Сремуш

Sremuš
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Kladus:	Tracheophytes
Kladus:	Angiospermae
Kladus:	Monocotyledones
Red:	Asparagales
Porodica:	Amaryllidaceae
Potporodica:	Allioideae
Rod:	Allium
Vrsta:	A. ursinum
Binomno ime
	Allium ursinum; L.
Sinonimi
	Species synonymy Aglitheis ursina (L.) Raf. ; Allium latifolium Gilib. ; Allium longipetiolatum St.-Lag. ; Allium nemorale Salisb. ; Allium petiolatum Lam. ; Allium ucrainicum (Oksner & Kleopow) Bordz. ; Allium ursinoides G.Don ex Sweet ; Allium ursinum subsp. ucrainicum Oksner & Kleopow ; Allium ursinum var. ucrainicum (Oksner & Kleopow) Soó ; Allium ursinum subsp. ucrainicum Kleop. & Oxner ; Allium vincetoxicum Pall. ex Ledeb. ; Cepa ursina (L.) Bernh. ; Geboscon ursinum (L.) Raf. ; Hylogeton ursinum (L.) Salisb. ; Moly latifolium (Gilib.) Gray ; Nectaroscordum ursinum (L.) Banfi & Galasso ; Ophioscorodon ursinum (L.) Wallr. ;

Sremuš (lat. Allium ursinum), poznat i kao: medveđi luk, divlji luk, crijemuš(a), srijemuž, srijemuža,^[2] cremoš, skremboš,^[3] je samonikla vrsta iz porodice lukova (Alliaceae). Ima veliku hranljivu vrednost, naročito u prvim mesecima proleća. Poznata je samonikla jestiva i lekovita biljka.

Sremuš na Taorskim stenama, Spomenik prirode Taorska vrela

Poreklo imena:

ime roda — od latinskog imena za luk (Аllium)
ime vrste — od latinskog imena za medveda (Ursus)

Rasprostranjenost

Sremuš potiče iz oblasti u umerenoj klimatskoj zoni Evrope, od Velike Britanije do Kavkaza.^[4] Širom Srbije se javlja kao autohtona vrsta.^[5]

Opis biljke

Sremuš je višegodišnja zeljasta biljka, koja u vreme cvetanja poraste 20−50 cm. Karakteristika ove vrste (kao i njenih srodnika, koji spadaju u istu familiju Alliaceae) jeste razvijeno metamorfozirani podzemni izdanak − lukovica. Lukovica sremuša je uspravna, tanka, duga 2-5 cm, obavijena belim ili žućkastim listićima.^[6]^[5]

Iz lukovice polaze dva (ređe tri) lista. List je eliptičan, duguljast, oštrog vrha i intenzivno zelene boje. Pri osnovi se sužava u dugačku peteljku. Stabljika je na preseku trouglasta do gotovo okrugla. Na njenom vrhu, od aprila do juna, razvijaju se beli cvetovi sakupljeni u višecvetne, štitolike cvasti, koje su u početku obavijene opnastim omotačem (spatom) koji rano otpada. Nakon precvetavanja nastaju plodovi u obliku čaure sa trouglastim, crvenim semenom.^[7]^[5] Cela biljka intenzivno miriše na beli luk.^[6]

Prolećni izdanci
Listovi
Cvasti u opnastom omotaču
Cvasti na stabljikama
Cvet
Plodovi

Stanište

Sremuš raste u vlažnim, senovitim listopadnim šumama,^[5] pored šumskih puteva i potoka. Najviše ga ima u bukovim šumama, gde prekriva velike površine. Raste od ravničarskih predela, sve do 1900 m n.v.

Upotreba

Sir za mazanje sa sremušem

Salata od sremuša

Sremuš se od davnina koristi kao ukusno prolećno povrće i delotvorna lekovita biljka. Mladi, prolećni listovi bogati su vitaminom C i karotinom. Lukovice su znatno siromašnije od listova. Od aktivnih materija sadrži aliin (uljastu materiju čija se količina sušenjem smanjuje), malo etarskog ulja (oko 0,07 %) u kome su alilsulfid, alilopolisulfid, divinilsulfid i sličnog je sastava kao kod belog luka,^[a] mineralne materije, sumporne glikozide i dr.^[5]^[b]

Upotreba u ishrani

Kao veoma ukusan i zdrav dodatak jelima koriste se listovi, lukovice, a ponekad i seme. Mladi listovi beru se tokom proleća, od marta do kraja maja. Koriste se, kao i sočne lukovice, kao dodatak salatama, varivima, umacima, čorbama i jelima od mesa, a mogu se jesti i sami, kao prolećna vitaminska salata. Upotrebljavaju se samo u svežem stanju, jer sušenjem ili dužim kuvanjem gube karakteristični miris i ukus. Listove treba prikupljati dok su mladi, jer su stariji neprijatno ljuti. Lukovica se može na hladnom očuvati nekoliko dana. Dnevno se može jesti 5-10 svežih lukovica.^[5] Kao pikantan začin mogu poslužiti i nezreli plodovi, koji su ljutog ukusa, a na biljci se pojavljuju tokom leta.^[6]

Upotreba u narodnoj medicini

Za upotrebu u narodnoj medicini prikupljaju se i koriste: nadzemni deo biljke u svežem stanju (Allii ursini herba recens), koji se sakuplja u proleće, pre nego što biljka procveta i sveža lukovica (Allii ursini bulbus recens) koja se vadi u jesen.

Kod duže upotrebe snižava krvni pritisak i holesterol u krvi. Može se koristiti kod crevnih infekcija i želudačno-crevnih bolesti.^[5] U našem narodu postoji uverenje da nijedna biljka ne čisti tako dobro sistem za varenje i krv kao sremuš. Ima jako dejstvo na crevne parazite, sprečava infekcijske upale sluzokože creva i odbrana je od gripa i groznice. Pored delovanja na crevni, sremuš povoljno deluje i na kardiovaskularni sistem sprečava aterosklerozu i otklanja nesanicu i nesvesticu.^[6] Primenjuje se kod smetnji u varenju hrane i gubljenja apetita.^[7]

Sličnost sa nekim otrovnim vrstama

Sremuš je veoma popularna samonikla biljka. Prikupljala se od davnina, a i danas je izletnici rado beru kada na nju naiđu. Kod prikupljanja sremuša treba veoma mnogo voditi računa o samoniklim vrstama koje se lako mogu sa njim pomešati, a koje su veoma otrovne, neke čak i fatalne.^[6]

U najnovijoj istoriji poznati su slučajevi trovanja ovim „zamenama”.^[9] Najčešće, a istovremeno i veoma otrovne vrste sa kojima se sremuš može pomešati su: đurđevak (Convallaria majalis) i mrazovac (Colchicum autumnale).^[10]

Sličnosti i razlike između sremuša, đurđevka i mrazovca

SREMUŠ - stanište: senovite i vlažne listopadne šume
ĐURĐEVAK - stanište: senovite i vlažne listopadne šume
MRAZOVAC - stanište: livade i osunčani obodi šuma

SREMUŠ - podzemni deo: lukovica ovijena beličastim listićima
ĐURĐEVAK - podzemni deo: rizom
MRAZOVAC - podzemni deo: lukovica ovijena smeđim listićima

SREMUŠ - listovi: po 2 (ređe 3); na dugim, tankim peteljkama; mirišu na beli luk
ĐURĐEVAK - listovi: po 2 (ređe 3); peteljka kratka, obavija drugi list; ne mirišu na beli luk
MRAZOVAC - listovi: ima ih nekoliko; prizemni, bez peteljke; ne mirišu na beli luk

SREMUŠ - cvetovi: beli, zvezdasti, u štitolikim cvastima, cveta u proleće
ĐURĐEVAK - cvetovi: beli, zvonasti, viseći, u grozdastim cvastima, cveta u proleće

Vidi još

Napomena

^ Ukoliko krave pasu sremuš, mleko poprima neprijatan miris na beli luk.^[6]
^ Sumporni glikozidi su supstanca odgovorna za ljutinu ovog, kao i svih drugih lukova, rena, rotkva i drugo povrće ljutog ukusa. Sumporni glikozidi se, pod uticajem vode, razlažu na šećere i etarska ulja ljutog ukusa i mirisa.^[8]

Reference

^ Kew World Checklist of Selected Plant Families
^ „Petar Kočić: Rječnik arhaizama, stranih i manje poznatih riječi i izraza”. Projekat Rastko. Pristupljeno 22. 5. 2012. „crijemuš(a)”
^ Konjević 2006, str. 10
^ Anderberg, Arne. „Den Virtuella Floran, Allium ursinum L.”. Naturhistoriska riksmuseet, Stockholm, Sweden.
^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ ^e Igić 2010, str. 32—33
^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ Grlić 1986, str. 45—46
^ ^a ^b Ranđelović 2011, str. 82,84
^ Tucakov 1984, str. 55
^ „BiH: Otrovali se „sremušom”, jedan pacijent umro”. Blic. 18. 4. 2014. Pristupljeno 16. 12. 2016.
^ „LEKOVITE I OTROVNE BILJKE KOJE SE LAKO MOGU ZAMENITI”. Čarobni svet lekovitog bilja. Film Publik Art. Arhivirano iz originala 20. 12. 2016. g. Pristupljeno 16. 12. 2016.

Literatura

Konjević, Radomir; Tatić, Budislav (2006). Rečnik naziva biljaka. Beograd: NNK Internacional. ISBN 978-86-83635-59-7. COBISS.SR 134409484
Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: "August Cesarec". COBISS.SR 29347079
Djuk, A, Dž: Zelena apoteka, Politika, Beograd, 2005.
Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
Jančić, R: Botanika farmaceutika, Službeni list SCG, Beograd, 2004.
Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
Kojić, M, Stamenković, V, Jovanović, D: Lekovite biljke jugoistične Srbije, ZUNS, Beograd 1998.
Stamenković, V: Naše neškodljive lekovite biljke, Trend, Leskovac
Tucakov, Jovan (1984). Lečenje biljem : Fitoterapija. Beograd: Rad. COBISS.SR 38154759
Igić, Ružica; Vukov, Dragana; Božin, Biljana; Orlović, Saša (2010). Lekovite biljke : prirodni resursi Vojvodine. Novi Sad: Društvo za zdravu ishranu i zaštitu životne sredine "Vrelo". ISBN 978-86-85157-07-3. COBISS.SR 259189511
Ranđelović, Novica; Avramović, Danijela (2011). Priručnik o lekovitim biljkama. Sokobanja: Udruženje "Dr Jovan Tucakov".

Спољашње везе

Bionet škola Архивирано на сајту Wayback Machine (10. oktobar 2008)
Spice Pages
Austrian cooking recipe for Ramsons Soup

[8] Ukoliko krave pasu sremuš, mleko poprima neprijatan miris na beli luk.^[6]

[10] Sumporni glikozidi su supstanca odgovorna za ljutinu ovog, kao i svih drugih lukova, rena, rotkva i drugo povrće ljutog ukusa. Sumporni glikozidi se, pod uticajem vode, razlažu na šećere i etarska ulja ljutog ukusa i mirisa.^[8]

[1] Kew World Checklist of Selected Plant Families

[Рјечник_архаизама-2] „Petar Kočić: Rječnik arhaizama, stranih i manje poznatih riječi i izraza”. Projekat Rastko. Pristupljeno 22. 5. 2012. „crijemuš(a)”

[Rečnik_naziva_biljaka-3] Konjević 2006, str. 10

[DVF-4] Anderberg, Arne. „Den Virtuella Floran, Allium ursinum L.”. Naturhistoriska riksmuseet, Stockholm, Sweden.

[Igić-5] v ^g ^d ^đ ^e Igić 2010, str. 32—33

[Grlić-6] v ^g ^d ^đ Grlić 1986, str. 45—46

[Ranđelović-7] Ranđelović 2011, str. 82,84

[Туцаков-9] Tucakov 1984, str. 55

[11] „BiH: Otrovali se „sremušom”, jedan pacijent umro”. Blic. 18. 4. 2014. Pristupljeno 16. 12. 2016.

[FPA-12] „LEKOVITE I OTROVNE BILJKE KOJE SE LAKO MOGU ZAMENITI”. Čarobni svet lekovitog bilja. Film Publik Art. Arhivirano iz originala 20. 12. 2016. g. Pristupljeno 16. 12. 2016.

[2]

[3]

[1]

[4]

[5]

[6]

[7]

[a]

[b]

[9]

[10]

[8]