Електрична гитара
Електрична гитара је жичани музички инструмент, врста гитаре која ради на струју. Звук се добија трзањем челичне жице која се налази у електромагнетском пољу и потом се вибрације претварају у промену електричног напона помоћу конвертора. Електрична гитара се често користи у џез, рок и хеви метал музици.[3] Прва електрична гитара је настала 1935. године.
 | |
| Други називи | Електрична гитара |
|---|---|
| Класификација | Жичани инструмент |
| Хорнобестел-Закс систем | 321.322 |
| Развијен | 1932, Сједињене Државе |
| Опсег | |
 (гитара подешена на Е стандард) | |
Код електричне гитаре један или више електромагнетских конвертора (снимача звука или енгл. pickup-ова) претварају вибрације челичних жица у електричне сигнале, које је могуће појачати и процесовати.
Најпознатије и најбројније електричне гитаре су Фендер стратокастер[4][5] (Fender Stratocaster, 1954) фирме Фендер и Гибсон Лес Пол (Gibson Les Paul, 1952) фирме Гибсон. Следе Фендер телекастер (Fender Telecaster, 1950) и Гибсон СГ (Gibson SG, 1961). Ове гитаре се производе и данас.
Фендер стратокастер има два реза (енгл. cutaway, на српски погрешно преведено као рогови) односно, два улегнућа на врату која омогућавају добијање високих тонова. Гитара има и три снимача звука. Гибсон Лес Пол има један рез и два снимача звука. Поред снимача звука, на разликовање модела по звуку утичу и конструкције гитаре, те материјал од којег је гитара израђена (врста дрвета итд.). Гибсон Лес Пол има „топлији“ звук, док је звук стратокастера мало оштрији.
Постоје и друге врсте електричних гитара, а израђује се и гитаре за поједине врсте музике (нпр. Гибсон флајинг В, (летећа v), те експлорер (такође Гибсонов), затим модели фирми Џексон и Б. С. Рич). Модели стратокастер и Лес Пол су ипак најпопуларнији.
Историја
уредиИдеја електричне гитаре настала је око 1920. године, кад су се тражиле могућности да гитара буде гласнија и остварљивија.[6] Ондашњи комерцијални и џез оркестри као и студије за снимање позивали су произвођаче музичких инструмената да направе гласније и јаче гитаре. Око 1930. године увидело се да се ово може постићи једино уз електрично појачање. Нова метода наравно имала је и противника који су сматрали да би музика тиме пропадала. Прве електричне гитаре свирале су се у кантри, џез и блуз музици.
Око 1923. године је Лојд Лоар (Lloyd Loar) експериментисао са електромагнетним конверторима. Направио је сензор који је примао вибрације тела гитаре и претварао у електричне сигнале.[7] Пошто су сензори били прилично непрактични, тај систем није имао велики комерцијални успех.
Џорџ Бјучемп (George Beauchamp) је заједно са Адолфом Рикенбејкером (Adolph Rickenbacker) 1931. године направио звукосниматељ који је примао вибрације директно са жица гитаре.[8] Звукосниматељ је ставио на једну тзв. lapsteel или хавајску гитару. Настао је основни принцип данашњих електричних и тиме прва електрична гитара.[9][10] Патент за гитару која је названа frying pan (на српском: тигањ за печење), послат је 1932 у Вашингтон на оверу. У Вашингтону су били скептични према новој гитари, и кад је 1937 стигла овера, други произвођачи већ су имали своје моделе електричних гитара, тако да патентирање најзад није ништа помогло.[11][12][13][14]
Прва регуларна серијска електрична гитара била је ЕС-150 (ES-150) из 1936. године од фирме Гибсон. ЕС-150 била је намењена као џез-гитара. ЕС је стајало electric spanish, мање због класичне „шпанске“ гитаре него због начина рукохвата насупрот хавајским гитарама као што је била гитара од Бјучемпа и Рикенбејкера. 150 је стајало за ондашњу званичну продајну цену од 150 америчких долара.
Следећи корак био је the Log (на српском: пањ) из 1941. године од Лес Пола. Лес Пол је узео акустичну гитару, исекао је у средини и ту убацио електромагнетни конвертор. Тиме су знатно редуковане реакције вибрација електричних гитара. Овим се створио правац тзв. solidbody-гитарама, тј. гитаре са једним телом.
Прву електричну гитару са једним или масивним телом (solidbody) направили су 1948. године Пол Бигсби (Paul Bigsby) и кантри музичар Мерл Трејвис (Merle Travis). Ова гитара у разним варијантама продавала се до раних 1960-их.
На основи гитаре од Бигсбија и Трејвиса је Лео Фендер 1950. године направио своју esquire-гитару, коју ће нешто касније да преименује у телекастер. Телекастерка је прва електрична гитара која је ушла у масовну производњу. Телекастерку следе Лес Пол од Гибсона из 1952. године и стратокастерка из 1954. године, са којима коначно почиње ера електричних гитара .
Галерија
уреди-
Фендер телекастер -
Фендер стратокастер -
Гибсон лес паул -
Гибсон сг
Референце
уреди- ^ Duchossoir, A. R. (1998-07-01) [1994]. Gibson Electrics: The Classic Years: An Illustrated History from the Mid-'30s to the Mid-'60s. Milwaukee, WI USA: Hal Leonard. ISBN 0-7935-9210-0. Приступљено 2012-12-23. „Equally, the electronics combined Seth Lover's Alnico pickup in the neck position with a regular P-90 in the bridge for tonal versatility.”
- ^ Hunter, Dave (2014). The Gibson Les Paul The Illustrated Story of the Guitar That Changed Rock. Voyageur Press. ISBN 9781627881395.
- ^ Hempstead, Colin; Worthington, William E. (2005). Encyclopedia of 20th-Century Technology, Volume 2. Taylor & Francis. стр. 793. ISBN 1-57958-464-0.
- ^ D'arcy, David (12. 11. 2000). „ART/ARCHITECTURE; Strummed by One Hand, Sculptured by Another”. The New York Times. Приступљено 2. 5. 2010.
- ^ Mitchell, Ed (28. 12. 2011). „IN PRAISE OF: The Fender Stratocaster”. Musicradar.com. Приступљено 14. 12. 2013.
- ^ Wheelwright, Lynn; Carter, Walter (28 April 2010). [1]. Vintage Guitar. Retrieved 10 July 2014.
- ^ Center, Lemelson. „Invention: Electric Guitar”. www.invention.si.edu. Lemelson Center for the Study of Invention and Innovation. Архивирано из оригинала 24. 8. 2018. г. Приступљено 21. 7. 2018.
- ^ Wheeler, Tom (1978). The Guitar Book: A Handbook for Electric & Acoustic Guitarists. Harpercollins. стр. 153. ISBN 0-06-014579-X.
- ^ Smith, Richard R. (1987). The History of Rickenbacker Guitars. Centerstream Publications. стр. 10. ISBN 978-0-931759-15-4.
- ^ „Guitar E – berichte und fotos”. viewgoods.de. Архивирано из оригинала 25. 10. 2011. г. Приступљено 18. 5. 2011.
- ^ Editorial, Retrofret. „An Important and Historical Instrument”. Retrofret Vintage Guitars. Retrofret. Приступљено 16. 3. 2017.
- ^ Corporation, Richenbacker International. „The Earliest Days of the Electric Guitar”. Rickenbacker. RIC. Архивирано из оригинала 24. 12. 2005. г. Приступљено 8. 8. 2015.
- ^ USPTO, USPTO. „Stringed Instrument (Tremolo)”. Google Patents. USPTO. Приступљено 8. 8. 2016.
- ^ USPTO, USPTO. „Electric Stringed Musical Instrument”. google.patents. USPTO. Приступљено 8. 8. 2016.
Литература
уреди- Broadbent, Peter (1997). Charlie Christian: Solo Flight – The Seminal Electric Guitarist. Ashley Mark Publishing Company. ISBN 1-872639-56-9.
- Achard, Ken (1990). The History and Development of the American Guitar. Bold Strummer. ISBN 9780933224186.
- Bishop, Ian Courtney (1990) [1977]. The Gibson Guitar: From 1950, Volume 1. Bold Strummer Guitar Series. The Bold Strummer. ISBN 0-933224-46-X. Приступљено 2012-12-22. „The Les Paul Custom... was equipped with a single coil black covered Les Paul Special pickup in the treble position and a very distinctive Alnico pickup with six oblong pole pieces in the bass position.”
- Carter, Walter (2007). The Gibson Electric Guitar Book: Seventy Years of Classic Guitars. Hal Leonard Corporation. ISBN 9780879308957. Приступљено 20. 8. 2022.
- Brosnac, Donald (1980). Guitar Electronics: A Workbook. Ojai, CA: d.B. Music Co. ISBN 0-933224-02-8.
- Tillman, Donald (2002). Response Effects of Guitar Pickup Position and Width
- Wheeler, Tom (1992). American Guitars: an illustrated history. ISBN 0-06-273154-8.. Harper. New York
- „Invention: Electric Guitar”. www.invention.si.edu. Lemelson Center for the Study of Invention and Innovation. Архивирано из оригинала 24. 8. 2018. г. Приступљено 21. 7. 2018.
- Lawing, A Scott. „How Does a Pickup Really Work?”. Lawing Musical Products. Dr A. Scott Lawing. Приступљено 2. 1. 2019.
- „Guitar Pickup - MagLab”. nationalmaglab.org. Приступљено 2. 1. 2019.
- Mottola, R.M. (1. 1. 2020). Mottola's Cyclopedic Dictionary of Lutherie Terms. LiutaioMottola.com. стр. 157. ISBN 978-1-7341256-0-3.
- „The Structure of the Electric Guitar：[Experiment]Let's make and then test several coils - Musical Instrument Guide - Yamaha Corporation”. www.yamaha.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-23.
- „Gibson Pickups: A Guide to These Epic Game Changers”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2021. г. Приступљено 18. 07. 2023.
- Mottola, R.M. (2003). „A Listening Evaluation of Discrete vs Integrated Circuit Audio Preamplifiers in Stringed Musical Instruments”. Journal of Musical Instrument Technology (23).
- „About the amplification of acoustic stringed instruments - VERWEIJ Snaarinstrumenten”. Архивирано из оригинала 2014-10-31. г. Приступљено 2013-01-17.
- „LightWave Systems | Technology”. Архивирано из оригинала 25. 8. 2012. г. Приступљено 13. 9. 2012.
- Wallace, Joe (2006-12-11). „Light Speed Guitars: The Story Of Ron Hoag And His Optical Guitar Pickup”. Gearwire. Архивирано из оригинала 2009-05-01. г. Приступљено 2009-06-09.
- „About | LightWave Systems”. Архивирано из оригинала 02. 07. 2017. г. Приступљено 2012-09-13.
- Babiuk, Andy (2002). Beatles gear. Hal Leonard. ISBN 978-0-87930-731-8.
- Bacon, Tony (2007). The Fender Electric Guitar Book: A Complete History of Fender Instruments (3rd изд.). Backbeat Books. ISBN 978-0-87930-897-1.
- Balmer, Paul (2007). The Fender Stratocaster Handbook: How to Buy, Maintain, Set Up, Troubleshoot, and Modify Your Strat. MBI. ISBN 978-0-7603-2983-2.
- Crowley, Walt; Crowley, William (1997). Rites of Passage: A Memoir of the Sixties in Seattle. University of Washington Press. ISBN 978-0295974934.
- Duchossoir, A. R. (1994). Hal Leonard: The Fender Stratocaster. Hal Leonard; Special 40th Anniversary Edition (1994). ISBN 0-7935-4735-0.
- Riley, Tim (2002). Tell me why: a Beatles commentary. Basic Books. ISBN 978-0-306-81120-3.
- Wheeler, Tom (2004). The Stratocaster Chronicles: Celebrating 50 Years of the Fender Strat. Hal Leonard. ISBN 978-0-634-05678-9.
- „Fender Frontline” (PDF). Fender Musical Instruments Company. 2006.
- US 2,741,146, C.L. Fender, "Tremolo device for stringed instruments", issued April 10, 1956
Спољашње везе
уреди
- Од тигања до летеће v - развијање електричне гитаре (ен)
- King of Kays - информације, фотографије и видеоклипови електричних гитара широм света (ен)
- Електрична гитара од Поул Бигсбија (ен)
- ON! The Beginnings of Electric Sound Generation – an exhibit at the Museum of Making Music, National Association of Music Merchants, Carlsbad, CA – some of the earliest electric guitars and their history, from the collection of Lynn Wheelwright and others
- The Invention of the Electric Guitar – Online exhibition at the Smithsonian Institution's National Museum of American History