Supergrupa

Supergrupa je muzička grupa čiji članovi imaju solo karijere, članovi su drugih grupa ili su dobro poznati u muzičkim krugovima. Izraz se obično koristi u kontektstu rok i pop muzike, ali se povremeno primenjivao i u drugim muzičkim žanrovima, kao što je slučaj sa grupom The Three Tenors koju su činili Hose Kareras, Plasido Domingo i Lučano Pavaroti.^[1]

Supergrupa se ponekad formira kao sporedni projekat bez namere da grupa opstane. U drugim slučajevima grupa može postati primarni projekat karijere njenih članova. Supergrupe su naročito bile popularne u vreme šezdesetih godina 20. veka, kada je rok muzika postala popularna, a članovi već uspešnih grupa zajedno bi snimali albume, nakon čega bi se obično rastali.^[2] Dobrotvorne supergrupe u kojima muzičari nastupaju ili snimaju zajedno u prilog određenom cilju, uobičajene su od osamdesetih godina 20. veka.

Istorijat

Urednik američkog časopisa Roling stoun Jan Vener osnovao je bend Krim 1966. godine, kao prvu supergrupu.^[3] Erik Klepton, tada član grupe Jardberds, Džek Brus i Džindžer Bejker iz grupa The Graham Bond Organisation i John Mayall & the Bluesbreakers osnovali su 1966. godine bend koji je objavio četiri albuma i prestao sa radom 1968.^[4]^[5] Gitarista Klepton i bubnjar Bejker nastavili su rad u Blajnd fejtu, još jednoj bluz-rok supergrupi, zajedno sa Rikom Grečom i Stivom Vinvudom. Grupa je objavila jedan studijski album i prestala da postoji nakon manje od godinu dana postojanja.^[6]

Veruje se da je izraz „supergrupa” možda nastao od albuma Super Session na kojem su radili Al Kuper, Stiven Stils i Majkl Blumfild.^[7] Crosby, Stills, Nash & Young još jedan je primer rane supergrupe, s obzirom da su je činili muzičari koji su ostvarili uspehe u prethodnim bendovima.

Kritika

Časopis Tajm je 1974. godine u članku „Povratak supergrupe” pisao da je supergrupa „moćan ali kratkotrajan fenomen” koji je bio amalgam formiran od talentovanih muzičara nezadovoljnih radom njihovih bendova. U članku se ističe da su supergrupe poput Krim i Blajnd fejt doživele veliki uspeh, kao i da su supergrupe donele neuspeh i prekid rada matičnih grupa pojedinih muzičara.^[8]

Reference

^ McDannald, Alexander Hopkins, ur. (2000). The Americana Annual 2000. Grolier. str. 201. ISBN 978-0-7172-0231-7.
^ Rosenberg, Stuart (2009). Rock and Roll and the American Landscape. iUniverse. ISBN 978-1-4401-6458-3.
^ „Show 53 – String Man. : UNT Digital Library”. Pop Chronicles. Digital.library.unt.edu. 1969. Pristupljeno 04. 03. 2011.
^ „"Cream Bio," Rolling Stone.com”. Arhivirano iz originala 14. 06. 2018. g. Pristupljeno 03. 02. 2020.
^ "Strange Brew," John McDermott, Guitar World Magazine, November 1997
^ Thompson, Dave (2005). Cream: The World's First Supergroup. Virgin. ISBN 978-1-85227-286-9.
^ Ward, Ed (2016). Michael Bloomfield: The Rise and Fall of an American Guitar Hero. Chicago: Chicago Review Press. ISBN 9781613733318.
^ „Music: Return of a Supergroup”. Time. 05. 08. 1974. Arhivirano iz originala 15. 10. 2010. g. Pristupljeno 24. 05. 2010.

[1] McDannald, Alexander Hopkins, ur. (2000). The Americana Annual 2000. Grolier. str. 201. ISBN 978-0-7172-0231-7.

[2] Rosenberg, Stuart (2009). Rock and Roll and the American Landscape. iUniverse. ISBN 978-1-4401-6458-3.

[3] „Show 53 – String Man. : UNT Digital Library”. Pop Chronicles. Digital.library.unt.edu. 1969. Pristupljeno 04. 03. 2011.

[4] „"Cream Bio," Rolling Stone.com”. Arhivirano iz originala 14. 06. 2018. g. Pristupljeno 03. 02. 2020.

[5] "Strange Brew," John McDermott, Guitar World Magazine, November 1997

[6] Thompson, Dave (2005). Cream: The World's First Supergroup. Virgin. ISBN 978-1-85227-286-9.

[7] Ward, Ed (2016). Michael Bloomfield: The Rise and Fall of an American Guitar Hero. Chicago: Chicago Review Press. ISBN 9781613733318.

[8] „Music: Return of a Supergroup”. Time. 05. 08. 1974. Arhivirano iz originala 15. 10. 2010. g. Pristupljeno 24. 05. 2010.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]