FK Atletik Bilbao
Atletik klub (šp. Athletic Club), poznatiji kao Atletik Bilbao (bask. Bilboko Athletic, šp. Athletic de Bilbao), španski je fudbalski klub iz grada Bilbaoa u pokrajini Baskiji, koji se takmiči u La ligi.
| Atletik Bilbao | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Puno ime | Athletic Club | ||
| Nadimak | Los Leones (Lavovi), Rojiblancos (crveno beli), Zurigorri | ||
| Osnovan | 1898 | ||
| Stadion | Stadion San Mames, Bilbao | ||
| Kapacitet | 53.289 | ||
| Direktor | Đon Urijarte | ||
| Menadžer | Ernesto Valverde | ||
| Liga | La liga | ||
| 2023/24. | La liga, 5. | ||
| Veb-sajt | www | ||
| |||
Istorija
urediFudbal je u Baskiju došao posredstvom engleskih trgovaca. Novi sport je polako uzimao maha i počeo potiskivati tradicionalne sportove toga podneblja. Tako nastaju i prvi klubovi FK Bilbao osnovan od strane engleskih rudara i lučkih radnika i Atletik klub, osnovan od strane baskijskih studenata koji su se vratili sa studija u Engleskoj. Ova se dva kluba spajaju 1902. godine u jedan pod nazivom Club Vizcaya a 1903. nastaje Athletic Club de Bilbao.
Posle osnivanja klupske boje su bile plavo-bele pruge, no 1910. prihvata za službene klupske boje crveno-bele vertikalne pruge koje su i danas zaštitni znak ovog kluba. Čini se da je razlog za odabir ovih boja bila činjenica što su lučki radnici iz Sanderlenda doneli vlastite dresove iz svog grada kao poklon domaćinima, a ti su dresovi bili crveno-beli. No, postoji i druga verzija da se promena dogodila iz vrlo praktičnog razloga, a taj je da je u to vreme cena crvene tkanine bila znatno niža od plave. Od samih početaka klub počinje ostvarivati zapaženije rezultate.
Klub nikada nije ispao iz španske Prve lige od njenog osnivanja 1929. godine i time je uz bok velikanima kao što su Real Madrid ili Barselona. Klub je jedan od najtrofejnijih u Španiji: osam puta je bio prvak Španije, a 24 puta pobednik Kupa Kralja (Copa del Rey). Osvojili su još i Superkup 1984, 2015. i u sezoni 2020/21. te igrali finale UEFA kupa/Lige Evrope 1977. i 2012. godine.
Nadimci kluba su Rojiblancos ili Zurigorri po klupskoj boji, crveno-belim prugama i Los Leones (lavovi) po mestu gde se nalazi stadion kluba, a koji je smešten uz crkvu San Mamés, sveca koga su bacili lavovima koji su ga odbili pojesti.
Od samog početka klub je vođen krilaticom Con cantera y afición, no hace falta importación tj. S domaćim igračima i navijačima nema potrebe za strancima. Tako cantera postaje službeni stav vođstva kluba iz Bilbaoa, ali i ostalih baskijskih klubova tog doba kao što su Alaves, Real union, Arenas Club de Getxo i Real Sosijedad. Tih pet timova bili su među deset osnivača španske prve lige. Do danas je jedino Athletik ostao veran ovom stavu tako da u klubu mogu igrati samo igrači rođeni u Baskiji ili oni čiji su bliski preci baskijskoga porekla. Ipak su to pravilo ponešto ublažili u osamdesetim godinama 20. veka kada je dopušteno da u klubu igraju igrači koji su fudbalski odrastali u Baskiji.
Pod Frankom klub je morao menjati ime u Atletiko Bilbao budući je general Franko odredio kako se ne smeju koristiti strane reči u imenima klubova i organizacija.
U poslednjih dvadeset godina klub ne uspeva ostvariti neke značajnije rezultate, najviše zbog ustrajnosti u provođenju cantere. Nekoliko puta je klub uspevao izboriti nastup u evropskim kupovima, a 1998. godine pod vođstvom Luisa Fernandeza osvojili su drugo mesto u prvenstvu, izborivši pravo da učestvuju u Ligi šampiona. Ipak, u posljednjih nekoliko godina klub tavori u sredini ili pri dnu tabele. Protekle dve sezone klub se grčevito bori za opstanak. Uprkos svemu, prema istraživanjima uglednih novina El Mundo 78% navijača ovoga kluba bi rađe videlo svoj klub u drugoj ligi nego da se odrekne stava da u klubu igraju isključivo baskijski igrači. Tako ovaj klub ostaje jedan od retkih klubova koji se protive pravilima modernog fudbala i pokušavaju kroz razvoj mladih domaćih igrača ostaviti traga u današnjem fudbalu. Mnogi ovakvu politiku nazivaju rasističkom i ksenofobičnom, no oni koji brane ovaj stav naglašavaju kako je njima važnije da igrači na prvom mestu imaju ljubav prema klubu i da razumeju što klub znači navijačima, a što nije slučaj s mnogim strancima koji dolaze u klubove španske lige.
Trenutni sastav
uredi17. jul 2024.[1]
|
|
Uspesi kluba
urediNacionalni
uredi- La Liga
- Kup Kralja
- Osvajač (24) : 1903, 1904, 1910, 1911, 1914, 1915, 1916, 1921, 1923, 1930, 1931, 1932, 1933, 1943, 1944, 1945, 1950, 1955, 1956, 1958, 1969, 1973, 1984, 2024.
- Finalista (16) : 1905, 1906, 1913, 1920, 1942, 1949, 1953, 1966, 1967, 1977, 1985, 2009, 2012, 2015, 2020, 2021.
- Kup prvaka Španije (prethodnik Superkupa Španije)
- Finalista (1) : 1945.
- Kup Eva Duarte (prethodnik Superkupa Španije)
- Osvajač (1) : 1950.
- Superkup Španije
- Osvajač (3) : 1984, 2015, 2020/21.
- Finalista (3) : 1983, 2009, 2021/22.
Međunarodni
uredi- Finalista (1) : 1956.
- Iberijski kup[2]
- Finalista (1) : 1983.
Statistika
uredi- Najveća pobeda: Atletik Bilbao - FK. Barselona 12:1 (8. februara 1931)
- Najveći poraz: FK. Barselona -Atletik Bilbao 7:0 (3. februara 2001)
- Najviše nastupa za klub: Hose Anhel Iribar - 614 utakmica (18 sezona)
- Najviše golova za klub: Telmo Zara - 334 gola u 353 utakmice, od toga 252 u prvenstvima, kao najbolji strelac lige svih vremena. U sezoni 1958/59. postigao je 38 prvenstvenih golova.
Poznati igrači
uredi
Reference
uredi- ^ „Plantilla 2023-24”. athletic-club.eus (na jeziku: španski).
- ^ Takođe se zove i Iberijski superkup, a igrali su prvaci ili osvajači kupova Portugala i Španije za nezvaničnu titulu najbolje ekipe Pirinejskog poluostrva. Održavano je povremeno, konkretno 1935, 1983, 1991, 2000, 2005. i 2019. godine.
