Кепенова класификација климе
Кепенова класификација климe представља рејонизацију и класификацију климатских типова Земљине површине. Данас се ова класификација највише користи у свету, али и у Србији. Немачки климатолог руско-грчког порекла Владимир Кепен (1846–1940) је ову класификацију први пут изнео 1884. године,[2][3] и извршио је неколико модификација 1918 и 1936. године.[4][5] Касније је климатолог Рудолф Гајгер (1894-1981) увео неке промене у систем класификације, који се због тога понекад назива и Кепен-Гајгеров климатски класификациони систем.[6][7]
Кепенова климатска класификација дели климе у пет главних климатских група, при чему се свака група дели на основу сезонских падавина и температурних образаца. Пет главних група су A (тропска), B (сува), C (умерена), D (континентална) и E (поларна). Свака група и подгрупа је представљена словом. Свим подневљима додељена је главна група (прво слово). Свим климатским условима осим оних у E групи додељена је сезонска подгрупа падавина (друго слово). На пример, Af указује на тропску климу прашуме. Систем додељује температурну подгрупу за све групе осим оних у A групи, означену трећим словом за климу у B, C, и D, а другим словом за климу у E. На пример, Cfb означава океанску климу са топлим летима како је назначено завршетком b. Клима се класификује на основу специфичних критеријума који су јединствени за сваки тип климе.[8]
Како је Кeпен систем дизајнирао на основу свог искуства као ботаничар, његове главне климатске групе заснивају се на томе које врсте вегетације расту у датом региону класификације климе. Поред идентификације климе, систем се може користити за анализу услова екосистема и идентификацију главних типова вегетације у климатским условима. Због своје везе са биљним светом датог региона, систем је користан у предвиђању будућих промена у биљном свету унутар датог региона.[1]
Кeпенов систем класификације климе је даље модификован у оквиру Тревартовог система класификације, средином 1960-их (ревидираног 1980). Тревартов систем је настојао да створи рафиниранију климатску зону средње географске ширине, што је била једна од критика Кепеновог система (климатска група C била је преширока).[9]:200–1
Метод одређивања климата
уредиВладимир Кепен је своју класификацију засновао на хидротермичким показатељима. Употребио је податке за средње месечне и средње годишње температуре и годишње суме падавина. На основу њих издвојио је одређене типове климе и њихове подгрупе.
Климати по Кепену
уредиИздвојено је пет главних климата који су означени великим словима абецеде, који се даље деле на типове.
- А - Тропски тип[10][11][12]
- B - Суви тип[13][14][15][16]
- С - Умерно-топли тип[17][18][19]
- D - Умерено-хладни (бореални) тип[20]
- Е - Хладни тип[21][22][23]
Типови климата
уредиКлиматских типова према Кепену има укупно дванаест, док се неки од њих даље деле, чинећи још 18 подтипова:
- Климат А
- Климат B
- Климат C
- Климат D
- Климат Е
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б Beck, Hylke E.; Zimmermann, Niklaus E.; McVicar, Tim R.; Vergopolan, Noemi; Berg, Alexis; Wood, Eric F. (30. 10. 2018). „Present and future Köppen-Geiger climate classification maps at 1-km resolution”. Scientific Data (на језику: енглески). 5: 180214. Bibcode:2018NatSD...580214B. ISSN 2052-4463. PMC 6207062 . PMID 30375988. doi:10.1038/sdata.2018.214.
- ^ Köppen, Wladimir (1884). Превод: Volken, E.; Brönnimann, S. „Die Wärmezonen der Erde, nach der Dauer der heissen, gemässigten und kalten Zeit und nach der Wirkung der Wärme auf die organische Welt betrachtet” [The thermal zones of the earth according to the duration of hot, moderate and cold periods and to the impact of heat on the organic world)]. Meteorologische Zeitschrift (објављено 2011). 20 (3): 351—360. Bibcode:2011MetZe..20..351K. doi:10.1127/0941-2948/2011/105. Архивирано из оригинала 2016-09-08. г. Приступљено 2016-09-02 — преко http://www.ingentaconnect.com/content/schweiz/mz/2011/00000020/00000003/art00009.
- ^ Rubel, F.; Kottek, M (2011). „Comments on: 'The thermal zones of the Earth' by Wladimir Köppen (1884)”. Meteorologische Zeitschrift. 20 (3): 361—365. Bibcode:2011MetZe..20..361R. doi:10.1127/0941-2948/2011/0258.
- ^ Köppen, Wladimir (1918). „Klassification der Klimate nach Temperatur, Niederschlag and Jahreslauf”. Petermanns Geographische Mitteilungen. 64. стр. 193—203, 243—248 — преко http://koeppen-geiger.vu-wien.ac.at/koeppen.htm.
- ^ Köppen, Wladimir (1936). „C”. Ур.: Köppen, Wladimir; Geiger (publisher), Rudolf. Das geographische System der Klimate [The geographic system of climates] (PDF). Handbuch der Klimatologie. 1. Berlin: Borntraeger. Архивирано (PDF) из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 2016-09-02.
- ^ Geiger, Rudolf (1954). „Klassifikation der Klimate nach W. Köppen” [Classification of climates after W. Köppen]. Landolt-Börnstein – Zahlenwerte und Funktionen aus Physik, Chemie, Astronomie, Geophysik und Technik, alte Serie. Berlin: Springer. 3. стр. 603—607.
- ^ Geiger, Rudolf (1961). Überarbeitete Neuausgabe von Geiger, R.: Köppen-Geiger / Klima der Erde. (Wandkarte 1:16 Mill.) – Klett-Perthes, Gotha.
- ^ Kottek, Markus; Grieser, Jürgen; Beck, Christoph; Rudolf, Bruno; Rubel, Franz (2006). „World Map of the Köppen-Geiger climate classification updated” (PDF). Meteorologische Zeitschrift. 15 (3): 259—263. Bibcode:2006MetZe..15..259K. doi:10.1127/0941-2948/2006/0130.
- ^ McKnight, Tom L; Hess, Darrel (2000). „Climate Zones and Types”. Physical Geography: A Landscape Appreciation . Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-020263-5.
- ^ Kottek, Markus; Grieser, Jürgen; Beck, Christoph; Rudolf, Bruno; Rubel, Franz (2006-07-10). „World Map of the Köppen-Geiger climate classification updated”. Meteorologische Zeitschrift. 15 (3): 259—263. ISSN 0941-2948. doi:10.1127/0941-2948/2006/0130.
- ^ „Blue Planet Biomes - Rainforest Biome”. www.blueplanetbiomes.org. Приступљено 2020-04-03.
- ^ „Blue Planet Biomes - Savanna Biome”. www.blueplanetbiomes.org. Приступљено 2020-04-03.
- ^ Griffiths, J. F. (1985) 'Climatology', Chapter 2 in Handbook of Applied Meteorology, Edited by David D. Houghton, John Wiley and Sons, ISBN 0-471-08404-2.
- ^ Durrenberger, R. W. (1987) 'Arid Climates', article in The Encyclopedia of Climatology, p. 92–101, Edited by J. E. Oliver and R. W. Fairbridge, Van Nostrand Reinhold Company, New York, ISBN 0-87933-009-0
- ^ Stadler, S. J (1987) 'Aridity Indexes', article in The Encyclopedia of Climatology, p. 102–107, Edited by J. E. Oliver and R. W. Fairbridge, Van Nostrand Reinhold Company, New York, ISBN 0-87933-009-0
- ^ Blue Peace for the Nile Report, 2009, Strategic Foresight Group
- ^ „Weather & Climate Change: Climates around the world”. Education Scotland. Архивирано из оригинала 14. 4. 2016. г.
- ^ „Latitude & Climate Zones”. The Environmental Literacy Council. Архивирано из оригинала 30. 06. 2018. г. Приступљено 15. 7. 2017.
- ^ „Patterns of Climate”. Weather-climate.org.uk. Приступљено 15. 7. 2017.
- ^ „Continental Climate”. Encyclopedia of the Atmospheric Environment. Manchester Metropolitan University. Архивирано из оригинала 2009-04-27. г.
- ^ McKnight, Tom L; Hess, Darrel (2000). „Climate Zones and Types: The Köppen System”. Physical Geography: A Landscape Appreciation. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. стр. 235–7. ISBN 978-0-13-020263-5.
- ^ Gavin Hudson (2008-12-14). „The Coldest Inhabited Places on Earth”. Eco Worldly. Архивирано из оригинала 2008-12-18. г. Приступљено 2009-02-08.
- ^ McKnight, Tom L; Hess, Darrel (2000). „Climate Zones and Types: The Köppen System”. Physical Geography: A Landscape Appreciation. Upper Saddle River, New Jersey: Prentice Hall. стр. 235–7. ISBN 978-0-13-020263-5.
Литература
уреди- Дукић Д,(2006): Климатологија, Географски факултет, Београд
- Мастило Н, (2005): Речник савремене српске географске терминологија, Географски факултет, Београд
- McColltoll, R. W. (2005). Encyclopedia of World Geography, Volume 1. Facts on File Library of World Geography. New York: Facts on File. стр. 919. ISBN 0-816-05786-9.
- „Solar Illumination: Seasonal and Diurnal Patterns”. Encyclopedia.com. Приступљено 4. 10. 2012.
Спољашње везе
уреди- World Map of the Köppen–Geiger climate classification for the period 1951–2000
- Global climate maps, using Köppen classification (FAO, 1999) Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јануар 2021)
- IPCC Data Distribution Center
- Yung, Chung-hoi. „Why is the equator very hot and the poles very cold?”. Hong Kong Observatory. Архивирано из оригинала 14. 06. 2018. г. Приступљено 2010-12-02.