Sukre
Sukre (šp. Sucre) je glavni grad Bolivije i glavni grad bolivijskog departmana Čukisaka. Defakto glavni grad Bolivije je La Paz gde se nalazi sedište izvršne vlasti dok je najveći grad Santa Kruz de la Sijera. Raniji nazivi grada su Čarkas, La Plata i Čikisaka. Sukre ima 226.668 stanovnika. Stari grad je pod zaštitom UNESKO-a.
| Sukre Sucre | |
|---|---|
 Panorama Sukrea
.jpg) .jpg) .jpg)  _(cropped).jpg) .jpg)   | |
 Zastava
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Bolivija |
| Departman | Čukisaka |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2012. | 237.480 |
| — gustina | 134,32 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 19° 02′ 34″ J; 65° 15′ 19″ Z / 19.042778° J; 65.255278° Z |
| Aps. visina | 2.904 m |
| Površina | 1.768 km2 |
  Sukre Sukre na karti Bolivije | |
Grad je osnovan 29. septembra 1538. kao Sijudad de la Plata de la Nueva Toledo (Ciudad de la Plata de la Nueva Toledo, Grad srebra Novog Toleda). U Sukreu je potpisana bolivijska deklaracija o nezavisnosti 1825. Od 1839. grad nosi ime revolucionara Antonio Hose de Sukrea.[1][2][3]
O gradu
uredi Sukre je glavni grad bolivijskog regiona Čukisaka. Raniji nazivi ovog grada su: Čarkas, La Plata i Čikisaka. Sukre je grad od 226.668 stanovnika, stari deo grada je pod zaštitom UNESKO-a. Grad je osnovan 29. septembra 1538. kao Sijudad de la Plata de la Nueva Toledo (Ciudad de la Plata de la Nueva Toledo, Grad srebra Novog Toleda). U Sukreu je potpisana bolivijska deklaracija nezavisnosti 1825. Grad nosi ime po revolucionaru Antonio Hose de Sukreu.
Geografija
urediSukre je grad u regionu Čukisaka i nalazi se na visini od 2.904 m. Podeljen je na 8 distrikta, prvih pet distrikta su urbani dok su šesti, sedmi i osmi distrikt ruralnog tipa. Svaki od distrikata je kontrolisan od strane zamenika gradonačelnika Sukrea.
Klima
urediSukre ima suptropsku planinsku klimu (Kepen: Cwb),[4] sa najvišom zabeleženom temperaturom od 34,7 °C i najnižom od −6 °C.
| Klima Sukra, Bolivija | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 32,8 (91) |
32,2 (90) |
31,1 (88) |
31,1 (88) |
32,8 (91) |
32,8 (91) |
30,0 (86) |
27,8 (82) |
31,1 (88) |
32,2 (90) |
33,9 (93) |
28,9 (84) |
33,9 (93) |
| Maksimum, °C (°F) | 19,5 (67,1) |
19,0 (66,2) |
19,4 (66,9) |
19,3 (66,7) |
19,6 (67,3) |
19,1 (66,4) |
19,4 (66,9) |
19,9 (67,8) |
20,6 (69,1) |
20,8 (69,4) |
21,2 (70,2) |
20,0 (68) |
19,8 (67,6) |
| Prosek, °C (°F) | 16,2 (61,2) |
15,7 (60,3) |
15,8 (60,4) |
15,5 (59,9) |
14,9 (58,8) |
13,8 (56,8) |
13,9 (57) |
14,9 (58,8) |
16,2 (61,2) |
16,9 (62,4) |
17,3 (63,1) |
16,7 (62,1) |
15,6 (60,1) |
| Minimum, °C (°F) | 12,8 (55) |
12,3 (54,1) |
12,2 (54) |
11,6 (52,9) |
10,2 (50,4) |
8,5 (47,3) |
8,3 (46,9) |
9,9 (49,8) |
11,2 (52,2) |
12,4 (54,3) |
12,8 (55) |
12,9 (55,2) |
11,3 (52,3) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | 4,4 (39,9) |
5,0 (41) |
3,3 (37,9) |
1,7 (35,1) |
−3,9 (25) |
−2,8 (27) |
−4,4 (24,1) |
−2,2 (28) |
−1,7 (28,9) |
−3,3 (26,1) |
−3,3 (26,1) |
−1,1 (30) |
−4,4 (24,1) |
| Količina padavina, mm (in) | 150 (5,91) |
126 (4,96) |
108 (4,25) |
46 (1,81) |
10 (0,39) |
4 (0,16) |
2 (0,08) |
14 (0,55) |
23 (0,91) |
56 (2,2) |
72 (2,83) |
124 (4,88) |
735 (28,94) |
| Dani sa padavinama (≥ 1.0 mm) | 15 | 13 | 12 | 5 | 1 | 1 | 0 | 1 | 4 | 8 | 10 | 12 | 82 |
| Relativna vlažnost, % | 67 | 70 | 68 | 62 | 46 | 43 | 39 | 44 | 46 | 47 | 52 | 60 | 54 |
| Izvor: Deutscher Wetterdienst[5] | |||||||||||||
Istorija
uredi
Sukre je osnovan 30. novembra 1538, pod imenom Ciudad de la Plata de la Nueva Toledo od strane Pedra Anzuresa. Zbog Španske okupacije za vreme kolonijalne ere Sukre je veoma podsećao na Španski grad zbog svojih uskih ulica koji ogledaju Andaluzijsku kulturu. Zbog svoje klime Sukre je bio poželjan grad za boravak u kolonijalnoj eri, služio je kao dobro mesto za odmor Španskih aristokrata i bogatih porodica. Sukre takodje ima univerzitet koji je jedan on najstarijih na svetu (Universidad Mayor Real y Pontificia de San Francisco Xavier de Chuquisaca). Bolivijski pokret za nezavisnost je počeo 25. maja 25 1809. zvonjavom zvona bazilike Svetog Franciska, ovo zvono je zvonilo do tačke pucanja ali se i dalje može naći u ovoj bazilici. Dana 12. jula 1839, predsednik Hose Migel de Velasko je proglasio Sukre glavnim gradom Bolivije.[8] Sukre je izgubio titulu glavnog grada kada je sedište vlade premešteno u La Paz 1898. Sukre do dana današnjeg privlači hiljade turista godišnje zbog svoje bogate istorije, dobro očuvanog starog dela grada i velikog broja dobro očuvanih starih crkava.[9]
Stanovništvo
urediOvaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
| 1976. | 1992. | 2001. | 2012. |
|---|---|---|---|
| 63.625 | 131.769 | 193.873 | 237.480 |
Privreda
urediOvaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Saobraćaj
urediOvaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Partnerski gradovi
uredi
Reference
uredi- ^ Mesa, Carlos (2003). Presidentes de Bolivia entre urnas y fusiles: el poder ejecutivo, los ministros de estado (na jeziku: španski). La Paz: Editorial Gisbert. str. 24.
- ^ Monroy, Ramón Rocha (5. 6. 2009). „Ultimas cartas de Sucre” (na jeziku: Spanish). Bolpress. Arhivirano iz originala 13. 7. 2013. g. Pristupljeno 27. 7. 2013.
- ^ Lynch, John (2006). Simón Bolívar : a life. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-13770-5. OCLC 213331197.
- ^ „Climate: Sucre - Climate graph, Temperature graph, Climate table”. Climate-Data.org. Pristupljeno 5. 1. 2014.
- ^ „Klimatafel von Sucre, Prov. Chiquisaca / Bolivien” (PDF). Baseline climate means (1961-1990) from stations all over the world (na jeziku: German). Deutscher Wetterdienst. Pristupljeno 27. 1. 2016.
- ^ Adorno, Rolena. Felipe Guamán Poma de Ayala’s Nueva crónica y buen gobierno (New Chronicle and Good Government). Early Ibero/Ango Americanist Summit: New World Antiquities and Histories. (retrieved 8 Sept 2009)
- ^ Guamán Poma (1615). Guaman Poma, Nueva corónica y buen gobierno (1615). Royal Library, Denmark website. str. 1069.
- ^ Sucre., Sociedad Geográfica (1903). Diccionario geográfico del Departamento de Chuquisaca: contiene datos geográficos, históricos y estadisticos. Impr. "Bolívar" de M. Pizarro. str. 296—97.
- ^ Historic City of Sucre - UNESCO World Heritage Centre
- ^ „De Sucre a Jiujiang y pasando por Bologna estas son las ciudades hermanas de La Plata”. 0221.com.ar (na jeziku: španski). 0221. 2019-02-02. Arhivirano iz originala 16. 12. 2021. g. Pristupljeno 2021-12-18.
- ^ „Hermanamiento de Ciudades”. smt.gob.ar (na jeziku: španski). San Miguel de Tucumán. Arhivirano iz originala 8. 6. 2019. g. Pristupljeno 2021-12-18.
- ^ „Home page of Cardiff Council – Cardiff's twin cities”. Cardiff Council. 15. 6. 2010. Arhivirano iz originala 09. 06. 2011. g. Pristupljeno 10. 8. 2010.
Literatura
uredi- World Heritage Sites Unesco 2009 "The first capital of Bolivia, its early wealth came from mining activities, but it soon also became a major cultural centre, ... The impressive Metropolitan Cathedral was begun in 1559 but not completely finished until 250 years later."
- Sherwell, Guillermo A. (1924). Antonio José de Sucre (Gran Mariscal de Ayacucho): Hero and Martyr of American Independence. Washington, D.C.: Byron S. Adams. Biography, 236pp., online.
- Higgins, James (editor). The Emancipation of Peru: British Eyewitness Accounts, 2014. Online.
- Salamé Ruiz, Gil Ricardo (Autor). Sucre: algo más que un guerrero, 2009 Caracas, Venezuela. Fundación Editorial el Perro y la Rana, 2009 - Generals - 519 pages
- „Atlas de Potencialidades Productivas del Estado Plurinacional de Bolivia” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 11. 3. 2012. g. Pristupljeno 14. 6. 2011.
- Schulenberg, T; K. Awbrey (1997). „A rapid assessment of the humid forests of South Central Chuquisaca, Bolivia”. RAP Working Papers 8, Conservation International.
- Lopez, R.P. (2003). „Phytogeographical relations of the Andean dry valleys of Bolivia”. Journal of Biogeography. 30 (11): 1659—1668. S2CID 82940941. doi:10.1046/j.1365-2699.2003.00919.x.
- Navarro, G; W. Ferreira (2004). „Zonas de vegetacion potencial de Bolivia: una base para el analisis de vacios de conservacion”. Revista Boliviana de Ecologia y Conservacion Ambiental. 15.
- „Censo de Poblacion y Vivienda 2001”. Instituto Nacional de Estadistica (INE). Arhivirano iz originala 2011-07-22. g.
- Zak, M.; J. Hodgson (2004). „Do subtropical seasonal forests in the Gran Chaco, Argentina, have a future?”. Biological Conservation. 120 (4): 589—598. doi:10.1016/j.biocon.2004.03.034.
- „Nación Guaraní elige a sus cuatro asambleístas indígenas en Chuquisaca”. www.opinion.com.bo (na jeziku: španski). 1. 3. 2021. Pristupljeno 27. 3. 2023.
- „Así quedó conformada la nueva directiva de la Asamblea Departamental”. correodelsur.com (na jeziku: španski). 28. 4. 2022. Pristupljeno 27. 3. 2023.
- „Poroma”. INE, Bolivia. Arhivirano iz originala 15. 4. 2016. g. Pristupljeno 15. 4. 2016.
- „Archaeological parks in Bolivia”. Arhivirano iz originala 2016-06-09. g. Pristupljeno 2010-12-21.
- „Yotala”. INE, Bolivia. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 14. 4. 2016.
- Sherwell, Guillermo A. (1924). Antonio José de Sucre (Gran Mariscal de Ayacucho): Hero and Martyr of American Independence. Washington, D.C.: Byron S. Adams. Biography, 236pp., online.
- Higgins, James (editor). The Emancipation of Peru: British Eyewitness Accounts, 2014. Online.
- Salamé Ruiz, Gil Ricardo (Autor). Sucre: algo más que un guerrero, 2009 Caracas, Venezuela. Fundación Editorial el Perro y la Rana, 2009 - Generals - 519 pages
