ЦАГИ
Централни аерохидродинамички институт (ЦАГИ) — је главни научноистраживачки центар руског ваздухопловства, подређен је Министарству индустрије Русије. Основао га је пионир руског ваздухопловства Николај Јегорович Жуковски, 1. децембра 1918. године, у Москви.
Институт се, током свога постојања, развијао и имао организацијске измене. У Жуковском је основан Аеромеханички факултет, у саставу ЦАГИ, за школовање и припрему младих стручњака за решавање сложених проблема у ваздухопловној индустрији.
ЦАГИ је направио велика најновија достигнућа у космичком програму, ракетом Енергија и летелицом Буран.
У 2013. години, ЦАГИ је успешно развио сложене хеликоптере, погоњене елисом (ротором), који лете екстра великом брзином.[2][3][4]
Историја
уредиОснован је 1 децембра 1918. године, у Москви, по идеји и иницијативи пионира руског ваздухопловства Николаја Јегоровича Жуковског, са базом Аэродинамичких лабораторија и ваздухопловних експерименталних капацитета Московског техничког универзитета. У 1919. години, прикључена му је и аэродинамичка лабораторија коју је изградио Д. Рјабушински, већих могућности од универзитетских, боље је опремљена.[5]
Институт је брзо постао предводник националне ваздухопловне науке, обележио се менталитетеом домаћих научника и стручњака. Семинарско теоретски одсек, под вођством Чаплигина, изнедрио је импозантну гарнитуру научника који су постигли изузетне доприносе у математици и механици, што је постало темељ у успешан продор у научне ваздухопловне области.
Јубиларне годишњице Института (15 и 25 година постојања), прослављене су широко и с великим уважавањем у земљи, уз високо учешће представника власти. На 15. годишњицу, осам припадника Института је одликовано високим државним Орденом, а на 25. годишњицу је награђено више од 100 водећих припадника.
ЦАГИ су посетили познати светски научници: Лудвиг Прантл (1929.)[6], Т. фон Карман (1927. и 1937. године.), У. Нобиле (1931.) и Т. Леви-Чивита (1935).
Током своје историје, Институт је имао и организациони развој и трансформације. Пошто је покривао потребе велике државе, са интеивним развојем свих ваздухопловних делатности, било је и више дислокација појединих капацитета, а касније и у појединачна прерастања у одвојене бирое и заводе.[7][8][9]
Савремено
уредиЦАГИ сарађује са више од педесет водећих страних авионских компанија и истраживачких центара у Америци, Европи и Азији у области теоријских и експерименталних студија. Током протеклих 10 година, Институт има више од 300 уговора и донација.
На располагању Института - више је од 60 аеротунела и пробних столова, за истраживање у домену снаге, акустике, аеродинамике и динамику лета авиона.
Број запослених значајно је смањен - са 14,5 хиљада на 4 хиљаде (2009.), формирана је усаглашена старосна разлика у кадровској структури.[10][11]
Основне делатности
уредиОбласт рада Института су:[5][9][12][13]
- Теоријска, експериментална и примењена истраживања у области аеродинамике, динамике лета, система команди лета, погона и аероеластицити, аеротхермодинамике и динамике гаса, напредних технологија авиона, јединствених експерименталних објеката, хидродинамике и аероакустике, укључујући и области развоја нанотехнологије.
- Верификација квалитета летелица.
- Закључак о погону и аеродинамици.
- Пројектовање аеротунела и мерних уређаја.
- Развој нумеричких метода и софтвера.
- Уговарање послова са иностраним партнерима.
- Реализације поруџбина и уговора са иностраним купцима.
Руководиоци (лидери)
уреди- Николај Јегорович Жуковски (1918-1921.) — Председник председништва
- Серге́ј Алексејевић Чаплигин (5 априла 1921—1928.) — Председник колегијума
Директори
уреди
|
|
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Аэродинамическая труба Т-105” (на језику: (језик: руски)). tsagi. Приступљено 24. 05. 2016. „Аэродинамическая труба Т-105”
- ^ „Central Aerohydrodynamic Institute” (на језику: (језик: енглески)). tsagi. 13. 12. 2013. Приступљено 22. 05. 2016. „Central Aerohydrodynamic Institute”
- ^ „«Energia» launcher and the «Buran»” (на језику: (језик: енглески)). buran-energia. Приступљено 26. 05. 2016. „«Energia» launcher and the «Buran»”
- ^ Vladimir Karnozov (21. 08. 2015). „High-speed Rotorcraft, Two Other Projects Canceled” (на језику: (језик: енглески)). ainonline. Приступљено 25. 05. 2016. „High-speed Rotorcraft, Two Other Projects Canceled”
- ^ а б „Экспериментальная база” (на језику: (језик: руски)). tsagi. Приступљено 24. 05. 2016. „Экспериментальная база”
- ^ посета Прандтля в ЦАГИ 1929. године.
- ^ „TsAGI official website” (на језику: (језик: руски)). tsagi. Приступљено 24. 05. 2016. „TsAGI official website”
- ^ „TsAGI institut” (на језику: (језик: енглески)). buran-energia. Приступљено 24. 05. 2016. „TsAGI institut”
- ^ а б „TsAGI has created a unique test bench for testing high-speed helicopters” (на језику: (језик: енглески)). tsagi. 13. 12. 2013. Приступљено 26. 05. 2016. „TsAGI has created a unique test bench for testing high-speed helicopters”
- ^ С. ЧЕРНЫШЕВ, докт. физ.-мат. наук (2008). „ЦЕНТР АВИАЦИОННОЙ НАУКИ” (на језику: (језик: руски)). nkj. Приступљено 25. 05. 2016. „ЦЕНТР АВИАЦИОННОЙ НАУКИ”
- ^ „Events” (на језику: (језик: руски)). tsagi. Приступљено 26. 05. 2016. „Events”
- ^ „ЦАГИ вступает в эпоху нанотехнологий” (на језику: (језик: руски)). zhukorama. Архивирано из оригинала 24. 06. 2016. г. Приступљено 26. 05. 2016. „ЦАГИ вступает в эпоху нанотехнологий”
- ^ „Официальный сайт ЦАГИ” (на језику: (језик: руски)). tsagi. Приступљено 26. 05. 2016. „Официальный сайт ЦАГИ”
