Sistem antarktičke povelje
Antarktička povelja i srodni dogovori, zajednički nazvani Sistem antarktičke povelje (engl. Antarctic Treaty System ili ATS), regulišu međunarodne odnose vezane za Antarktik, jedini nenaseljeni kontinent na Zemlji. Zarad sistema povelja, Antarktik je definisan kao celokupno kopno i sve ledene ploče južno od 60°J. Povelju je potpisalo dvanaest zemalja, uključujući Sovjetski Savez i Sjedinjene Američke Države. Poveljom je na Antarktiku zabranjena vojna aktivnost, a dozvoljena su naučna istraživanja. Ovo je prvi dogovor o kontroli naoružanja napravljen tokom Hladnog rata.
Antarktička povelja | |
---|---|
Tip | Kondominijum |
Potpisan | 1. decembra 1959. (na snazi od 23. juna 1961) |
Uslov | ratifikacija svih 12 potpisnica |
Potpisnici | 12 država (53 države su članice) |
Depozitar | vlada SAD-a |
Jezici | engleski, francuski, ruski, španski |
Sistem antarktičke povelje
uredi(Osnovna) antarktička povelja
urediOsnovna povelja je bila otvorena za potpise 1. decembra 1959. godine, a zvanično je stupila na snagu 23. juna 1961. godine. Osnivači ovog dogovora su 12 zemalja aktivnih na Antarktiku tokom međunarodne geofizičke godine: Argentina, Australija, Belgija, Čile, Francuska, Japan, Novi Zeland, Norveška, Južna Afrika, Sovjetski Savez, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države (koje su otvorile Amundsen-Skotovu stanicu na Južnom polu tokom te međunarodne geofizičke godine.
Članovi Antarktičke povelje
uredi- Član 1 - prostor treba da bude korišćen samo u mirnodopske svrhe; zabranjene su vojne aktivnosti kao što je testiranje oružja, ali vojno osoblje i oprema mogu biti korišćeni za naučna istraživanja ili u ma koju drugu mirnodopsku svrhu;
- Član 2 - sloboda naučnih istraživanja, kao i naučna saradnja treba da budu nastavljene;
- Član 3 - omogućava se slobodna razmena informacija i osoblja u saradnji sa Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim agencijama;
- Član 4 - ne priznaju se i ne dovode u pitanje stare, niti se stvaraju nove teritorijalne pretenzije; nove teritorijalne pretenzije neće biti prihvaćene dok je povelja na snazi;
- Član 5 - zabranjuju se nuklearne eksplozije i skladištenje radioaktivnog otpada;
- Član 6 - Poveljom se obuhvata sve kopno i sve ledene ploče južno od 60°00' južne geografske širine;
- Član 7 - posmatrači zemalja potpisnica imaju slobodan pristup, uključujući i posmatranje terena, na svim prostorima i mogu pregledati sve stanice, instalacije i opremu; mora se unapred dati obaveštenje o svim aktivnostima koja obuhvataju uvođenje vojnog osoblja;
- Član 8 - jurisdikciju nad posmatračima i naučnicima imaju njihove zemlje;
- Član 9 - potrebno je vršiti česte konsultacije među potpisnicima povelje;
- Član 10 - zemlje potpisnice će biti protiv ma kakvih aktivnosti ma koje zemlje na Antarktiku u slučaju da su aktivnosti u suprotnosti sa Poveljom;
- Član 11 - strane u sukobu treba da rešavaju sporove mirno ili, u krajnjem slučaju, putem Međunarodnog suda pravde
- Član 12, 13, 14 - ovi članovi se odnose na podršku, interpretaciju i izmene Povelje od strane uključenih nacija.
Glavni cilj ovog sistema povelja je obezbeđivanje, u interesu celokupnog čovečanstva, da Antarktik uvek bude korišćen isključivo u mirnodopske svrhe i da ne postane predmet međunarodnih sporova. Povelja zabranjuje svaku aktivnost vojne prirode, ali ne zabranjuje vojno osoblje kao takvo. Ona, takođe, odlaže rešavanje pitanja teritorijalnih pretenzija koje neke zemlje imaju, a koje nisu priznate od strane drugih.
Ostali dogovori
urediOstali dogovori -- oko 200 preporuka je usvojeno na savetodavnim sastancima vezanim za Povelju i usvojeno od strane vlada. Dogovori uključuju:
- Dogovorene mere za čuvanje antarktičke faune i flore (1964) (stupilo na snagu 1982)
- Konvencija za očuvanje antarktičkih foka (1972)
- Konvencija za očuvanje antarktičkih morskih živih resursa (1980)
- Konvencija o regulaciji aktivnosti vezanih za antarktičke mineralne resurse (1988) (iako je potpisana 1988, uskoro je odbačena i nikada nije stupila na snagu)
- Protokol Antarktičke povelje o zaštiti životne sredine potpisan 4. oktobra 1991. a stupio na snagu 14. januara 1988; ovaj dogovor sprečava razvoj industrije, eksploatacije svake vrste prirodnih resursa, čime čuva prirodu Antarktika. Protokol ima pet aneksa i to o zagađenju mora, fauni i flori, razradu uticaja na prirodu, upravljanje otpadom i zaštićene prostore. Protokol zabranjuje sve vrste aktivosti (osim naučnih) vezane za mineralne izvore.
Sastanci
urediSavetodavni sastanci Antarktičke povelje (engl. Antarctic Treaty Consultative Meetings, ATCM) je međunarodni forum za upravljanje regionom. Samo 28 od 45 strana u dogovoru imaju pravo da učestvuju na tim sastancima. Te strane su konsultativne strane i uz dvanaest osnivača uključuju još šesnaest zemalja koje su pokazale svoj interes putem održavanja naučnih aktivnosti na Antarktiku.
Članice
uredi
* Pretenzije se preklapaju.
** Rezervisano pravo na pretenzije.
Na kraju 2004. godine postojalo je 45 zemalja potpisnica Povelje: 28 savetujućih i 17 pridruženih. Savetujuće članice (imaju pravo glasa) uključuju i sedam zemalja koje imaju pretenzija prema delovima Antarktika. 20 zemalja koje nemaju pretenzije ne priznaju pretenzije drugih.
Pravni sistem
urediAntarktik nema vladu. Različite zemlje imaju pretenzija prema delovima Antarktika, ali najveći broj njih ne priznaje te pretenzije. Prostor između 90 stepeni zapadno i 150 stepeni zapadno je jedino kopno na Zemlji prema kome nijedna zemlja nema pretenzija.
Argentina i Čile
urediPrema argentinskim propisima, svakom zločinu izvedenom u krugu od 50 km od ma koje argentinske baze biće suđeno u Ušuaji (kao prestonici Tijere del Fuega, Antarktika i Južnih Atlantskih Ostrva). U delu Argentinskog Antarktika, nad kojim pretenzija ima i Čile, osoba kojoj se sudi može podneti molbu za transfer u Čile.
Sjedinjene Američke Države
urediZakon SAD, uključujući određene kriminalne radnje od strane građana SAD ili prema tim građanima, kao što je ubistvo, može biti primenjen na prostorima koja nisu pod jurisdikcijom drugih zemalja. Zato su SAD postavile specijalnog izaslanika iz Odeljenja za vanredne poslove Ministarstva pravde SAD na Antarktik, kako bi obezbedio postojanje pravne prinude ([1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. februar 2012)).
Neki zakoni SAD direktno se primenjuju na Antarktiku. Na primer, Akt za očuvanje Antarktika, 16 U.S.C. deo 2401 et seq. omogućava građanske i krivične kazne za sledeće aktivnosti (osim ako nisu odobrene statutom):
- uzimanje domorodačkih sisara i ptica;
- uvođenje nedomorodačkih biljaka i životinja;
- ulaz u posebno zaštićene ili naučne oblasti;
- otpuštanje ili odlaganje otpada;
- uvoz određenih stvari sa Antarktika u SAD.
Ostale informacije daje Kancelarija za polarne programe SAD Nacionalne naučne zadužbine.
Spoljašnje veze
uredi- 70South: informacije o Antarktičkoj povelji
- Sekretarijat Antarktičke povelje
- Pun tekst Antarktičke povelje Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. maj 2013)
- Nacionalna naučna zadužbina -- Kancelarija za polarne programe
- Spisak svih savetodavnih sastanaka Antarktičke povelje
- Antarktičko rešenje za Koreje (San Diego Union-Tribune, 25. avgust 2005. (i Severna i Južna Koreja su članice Antarktičke povelje)