Urzula fon der Lajen
Urzula[n. 1] Gertrud fon der Lajen (nem. Ursula Gertrud von der Leyen; dev. Albreht, nem. Albrecht; Iksel, 8. oktobar 1958) nemačka je političarka i trenutna predsednica Evropske komisije (EK). Obavljala je funkciju ministarke odbrane Nemačke 2013—2019. Članica je centralno-desničarske Hrišćansko-demokratske unije (CDU), te prva žena na poziciji nemačkog ministra odbrane i prva koja je postala predsednica EK.[1][2]
Urzula fon der Lejen | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Lični podaci | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Puno ime | Urzula Gertrud fon der Lajen | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Ime pri rođenju | Urzula Gertrud Albreht | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Datum rođenja | 8. oktobar 1958. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Mesto rođenja | Iksel, Belgija | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Univerzitet | Univerzitet u Getingenu, Univerzitet u Minsteru, Londonska škola ekonomskih i političkih nauka, Medicinska škola u Hanoveru | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Zanimanje | lekar, političar | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Profesija | doktor medicine | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Porodica | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Supružnik | Hajko fon der Lajen | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Deca | 7 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Roditelji | Ernst Albreht Adel Štromajer | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Politička karijera | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Politička stranka | Hrišćansko-demokratska unija | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Zvanični veb-sajt | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
www | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Potpis |
Krajem 1990-ih ona se uključila u lokalnu politiku u regiji Hanover, a od 2003. do 2005. bila je ministarka vlade u državnoj vladi Donje Saksonije. Godine 2005, pridružila se saveznom kabinetu, prvo kao ministarka porodičnih poslova i omladine od 2005. do 2009, zatim na mestu ministra za rad i socijalna pitanja od 2009. do 2013. i na kraju na mestu ministra odbrane od 2013. do 2019. godine, prve žene koja je obavljala funkciju nemačkog ministra odbrane.[3] Kada je napustila funkciju, ona je bila jedina ministarka koja je neprekidno radila u kabinetu Angele Merkel otkako je Merkel postala kancelarka. Ona je bila zamenik lidera CDU od 2010. do 2019. godine, a ranije se smatrala vodećim kandidatom za naslednicu Merkelove kao kancelarke i favoritom za generalnog sekretara NATO-a.
Evropsko veće je fon der Lajen predložilo 2. jula 2019. godine kao kandidata za predsednika Evropske komisije.[1][2] Potom ju je Evropski parlament izabrao 16. jula;[4][nb 1] ona je stupila na dužnost 1. decembra, postavši prva žena u takvoj ulozi.
Fon der Lajen je uvrštena među 100 najuticajnijih ljudi 2020. na spisku časopisa Tajm.[6]
Porodica i rani život
urediFon der Lajen je rođena 1958. godine u Ikselu, Brisel, Belgija, gde je živela do svoje 13. godine. U porodici je od detinjstva bila poznata kao Rešen, što je deminutiv od Rouz.[7] Njen otac Ernst Albreht radio je kao jedan od prvih evropskih državnih službenika od uspostavljanja Evropske komisije 1958. godine, prvo kao šef kabineta evropskog komesara za konkurenciju Hansa fon der Groebena u Komisiji Halstajn, a zatim kao opšti direktor Generalnog direktorata za konkurenciju od 1967. do 1970. godine. Urzula je pohađala je Evropsku školu u Briselu I.[8]
Godine 1971, Urzula preselila se u Lerte u regiji Hanover nakon što je njen otac postao izvršni direktor prehrambene kompanije Bahlsen i uključio se u državnu politiku u Donjoj Saksoniji.[9] Njen otac je bio ministar predsednika Donje Saksonije (državni premijer) od 1976. do 1990, i ponovno je biran na izborima za državni parlament 1978, 1982. i 1986.[10] Godine 1980, on se kandidovao za CDU nominaciju za nemačkog kancelara, čemu je dao podršku predsednik CDU Helmut Kol, ali je za usku marginu izgubio kandidaturu u korist kolege konzervativca Franca Jozefa Štrausa (koji je tada izgubio na opštim izborima od sadašnjeg kancelara Helmuta Šmita); na državnim izborima 1990. Ernst Albreht je izgubio je poziciju u korist Gerharda Šredera, koji je kasnije postao nemački kancelar.
Većina njenih predaka bili su iz bivših država Hanover i Bremen u današnjoj severozapadnoj Nemačkoj; ona ima jednu američku prabaku prvenstveno britanskog porekla, sa udaljenijim francuskim i italijanskim precima, i neke pretke iz današnjih baltičkih država, tada u carskoj Rusiji. Porodica Albreht bila je među hübsche („dvorskim“ ili „otmenim“) porodicama biračkog tela i Kraljevine Hanover - države koja je bila u personalnoj zajednici sa Ujedinjenim Kraljevstvom - a njeni preci su od tada bili lekari, pravnici i državni službenici od 17. veka. Njen prapradeda Georg Aleksander Albreht preselio se u Bremen u 19. veku, gde je postao bogati trgovac pamukom, deo hanzeatske elite i austrougarski konzul od 1895. On se oženio sa Luizom Doroteom Beti fon Knup (1844–1889), ćerkom barona Johana Ludviga fon Knupa, jednog od najuspešnijih preduzetnika Ruskog carstva 19. veka.[11]
Fon der Lajenini deda i baka sa očeve strane su bili trgovci pamukom Karl Albreht (1875–1952) i Meri Ladson Robertson (1883–1960), Amerikanka koja je pripadala plantažerskoj porodici iz Čarlestona, Južna Karolina. Njeni američki preci imali su značajnu ulogu u britanskoj kolonizaciji Amerika, i ona potiče od mnogih prvih engleskih naseljenika Karoline, Virdžinije, Pensilvanije i Barbadosa, i od brojnih guvernera iz kolonijalne ere. Među njenim precima bili su guverneri Karoline Džon Jimans, Džejms Mur, Robert Gibes, Tomas Smit i Džozef Blejk, zamenik guvernera Pensilvanije Samjuel Karpenter i američki revolucionar i poručnik guvernera Južne Karoline Džejms Ladson.[12][13][14] Porodica Ladson je bila vlasnik velikih plantaža i njen predak Džejms H. Ladson je posedovao preko 200 robova do vremena kada je ukinuto ropstvo u Sjedinjenim Državama; njeni rođaci i preci bili su među najbogatijim u britanskoj Severnoj Americi u 18. veku, a potiče od jednog od najvećih britanskih trgovaca robljem tog doba, Džozefa Vraga. Karl i Meri bili su roditelji dede Urzule fon der Lajen, psihologa Karla Albrehta, koji je bio poznat po razvoju novog metoda meditacije i istraživanju mistične svesti.[15] Ona je nećakinja dirigenta Džordža Aleksandra Albrehta i rođaka glavnog dirigenta Holandske nacionalne opere Marka Albrehta.[16]
Godine 1986, ona se udala za lekara Hajko fon der Lajena, člana porodice fon der Lajen koja se obogatila trgovinom svilom i stekla plemićki status 1786; njen suprug je postao profesor medicine i izvršni direktor kompanije za medicinski inženjering. Oni su se upoznali u univerzitetskom horu u Getingenu.[17] Oni imaju sedmoro dece rođene između 1987. i 1999.[18] Porodica fon der Lajen pripada luteranskim članovima Evangeličke crkve Nemačke.[19]
Urzula fon der Lajen je govori nemački i francuski kao maternje jezike; ona tečno govori engleski jezik, živeći pet godina u Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Državama.[20] Ona živi sa svojom porodicom na farmi u blizini Hanovera gde uzgajaju konje.[21] Ona je entuzijastični konjanik i bavila se takmičarskim jahanjem.[22]
Počasti
urediU 2019. godini i ponovo u 2020. godini, Forbs ju je naveo kao četvrtu najmoćniju ženu na svetu.[23] U decembru 2020. godine, fon der Lajen je dobila Globalnu građansku nagradu za obavljanje dužnosti svetskog lidera.[24]
Strane počasti
uredi- Litvanija:
- Veliki krst Reda za zasluge u Litvaniji (2. mart 2017)[25]
- Mali:
- Komandant Nacionalnog reda Malija (4. april 2016)
Publikacije
uredi- Ursula von der Leyen, C-reaktives Protein als diagnostischer Parameter zur Erfassung eines Amnioninfektionssyndroms bei vorzeitigem Blasensprung und therapeutischem Entspannungsbad in der Geburtsvorbereitung, doctoral dissertation, Hannover Medical School, 1990[26]
- Ursula von der Leyen, Maria von Welser, Wir müssen unser Land für die Frauen verändern. Bertelsmann, Munich. 2007. ISBN 978-3-570-00959-8.
- Ursula von der Leyen, Liz Mohn, Familie gewinnt. Bertelsmann Foundation. 2007. ISBN 978-3-89204-927-2.
Napomene
uredi- ^ Često pravopisno nepravilno kao „Ursula”.
Reference
uredi- ^ a b „First woman nominated to lead EU Commission” (na jeziku: engleski). 2019-07-02. Pristupljeno 2019-07-02.
- ^ a b „EU leaders pick Germany's von der Leyen to lead Commission”. POLITICO. 2019-07-02. Pristupljeno 2019-07-02.
- ^ Arne Delfs (22 January 2014), "Merkel Succession Beckons After Von der Leyen’s Defence Posting", Businessweek.
- ^ „MEPs back von der Leyen as EU Commission head”. BBC News. 16. 7. 2019.
- ^ „Consolidated version of the Treaty on European Union – TITLE III: PROVISIONS ON THE INSTITUTIONS – Article 17”. eur-lex.europa.eu (na jeziku: engleski). Official Journal of the European Union. Pristupljeno 8. 7. 2019.
- ^ „Ursula von der Leyen: The 100 Most Influential People of 2020”. Time. 23. 9. 2020. Pristupljeno 2020-09-23.
- ^ „Ursula von der Leyen: eine Karriere”. www.ndr.de.
- ^ Barker, Alex; Peel, Michael; Jones, Claire; Mount, Ian; Roberts, Hannah (2. 7. 2019). „Christine Lagarde and Ursula von der Leyen: meet the EU's next leaders”. Financial Times. Pristupljeno 2. 7. 2019.
- ^ „Ursula von der Leyen – Biografie WHO'S WHO”. www.whoswho.de.
- ^ „Ursula von der Leyen: Is this the next woman to become Chancellor of”. The Independent. 15. 12. 2013.
- ^ „Der denkmalgeschützte Bau drohte zu verfallen: Altes Knoop-Mausoleum für 90000 Euro restauriert”. Bild (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 28. 07. 2020. g. Pristupljeno 1. 12. 2011.
- ^ Register of the National Society of the Colonial Dames of America in the State of South Carolina, p. 35, The Society, 1945
- ^ "Albrecht," in Deutsches Geschlechterbuch, Vol. 17, Görlitz 1910.
- ^ Arthur Meredyth Burke, The Prominent Families of the United States of America
- ^ Fischer, Frauke (13. 2. 2015). „Ehrengast mit Bremer Wurzeln”. WESER-KURIER.
- ^ „Chi è Ursula von der Leyen, che sarà la nuova presidente della Commissione Europea”. Il Post. 2. 7. 2019.
- ^ Erik Kirschbaum (22 April 2013), "Feisty German minister stands up to Merkel" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. septembar 2015), Reuters.
- ^ „Ursula von der Leyen” (na jeziku: nemački). Wirtschaftswoche. Arhivirano iz originala 2. 3. 2016. g. Pristupljeno 3. 1. 2016.
- ^ Berlin, Derek Scally in. „Ursula von der Leyen profile: Who is proposed new EU Commission president?”. The Irish Times.
- ^ Alice von Bota (29. 12. 2006). „Small Talk auf höchster Ebene”. Tagesspiegel (na jeziku: nemački). Pristupljeno 1. 12. 2011.
- ^ Baronesa, con siete hijos y un castillo: así es Ursula von der Leyen, presidenta de la Comisión Europea
- ^ ONLINE, RP (12. 8. 2015). „Reit-EM: Von der Leyen macht im Sattel eine gute Figur”. RP ONLINE.
- ^ „The World's 100 Most Powerful Women”. Forbes. Pristupljeno 24. 12. 2020.
- ^ Bryer, Tania (2020-12-21). „European Commission's Ursula von der Leyen wins Global Citizen prize after turbulent year”. CNBC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-17.
- ^ „Germany's defmin to get high Lithuanian state award”. Delfi.
- ^ DNB, Katalog der Deutschen Nationalbibliothek (Teza) (na jeziku: nemački). Portal.d-nb.de. Pristupljeno 1. 12. 2011.
Spoljašnje veze
uredi- Zvanični veb-sajt
- Urzula fon der Lajen na sajtu Twitter
Greška kod citiranja: Postoje oznake <ref>
za grupu s imenom „nb“, ali nema odgovarajuće oznake <references group="nb"/>