljeno 28. 5. 2021. 
  10. ^ Ryshpan, David. „Victor Olaiya, All Star Soul International”. Exclaim. Arhivirano iz originala 1. 1. 2013. g. Pristupljeno 27. 5. 2021. 
  11. ^ Tewksbury, Drew (13. decembar 2011). „Fela Kuti's Lover and Mentor Sandra Smith Talks About Afrobeat's L.A. Origns, as Fela! Musical Arrives at the Ahmanson”. L. A. Weekly. 
  12. ^ Olaniyan, Tejumola (2004). Arrest the music! ; Fela and his rebel art and politics. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 0-253-11034-3. 
  13. ^ „Anikulapo - Nigerian.Name”. www.nigerian.name. Pristupljeno 28. 5. 2021. 
  14. ^ „Fela Anikulapo Kuti: The 'ghost' resurrects and the beat goes on, a preview by The Independence”. Emnnews.com. 17. 1. 2014. Arhivirano iz originala 24. 2. 2021. g. Pristupljeno 28. 5. 2021. 
  15. ^ „Bobby Tench | Credits”. AllMusic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 5. 2021. 
  16. ^ McKinnon, Matthew (12. 8. 2005). „Rebel Yells: A protest music mixtape”. 
  17. ^ a b v g d Washington, Teresa N. (2014). The Architects of Existence: Aje in Yoruba Cosmology, Ontology and Orature. ISBN 978-0991073016. 
  18. ^ a b „Fela Kuti remembered”. the Guardian (na jeziku: engleski). 15. 8. 2004. Pristupljeno 28. 5. 2021. 
  19. ^ a b v g d Collins, John (2015). Fela: Kalakuta Notes. Weseleyan University Press. ISBN 978081957401 Proverite vrednost parametra |isbn=: length (pomoć). 
  20. ^ Fela Kuti: Music is the Weapon. Universal Import. 1982. 
  21. ^ Fela Kuti & Egypt 80 [Arsenal TV3 Catalonian TV 1987-08-04] (na jeziku: srpski), Pristupljeno 28. 5. 2021 
  22. ^ „Obituary: Dr Beko Ransome-Kuti”. the Guardian (na jeziku: engleski). 15. 2. 2006. Pristupljeno 28. 5. 2021. 
  23. ^ „Success stories”. Amnesty International. Pristupljeno 28. 5. 2021. 
  24. ^ Akinyemi, Oluwamayowa. „NOSTALGIA: 28 Years Ago Today, Fela Kuti Was Arrested On Suspicion Of Murder - A New Touch of Africa” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 5. 2021. 
  25. ^ „NIGERIAN MUSICIAN FELA CHARGED WITH MURDER”. Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 28. 5. 2021. 
  26. ^ „Part 2: A Tale of Two Brothers”. The Village Voice. 9. 11. 1999. Pristupljeno 28. 5. 2021. 
  27. ^ Dailytimes (29. 3. 2015). „Fela Did Not Die of AIDS, Widow Insists”. Daily Times Nigeria (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 03. 02. 2016. g. Pristupljeno 28. 5. 2021. 
  28. ^ „Seun Kuti & Egypt 80 | Biography & History”. AllMusic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 5. 2021. 
  29. ^ „Giants of Afrobeat: an interview with Tony Allen and Orlando Julius”. Songlines (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 5. 2021. 
  30. ^ a b v Darnton, John (1977-07-24). „NIGERIA'S DISSIDENT SUPERSTAR”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 28. 5. 2021. 
  31. ^ Bordowitz, Hank (2004). Noise of the World: Non-Western Musicians in Their Own Words. Kanada: Soft Skull Press. ISBN 9781932360608. 
  32. ^ CGTN Africa (20. novembar 2016) Faces of Africa- Fela Kuti: The Father of Afrobeat, Part (documentary series). CGTN Africa
  33. ^ Editor (3. 8. 2017). „20 years after Fela's death, his music, lifestyle and influence lives on » YNaija”. YNaija (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 5. 2021. 
  34. ^ „CHIEF PRIEST SAY”. chimurenga libary. Arhivirano iz originala 4. 8. 2008. g. Pristupljeno 28. 5. 2021. 
  35. ^ Shonekan, Stephanie (1. 1. 2009). „Fela's Foundation: Examining the Revolutionary Songs of Funmilayo Ransome-Kuti and the Abeokuta Market Women's Movement in 1940s Western Nigeria”. Black Music Research Journal. 29 (1): 127—144 — preko https://www.jstor.org/stable/20640673?seq=1. 
  36. ^ Stewart, Alex (26. 9. 2013). „Make it Funky: Fela Kuti, James Brown and the Invention of Afrobeat”. American Studies (na jeziku: engleski). 52 (4): 99—118. ISSN 0026-3079. 
  37. ^ Hadj-Moussa, R.; Nijhawan, M. (9. 7. 2014). Suffering, Art, and Aesthetics. Springer. ISBN 9781137426086. 
  38. ^ Moore, Carlos (2009). Fela: This Bitch of a Life (na jeziku: engleski). Lawrence Hill Books. ISBN 978-1-55652-835-4. 
  39. ^ Olaniyan, Tejumola (2001). „The Cosmopolitan Nativist: Fela Anikulapo-Kuti and the Antinomies of Postcolonial Modernity”. Research in African Literatures. 32 (2): 76—89. ISSN 1527-2044. S2CID 161060935. doi:10.2979/RAL.2001.32.2.76. 
  40. ^ „Exhibitions”. New Museum Digital Archive (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 5. 2021. 
  41. ^ „Black President: The Art and Legacy of Fela Anikulapo Kuti, New Museum of Contemporary Art by Snigdha Koirala - BOMB Magazine”. bombmagazine.org. oktobar 2003. Pristupljeno 28. 5. 2021. 
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Фела_Кути&oldid=28800061”