Univerzitet u Lajdenu

Univerzitet u Lajdenu (hol. Universiteit Leiden, LEI[4][5]) je prestižni javni istraživački univerzitet u holandskom gradu Lajdenu. Univerzitet u Lajdenu najstariji je univerzitet u državi, a osnovan je davne 1575. godine u vreme Holandske revolucije.[6] Holandska kraljevska dinastija Oranje-Nasau ima bliske veze sa univerzitetom jer su Julijana od Holandije, Beatriks od Holandije i Vilem-Aleksander od Holandije studirali na ovoj instituciji. Takođe, i mnogi poznati političari su bili članovi ovog univerziteta među kojima su Džon Kvinsi Adams i Mark Rute.

Univerzitet u Lajdenu
Universiteit Leiden
lat. Academia Lugduno-Batava
Bivše imeRijksuniversiteit Leiden
MotoLibertatis Praesidium
Moto (na srpskom)Bastion slobode
TipDržavni
Osnivanje8. februar 1575.; pre 449 godina (1575-02-08)[1]
Budžet652 miliona evra
PredsednikAnetje Otov
RektorHester Bajl
Akademsko osoblje1.352[2]
Admin. osoblje6.700[2]
Broj studenata29.542 (2019)[2]
LokacijaLajden[3]
Veb-sajtwww.universiteitleiden.nl

Univerzitet u Lajdenu se konstantno svrstava među najbolje univerzitete na svetu prema istaknutim međunarodnim tabelama za rangiranje, stavljajući se u prvih 50 širom sveta u trinaest oblasti studija na QS svetskoj rang listi univerziteta 2020: klasici i antička istorija, politika, arheologija, antropologija, istorija, farmakologija, pravo, javna politika, javna uprava, veronauka, umetnost i humanističke nauke, lingvistika, savremeni jezici i sociologija.[7] Prema ShanghaiRanking za 2022. je rangiran na 3. mestu u svetu u javnoj upravi, na 12. mestu u medicinskoj tehnologiji, 22. u farmaciji i farmaceutskim naukama, 40. mestu u političkim naukama i 49. mestu u oblasti bibliotekarstva i informacionih nauka.

Istorija

uredi

Osnivanje i rana istorija

uredi

Godine 1575, Holandska republika u nastajanju nije imala nijedan univerzitet u svom severnom delu. Jedini drugi univerzitet u Habzburškoj Holandiji bio je Univerzitet u Levenu u južnom Levenu, čvrsto pod španskom kontrolom. Naučna renesansa je počela da ističe važnost akademskih studija, te je princ Vilijam osnovao prvi holandski univerzitet u Lajdenu, da bi Severnoj Holandiji dao instituciju koja bi mogla da obrazuje svoje građane u verske svrhe, ali i da bi zemlji i njenoj vladi dao obrazovane ljudi u drugim oblastima.[8][9] Rečeno je da je izbor pao na Lajden kao nagrada za herojsku odbranu Lajdena od španskih napada u prethodnoj godini (pogledajte opsadu Lajdena i Lajdens Oncet). Ironično, ime Filipa II od Španije, Vilijamovog protivnika, pojavljuje se na zvaničnom sertifikatu o osnivanju, pošto je on još uvek bio de jure grof Holandije.[10] Filip II je odgovorio tako što je zabranio bilo koji predmet da se izučava u Lajdenu. Prvobitno smešten u samostanu Svete Barbare, univerzitet se preselio u crkvu Falide Bagijn 1577. godine (tamo se sada nalazi univerzitetski muzej), a 1581. u manastir Belih monahinja, mesto koje i dalje zauzima, iako je prvobitna zgrada uništena je u požaru 1616. godine.[8]

Prisustvo naučnika kao što su Justus Lipsius, Josif Skaliger, Franciskus Gomarus, Hugo Grocije, Jakobus Arminius, Daniel Hjansius i Gerhard Johan Vosius, u periodu od pola veka od datuma njegovog osnivanja, brzo je učinilo univerzitet u Lajdenu visoko cenjenom institucijom koja je privlačila studente iz cele Evrope u 17. veku, sa više od 500 studenata upisanih 1640-ih, što ga čini najvećim univerzitetom u protestantskom svetu..[11][9] Poznati filozof Baruh Spinoza je tokom ovog perioda bio u blizini Lajdena i sarađivao je sa brojnim naučnicima na univerzitetu. Učenje i reputacija Jakobusa Gronovijusa, Hermana Boerheva, Tiberija Hemsterhuisa i Davida Runkena, između ostalih, omogućili su Lajdenu da zadrži svoju reputaciju izvrsnosti do kraja 18. veka.

Krajem devetnaestog veka, Univerzitet u Lajdenu je ponovo postao jedan od vodećih univerziteta u Evropi. Godine 1896, Zemanov efekat je tamo otkrio Piter Zeman i ubrzo nakon toga je dato klasično objašnjenje od strane Hendrika Antona Lorenca.[12] U prvoj svetskoj univerzitetskoj laboratoriji za niske temperature, profesor Hejke Kamerling Ones postigao je temperaturu od samo jedan stepen iznad apsolutne nule od -273 stepena Celzijusa. Godine 1908, on je takođe bio prvi koji je uspeo da utečnio helijum i može mu se pripisati otkriće superprovodnosti u metalima.[13]

Rangiranje i reputacija

uredi

Značajni alumni i profesori

uredi
Univerzitetski rangovi
Globalno – sveukupno
ARWU svet[14]101-150 (2022)
CWUR svet[15]87 (2022–23)
CWTS svet[16]93 (2022)
QS svet[17]=131 (2023)
Reuters svet[18]71 (2019)
THE svet[19]77 (2023)
USNWR Globart[20]=82 (2022)
Global – Law
QS Law[21]22 (2022)
THE Law[22]27 (2022)
Global – Liberal arts
ARWU Social science[23]40 (2022)
QS Arts & Humanities[24]31 (2022)
QS Politics[25]20 (2022)
THE Arts and Humanities[26]24 (2022)

Dobitnici Stevinove nagrade koji su postigli izuzetan uspeh u oblasti razmene znanja i uticaja na društvo su sledeći profesori iz Lajdena: zdravstveni psiholog Andrea Evers, imunološki tehnolog Ton Šumaher i psiholog Džudi Mesman.[27] Među ostalim vodećim profesorima su Vim Blokmans, profesor srednjovekovne istorije, i Vilem Adelar, profesor američkih jezika.

Galerija

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „De Tachtigjarige Oorlog en het ontstaan van universiteiten in de Noordelijke Nederlanden”. Historiek (na jeziku: holandski). 16. 5. 2017. 
  2. ^ a b v „Facts and figures”. Leiden University. Arhivirano iz originala 2016-02-07. g. 
  3. ^ „Leiden University basic elements: Colours”. Leiden University. Pristupljeno 2021-01-07. 
  4. ^ Schrijfrichtlijnen: Afkortingen – website of Leiden University
  5. ^ Acronyms related to the Dutch universities – website of Rathenau Institute
  6. ^ The Great Emporium: The Low Countries as a Cultural Crossroads in the Renaissance and the Eighteenth Century. Rodopi. 1992. ISBN 9789051833638. 
  7. ^ „Leiden University”. Top Universities (na jeziku: engleski). 2015-07-16. Pristupljeno 2019-09-09. 
  8. ^ a b Otterspeer, Willem (2000). Groepsportret met Dame: de Leidse universiteit, 1575–1672. ISBN 978-90-351-2240-6. 
  9. ^ a b Aldersey-Williams, Hugh (2020-09-03). Dutch Light: Christiaan Huygens and the Making of Science in Europe (na jeziku: engleski). Pan Macmillan. ISBN 978-1-5098-9332-4. 
  10. ^ Foundation documents - website of the Leiden University
  11. ^ Schnappen, H. (1960). Niederländische Universitäten und deutsches Geistesleben von der Gründung der Universität Leiden bis ins späte 18. Jahrhundert. Neue Münstersche Beiträge zur Geschichtsforschung. 6. Münster. OCLC 3783378. 
  12. ^ A.J. Kox, The discovery of the electron: II. The Zeeman effect, Eur. J. Phys. 18, 139–144 (1997).
  13. ^ Website Nobel Prizes
  14. ^ „2022 Academic Ranking of World Universities”. Shanghai Ranking Consultancy. Pristupljeno 16. 8. 2022. 
  15. ^ „CWUR – World University Rankings 2022–2023”. Center for World University Rankingsg. Pristupljeno 31. 5. 2022. 
  16. ^ „CWTS Leiden Ranking 2022 – PP top 10%”. CWTS Leiden Ranking. Pristupljeno 14. 10. 2022. 
  17. ^ „QS World University Rankings 2023”. Quacquarelli Symonds Ltd. Pristupljeno 14. 10. 2022. 
  18. ^ „Reuters World's Top 100 Innovative Universities 2019”. Thomson Reuters. Pristupljeno 8. 1. 2021. 
  19. ^ „World University Rankings 2023”. Times Higher Education (THE) (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 10. 2022. 
  20. ^ „Best Global Universities Rankings (2022)”. U.S. News Education (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 12. 2021. 
  21. ^ „World University Rankings by Subject(2022)”. QS (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 10. 2022. 
  22. ^ „Times Higher Education Rankings by Subject(2022)”. THE (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 10. 2022. 
  23. ^ „2022 Academic Ranking of World Universities”. Shanghai Ranking Consultancy. Pristupljeno 12. 10. 2022. 
  24. ^ „World University Rankings by Subject(2022)”. QS (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 10. 2022. 
  25. ^ „World University Rankings by Subject(2022)”. QS (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 10. 2022. 
  26. ^ „Times Higher Education Rankings by Subject(2022)”. THE (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 10. 2022. 
  27. ^ „Leiden Spinoza and Stevin Prize laureates”. Leiden University. 3. 9. 2021. Pristupljeno 3. 9. 2021. 

Literatura

uredi


Spoljašnje veze

uredi