Википедија

Rok muzika

жанр популарне музика који је настао као „рокенрол” у САД 1950-их
(preusmereno sa Софт рок)
Rok preusmerava ovde. Za druge upotrebe pogledajte stranicu Rok (višeznačna odrednica).

Rok (engl. rock) je žanr popularne muzike koji se razvio tokom 1960-ih u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD.[1][2] Njegovi koreni potiču od rokenrola iz 1940-ih i 1950-ih, na koga su uticali ritam i bluz i kantri muzika. Na rok muziku su uticali brojni žanrovi kao što su bluz, folk, džez i klasična muzika.

Rok
Stilsko poreklorokenrol, bluz, kantri
Kulturološko porekloRane 1950e Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD
Tipični instrumentielektrična gitara, bas-gitara, bubanj, sintisajzer, klavijature
Mejnstrim popularnostČitav svijet
Izvedeni oblicipsihodelični rok, alternativni rok, pank, hevi metal
Podžanrovi
glam rok, grandž, hard rok, indi rok, soft rok
Fuzioni žanrovi
bluz rok, folk rok, džez fuzija, progresivni rok, rokabili

Muzički gledano, rok je zasnovan na električnoj gitari, koja je obično deo neke rok grupe sa bas-gitarom i bubnjevima. Tipična rok pesma je zasnovana na 4/4 taktu i upotrebljava pesničko-horsku formu. Žanr je postao dosta raznovrstan i zajedničke muzičke karakteristike se teško definišu. Kao i pop muzika, lirika često sadrži romantičnu ljubav, ali se takođe često osvrće na druge teme kao što su socijalne i političke. Dominacija belih rok muzičara se smatra ključnim faktorom koji oblikuje istraživačke teme u rok muzici. Rok muzika se za razliku od pop muzike više oslanja na muzikalnost, živi performans i ideologiju verodostojnosti.

Tokom kasnih 1960-ih nastao je veliki broj različitih rok žanrova, uključujući i hibride kao što su bluz rok, folk rok, kantri rok i džez-rok fuzija. Mnogi od ovih žanrova su doprineli razvoju psihodeličnog roka na koga je uticala kontrakulturalna psihodelična scena. Novi žanr koji je nastao iz ove scene uključuje i progresivni rok, koji proširuje umetničke elemente. Glam rok je istaknuo vizuelni stil, dok je veliki podžanr hevi metal istaknuo ton, snagu i brzinu zvuka. Tokom druge polovine ’70-ih nastao je pank rok, kao reakcija na ove trendove.[3] Pank je stvorio grubu i energetičku formu koja je sadržavala političku i socijalnu kritiku. Ovaj podžanr je uticao tokom ’80-ih godina na nastanak drugih podžanrova, kao što su novi talas, post-pank i alternativni rok pokret. Od ’90-ih godina alternativni rok je počeo da dominira rok muzikom tako što se probio na mejnstrim scenu, kroz grandž, Britpop i indi rok. Tada su nastali i drugi fuzijski podžanrovi, kao što su pop pank, rep rok i rep metal, kao i pokušaji da se opet ožive drugi podžanrovi (garažni rok i post pank revajval) tokom početka novog milenijuma.

Rok muzika je služila kao medij socijalnih i kulturoloških pokreta, stvarajući mnoge potkulture, kao što su rokeri i modovi u Velikoj Britaniji, a hipiji u SAD. Hipiji su kontrakultura nastala u San Francisku tokom ’60-ih godina, da bi se brzo proširila na celu Ameriku. Tokom ’70-ih godina nastala je pank kultura, iz nje su kasnije nastali emo i got potkulture. Nasleđujući folk tradiciju protestnih pesama, rok muzika se povezuje sa političkim aktivizmom, kao i sa promenom socijalnih stavova prema rasi, polu i upotrebom droga, a često je viđen i kao izražavanje mladalačkog revolta protiv konzumerizma i autoriteta odraslih.

Karakteristike

uredi
 
Red hot čili pepers

Zvuk roka je tradicionalno usmeren na električnoj gitari, koja se pojavila u svom modernom obliku 1950-ih uz popularizaciju rokenrola.[4] Zvuk električne gitare u rok muzici obično podržava električna bas gitara, koja je bila pionir u džez muzici istoga doba,[5] i udaraljke u kojima vladaju bubnjevi, uz koje se ponekad pojavljuju i činele.[6] Ovaj trio instrumenata često se nadopunjava uključivanjem klavira, hemonda i sintisajzera.[7] Grupa muzičara koja interpretira rok muziku naziva se rok bend i sastoji se najčešće od dva do pet članova. Klasično, rok bend poprima oblik kvarteta čiji članovi pokrivaju jednu ili više uloga, uključujući i pevača, gitaristu, ritam gitaristu, bas gitaristu, bubnjara i često klavijaturistu ili drugog instrumentalistu.[8] Rok muzika tradicionalno je izgrađena na temeljima jednostavnih četverodobnih ritmova s udarcem bubnja - Backbeat.[9] Melodije su često izvedene iz starijih muzičkih načina kao Dorian mode ili miksolidijski, uglavnom tonalitetima violinskog ključa.[9] Instrumenti sviraju višeglasno, a harmonije su popunjene kvartama, kvintama i disonantnim harmonijskim progresijama.[9] Rok pesme iz sredine 1960-ih su često korištene u Verse-chorus strukturi, koja potiče iz bluza i folk muzike, ali došlo je do značajne razlike od ovog modela.[10] Kritičari su naglasili eklekticizam i stilsku raznovrsnost.[11] Zbog svoje složene istorije i sklonosti posuđivanja muzičkih elemenata iz drugih muzičkih i kulturnih obrazaca kritičari su tvrdili da je „nemoguće vezati rok muziku za kruto naznačenu muzičku definiciju“.[12]

 
Jednostavan 4/4 rok ritam za bubnjeve   Play (pomoć·info)

Za razliku od mnogih ranijih stilova popularne muzike, teme rok pesama su vrlo širokog spektra. Tako se u tekstovima rok pesama nalaze društvo, neuzvraćena ljubav, seks, pobune protiv vlasti, sport, piće, droga, novac, socijalna pitanja i sl.[9] Neke od ovih tema rokeri su nasledili iz starijeg popa, džeza i bluza, a neke teme se prvi put pojavljuju u tekstovima pesama.[13] Robert Kristgau je rok muziku nazvao „hladnim medijom“ s jednostavnom dikcijom i ponavljanjem refrena, a tvrdi da se primarna funkcija roka odnosi na muziku, ili uopštenije šum. [14] Prevlast belih muškaraca i često muzičara srednje klase u rok muzici se često navodi i uvek je „vruće pitanje“ u medijima.[15] Ipak, i u roku su se kasnije probili i crni muzičari, osvajajući najčešće mladu belačku publiku.[16] Najčešće pevaju o mafiji, problemima siromaštva i neravnopravnosti.[17]

Preteča i izvori

uredi
Glavni članak: Rokenrol
 
Elvis Presli 1957, smatra se „Kraljem rokenrola“

Rokenrol se pojavio u SAD kasnih ’40-ih i ranih ’50-ih, i brzo se proširio na ostatak sveta. Direktno vuče korene u mešavini raznih popularnih muzičkih žanrova tog vremena, uključujući ritam i bluz, gospel i kantri muziku.[18] Delovi rokenrola mogu čuti na ritam i bluz snimcima iz 1920-ih. Rani rokenrol je uskladio delove bluza, bugi-vugia, džeza i ritma i bluza, te je takođe imao elemente apalačke narodne muzike, crkvene muzike i kantri muzike. Ako idemo još dublje u istoriju, neki smatraju da je rokenrol utemeljen na muzici Fajv Pojnts susedstva u Njujorku tokom sredine 19. veka. Stanovnici Fajv Pojntsa su prvi kombinovali afričku i evropsku muziku (naročito irsku žigu).

Godine 1951. u Klivlendu u Ohaju, disk džokej Alan Frid je počeo da pušta ritam i bluz za višerasnu publiku i pripisuje mu se da je prvi koji je iskoristio frazu „rokenrol“ da opiše tu muziku. Tokom ’50-ih veoma je popularna postala električna gitara i razvio se specifični stil rokenrola koga su svirali izvođači kao što su Link Vrej i Skoti Mur. Takođe je došlo do velikog razvoja tehnologije snimanja kao što je odvojeno snimanje više izvora zvuka da se stvori cjelina koje je razvio Les Pol, elektronsko tretiranje zvuka koje je razvio Džo Mik, i Zid zvuka koji je razvio Fil Spektor. Sve ovo je imalo veliki uticaj na kasniju rok muziku.

Uticaj rokenrola bio je ogroman i rasprostranjen po čitavom svijetu. Daleko od običnog muzičkog stila, rokenrol je uticao na stil života, modu, stav i jezik.

Izdavačka kuća Motaun je imala bitnu ulogu u rasnoj integraciji zabavne muzike jer je bila prva izdavačka kuća koju je posjedovao afroamerikanac i prvenstveno je isticala afroameričke izvođače koji su imali uspjeha među obje rase. Od 1961. do 1971. Motaun je imala 110 pjesama koje su se našle među 10 najpopularnijih u SAD. Izvođači kao što su Stivi Vonder, Marvin Gej, Suprims, For tops i Džekson 5 imali su ugovor sa ovom izdavačkom kućom. Svi ovi izvođači su ušli u rokenrol kuću slavnih.

Izraz „rocking“ (roking) su prvo upotrebili crkveni pevači na Američkom jugu, i označavao je osećaj verskog ushićenja. Tokom 1940-ih godina, međutim, izraz je imao dvostruki značaj plesati, podrazumevajući seks. Jedan primer ovoga je pesma Roja Brauna, "Good Rocking Tonight". Ovakve pesme su bile popularne samo na radio stanicama posvećenim ritmu i bluzu, pa su belci vrlo retko čuli tu muziku na velikim radio stanicama. Godine 1951, klivlendski disk džokej Alan Frid je počeo da pušta tu vrstu muzike za njegovu belu publiku. Frid je prvi izumeo izraz rokenrol da opiše ovaj duhoviti stil ritam i bluz muzike.

Nije poznato sa sigurnošću koja je bila prva rokenrol ploča. Neki kandidati su pesma „Rocket 88“ (1951) izvođača „Jackie Brenston & His Delta Cats“, Čak Berijeve „Maybellene“ i „Johnny B. Goode“, te Bo Didlijev „Bo Diddley“ ili pesma „Rock Around the Clock“ grupe Bil Hejli & His Komets. Neki istoričari smatraju da su prve ploče rokenrola snimljene u 1940-im godinama od strane muzičara poput Fats Domina, koji su svirali stil RnB muzike koji se malo razlikovao od rokenrola. Neki primeri su Luj Džordanov „Is You Is or Is You Ain't My Baby?“, Jack Guthrieov "The Oakie Bookie" (1947), te Beni Karter i Pol Vandervortov „Rock Me to Sleep“ (1950).

Zlatno doba

uredi

Britanska invazija

uredi
Glavni članak: Britanska invazija
Vidi još: Britanski ritam i bluz i Britanski rok
 
Bitlsi stižu u Njujork januara 1964. na početku Britanske invazije

Do kraja 1962, ono što će postati britanska rok scena je započelo sa bit grupama kao što su Bitlsi, Džeri & Pejsmejkeri i Tragači iz Liverpula i Fredi i Drimers, Hermanovi Hermiti i Holis iz Mančestera. Oni su bili pod sveobuhvatnim opsegom američkih uticaja uključujući soul, ritam i bluz i surf muziku,[19] inicijalno reinterpretirajući standardne američke melodije i svirajući za plesače. Grupe poput Animals iz Njukasla i Tem iz Belfasta,[20] i posebno one iz Londona poput Rolingstonsa i Jardberdsa, su bile mnogo više pod uticajem ritma i bluza i kasnije bluz muzike.[21] Uskoro su te grupe počele sa komponovanjem sopstvenog materijala, kombinujući američke forme muzike i unoseći u nju visoko energijski takt. Bit bendovi su težili ka „živahnim, neodoljivim melodijama“, dok je rana britanska ritam i bluz umetnost težila ka manje seksualno nevinim, i agresivnijim pesmama, često poprimajući buntovničku poziciju. Bilo je, međutim, posebno u ranim stadijumima, značajne muzičke razmene između te dve tendencije.[22] Godine 1963, predvođene Bitlsima, beat grupe su počele da ostvaruju nacionalne uspehe u Britaniji, čemu su uskoro sledile grupe sa fokusom na ritmu i bluzu.[23]

„I Want to Hold Your Hand“ je bila prvoplasirana pesma Bitlsa na Bilbord hot 100,[24] provodeći 7 nedelja na vrhu i totalno 15 nedelja na listi.[25][26] Njihova pojava na šouu Eda Salivana 9. februara 1964, je privukla po proceni 73 miliona gledalaca (u to vreme rekord za američke televizijske programe) i često se smatra prekretnicom u američkoj pop kulturi. Bitlsi su postali najprodavanija rok grupa svih vremena i njima su sledile na američkim listama brojne druge Britanske grupe.[22] Tokom sledeće dve godine Britanski umetnici su dominirali domaće i američke liste sa grupama Piter & Gordon, Animals,[27] Manfred Man, Petula Klark,[27] Fredi i Drimers, Vejn Fontana i Majndbenders, Hermanovi Hermiti, Rolingstonsi[28] Trogs, i Donovan[29], od kojih su svi imali jedan ili više prvoplasiranih singlova.[25] Drugi značajni umetnici koji su bili deo invazije su Kinks i Dejv Klark Fajv.[30][31]

Britanska invazija je pomogla u internacionalizaciji produkcije rokenrola, otvarajući vrata za buduće Britanske (i Irske) izvođače da ostvare međunarodni uspeh.[32] U Americi to je nedvosmisleno označilo kraj instrumentalne surf muzike, vokalnih grupa devojaka i (privremeno) tinejdžerskih idola, koji su dominirali američkim listama tokom kasnih 1950-ih i 60-tih.[33] To je obeležilo karijere i uspostavilo R&B umetnike poput Fets Domina i Čabi Čekera, pa čak i privremeno izbacilo iz koloseka uspešne preživele rokenrol umetnike, uključujući Elvisa.[34] Britanska invazije je takođe odigrala značajnu ulogu u usponu distinktnog žanra rok muzike, i cementirala primat rok grupa, baziranih na gitarama i bubnjevima koje produkuju sopstveni materijal kao kantautori.[35]

Garažni rok

uredi
Glavni članak: Garažni rok

Garažni rok je bila sirova forma rok muzike, posebno prevalentna u Severnoj Americi sredinom 1960-ih. Tako je nazvana zbog percepcije da je bila uvežbana u prigradskoj porodičnoj garaži.[36][37] Pesme garažnog roka su se bavile traumama srednjoškolskog života, pri čemu su pesme o „devojkama koje lažu“ bile posebno česte.[38] Lirika i obrada su bile agresivnije od onog što je bilo uobičajeno u to vreme, često sa režećim ili derućim vokalom koji je utopljen u inkoherentno vrištanje.[36] Oni su se kretali od grube jednoakordne muzike (poput Sedsa) do muzičara skoro studijskog kvaliteta (uključujući Nikerbokers, Rimejns i Fift Istjet). Takođe su postojale regionalne varijacije u mnogim delovima zemlje sa prosperitetnim scenama posebno u Kaliforniji i Teksasu.[38] Države pacifičkog severozapada su verovatno imale najbolje definisani regionalni zvuk.[39]

Stil je evoluirao polazeći od regionalnih scena još od 1958. „„Tall Cool One““ (1959) grupe Vejleri i „Louie Louie“ (1963) grupe Kingsmen . su dobri primeri žanra u svojim formativnim fazama.[40] Do 1963, singlovi garažnih grupa su počeli da dosežu nacionalne liste u većem broju, uključujući Pol River end Rejders (Bojsi),[41] Trašmen (Mineapolis)[42] i Rivijeras (Saut Bend, Indijana).[43] Druge uticajne garažne grupe, poput Soniksa (Takoma), nisu dostigle Bilbord hot 100.[44] U tom ranom periodu mnoge grupe su bile pod jakim uticajem surf roka i dolazilo je do razmena između garažnog roka i frat roka, na šta se ponekad gleda kao na samo podžanr garažnog roka.[45]

Britanska invazija 1964–66 je imala jak uticaj na garažne grupe, pružajući im nacionalnu publiku, stimulišući mnoge (često surf ili hot rod grupe) da adaptiraju britanski uticaj, i ohrabrujući formiranje mnogih grupa.[38] Hiljade garažnih grupa je postojalo u SAD i Kanadi tokom te ere i stotine su proizvele regionalne hitove.[38] Primer su: „The Witch“ takomskih Soniksa (1965), „Where You Gonna Go“ detroitske grupe Anrelajted segments (1967), „Girl I Got News for You“ majamske grupe Birdvočers (1966) i „1–2–5“ grupe iz Montreala Honted. Uprkos toga što je veliki broj grupa potpisao ugovore sa velikim ili regionalnim produkcijskim kompanijama, većina njih nije doživela komercijalni uspeh. Generalno se smatra da je garažni rok doživeo svoj komercijalni i umetnički vrhunac oko 1966.[38] Do 1968. ovaj stil je uglavnom nestao sa nacionalnih listi i lokalnog nivoa, dok su se amaterski muzičari suočavali sa fakultetskim obrazovanjem, poslom i regrutacijom.[38] Novi stilovi su evoluirali i zamenili garažni rok (uključujući bluz rok, progresivni rok i kantri rok).[38] U Detroitu je tradicija garažnog roka preživela do ranih 1970-ih, sa grupama poput MC5 i Studžes, koje su koristile znatno agresivniji pristup formi. Te grupe su počele da se nazivaju pank rokom i danas se na njih često gleda kao proto-pank ili proto-hard rok.[46]

Pop rok

uredi
Glavni članak: Pop rok
 
Everli Braders 2006. godine

Termin pop je bio u upotrebi od ranog 20. veka za uopšteno označavanje popularne muzike, ali je od sredine 1950-ih on počeo da se koristi za označavanje distinktnog žanra, usmerenog na tržište mladih, koji se često karakteriše kao mekša alternativa rokenrolu.[47][48] U periodu nakon Britanske invazije, od oko 1967, termin pop se sve više koristi kao opozicija termina rok muzika, za opisivanje forme koja je u većoj meri komercijalna, efemerna i pristupačna.[49] U kontrastu sa tim, za rok muziku se smatra da ima fokus na proširenim radovima, posebno albumima, da je često asocirana sa specifičnim potkulturama (kao što je kontrakultura iz 1960-ih), da naglašava umetničke vrednosti i „autentičnost“, da stavlja u prvi plan izvođenje uživo i instrumentalnu ili vokalnu virtuoznost, i često se smatra trendom koji inkapsulira progresivne promene, umesto pukog podražavanja postojećih trendova.[47][48][49][50]

Ipak, znatan deo pop i rok muzike ima veoma sličan zvuk, instrumentaciju, pa čak i lirski sadržaj. Termini „pop-rok“ i „močni pop“ su u upotrebi za opisivanje komercijalno uspešne muzike koja koristi elemente ili formu rok muzike.[51] Pop-rok je definisan kao „optimistični varijetet rok muzike predstavljene umetnicima kao što su Elton Džon, Pol Makartni, Everli Braders, Rod Stjuart, Čikago, i Piter Frempton.“[52] Termin moćni pop je formirao Pit Taunsend iz grupe Hu 1966. godine, ali termin nije našao širu primenu od kad je primenjen na grupe kao što je Badfinger tokom 1970-ih, koje su se pokazale kao neke od komercijalno najuspešnijih grupa tog perioda.[53]

Istaknuti rok izvođači i grupe

uredi

Stariji

uredi

Noviji

Rokenrol kuća slavnih

uredi
Glavni članak: Rokenrol kuća slavnih

Osnovana je 1986. godine i nalazi se u Klivelandu u SAD. Posvećena je uspomeni na najpoznatije i najuticajnije rok muzičare, bendove i producente koji su uticali na razvoj rok muzike, a time i muzičke industrije. Među laureatima kuće slavnih nalaze se: Čak Beri, Rej Čarls, Fats Domino, Bitlsi, Badi Holi, Elvis Presli, Litl Ričard, Areta Frenklin, B. B. King, Roj Orbison, Bob Dilan, Bič Bojs, Suprims, Rolingstons, Dorsi, Tina Turner, Džoni Keš, Bob Marli, Led zepelin, Dženis Džoplin, Dejvid Boui, Pink Flojd, Kvin, Ramons, Brus Springstin, U2, AC/DC, Metalika, Red hot čili pepers, Kurt Kobejn i dr.[54]

Reference

uredi
  1. ^ Studwell & Lonergan 1999
  2. ^ Pop/Rock na sajtu AllMusic (jezik: engleski)
  3. ^ Turner, Luke. How "The Baby Boomers Stole Music With Myths Of A Golden Age"[mrtva veza]. The Quietus.com. October 3rd, 2013. Pristupljeno 21-1-14
  4. ^ Curtis 1987, str. 68–73.
  5. ^ Brewer R. C., "Bass Guitar", in Shepherd, 2003, p. 56.
  6. ^ Mattingly R., "Drum Set", in Shepherd, 2003, p. 361.
  7. ^ Théberge 1997, str. 69–70.
  8. ^ Laing D., "Quartet", in Shepherd, 2003, p. 56.
  9. ^ a b v g Ammer 2004, str. 251–2
  10. ^ Covach 2006, str. 40.
  11. ^ Gracyk 1996.
  12. ^ Wicke 1990.
  13. ^ Farber 2007.
  14. ^ McKeen 2000, str. 562.
  15. ^ McDonald 2009, str. 108–109
  16. ^ S. Waksman (2001). Instruments of Desire: the Electric Guitar and the Shaping of Musical Experience. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press). str. 176. ISBN 978-0-674-00547-1. 
  17. ^ Frith 2007, str. 43–4.
  18. ^ „rock (music) - Britannica Online Encyclopedia”. Pristupljeno 24. 4. 2013. 
  19. ^ R. Stakes (2001). „Those boys: the rise of Mersey beat”. Ur.: S. Wade. Gladsongs and Gatherings: Poetry and its Social Context in Liverpool Since the 1960s. Liverpool: Liverpool University Press. str. 157—66. ISBN 978-0-85323-727-3. 
  20. ^ I. Chambers (1985). Urban Rhythms: Pop Music and Popular Culture. Basingstoke: Macmillan. str. 75. ISBN 978-0-333-34011-0. 
  21. ^ Covach & Boone 1997, str. 60
  22. ^ a b R. Unterberger, "British Invasion", in Bogdanov et.al., 2002. pp. 1316–17.
  23. ^ R. Unterberger, "British R&B", in Bogdanov et.al., 2002. pp. 1315–6.
  24. ^ Gilliland 1969, show 28.
  25. ^ a b I. A. Robbins, „British Invasion”, Encyclopædia Britannica, Arhivirano iz originala 07. 05. 2015. g., Pristupljeno 4. 4. 2017 
  26. ^ H. Bill (1985). The Book Of Beatle Lists. Poole, Dorset: Javelin. str. 66. ISBN 978-0-7137-1521-7. 
  27. ^ a b Gilliland 1969, show 29.
  28. ^ Gilliland 1969, show 30.
  29. ^ Gilliland 1969, show 48.
  30. ^ T. Leopold (5. 2. 2004), „When the Beatles hit America CNN February 10, 2004”, CNN.com, Arhivirano iz originala 11. 03. 2017. g., Pristupljeno 4. 4. 2017 
  31. ^ „British Invasion”, Allmusic, Arhivirano iz originala 11. 2. 2011. g. 
  32. ^ „Britpop”, Allmusic, Arhivirano iz originala 11. 2. 2011. g. 
  33. ^ K. Keightley (2001). „"Reconsidering rock”. Ur.: S. Frith; W. Straw; J. Street. The Cambridge Companion to Pop and Rock. Cambridge: Cambridge University Press. str. 117. ISBN 978-0-521-55660-6. 
  34. ^ Hoffmann, F. W. (2004). „British Invasion”. Ur.: F. W. Hoffmann; H. Ferstler. Encyclopedia of Recorded Sound. 1 (2nd izd.). New York, NY: CRC Press. str. 132. ISBN 978-0-415-93835-8. 
  35. ^ Shuker 2005, str. 35.
  36. ^ a b Shuker 2005, str. 140.
  37. ^ Abbey 2006, str. 74–6.
  38. ^ a b v g d đ e Unterberger R., "Garage Rock", in Bogdanov, 2002, p. {{{pages}}}.
  39. ^ Campbell 2004, str. 213
  40. ^ Otfinoski 1997, str. 36
  41. ^ Studwell & Lonergan 1999, str. 213.
  42. ^ J. Austen (2005). TV-a-Go-Go: Rock on TV from American Bandstand to American Idol. Chicago IL: Chicago Review Press. str. 19. ISBN 978-1-55652-572-8. 
  43. ^ Waksman 2009, str. 116
  44. ^ Hoffmann, F. W. (2004). „Garage Rock/Punk”. Ur.: F. W. Hoffman; H. Ferstler. Encyclopedia of Recorded Sound. 1 (2nd izd.). New York, NY: CRC Press. str. 873. ISBN 978-0-415-93835-8. 
  45. ^ W. Osgerby (1999). „Chewing out a rhythm on my bubble gum': the teenage aesthetic and genealogies of American punk”. Ur.: R. Sabin. Punk Rock: So What?: the Cultural Legacy of Punk. Abingdon: Routledge. str. 159. ISBN 978-0-415-17029-1. 
  46. ^ Thompson 2007, str. 134
  47. ^ a b S. Frith (2001). „Pop music”. Ur.: S. Frith; W. Stray; J. Street. The Cambridge Companion to Pop and Rock. Cambridge: Cambridge University Press. str. 93-108. ISBN 978-0-521-55660-6. 
  48. ^ a b „Early Pop/Rock”, Allmusic, Arhivirano iz originala 11. 2. 2011. g. 
  49. ^ a b Warner 2003, str. 3
  50. ^ Shuker 2001, str. 8–10.
  51. ^ Shuker 2005, str. 207.
  52. ^ L. Starr; C. Waterman (2007). American popular music : from minstrelsy to MP3 (2nd izd.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-530053-6.  archived from the original on 17 February 2011.
  53. ^ Borack 2007, str. 18
  54. ^ „Rockhall.com”. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Рок_музика&oldid=28402151”