Stablo

Ne poistovećivati sa Drvo.

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Stablo (višeznačna odrednica).

Stablo je osovinski deo izdanka koji raste neprekidno tokom života biljke. Stablo sa listovima naziva se izdanak. Stablo predstavlja jednu od dve glavne strukturne ose vaskularne biljke, pri čemu je druga koren. Stablo se normalno deli u čvorove i međučvorove:

• Čvorovi drže jedan ili više listova, kao i pupoljake koji izrastaju u grane (sa listovima, šišarkama, ili cvašću (cvetovima)). Sporedno korenje isto tako može da nastane iz čvorova.
• Međučvorovi razdvajaju čvorove jedne od drugih.

Stablo sa vidnim međučvorovima i čvorovima sa lisnim peteljkamaref name=Beentje>Beentje, H. (2010). The Kew plant glossary. London: Kew Publishing. ISBN 9781842464229. </ref> and is able to twist the leaf to face the sun. This gives a characteristic foliage arrangement to the plant.

Nadzemno stablo biljke iz roda Polygonatum koje je izgubilo svoje lišće, ali proizvodi sporedno korenje iz čvorova.

Stablo ima četiri glavne funkcije:

• provođenje vode sa mineralnim materijama od korena ka listovima, a u obrnutom pravcu rastvorenih organskih materija;
• stablo i njegove grane nose listove i postavljaju ih u najpovoljniji položaj za primanje Sunčeve svetlosti.
• skladištenje nutrijenata
• produkcija novog živog tkiva. Normalni životni vek biljnih ćelija je od jedne do tri godine. Stabla sadrže meristeme koje godišnje generišu novo živo tkivo.

Vrste i metamorfoze izdanaka

Izdanak raste vrhom, na kome je vegetaciona kupa. Pri osnovi vegetacione kupe obrazuju se začeci listova. U njihovom pazuhu obrazuju se bočni izdanci.

Deo stabla sa koga polaze listovi naziva se čvor (nodus), a deo stabla između dva čvora je članak (internodia).

U zavisnosti od dužine članaka izdanci mogu biti:

• kratki, kod kojih su listovi približeni i
• dugi, kod kojih se listovi nalaze na odgovarajućoj udaljenosti.

• 
  kratak izdanak
• 
  dugi izdanak

Kod nekih biljaka, npr. kod maslačka, listovi su zbijeni pa grade rozetu. Kod voćaka postoje i kratki i dugi izdanci, pri čemu dugi nose listove, a kratki cvetove (tzv.rodne grane).

Kod nekih biljaka, izdanci se razvijaju ispod površine podloge pa se nazivaju podzemni izdanci. Njihovi listovi su nerazvijeni i ljuspasti, a sami izdanci su zadebljali usled magacioniranja hrane. Razlikuju se od korena po tome što koren nikada ne nosi listove. Sa podzemnih izdanaka polaze adventivni korenovi. Takvi izdanci su metamorfozirani i mogu biti u obliku:

• rizoma,
• krtole i
• lukovice.

• 
  rizom
• 
  krtola
• 
  lukovica

Nadzemni izdanak, takođe, može da metamorfozira obavljajući neku drugu funkciju:

• trn ima zaštitnu ulogu,
• rašljike služe za prihvatanje za neku čvrstu podlogu,
• stolone u vidu dugačkih izdanaka služe za vegetativno razmnožavanje,
• filokladije su listoliki izdanci na kojima se razvija listić i u njegovom pazuhu cvet i plod.

• 
  trn
• 
  rašljike
• 
  stolone
• 
  filokladije

Primarna i sekundarna građa stabla

U početnim fazama razvića izdanka stvara se njegova primarna građa. Kod monokotila ta građa ostaje tokom čitavog života, dok se kod dikotila i golosemenica primarna građa zamenjuje sekundarnom.

Primarnu građu stabla, kao i kod korena, čine tri zone :

1. epidermis, koji se najčešće sastoji od jednog sloja ćelija;
2. primarna kora koju čini nekoliko slojeva živih parenhimskih ćelija i mehaničke ćelije (najčešće kolenhim).
3. centralni cilindar, koga izgrađuju provodna tkiva (floem i ksilem) i tkivo srži. Provodni snopići su kod monokotila razbacani, dok kod dikotila obrazuju prsten. Između floema i ksilema, kod dikotila, nalazi se primarni kambijum.

Primarna građa stabla dikotila i golosemenica se već krajem prvog vegetacionog perioda gubi i počinje sekundarno debljanje. Između susednih provodnih snopića začinje se sekundarni kambijum koji se spaja sa primarnim i obrazuje kambijalni prsten. Kambijalni prsten odvaja elemente drveta ka centru stabla, a elemente kore ka periferiji.

Grananje izdanka

Monopodijalno grananje

Simpodijalno grananje

Glavni članak: Grananje (botanika)

Izdanak se razvija od pupoljčića klice, tako da onaj izdanak čiji rast vodi klicin pupoljčić se naziva osnovni izdanak. Bočni izdanci su oni koji nastaju od bočnih pupoljaka. Pupoljak je, u stvari, mlad, još nerazvijen izdanak, čiji je najvažniji deo vegetaciona kupa. Deobom ćelija vegetacione kupe nastaju svi delovi izdanka. Odmah ispod vrha vegetacione kupe začinju se listovi, a u njihovom pazuhu obrazuju se bočni (pazušni) pupoljci iz kojih postaju bočni izdanci. Tako nastaje grananje, odnosno obrazuje se sistem izdanaka, kojim se postiže povećanje površine biljnog tela i omogućava povoljniji položaj listova.

Razlikuju se dva osnovna tipa grananja:

• monopodijalno
• simpodijalno i
• dihotomo

Monopodijalno grananje (monos= jedan; podien= nožica, osovina) se odlikuje time što je jedna osovina glavna (naziva se monopodijum) i ona stalno vuče rast, dok bočne grane polaze sa nje i zaostaju u rastu. Primer monopodijalnog grananja su četinari, jasen, hrast, javor i dr.

Simpodijalno grananje se odlikuje time što glavna osovina ne raste stalno vrhom, već prekida rastenje, a jedna od bočnih grana preuzima pravac rastenja glavne osovine. To se stalno ponavlja tokom rasta biljke.

Dihotomo grananje se odlikuje podelom osovine na dva dela, koji daju dve jednake grane. Ovaj tip grananja se sreće kod nekih prečica, mahovina i palmi.

Odnos sa ksenobioticima

Strane hemikalije kao što su zagađivači vazduha, herbicidi i pesticidi mogu oštetiti strukture stabljike.

Ekonomski značaj

Bele i zelene špargle – hrskave stabljike su jestivi delovi ovog povrća

Postoje hiljade vrsta čije stabljike imaju ekonomsku upotrebu. Stabljike pružaju nekoliko glavnih useva kao što su krompir i taro. Stabljike šećerne trske su glavni izvor šećera. Javorov šećer se dobija iz stabala javora. Povrće od stabljika su špargle, izdanci bambusa, jastučići kaktusa ili nopalita, keleraba i vodeni kesten. Začin, cimet je kora sa stabla. Gumirabika je važan aditiv za hranu dobijen iz stabala Acacia senegal. Čikl, glavni sastojak žvakaće gume, dobija se iz stabala čikl drveta.

Lekovi dobijeni iz stabljika uključuju kinin iz kore hininskog drveća, destilovani kamfor iz drveta iz istog roda koji obezbeđuje cimet, i relaksant mišića kurare iz kore tropske loze.

Drvo se koristi na hiljade načina, npr. zgrade, nameštaj, čamci, avioni, vagoni, delovi za automobile, muzički instrumenti, sportska oprema, železnički pragovi, komunalni stubovi, stubovi za ogradu, šipovi, čačkalice, šibice, šperploča, kovčezi, šindre, bačve, igračke, ručke za alate, ramovi za slike, furnir, drveni ugalj i ogrevno drvo. Drvna pulpa se široko koristi za proizvodnju papira, kartona, celuloznih sunđera, celofana i nekih važnih plastičnih masa i tekstila, kao što su acetat celuloze i rajona. Stabljike bambusa takođe imaju stotine upotreba, uključujući papir, zgrade, nameštaj, čamce, muzičke instrumente, štapove za pecanje, vodovodne cevi, kolce za biljke i skele. Za gradnju se često koriste debla palmi i paprati. Stabljike trske su važan građevinski materijal za upotrebu u izradi krovova u nekim oblastima.

Tanini koji se koriste za štavljenje kože dobijaju se iz drveta određenih stabala, kao što je kebračo. Pluta se dobija od kore hrasta plutnjaka. Guma se dobija iz stabala Hevea brasiliensis. Ratan, koji se koristi za nameštaj i korpe, pravi se od stabljika tropskih palmi. Lična vlakna za tekstil i užad dobijaju se od stabljika uključujući lan, konoplju, jutu i ramiju. Najraniji papir]] su stari Egipćani dobili od stabljika papirusa.

Ćilibar je fosilizovan sok iz stabala drveća; koristi se za nakit i može sadržati drevne životinje. Smole od četinarskog drveta se koriste za proizvodnju terpentina i kolofonija. Kora drveta se često koristi kao malč i u podlozi za uzgoj kontejnerskih biljaka. Takođe može postati prirodno stanište lišajeva.

Neke ukrasne biljke se uzgajaju uglavnom zbog svojih atraktivnih stabljika, npr.

• Bela kora od papiraste breze
• Uvijene grane vavilonske vrbe i pruće leske (Corylus avellana 'Contorta')
• Crvena, ljuštena kora javora papiraste kore

Literatura

• Kojić, M: Botanika, Naučna knjiga, Beograd, 1989.
• Kojić, M: Fiziološka ekologija kulturnih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1987.
• Marinković, R, Tatić, B, Blaženčić, J: Morfologija biljaka, Beograd, 1979.
• Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
• Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
• Speck, T.; Burgert, I. (2011). „Plant Stems: Functional Design and Mechanics”. Annual Review of Materials Research. 41: 169—193. doi:10.1146/annurev-matsci-062910-100425. 
• Plant Anatomy Laboratory from University of Texas; the lab of JD Mauseth. Micrographs of plant cells and tissues, with explanatory text. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. decembar 2016)
• Schoof, Heiko; Lenhard, M; Haecker, A; Mayer, KF; Jürgens, G; Laux, T (2000). „Arabidopsis shoot meristems is maintained by a regulatory loop between Clavata and Wuschel genes”. Cell. 100 (6): 635—644. PMID 10761929. doi:10.1016/S0092-8674(00)80700-X. 
• Scofield and Murray (2006). The evolving concept of the meristem. Plant Molecular Biology 60:v–vii
• Arnold, Chester A. (1947). An Introduction to Paleobotany (1st izd.). New York and London: McGraw-Hill Book Company. 
• Beentje, Henk (2010). The Kew Plant Glossary. Richmond, Surrey: Royal Botanic Gardens, Kew. ISBN 978-1-84246-422-9. 
• Bold, Harold C.; Alexopoulos, Constantine J.; Delevoryas, Theodore (1987). Morphology of Plants and Fungi (5th izd.). New York: Harper & Row. ISBN 0-06-040839-1. 
• Foster, A. S.; Gifford, E. M. (1974). Comparative Morphology of Vascular Plants (2nd izd.). San Francisco: W. H. Freeman. ISBN 978-0-7167-0712-7. 
• Gifford, Ernest M.; Foster, Adriance S. (1988). Morphology and Evolution of Vascular Plants (3rd izd.). New York: W. H. Freeman and Company. ISBN 0-7167-1946-0. 
• Stewart, Wilson N.; Rothwell, Gar W. (1993). Paleobotany and the Evolution of Plants (2nd izd.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-38294-7. 
• Schuster, Tanja M.; Reveal, James L.; Bayly, Michael J.; Kron, Kathleen A. (2015). „An updated molecular phylogeny of Polygonoideae (Polygonaceae): Relationships of Oxygonum, Pteroxygonum, and Rumex, and a new circumscription of Koenigia”. Taxon. 64 (6): 1188—1208. doi:10.12705/646.5. 

Spoljašnje veze

• BioNet škola Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. oktobar 2008)
• Meristemania.org Research on meristems