Trajekt
Trajekt ili feribot je naziv za putnički,[1] odnosno teretni brod specijalizovan za redovni prevoz putnika i robe na kraćim relacijama. Veći trajekti su u pravilu sposobni prevoziti putnička vozila i kamione, a neki su sagrađeni tako da prevoze železničke vagone.
Rekordi
urediBruto tonaža
urediNajveći trajekti na svetu obično su oni koji se koriste u Evropi, a različita plovila drže rekord u zavisnosti od toga da li su dužina, bruto tonaža ili kapacitet automobila metrika.
Najstariji trajekti
urediDana 11. oktobra 1811, brod pronalazača Džona Stivensa Juliana, počeo je sa radom kao prvi trajekt na parni pogon (veza je bila između Njujorka i Hobokena, Nju Džersi).[2]
Elvel Feri, kablovski trajekt u Severnoj Karolini, putuje na udaljenosti od 110 yd (100 m), od obale do obale, sa vremenom putovanja od pet minuta.[3]
Konkurs za najstariji trajekt u neprekidnom radu je trajekt Merzi od Liverpula do Birkenheda u Engleskoj. Godine 1150. osnovan je benediktinski manastir u Birkenhedu. Monasi su naplaćivali malu cenu za prevoz putnika preko ušća.[4] Godine 1330, Edvard III je dodelio povelju manastiru i njegovim naslednicima: „pravo na tamošnji trajekat ... za ljude, konje i robu, uz dozvolu da naplaćuju razumne putarine“. Međutim, smatra se da je došlo do kratkog prekida nakon raspuštanja manastira nakon 1536. godine.
Još jedan potraživač prava na najstariji trajekt u neprekidnom radu je trajekt Roki Hil – Glastonberi, koji saobraća između gradova Roki Hil i Glastonberi, Konektikat.[5] Osnovan 1655. godine, trajekt je od tada neprekidno saobraćao, a prestajao je sa radom samo svake zime kada se reka zaledi. Trajekt koji dugo radi na slanim vodama je Halifaks/Dartmut trajekt, koji saobraća između gradova Halifaksa i Dartmuta u Novoj Škotskoj, i koji plovi tokom cele godine od 1752. godine, a trenutno ga vodi regionalna tranzitna uprava, Metro Transit.[6] Međutim, Merzi trajekt je prethodio njemu kao najstariji trajekt na slanoj vodi.
Najveće mreže
uredi- Vaksholmsbolaget – 21 brod koji opslužuje oko 300 luka u Stokholmskom arhipelagu.[7]
- Istanbulska trajektna mreža – 87 brodova koji opslužuju 86 luka u i oko Bosfora u Istanbulu, Turska.
- BC trajekti – 36 brodova koji opslužuju 47 luka duž zapadne obale Britanske Kolumbije, Kanada, prevozeći 22,3 miliona putnika godišnje.[8]
- Kaledonski Makbrejn – 31 brod koji opslužuje 50 luka duž zapadne obale Škotske, prevozeći 1,43 miliona putnika godišnje.[9]
- Sidnejski trajekti – 31 brod koji opslužuje 36 luka u Port Džeksonu (Sidnejska luka), prevozeći 15,3 miliona putnika godišnje.[10]
- Vašingtonski državni trajekti – 28 brodova koji opslužuju 20 luka za pristajanje oko Puget Sounda u Vašingtonu, Sjedinjene Države, prevozeći 24,2 miliona putnika godišnje.[11]
- Metrolink Kvensland – 21 brod koji opslužuje 26 luka duž reke Brizbejn u Brizbejnu, Australija, prevozeći 2,7 miliona putnika godišnje.[12]
- Kvebečka trajektna kompanija
Najprometnije mreže
uredi- Vašingtonski državni trajekti – 24,2 miliona putnika godišnje.[11]
- Staten Ajlandski trajekti u Njujork Sitiju – 23,9 miliona putnika godišnje; najprometniji jednolinijski trajekt na svetu.
- Amsterdamski GVB trajekti – 22,4 miliona putnika godišnje.[13]
- BC trajekti – 22,3 miliona putnika godišnje.[8]
- Star trajekt u Hongkongu – 19,7 miliona putnika godišnje.[14]
Najbrži trajekti
urediLucijano Federiko L na gasni turbinski pogon, kojim upravlja Bukuebus iz Montevidea, drži Ginisov svetski rekord za najbrži trajekt na svetu, u saobraćaju između Montevidea, Urugvaja i Buenos Ajresa, Argentina: njegova maksimalna brzina, postignuta u pomorskim eksperimentima, je bila 60,2 kn (111,5 km/h; 69,3 mph).[15] On može da preveze 450 putnika i 52 automobila duž rute od 110 nmi (200 km; 130 mi).[16]
Održivost
uredi
Doprinos putovanja trajektom klimatskim promenama je manje razmatran od kopnenog i vazdušnog saobraćaja i značajno varira u zavisnosti od faktora kao što su brzina i broj prevezenih putnika. Prosečna emisija ugljen-dioksida trajektima po putničkom kilometru je oko 0,12 kg (4,2 oz).[17] Međutim, trajekti od 18 čvorova (21 mph; 33 km/h) između Finske i Švedske proizvode 0.221 kg (7.800 oz) CO2, sa ukupnim emisijama jednakim CO2 ekvivalentu od 0.223 kg (7.900 oz), dok trajekti sa 24–27 čvorova (28–31 mph; 44–50 km/h) između Finske i Estonije proizvode 0.396 kg (14.000 oz) CO2 sa ukupnim emisijama koje su jednake CO2 ekvivalentu od 0,4 kg (14 oz).[18]
Alternativna goriva
urediSa visokom cenom nafte i sve većim pritiskom potrošača za merama za suzbijanje globalnog zagrevanja, na konferenciji Interferi u Stokholmu predstavljene su brojne inovacije za energiju i životnu sredinu. Prema kompaniji Solar Sajlor, hibridna pomorska snaga i tehnologija solarnih krila su pogodni za upotrebu sa trajektima, privatnim jahtama, te čak i tankerima.[19]
Alternativna goriva postaju sve rasprostranjenija na trajektima. Najbrži putnički trajekt na svetu Bukuebus, vozi na tečni prirodni gas, dok je švedska Stena 2015. godine pretvorila jedan od svojih trajekata na pogond dizelom i metanolom.[20] Tečni prirodni gas i metanol značajno smanjuju emisiju CO2 i zamenjuju skupo dizel gorivo.
Baterijski električni trajekti megavatne klase su u upotrebi Skandinaviji, a planirano je da uvede u upotrebu još nekoliko.[21] Od 2017. godine, najveći čisto električni trajekt na svetu bio je MF Tiho Brahe, koji saobraća na trajektnoj ruti Helsinger–Helsingborg preko Eresunda između DenmarkDanske i Švedske. Trajekt je težak 8414 tona i ima kapacitet skladištenja električne energije od više od 4 MWh.[22]
Od 2015. godine norveška trajektna kompanija Norled upravlja e-ferijem MV Amper na liniji Lavik-Opedal na E39 severno od Bergena.[23] Dalje severnije na norveškoj zapadnoj obali, veza između Ande i Lota biće prva ruta na svetu koju opslužuju samo e-trajekti. Prvi od dva broda, MF Glopefjord, pušten je u upotrebu u januaru 2018. godine, a zatim MF Eidsfjord.[24] Vlasnik, preduzeće Fjord1, je pustilo u rad još sedam trajekata na baterije koji su u funkciji od 2020. godine.[25] Od 2021. godine u Norveškoj radi oko 60 trajekata na baterije.[26]
Od 15. avgusta 2019. godine, opština Ero upravlja e-trajektom Elen između južnih danskih luka Finshav i Sebi, na ostrvu Ero.[27] Elektronski trajekt je sposoban da preveze 30 vozila i 200 putnika i napaja ga baterija „neviđenog kapaciteta“ od 4,3 MWh (5.800 hp⋅h). Plovilo može da pređe do 22 nmi (25 mi; 41 km) između punjenja – sedam puta više nego što je ranije bilo moguće za e-trajekat. Od ovog trajekta se očekuje da potvrdi da može da obezbedi do sedam povratnih putovanja dnevno. Evropska unija, koja je podržala projekat, ima za cilj da stavi u upotrebu 100 ili više ovih trajekata do 2030. godine.[28]
Galerija sa slikama raznih trajekata
uredi-
Trajekt, Igumenica (Grčka) -
Trajekt koji vozi od Igumenice (Grčka) do Italije -
Trajekt na liniji Keramoti-Tasos (Grčka)
Reference
uredi- ^ „Water Taxi (noun)”. Webster's Dictionary. Merriam-Webster. 2021. Pristupljeno 16. 2. 2021.
- ^ „Hoboken Historical Museum – Steamboat Innovation”. Hobokenmuseum.org (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 7. 5. 2016. g. Pristupljeno 2017-04-05.
- ^ „Elwell Ferry: When getting 'away' is closer than you think”. Star News Online, Jim Hanchett, 2 December 2005.
- ^ „101 Interesting Facts”. Mersey Ferries. Arhivirano iz originala 4. 9. 2010. g. Pristupljeno 30. 5. 2013.
- ^ Transportation, Department of. „Department of Transportation”. Ct.gov. Pristupljeno 27. 1. 2018.
- ^ „Halifax Regional Municipality (Metro Transit) page – "Harbour Ferries"”. Halifax.ca. Arhivirano iz originala 3. 6. 2011. g. Pristupljeno 27. 1. 2018.
- ^ „Waxholmsbolaget”. Where to start. Waxholmsbolaget. Pristupljeno 10. 6. 2020.
- ^ a b „Annual Reports | BC Ferries – British Columbia Ferry Services Inc.”. www.bcferries.com. Pristupljeno 2019-08-20.
- ^ „Business Review | CalMac Ferries”. www.calmac.co.uk. Pristupljeno 2019-08-20.
- ^ „Who we are – Transdev Sydney Ferries – Discover, Experience, Share, Sydney Harbour by Ferry”. Transdev Sydney Ferries (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 20. 08. 2019. g. Pristupljeno 2019-08-20.
- ^ a b „Ferry ridership surges to highest level in a decade | WSDOT”. www.wsdot.wa.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-08-20.
- ^ „Transdev in Brisbane”. www.transdevbrisbane.com.au. Pristupljeno 2019-08-20.
- ^ „GVB Annual report 2019”. jaarverslag.gvb.nl. Arhivirano iz originala 18. 06. 2021. g. Pristupljeno 28. 5. 2020.
- ^ „營運資料 | 天星小輪有限公司”.
- ^ „Luciano Federico L -”. ship-technology.com.
- ^ „AMD 1130 – "Luciano Federico L"”. Amd.com.au. Pristupljeno 27. 1. 2018.
- ^ Philippe Holthof (10. 4. 2009). „'SOx and CO2 Emissions once again Hot Topic at Ferry Shipping Conference' : Ferry Shipping Conference 08: Building Bridges in the Industry” (PDF). Shippax.se. str. 3. Pristupljeno 27. 1. 2018.
- ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 19. 7. 2011. g. Pristupljeno 3. 7. 2009.
- ^ „Interferry hears about green alternatives”. Tmcnet.com. Pristupljeno 27. 1. 2018.
- ^ „The World's First Methanol Ferry”. Stena Line (na jeziku: engleski). 29. 3. 2022. Arhivirano iz originala 08. 04. 2022. g. Pristupljeno 2022-03-29.
- ^ „Plugging in Finland's first electric ferry – Marine Log” (Video). Marinelog.com (na jeziku: engleski). 20. 11. 2017. Pristupljeno 2017-12-04.
- ^ Lambert, Fred (2017-08-24). „Two massive ferries are about to become the biggest all-electric ships in the world”. Electrek (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-08.
- ^ „World's First Electric Car Ferry Enters Service”. World Maritime News. 19. 5. 2015. Pristupljeno 21. 6. 2020.
- ^ Svetlana Modeva (15. 3. 2018). „Multi Maritime-designed battery electric ferries MF Gloppefjord and MF Eidsfjord named in Sandane”. VesselFinder. Pristupljeno 21. 6. 2020.
- ^ „Fjord 1 orders seven electric ferries from Havyard – electrive.com”. electrive.com (na jeziku: engleski). 8. 3. 2018. Pristupljeno 2018-03-24.
- ^ https://www.tu.no/artikler/i-2021-vil-norge-ha-60-ferger-med-batterier-na-ma-vegdirektoratet-finne-en-standardlosning-for-lading/414997 Arhivirano 7 jun 2019 na sajtu Wayback Machine WWW.TU.NO (In Norwegian).
- ^ Alice Tidey (21. 8. 2019). „World's largest all-electric ferry sets sail in Denmark”. Euronews. Pristupljeno 21. 8. 2020.
- ^ „Objectives”. E-ferry, an EU project under the H2020 Research and Innovation programme. Arhivirano iz originala 08. 08. 2020. g. Pristupljeno 21. 8. 2020.
Literatura
uredi
Rines, George Edwin, ur. (1920). „Ferry”. Encyclopedia Americana.- Robins, Nick (1996). The Evolution of the British Ferry. Kilgetty, Pembrokeshire: Ferry Publications. ISBN 1871947316.
- "When Horses Walked on Water: Horse-Powered Ferries in Nineteenth-Century America" (Smithsonian Institution Press; Kevin Crisman, co-authored with Arthur Cohn, Executive Director of the Lake Champlain Maritime Museum).
Spoljašnje veze
uredi
