Википедија

Sofija Sedmakova

Sofija "Sonja" Sedmakova-Simić (Petrovaradin, 15. maj 1875. — posle 1920.) bila je srpska operska pevačica, mecosopran.

Sofija Sedmakova
Lični podaci
Puno imeSofija Sedmakova Simić
Ime po rođenjuSofija Sedmakova
Datum rođenja(1875-05-15)15. maj 1875.
Mesto rođenjaPetrovaradin, Austrougarska
UniverzitetKonzervatorijum u Budimpešti
Konzervatorijum u Beču
ZanimanjeOperska pevačica
Porodica
SupružnikStojan Đ. Simić
DecaRužica Simić

Karijera

uredi

Sofija Sedmakova je dve godine učila solo pevanje na Konzervatorijumu u Budimpešti, zatim je od 1898. do 1901. studirala na Bečkom konzervatorijumu kod Roze Papir-Paumgartner. Potom se usavršavala u Ahenu.[1] Na studijama u Beču, Sofija je bila rangirana kao prva od 32 učenice.[2]

Zabeleženo je da je odmah nakon završenih studija u Beču dobila angažman 1. septembra 1901. u Operi u Frankfurtu za početnu platu od 4.600 maraka.[2] Angažan u Frankfurtu bio je ugovoren na pet godina.[3]

Bila je solistkinja Operā u Hajdelbergu i Strazburu. Kao članica Minhenske opere 1906. i 1907. u Narodnom pozorištu u Beogradu istakla se interpretacijama Santuce u Kavaleriji rustikani Pjetra Maskanjija i naslovne uloge u Bizeovoj operi Karmen.[4]

Još kao budimpeštanska učenica nastupala je 1896. na koncertu u Beogradu u čast rođendana kraljice Natalije. Sofija je imala neprekidnu saradnju sa Narodnim pozorištem u Beogradu, a krajem 19. veka nastupila je dva puta u Novom Sadu (1898-1899).[1]

U Beču je pevala na "zabavi sa igrankom" koju je organizovalo Srpsko akademsko društvo Zora na Dan Svetog Save 27. januara 1901. u dvorani Ronaher. Sedmakova je, uz pratnju klavira, pevala "Ja te ljubim" od Griga.[5]

14. novembra 1902. Sofija Sedmakova je pevala u Beogradu u Narodnom pozorištu u pauzi između činova predstave Školski nadzornik od Koste Trifkovića i Pokondirena tikva od Jovana Sterije Popovića.[6] Pevala je tada arije Petra Čajkovskog, Franca Lista, Antonjina Dvoržaka, Eduarda Lasena, Aleksandra fon Filica i drugih kompozitora. 1903. takođe je pevala između činova arije Maskanjija, Šumana i narodnu pesmu „Gradinom  zlato hodilo“.[1]

Na koncertima u Austriji i Nemačkoj izvodila je i druge pesme tada savremenih kompozitora kao što su Čajkovski, Hugo Volf, Johanes Brams i Rihard Štraus.[1]

U jesen 1913. dobila je angažman u bečkoj Narodnoj operi, gde je nastupala u Maskanjijevoj operi „Kavalerija rustikana“ (kao Lusija), u „Hofmanovim pričama“ Žaka Ofenbaha (kao Nikolaus), u „Karmen“ Žorža Bizea (kao Mercedes), u Vagnerovim operama „Leteći Holanđanin“ (kao medicinska sestra Marija) i „Majstori pevači iz Nirnberga“ (kao Magdalena), kao i u muzičkoj predstavi Nebesko-plavo vreme (nem. Die himmelblaue Zeit) Oskara Štrausa (kao grofica Sofija Doroteja).[1]

Nakon nastupa u gradskom pozorištu u Strazburu 1914. lokalne novine Najnovije vesti strazburške (nem. Strassburger Neueste Nachricten) su napisale povodom Sedmakove u ulozi Amneride u Verdijevoj operi Aida:

...pojava koja po njenom jučerašnjem prikazu ne samo da daje osnova za odista velike nade, nego ih i danas donekle ispunjuje. Visoka je stasa, lepa, od mladosti sveža lica sa vrlo karakterističnim crtama i sa očima koje svedoče o veoma razivjenom unutrašnjem životu. Pevanje joj beše iz srca, naročito u onim mestima, pri kojima je pevačica razvila svoj glas do pune toplote... U njoj kuca prava umetnička krv, živuje život, koji ona saopštava služaocima, te ih potresa. Naročito u velikoj sceni četrvtog akta, podigla se gospođica Sedmakova do veličine, do tolike podobnosti izražaja, koje je zaslužilo dopadanje kojim ju je publika vidno potresena pozdravila..."[7]

Ponovni angažman u Narodnom pozorištu u Beogradu Sonja je imala tokom 1914. kada je nastupala u Verteru kao Lota i u Trubaduru kao Acučena. Pevala je i glavnu ulogu u dramskom komadu sa pevanjem „Koštana” u režiji Petra Krstića.[1]

Humanitarni rad

uredi

U organizaciji Srpske novosadske čitaonice, u Pozorištu Dunđerskoga u Novom Sadu, Sofija Sedmakova je nastupila zajedno sa Marom Petrović, Franjom Petrikom i Pevačkim društvom trgovačke omladine. 12. septembra 1899. Sedmakova je pevala romansu iz opere "Jevrejka" (fr. La Juive) od Fromentala Helevija, pesmu iz "Divljeg lovca" od Goldmarka, "Ej samo četvrt časa" (nem. Ach nur ein Viertelstündchen) od Eugena Hildaha i "Ej, da mi je dragana" od Vebera. Sav prihod sa ovog koncerta išao je u prilog zidanja Srpske novosadske gimnazije.[8]

11. jula 1908 održan je humanitarni koncert kako bi se prikupio novac za porodicu obolelog Radoja Domanovića. Sedmakova je tada nastupila kao prvakinja Strazburške opere.[1]

Iz „Izveštaja srpskog bolničkog fonda i druge posebne ratne pomoći za Srbiju“ (1917) stoji da je Sonja Simić pevala u Americi za prikupljanje sredstava za pomoć stradalim Srbima.[1] U tu svrhu za Sonju je organizovan niz koncerata u Americi:

  • Koncert u Bostonu, organizovan od strane gospođice Rouz I. Dekster i gospođe Ralf Kram;
  • Koncert u Vašingtonu, organizovan od strane gospođice M. S. Kodman;
  • Koncert u Baltimoru, organizovan od strane gospođe G. Hantington Vilijam, gospođe Gil i gospođice Helen Sterling,
  • U decembru 1916. gostovala je u Bostonu u kući Henrija L. Higinsona, gde je izvodila pesme iz Bramsovih kompozicija;
  • 11. januara 1917. nastupila je u srpskoj narodnoj nošnji u Bejli Holu Univerziteta Kornel u Itaki. Univerzitetski orkestar bio je pod upravom Džordža L. Kolmana, sa univerzitetskim orguljašem Džejmsom T. Kvorlsom i klavirskom pratnjom Else Hejster.[1]

Novine Kornel Dejli San navele su tada da je "madam Simić svojim glasom nadoknadila akustičke nedostatke prostora Bejli Hola". Srpske narodne pesme primljene su sa najvećim zadovoljstvom, a dva bisa je pevala na engleskom: „If I Were You“ i „Annie Laurie“. Vrhunac nastupa bile su arije iz Vagnerove opere „Rajnsko zlato“ i arije Uzaludna serenada (nem. Vergeblisches Ständchen) i Moja ljubav je zelena (nem. Meine Liebe ist Grün) od Johanesa Bramsa.[1]

Odlazak u Nicu i Njujork

uredi

Nakon smrti supruga Stojana Đ. Simića, Sofija se sa ćerkom Ružicom naselila kod svekra Đorđa Simića u Nici.[1] Poslednji poznati podatak o Sofiji Simić datira iz 1920. godine kada je registrovana pri dolasku u Njujork iz Nice.[9]

Snimci

uredi

Uzo deda svog unuka

uredi

More, na kraj sela šarena česma

uredi
  • Varijacija poznate narodne pesme iz okoline Vranja
  • Snimljeno u Njujorku, 28. decembra 1916. godine,
  • Vokal: Sonja Simić, uz pratnju Kraljevskog orkestra,
  • Dirigent: Rozario Burdon.[1]
  • Snimak na Jutjubu

Sunce jarko, ne sijaš jednako

uredi

Prošlo je vreme borbe

uredi
  • Srpska rodoljubiva pesma
  • Snimljeno u Njujorku, 27. decembra 1916. godine,
  • Vokal: Sonja Simić, uz pratnju Kraljevskog orkestra,
  • Dirigent: Rozario Burdon.[1]
  • Snimak na Jutjubu

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m Dača (2024-03-23). „Srpska diva svome rodu”. RASEN (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-10-31. 
  2. ^ a b „Ženski svet - Umetnost”. istorijskenovine.unilib.rs. 1. jul 1901. Pristupljeno 2024-10-31. 
  3. ^ „Srpska pevačica”. Zastava. List Srpske narodne radikalne stranke. 142: 3. 23. jun 1901. 
  4. ^ „SEDMAKOVA Sofija | Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-10-31. 
  5. ^ „Zabava sa igrankom.”. Zastava. List Srpske narodne radikalne stranke. 6: 3. 9. januar 1901. 
  6. ^ „Male novine — Pretraživa digitalna biblioteka”. xn--80aafkgm9bibt.xn--90a3ac (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-10-31. 
  7. ^ „SRĐ - Umjetnost”. istorijskenovine.unilib.rs. 16. novembar 1914. Pristupljeno 31. oktobar 2024. 
  8. ^ „Koncerti”. Zastava. Organ Srpske narodne radikalne stranke. 141: 3. 8. septembar 1899. 
  9. ^ „New York Passenger Arrivals (Ellis Island), 1892-1924”. www.familysearch.org. Pristupljeno 2024-10-31. 

Literatura

uredi
  • Grčić, Koncerat Sofije Sedmakove, Pozorište, Novi Sad, 1898, br. 32, s. 138-139; A-m;
  • Dobrotvorni koncert, Branik, 1899, br. 99, s. 3; A-m;
  • Sofija Sedmakova, Branik, 1901, br. 1, s. 4; A-m;
  • Sofija Sedmakova, Pozorište, Novi Sad, 1907, br. 6, s. 59-60;
  • Dragana S. Novičić, Carigradski glasnik „Napisi o muzici (1895.-1909.);
  • The Cornell Daily Sun, Volume XXXVII, Number 18, 28 October 1916;
  • The Boston Sunday Globe. December 24, 1916., page 47;
  • The „Ithaca Journal“, Ithaca, New York, January 12, 1917., Page 6;
  • Report of the Serbian hospitals fund and other special war relief contributions for Serbia (1917.) Chicago Tribune. Chicago, Illinois, January 13, 1917;
  • Biljana Milanović, Politika u kontekstu „operskog pitanja“ u narodnom pozorištu pred prvi svetski rat, Muzikološki institut SANU, Beograd;
  • Slobodan Turlakov, Letopis muzičkog života u Beogradu 1840-1941. Muzej pozorišne umetnosti Srbije, Beograd 1994.

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Софија_Седмакова&oldid=28835169”