Википедија

Suhoj Su-2

Tupoljev ANT-51/ BB-1 / Suhoj Su-2 (rus. Туполев АНТ-51/ ББ-1 / Сухой Су-2) je laki bombarder i izviđački avion napravljen u Sovjetskom Savezu. Avion je prvi put poleteo 1937. godine i učestvovao u ratnim operacijama u Drugom svetskom ratu.

Tupoljev ANT-51/ BB-1 / Suhoj Su-2

Suhoj Su-2 izložen na Poklonoj gori 2007. godine
Opšte
Namena laki bombarder i izviđački avion
Posada 2 člana
Zemlja porekla  SSSR
Proizvođač projektant: CAGI - OKB Tupoljev, proizvođač: Avio zavodi N°135 iz Harkova i N°292 iz Saratova[1]
Prvi let 25. jula 1937.
Početak proizvodnje mart 1939. do 1942.
Uveden u upotrebu juni 1940.
Povučen iz upotrebe tokom 1944.
Status neoperativan
Prvi korisnik  Sovjetsko ratno vazduhoplovstvo
Broj primeraka 877
Dimenzije
Dužina 10,46 m
Razmah krila 14,3 m
Visina 3,75 m
Površina krila 29,00 m²
Masa
Prazan 3.220 kg
Normalna poletna 4.700 kg
Maks. težina pri uzletanju 5.310 kg
Maks. spoljni teret 400 do 600 kg
Pogon
Klipno-elisni motor 1 h Швецов М-82
Snaga 1 x 990 kW
Performanse
Brzina krstarenja 459 km/h
Maks. brzina na Hopt 486 km/h
Maks. brzina na H=0 430 km/h
Dolet 1.100 do 1.200 km
Plafon leta 8.400 m
Brzina penjanja 588 m/min

Projektovanje i razvoj

uredi
 
A.N.Tupoljev (1944.)

Projektovanje aviona Tupoljev ANT-51 (rus. Андрей Николаевич Туполев 51) kako je nazvan ovaj pojekt je počelo 1935. godine u okviru CAGI instituta OKB 156 Tupoljev (Opitni Konstrukcioni Biro - Tupoljev) u odeljenju koje je kao glavni projektant vodio Pavel Suhoj.[2] pod kontrolom Andreja Tupoljeva[2] Avion je projektovan kao laki bombarder kratkog dometa i izviđač i bio je opremljen radijalnim vazduhom hlađenim motorom M-62. Projektovanje i izrada prototipa je završena 1937. godine, a prvi probni let je obavio probni pilot M. M. Gromov.[2] 25. avgusta 1937. godine. Rezultati prvih ispitivanja su pokazali dosta dobre rezultate, iako je u prvi prototip ugrađen neadekvatan (slabiji) motor. Komanda Vojnog Vazduhoplovstva je odobrila serijsku proizvodnju ovih aviona, iako ispitivanja sa jačim motorima nisu bila završena, iz prostog razloga što je to bio najbolji avion u toj klasi u tom trenutku. Avion je dobio vojnu oznaku BB-1 (rus. Ближний Бомбардировщик = Blizni bombarder) i u operativne jedinice VVS je uključen 1940. godine. Kada je tokom 1940. godine izvršeno označavanje aviona prema glavnom konstruktoru ovaj avion je dobio oznaku prema P. O. Suhoju Su-2. U toku testiranja prototipova, pored ispravljanja uočenih nedostataka vršena su razna eksperimentisanja kako sa motorima tako i sa opremom. Poznate su varijante ovih aviona sa motorima: М-62, М-63, М-63ТК, М-81, М-82ФН, М-87, М-87А, М-87Б, М-88, М-88Б, М-89, М-90, i М-82[1][3] U toku ispitivanja i proizvodnje vršene su izmene i u konstrukciji aviona s obzirom da proizvodnja aluminijuma nije bila na nivou potreba vazduhoplovne industrije, tako da su određeni delovi aviona zamenjivani obloga-šperpločom i platnom, a noseća konstrukcija drvetom. Pošto je početkom ratnih dejstava uočena velika ranjivost aviona kako od PAA tako i od lovaca, u ove avione je ugrađivan oklop za zaštitu motora, rezervoara za gorivo i posade. Ovaj avion je tokom rata, zamenjen modernijim i boljim avionom Iljušin Il-2.

Tehnički opis

uredi

Laki bombarder i izviđač Tupoljev ANT-51/BB-1/Su-2 je bio jednomotorni dvosedi konzolni niskokrilac mešovite konstrukcije. Pokretao ga je radijalni (zvezdasti) vazduhom hlađeni motor snage 610 do 1.565 kW, sa kojim je postignuta brzina od 403 do 500 km/h na visini od 5.000 m, postavljen u kljun aviona.[4] Motor (prvog prototipa) je bio opremljen dvokrakom drvenim elisom fiksnog koraka, a kasniji modeli su imali trokraku metalnu elisu. Pilot je sedeo u zatvorenom kokpitu koji se nalazio iznad krila aviona. Iza leđa pilota u istoj prostranoj kabini je sedeo zadnji strelac koji je u istovreme bio i navigator. Trup aviona je oblog poprečnog preseka koji se sužavao idući ka repu aviona. Krila su bila trapezastog oblika sa kružnim završetkom krajeva. Napadna ivica krila je bila kosa. Obloga krila aviona je bila od ravnog Al-lima, šperploča ili platna, a trup je takođe bio obložen sa ravnim aluminijumskim limom ili šlerpločom. Konstrukcija strukture trupa (polu monokok) izvedena od drveta i metala, a konstrukcija krila je bila izvedena kombinacijom drveta, čelika i duraluminijuma. Stajni organ aviona je bio klasične konstrukcije, uvlačeći, u toku leta se uvlačio u trup aviona, ispod repnog dela aviona je bio postavljen takođe uvlačeći mali točak, kao treća oslona tačka aviona. U zimskom periodu na stajni trap su bile montirane skije. Od naoružanja avion je bio opremljen sa 6 mitraljeza ŠKAS 7,62mm po dva smeštena u krila aviona i jedan par mitraljeza se nalazio u okretnoj kupoli zadnjeg strelca. Ispod svakog krila avion je imao po pet podvesnih nosača na koje su mogle da se prikače bombe ili nevođene rakete.[1][5]

Varijante

uredi
  • Su-2 - standardna verzija aviona Su-2,
  • ŠB - unapređena verzija aviona Su-2 sa motorom Tumanski M-88A, modifikovani stajni trap koji se okreće za 90° pri uvlačenju u krilo, povećano opterećenje bombi na 600 kg, završen 1940. godine nije ušao u serijsku proizvodnju jer se već proizvodio Iljušin Il-2, skraćenica ŠB rus. Штурмовик Бомбардировщик = Jurišni bombarder,
  • Su-4 - unapređena verzija aviona Su-2 sa motorom Švetsov M-82, zbog nedostatka duraluminijuma krila su rađena od drveta, a obloga od šperploča, umesto 4 mitraljeza ŠKAS 7,62mm u ove avione su ugrađivana 2 mitraljeza Berezin UB 12,7 mm, mogao je da ponese 880 kg bombi ili 10 raketa.

Naoružanje

uredi
Naoružanje aviona: Tupoljev ANT-51/ BB-1 / Suhoj Su-2
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 6 h ŠKAS
Broj metaka 650 svaki
Kalibar 7,62 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Ukupna masa Su-2, 400kg; ŠB, 600kg; Su-4, 880 kg
Broj tačaka za podvešavanje 10
Raketno naoružanje (rakete)
Broj i oznaka raketa 10 h (RS-82 ili RS-132)


Operativno korišćenje

uredi

Priprema i početak proizvodnje aviona Tupoljev ANT-51/ BB-1 / Suhoj Su-2 je počelo 1938—1939. godine, a prvi avioni iz serijske proizvodnje isporučeni su oružanim snagama 1940. godine. Proizvodnja se odvijala u Avio zavodima N°135 iz Harkova i N°292 iz Saratova, a u toku rata u proizvodnju ovog aviona su bili uključeni još i Avio zavodi N°292; 22; 31; 207 i 450. U toku proizvodnje koja je trajala od 1939. do 1942. godine proizvedeno je 877 primeraka ovih aviona. U toku Drugog svetskog rata ovaj avion je odigrao značajnu ulogu mada uz velike gubitke, što zbog toga što su u akcije išli bez lovačke pratnje ili zbog toga što nisu bili oklopljeni pa su bili relativno laka meta PAA. Najznačajnije je to što su na sebe preuzeli borbu protiv motomehanizovanih jedinica, vršili podršku vlastitim trupama i izviđali pozadinu neprijatelja. Ovo su radili sve dok nisu pristigli moderniji i bolji avioni Pe-2 i Il-2, a to je trajalo sve do polovine 1944. godine. Kada su Sovjeti ostvarili prednost u vazduhu učinak ovih aviona je bio sasvim zadovoljavajući. Ne zna se tačno koliko je ovih aviona preživelo rat s obzirom da nema značajnije bitke na Istočnom frontu u kome nisu učestvovali ovi avioni. Sačuvani avioni Tupoljev ANT-51/BB-1/Suhoj Su-2 su danas muzejski primerci.

Zemlje koje su koristile ovaj avion

uredi

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b v „Suhoй Su-2”. www.airwar.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  2. ^ a b v „Kto estь kto”. www.airforce.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  3. ^ „Su-2 / BB-1, Sukhoj”. www.ctrl-c.liu.se. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  4. ^ Duffy & Kandalov 1996, str. 88.
  5. ^ „Sukhoi Su-2 - bomber”. www.aviastar.org. Pristupljeno 14. 9. 2011. 

Literatura

uredi
  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Hlopotob, O. D. (2004). Istoriя voennoй aviacii ot pervыh letatelьnыh apparatov do reaktivnыh samolёtob (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: AST, Moskva i Poligon, SPb,. 
  • Gordon, Yefim; Rigament,, Vladimir; (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-1-894102-24-7. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Gunston, Bill (1995). Tupolev Aircraft since 1922 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-882-9. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei (1996). „ANT-51”. Tupolev: The Man and His Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. str. 88. ISBN 978-1-85310-728-3. 
  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (na jeziku: (jezik: engleski)). ISBN 978-5-217-02528-2. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Suhoj Su-2 na Vikimedijinoj ostavi.
  • „Zvanični sajt Tupoljeva” (na jeziku: (jezik: ruski)). www.tupolev.ru. Pristupljeno 5. 1. 2011. 
  • „Su-2” (na jeziku: (jezik: ruski) i (jezik: engleski)). www.sukhoi.org. Pristupljeno 11. 2. 2011. 
  • „Su-2” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 8. 2. 2011. 
  • „Sukhoi Su-2 (1937)” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.aviastar.org. Pristupljeno 8. 2. 2011. 
  • „ANT-51,"Ivanov", A.N.Tupolev P.O.Suhoj” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.ctrl-c.liu.se. Pristupljeno 8. 2. 2011. 
  • „Su-2/BB-1, P.O.Suhoj” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.ctrl-c.liu.se. Pristupljeno 7. 2. 2011. 
  • „Suchoj Su-2” (na jeziku: (jezik: nemački)). Galerie. Pristupljeno 2. 4. 2011. 
  • „Suchoj ANT-51” (na jeziku: (jezik: engleski)). en.valka.cz. Pristupljeno 8. 2. 2011. 
  • „Su-2 (ANT-51, BB-1)” (na jeziku: (jezik: ruski)). www.rus.air.ru. Pristupljeno 8. 2. 2011. 
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Сухој_Су-2&oldid=27889405”