Regentski period
Regentski period ili regentsko doba obuhvata period prošlosti Ujedinjenog Kraljevstva od 1811. do 1820. godine. Zbog mentalnog oboljenja, engleski kralj Džordž III bio je nesposoban da vlada. Umesto njega je vladao njegov sin, princ od Velsa, kao princ regent. Otuda i naziv "Regentsko doba" (Regency period).
Spoljna politika
uredi
U tom periodu vladala je oštra ekonomska kriza prouzrokovana kontinentalnom blokadom Napoleona Bonaparte. Potom je usledila pobeda kod Vaterloa i Bečki kongres, a Napoleonova moć je srušena. Ujedinjeno Kraljevstvo je imalo velikog uticaja na donošenje odluka na Bečkom kongresu. Bečkim kongresom kraljevstvo je uspostavilo svoju trgovačko-industrijsku hegemoniju u Evropi po slomu kontinentalne blokade. Sačuvalo je holandske i španske kolonije koje je zauzelo u vreme revolucije i Napoleonovih ratova - Kaplend, Cejlon, Britansku Gvajanu i ostrvo Trinidad, ostrvo Maltu, a dobilo je i projektorad nad Jonskim ostrvima (ključ za gospodarenje istočnim delom sredozemnog mora).
Ujedinjeno Kraljevstvo je 1812. godine vodilo kratkotrajan rat i sa SAD koji se završio bez teritorijalnih promena.
Unutrašnja politika
urediU međuvremenu, industrijska revolucija razbijala se svojim tokom. Na političkom planu u zemlji je jačao pokret za reformu parlamenta. 1811. godine izbio je masovni radnički pokret - Ludizam. Vlada je surovo ugušila pokret (1812) osuđujući osam ljudi na smrt vešanjem, sedamnaest članoma pokreta na po sedam godina robije, a sedmoricu na po šest meseci zatvora. 1816. godina bila je vrlo nemirna. Došlo je do masovnog istupanja ludita. U Birmingemu su se počeli komešati nezaposleni metalci; u Njukastlu rudarski radnici su pokušali da organizuju masovni pokret na London; u Glazgovu je došlo do krvavih sukoba između vlade i vojske. Krajem 1816. godine isti pokušaji izvedeni su i u Londonu.
Godine 1818. demokratski pokret u zemlji prvi put je dobio masovni karakter. Parlament je bio zasut peticijama da se izvrši reforma izbornog zakona, da se ukine zakon o carini na žito i zakon kojim su bili zabranjeni radnički savezi. 16. avgusta održan je miting na Piterfildu blizu Mančestera. Predsedničko mesto zauzeo je jedan od najpopularnijih narodnih govornika, Henri Hent. Vojska je oružjem rasterala miting. Tom prilikom poginulo je petnaest ljudi, a među njima i četiri žene i jedan dečak. Ranjenih je bilo više od četiri stotine. Da bi definitivno ugušila narodni pokret, vlada je donela šest vanrednih zakona koji su dobili naziv "akta o začepljivanju usta", jer je njima bila ukinuta sloboda govora, zbora i štampe.
Masakr na Piterfildu savremenici su sa ironijom nazvali porazom kod Piterloa po analogiji sa bitkom kod Vaterloa. On je izazvao veliku uzrujanost u demokratskim krugovima engleskog stanovništva.
Dana 29. januara 1820. godine umro je Džordž III, a princ regent je stupio na presto kao Džordž IV. On je vladao do 1830. godine kada ga je nasledio brat Vilijam IV.
Vidi još
urediIzvori
uredi- Istorija Engleske, kratak pregled - Ivanka Đuković KOVAČEVIĆ (147)
- Tarle, J. V. (2008). Istorija novog veka. Beograd: Naučno delo. ISBN 978-86-6021-007-6.