Луковица (ботаника)

За другу употребу, погледајте страницу Луковица.

Луковица је изданак у коме су резервне хранљиве супстанце смештене у листовима. Луковицу најчешће имају монокотиле.

Значај луковица за људе је у томе што су неке од њих јестиве.

Изглед и типови

На пресеку луковице при самом дну може да се види редуковано стабло, а у њеној унутрашњости пупољак смештен између листова. Луковице иначе могу бити туникатне као код црног лука, када им је периферни лист кожаст и обојен, те служи као заштита унутрашњим листовима или црепасте, као код рода љиљана, где не постоји спољни заштитни лист и где се листови препокривају попут црепова на крову.

Булбили врсте Lilium lancifolium.

Код неких врста, луковице се развијају на надземним деловима и називају се булбили. Код Cardamine bulbifera настају у пазуху листова. Љубичасте су боје и имају улогу у размножавању. Сличне луковице постоје код крина. Код белог лука, цветови се преображавају у булбиле. Код ове биљке луковице су подземне и у пазуху својих листова образују велики број луковица уместо пупољака, а које се називају чено, чесан, чењ или чешањ.

Неке врсте имају кртоласте луковице, које су у ствари морфолошки ближе кртолама. Заправо, подземно стабло које служи као магацин хране има изглед кртоле, али на површини образује љуспасте листове налик туникатној луковици.

Екологија

Ефемероидне биљке по правилу имају луковицу. С обзиром да имају кратку вегетациону периоду, што је условљено поднебљима у којима живе (степе, полупустиње и пустиње), неповољни период преживљавају њихове луковице. Област масовног распрострањења биљака са луковицом је Медитеран и јужна Африка.