Википедија

Ратови звезда

епска научно-фантастична сага

Ratovi zvezda (engl. Star Wars) američka je medijska franšiza koju je stvorio Džordž Lukas. Započela je istoimenim filmom iz 1977.[b] i ubrzo postala svetski fenomen pop-kulture. Franšiza je proširena na više filmova i druge medije, poput televizijskih serija, video-igara, romana, stripova, atrakcija tematskih parkova i tematskih arena, koji su deo sveobuhvatnog izmišljenog univerzuma.[v] Jedna je od medijska franšiza sa najvećom zaradom svih vremena.

Ratovi zvezda
upright=225p
TvoracDžordž Lukas
Izvorni radRatovi zvezda[a][b]
VlasnikLucasfilm
Štampana izdanja
Časopis(i)Star Wars Insider
(1987—danas)
Filmovi i televizija
Film(ovi)ceo spisak
Igrani

Animirani

Televizijske serijeceo spisak
Televizijski specijal(i)Praznični specijal
(1978)

Originalni film (Ratovi zvezda), kasnije podnaslovljen Epizoda IV — Nova nada (1977), pratili su Epizoda V — Imperija uzvraća udarac (1980) i Epizoda VI — Povratak džedaja (1983), stvorivši trilogiju originala. Lukas je kasnije režirao trilogiju prednastavaka, koju čini Epizoda I — Fantomska pretnja (1999), Epizoda II — Napad klonova i Epizoda III — Osveta sita (2005). Godine 2012. Lukas je prodao svoju produkcijsku kuću Dizniju, odrekavši se vlasništva nad franšizom. Ovo je dovelo do trilogije nastavaka, koju čini Epizoda VII: Buđenje sile (2015), Epizoda VIII: Poslednji džedaji (2017) i Epizoda IX: Uspon Skajvokera (2019).

Svih devet filmova „Sage o Skajvokerima” nominovano je za Oskara, a prva dva su i osvojila nagradu. Zajedno sa „antologijskim” filmovima Odmetnik-1 (2016) i Solo (2018), kombinovani prihod iznosi preko 10 milijardi dolara, što je čini drugom filmskom franšizom sa najvećom zaradom svih vremena.[1][2] U pripremi su dodatni predstojeći filmovi.

Premisa

uredi

Franšiza Ratovi zvezda prikazuje pustolovine likova „nekada davno, u dalekoj galaksiji”,[3] u kojoj ljudi i mnoge vrste vanzemaljaca (često humanoidni) koegzistiraju sa robotima (koji se u filmovima obično nazivaju „droidi”), koji im pomažu u svakodnevnom životu; svemirski letovi između planeta su uobičajeni zbog hiperprostorne tehnologije brzine svetlosti.[4][5][6] Planete se kreću od izuzetno bogatih do pustinja koje naseljavaju samo primitivna plemena. Praktično svaki biom Zemlje, pored mnogo izmišljenih, ima svoj pandan kao planetu iz Ratova zvezda koja, u većini slučajeva, vrvi od čulnih i neosetljivih vanzemaljaca.[7] Franšiza takođe koristi druge astronomske objekte kao što su asteroidna polja i magline.[8][9] Svemirske letelice se kreću od malih lovaca, preko ogromnih kapitalnih brodova kao što su razarači zvezda, do svemirskih stanica kao što su Zvezde smrti veličine meseca. Telekomunikacije obuhvataju dvosmerne audio i audiovizuelne projektore, holografske projekcije i HoloNet (internet pandan).

Univerzum Ratova zvezda je uglavnom sličan našem, ali su njegovi zakoni fizike manje strogi i dozvoljavaju maštovitije priče.[10] Jedna od njih je mistična moć poznata kao Sila koja je u originalnom filmu opisana kao „energetsko polje svih živih bića… [koje] povezuje galaksiju”.[11] Polje je prikazano kao neka vrsta panteističkog boga.[12] Kroz obuku i meditaciju, oni u kojima je „Sila jaka” mogu da ostvare različite supermoći (kao što su telekineza, prekognicija, telepatija i upravljanje fizičkom energijom).[13] Veruje se da za Silu ništa nije nemoguće.[14] Pomenute moći imaju dva glavna viteška reda u međusobnom sukobu: džedaji, mirovnjaci Galaktičke Republike koji deluju na svetloj strani Sile putem nevezivanja i arbitraže, i siti, koji koriste tamnu stranu tako što upravljaju strahom i agresijom. Dok džedaji mogu biti brojni, siti (ili „dartovi”) su ograničeni na dvoje: učitelja i njegovog učenika.[15]

Vladari Sile su veoma malobrojni u poređenju sa populacijom. Džedaji i siti koriste oružje koje se zove svetlosna sablja, sečivo koje može da preseče gotovo svaku površinu i odbije energetske vijke. Ostatak stanovništva, kao i odmetnici i vojnici, koriste vatreno oružje poput blastera. Zbog politike na nivou galaksije, svo ovo oružje se koristi u raznim vojnim sukobima tokom kojih se odvija većina materijala iz Ratova zvezda. U spoljnim krajevima galaksije dominiraju kriminalni sindikati kao što je kartel hatova. Gangsteri i vlade često unajmljuju lovce na glave. Nezakonite aktivnosti uključuju krijumčarenje i ropstvo.

Planete koje omogućavaju bezbroj postavki i neverovatnu raznolikost života, tehnologija na različitim nivoima napredovanja i elementi fantastike čine Ratove zvezda veoma univerzalnom franšizom. Praktično svaki žanr i tip priče može se prilagoditi tako da se uklopi u franšizu.[16]

Filmovi

uredi
Film Godina Režija Scenario Priča Producent Status Ref.
Trilogija originala: Epizode IV—VI
Nova nada 1977. Džordž Lukas Gari Kerc Prikazan [17][18]
Imperija uzvraća udarac 1980. Irvin Keršner Li Breket i Lorens Kasdan Džordž Lukas [19][20]
Povratak džedaja 1983. Ričard Markan Lorens Kasdan i Džordž Lukas Hauard Kazandžijan [21][22]
Trilogija prednastavaka: Epizode I—III
Fantomska pretnja 1999. Džordž Lukas Rik Makalum Prikazan [23]
Napad klonova 2002. Džordž Lukas Džordž Lukas i Džonatan Hejls Džordž Lukas [24][25]
Osveta sita 2005. Džordž Lukas [26][27]
Trilogija nastavaka: Epizode VII—IX
Buđenje sile 2015. Džej-Džej Ejbrams Lorens Kasdan, Džej-Džej Ejbrams i Majkl Arnt Ketlin Kenedi, Džej-Džej Ejbrams i Brajan Berk Prikazan [21][28]
Poslednji džedaji 2017. Rajan Džonson Ketlin Kenedi i Ram Bergman [29][30]
Uspon Skajvokera 2019. Džej-Džej Ejbrams Kris Terio i Džej-Džej Ejbrams Derek Konoli, Kolin Trevorou, Džej-Džej Ejbrams i Kris Terio Ketlin Kenedi, Džej-Džej Ejbrams i Mišel Rejvan [31][32]
Antologijski filmovi
Odmetnik-1 2016. Garet Edvards Kris Vajc i Toni Gilroj Džon Knol i Gari Vita Ketlin Kenedi, Alison Širmur i Sajmon Emanuel Prikazan [33]
Solo 2018. Ron Hauard Džonatan Kasdan i Lorens Kasdan [34]
Animirani film
Ratovi klonova 2008. Dejv Filoni Henri Gilroj, Stiven Melčing i Skot Marfi Ketrin Vinder Prikazan [35]
Predstojeći filmovi
Nenaslovljen film kraj 2023. Tajka Vajtiti Tajka Vajtiti i Kristi Vilson Kerns Ketlin Kenedi Pretprodukcija [36]
Rogue Squadron N/D Pati Dženkins Metju Robinson U razvoju [37]

Televizija

uredi

Serije

uredi
Serija Sezona Epizode Originalna objava Mreža
Animirane serije
Droidi 1 12 7. septembar 1985. (1985-09-07) — 7. jun 1986. (1986-06-07) ABC
Evoksi 2 26 7. septembar 1985. (1985-09-07) — 13. decembar 1986. (1986-12-13)
Ratovi klonova 7 133 3. oktobar 2008. (2008-10-03) — 4. maj 2020. (2020-05-04) Cartoon Network / Netflix / Disney+
Pobunjenici 4 75 3. oktobar 2014. (2014-10-03) — 5. mart 2018. (2018-03-05) Disney XD
Otpor 2 40 7. oktobar 2018. (2018-10-07) — 26. januar 2020. (2020-01-26) Disney Channel
Loša četa 1 16 4. maj 2021. (2021-05-04) — danas Disney+
Vizije 1 9 22. septembar 2021. (2021-09-22) — danas
Igrane serije
Mandalorac 2 16 12. novembar 2019. (2019-11-12) — danas Disney+
Knjiga Bobe Feta 1 7 29. decembar 2021. (2021-12-29) — danas
Obi-Van Kenobi 1 6 27. maj 2022. (2022-05-27) — danas

Filmovi

uredi
Film Godina Režija Scenario Priča Producent Mreža
Pustolovina evoka 1984. Džon Korti Bob Karau Džordž Lukas Tomas Dž. Smit Patriša Rouz Dugnan ABC
Evoki: Bitka za Endor 1985. Džim Vit i Ken Vit Tomas Dž. Smit i Ijan Brajs

Televizijski specijali

uredi
Film Godina Režija Scenario Priča Producent Mreža
Ratovi zvezda: Praznični specijal 1978. Stiv Bajnder Pat Proft, Leonard Rips, Brus Vilanč, Rod Voren i Mici Velč Džo Lejton, Džef Starš, Ken Velč i Mici Velč CBS

Izmišljena hronologija

uredi
Za više informacija pogledajte: Datumi u Ratovima zvezda
Ratovi zvezda OtporRatovi zvezda PobunjeniciLoša četaRatovi klonova (TV serija iz 2008)Asoka (TV serija)Knjiga Boba FetaMandaloracOdmetnik-1Andor (TV serija)Obi-Van Kenobi (TV serija)Solo: Priča Ratova zvezda

Izmišljeni univerzum Ratova zvezda obuhvata više perioda, od kojih se tri usredsređuju na svaku od filmskih trilogija. U januaru 2021. definisani su sledeći periodi:[38]

Prošireni univerzum spinof-medija prikazuje različite nivoe kontinuiteta, koji su smatrani nekanonskim i 25. aprila 2014. godine rebrendirani u Legende, kako bi većina narednih radova bila usklađena sa epizodnim filmovima, filmom Ratovi klonova i televizijskom serijom.

Glumci i ekipa

uredi
Videti Glumci Ratova zvezda za opširniji spisak
Videti Ekipa Ratova zvezda za opširniji spisak

Koncepcija

uredi

Džordž Lukas je Zvezdane ratove osmislio u ranim 1970-tim. Uradio je više prerada ideje, koje su obezbedile dosta materijala za kasnije filmove. Prvi film je izašao 1977, a njegova novelizacija godinu dana kasnije. Šesti i poslednji film, Epizoda III, je izašao 19. maja 2005.

Osnovna zamisao je bila da se snime tri trilogije (ukupno devet filmova), ali je od onda Lukas izjavio da nema nameru da dalje snima Zvezdane ratove posle — epizode III, delimično i stoga što ogroman broj knjiga, igara, stripova i televizijskih serija pokriva taj period priče. Odbačena treća trilogija (Epizode VII, VIII i IX) je trebalo da se bavi događajima nakon pada Galaktičke Imperije.

Snimanje

uredi

Svi originalni filmovi su snimljeni, pored drugih lokacija, u Elstri studijima (Elstree Studios) u Hertfordširu u Engleskoj. Epizoda I je snimljena u Livsden filmskim studijima (Leavesden Film Studios), a ostala dva dela u Sidneju, Australija. Scene na Tatuinu, pustinjskoj planeti iz — epizoda IV, VI, I, II i III, snimane su u Tunisu.

Sličnosti

uredi

Postoje određene sličnosti između prve trilogije i kasnije snimljene prethodne.

  • U — epizodama I i IV, jedan od protagonista osigura pobedu u bici (Anakin uništi brod Trgovačke Federacije, Luk uništi prvu Zvezdu Smrti)
  • U prvim delovima trilogija (Epizode I i IV) mentor glavnog protagoniste pogine (Kvaj-Gon Džin, Obi-Van Kenobi)
  • U drugim delovima (Epizode II i V), protagonista izgubi desnu ruku (Anakin, Luk)
  • Naslovi su paralelni: Fantomska pretnja i Nova nada se odnose na Anakina i Luka Skajvokera; Napad Klonova i Imperija uzvraća udarac se odnosi na pojačani napad vojske protiv pobunjenika, dok se Osveta Sita i Povratak Džedaja odnose na pobedu navedenog Reda zasnovanog na Sili.
  • U svim epizodama, osim — epizode II, kamera se spušta nakon što uvodni tekst nestane. U — epizodi II, kamera se diže.
  • U — epizodama III i VI, Palpatin ohrabruje Anakina i Luka, da dokrajče svoje protivnike - samo što Anakin posluša, a Luk ne.

Nove verzije

uredi

Lukas se ponovo bavio originalnom trilogijom. Epizode IV-VI su prerađene i ponovo puštene (i u bioskope i na video-kasetama) tokom 1997. i ponovo na DVD-u septembra 2004. Filmovi su detaljno prečišćeni od nesavršenosti tehnike, a Lukas je iskoristio priliku da uvede određene izmene. U intervjuu AP Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. decembar 2004)-u iz septembra 2004, kao razlog ovome navodi:

Meni su specijalna izdanja filmovi koje sam hteo da napravim. Svako ko snima film, zna da on nije nikada gotov. Prekinut je ili istrgnut iz ruku i bačen na tržište, nikada završen… Većina umetnika, slikara, čak i kompozitora bi želeli da mogu da se vrate i prerade svoje delo. Imaju novi pogled na njega, više sredstava, bolju tehnologiju i mogu da isprave ili završe stvari koje nikada nisu uradili…
Hteo sam da završim film na način na koji je trebalo da budu završeni. Na početku su me pitali, „Ne sviđa ti se?”, a ja bih rekao „Pa, film je samo 25 ili 30 procenata onoga što sam hteo da postignem”… Ako pročitate intervjue iz perioda od tih nekih osam-devet godina, videćete da su o tome kako sam razočaran i nesrećan i kako je to tužno iskustvo. Znate, jako je loše kada uspete da obavite samo pola posla i onda ga nikada ne završite. Ovo je bila moja prilika da ga dovršim.

Nova izdanja su izvor trvenja među fanovima, od kojih mnogi tvrde da dodaci i izmene kvare filmove. Bes fanova je povećala i nemogućnost nabavke originalnih filmova na DVD-ima. Ironično, Lukas je bio protivnik bojenja crno-belih filmova u svedočenju pred Kongresom SAD-a. Fanovi vide ovaj stav kao hipokritičan, drugi smatraju da izmene kojima se Lukas protivi učinjene bez saglasnosti umetnika iz originalne produkcije, za razliku od izmena koje je on uradio u sopstvenim filmovima.

Expanded Universe

uredi
Glavni članak: Expanded Universe (Ratovi zvezda)

Izraz Expanded Universe (EU) se odnosi na sve zvanično odobrene materijale koje se tiču Ratova zvezda van šest filmova, a u sebe ubraja knjige, stripove, igre i druge oblike medija. Dela iz EU su počela knjigom Alana Dina Fostera (Alan Dean Foster) Splinter of the Mind's Eye iz 1978. Lukas je odlučio da se pretežno bavi filmovima, ali je zadržao vrhovnu kontrolu nad svime što se tiče Ratova zvezda. Stoga Lucasfilm Licensing mora da uloži veliki napor da očuva kontinuitet između filmova i delâ raznih autora. Povremeno, detalji iz EU bivaju inkorporirani u najviši izvor kanona Ratova zvezda, u filmove (npr. ime planete Korusant se prvi put pojavljuje u knjizi Timotija Zana Heir to the Empire). Neki puristi odbacuju sve iz EU, verujući da su samo događaji iz filmova deo 'pravog' sveta Ratova zvezda. Nakon što je Kompanija Volt Dizni krajem 2012. kupila Lukasfilm i stekla sva autorska prava na Zvezdane ratove, 25. aprila 2014. je zvanično objavljeno da će EU okrenuti potpuno novu stranicu i da ni jedna buduća knjiga, film ili serija neće biti zasnovani na postojećem sadržaju iz EU koji je stvaran u prethodnih 35 godina.

Ostali filmovi

uredi

Od premijere Ratova zvezda pojavilo se mnogo zvanično sankcionisanih parodija i EU filmova:

Radio i televizija

uredi

Star Wars je radio adaptacija iz 1981. koju je napisao pisac naučne fantastike Brajan Dejli (Brian Daley). Kasnije su urađene adaptacije i druga dva filma originalne trilogije.

Tri crtane serije su zasnovane na Zvezdanim ratovima. Prve dve, Ratovi zvezda: Evoksi i Ratovi zvezda: Droidi, nastale su 1985, dok je Ratovi zvezda: Klonski ratovi počela da se prikazuje 2003. Ratovi zvezda: Evoksi se bavi avanturama Evoka pre Povratka Džedaja. Ratovi zvezda: Droidi prati C-3PO-a i R2-D2-a između — epizoda III i IV. Ratovi zvezda: Klonski ratovi je smešten između Napada klonova i Osvete Sita, tokom borbi Džedaja protiv Konfederacije nezavisnih sistema u Ratovima Klonova. 2008. godine Lukasfilm je novu seriju Ratovi zvezda: Klonski ratovi čija se radnja dešava između u istom vremenskom periodu kao i kod prethodne serije Ratovi zvezda: Klonski ratovi. Ovu seriju je krasila nova znatno naprednija animacija, bolja priča, a kao uvod u seriju je napravljen i dugometražni animirani film pod istim imenom koji je bioskopsku premijeru imao u avgustu 2008. Nakon što je Dizni otkupio Lukasfilm od Džordža Lukasa, tim koji je radio na seriji Ratovi zvezda: Klonski ratovi je počeo rad na novim projektu pod imenom Ratovi zvezda: Pobunjenici. Ova nova serija je svoju premijernu jednočasovnu premijeru imala na jesen 2014. na Dizni kanalu , dok su se sve ostale epizode emitovale na kanalu Dizni XD, sve do 2018. kada se serija završila. Sledeća serija, Ratovi zvezda: Sile budućnosti, krenula je da se emituje 2017. godine na Dizni kanalu, i predstavlja prvu 2D animiranu seriju Lukasfilma od 2003. kada je napravljena Ratovi zvezda: Klonski ratovi i prvu 2D seriju od Lukasfilm enimejšn pošto ranije kompanija nije postojala.

Glavne teme i uticaji

uredi

Film se zasniva na mnogim arhetipskim likovima i temama iz klasične književnosti.

Mitologija

uredi

Mnoge teme unutar Ratova zvezda reflektuju elemente grčke tragedije, kao što je nemogućnost kontrolisanja sudbine i značaj proročanstva. Sub-zaplet oko donekle incestuozne veze između Luka i Leje reflektuje priču o Edipu i kako se ne znajući venčao sopstvenom majkom. Lukov odnos sa ocem je takođe pod uticajem grčke tragedije.

Ratovi zvezda pokazuju veliku sličnost sa azijskim Wuxia Kung Fu filmovima, kao i sa rimskom mitologijom i japanskom chambara-om. U žanru Wuxia filmova, protagonisti uvek počinju svoj život sa jasnim stremljenjem potrebi da se osveti neko drag (stari učitelj, otac ili cela porodica), i prati se put od učenika do majstora Kung Fua, što glavni protagonista neizostavno postaje pre nego što izravna račune sa arhineprijateljem. Uticaj japanskog patosa je očigledan u tehnici borbe svetlosnim sabljama koja je identična samurajskim borbama, čak do obaveznog klanjanja.

Filozofija i religija

uredi

U Zvezdanim ratovima se ističe samouništiva priroda besa i mržnje, sumirana u rečima Jode:

Strah je put ka mračnoj strani: strah vodi besu, bes vodi mržnji, mržnja vodi patnji.

Takođe, insistira se na potiskivanju osećanja prema određenim osobama. Na primer, Joda kaže Luku da bi trebalo da ostane na Degobi da dovrši svoju obuku, a ne da spasava svoje prijatelje, jer će time „uništiti sve zašta su se borili i patili.”

Ovaj stav se poklapa sa učenjima taoizma i budizma, koji ističu racionalnu misao i meditaciju kao put ka prosvećenju, kao suprotnost Mračnoj strani, divlje strasti i emocija. Epizoda IV počinje očiglednim klišeom – Dart Vejder u crnom odelu, sa Lejom Organom u čisto beloj haljini, aludirajući na koncepte Dobra i Zla. Osim Anakina u — epizodama II i III i Luka Skajvokera u — epizodi VI, crna odeća se povezuje za mračnu Imperiju i Sit Cara. Svi oficiri Imperije nose uniforme slične nacističkim, dok su Pobunjenici u jednostavnijim, skoro asketskim odelima.

Politika

uredi

Smatra se da Ratovi zvezda zastupaju meritokratiju (vlast isključivo po stručnosti) nad diktaturom, oblik vlasti Platonove Republike koja teorijski trijumfuje na ostalim oblicima vlasti. Savet Džedaja kao čuvar mira savetuje Senat o svim stvarima koje se tiču Galaktičke Republike, slično filozofu-kralju u Platonovim Dijalozima. Republika je prikazana kao odgovarajući oblik demokratije, ali koji ima težnju da sklizne u korupciju, koja kasnije vodi u diktaturu.

U — epizodi III, kada je proglašena Imperija u Senatu, Amidala kaže: „Ovako umire sloboda. Uz gromoglasan aplauz”. Neki kritičari vide ovo kao referencu na pad Vajmarske republike.

Treći rajh

uredi

Teorija koju su postavili neki fanovi bavi se aluzijama na Nacističku Nemačku. Ističu se sličnosti između Palpatina i Adolfa Hitlera:

  • Obojica počinju kao popularni političari koji dolaze na vlast nakon svrgavanja kancelara.
  • Prvi postupci nakon stupanja na vlast su ograničavanje sloboda, uz tvrdnje da su te mere neophodne da bi se pronašle i eliminisale pretnje za koje tvrde da prete njihovim državama:
    • Palpatin uvodi mere koje mu daju mogućnost da osnuje armiju koja će se boriti sa separatističkim pokretom. Ipak, separatisti nisu obavezno stvarni, jer sâm Palpatin je tvorac i vođa tog pokreta. Osniva ga da bi, kao kancelar, imao izgovor da ograniči slobodu građana.
    • Hitler uvodi mere koje će, po njemu, iskoreniti i eliminisati komuniste u Nemačkoj. One daju mogućnost vlasti da prisluškuje telefone i čita poštu nemačkih građana. Kako je Hitler rekao, „ako niste komunista, nemate šta da krijete i ničega da se plašite od ovih mera. Koristiće se samo da se nađu komunisti”.
  • Obojica koriste strah kao osnovno oružje.
  • Obojica koriste obespravljene i pogažene da obave njihov prljavi posao:
    • Palpatin podstiče mnoge galaktičke poslodavce da se pobune protiv Republike koja je donela ograničenja za njihove poslove. Obećava im da će, ako mu pomognu da uništi Republiku, vratiti pređašnju moć i bogatstvo.
    • Hitler usađuje u ljude osećaj indignacije preko načina na koji je njihova zemlja bila tretirana nakon I svetskog rata: zemlja je bila u ruinama, inflacija među najgorim u istoriji, a drugi narodi nisu hteli da pomognu. Hitler obećava, da će uz narodnu pomoć, povratiti ponos Nemačke i njenu snagu.
  • Vlade obojice su otvoreno rasističke i ksenofobične:
    • Galaktička imperija odbija da primi pripadnike ne-ljudskih rasa u svoje redove (osim ako se ne pokažu superiornim u mnogim aspektima). Nijedan ne-ljudski oficir se ne vidi u filmovima.
    • Jedna od misija nacističke partije je istrebljenje svih inferiornih elemenata u društvu (Jevreji, homoseksualci, hendikepirani, Romi i mnoge druge grupe)
  • Obojica se upuštaju u istrebljenje jedne određene grupe:
    • Palpatin uništava sve Džedaje, osim nekoliko koji prežive. Kasnije, implicitno odobrava uništenje planete Alderan i njene cele populacije.
    • Hitler je odgovoran za masakri preko 11 miliona civila, pretežno Jevreja, Slovena i Roma.
  • Obojica se u poslednjim trenucima ponašaju sumanuto:
    • Palpatin je ubeđen da pobeđuje u bici kod Endora, iako ne shvata da su pobunjenici veoma jaki sa brojnim "kečevima u rukavu". Takođe nije svestan da će ga izdati njegov najverniji saradnik Dart Vejder. Uzda se u Zvezdu smrti kao tajno pobedonosno oružje ne znajući njene mane, dok njom želi uništiti planetu iako se na njoj pored neprijatelja nalazi dosta njegovih trupa.
    • Hitler je uveren u konačnu pobedu iako je neprijatelj sve bliži, a njegovi najverniji ljudi (Romel i Himler) ga izdaju na najgore moguće načine (pokušaj atentata i tajnog pregovaranja sa neprijateljem). Ulaže nadu i poslednje resurse u tajna oružja (Me-262, V-2 i Tigar-2) i govori vojnicima da ne odstupaju ma u kakvim uslovima da se nalaze (Staljingrad, Berlin).

Tehnologija

uredi

Još jedan arhetipski konflikt u filmovima je sukob između tehnologije i prirode. Tokom filmova, slabo naoružani narodi koji žive u skladu sa prirodom (Evoksi i Gungani) pobeđuju visoko-mehanizovane neprijatelje. Očigledna je razlika i u trupama Pobunjenika i Imperije. Pobunjenici nose uniforme u bojama okoline (zelene, mrke i bele), dok Imperijalna vojska nosi sintetičke bele oklope. Napadači u TIE fighter-ima Imperije su prikazani kao apersonalizovano jato, dok su piloti X-wing-a prikazani kao pojedinačne ličnosti. Generalna ideja je da je tehnologija u suprotnosti sa humanošću. Ovaj sajt Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. novembar 2016) se bavi tim temama i mnogim drugim u analizi Ratova zvezda.

Vidi još

uredi

Napomene

uredi
  1. ^ Prikazivanju filma prethodila je njegova romanizacija iz novembra 1976.
  2. ^ a b Kasnije prenaslovljen u Ratovi zvezda: Epizoda IV — Nova nada
  3. ^ U aprilu 2014. većina postojećih spinof medija je napravljena nekanonski i preimenovana u „Legende”.
  4. ^ Prednastavci imaju relativno elegantnu i novu estetiku dizajna u poređenju sa originalnom trilogijom.[39]
  5. ^ Trilogija originala prikazuje galaksiju kao prljavu i zagađenu u prikazu „korišćenog univerzuma” Džordža Lukasa.[42]
  6. ^ Trilogija nastavka vratila se na ono što je Džej-Džej Ejbrams nazvao „divnom besmislicom” praktičnih efekata koji su korišćeni za stvaranje trilogije originala.[45]

Reference

uredi
  1. ^ „Star Wars – Box Office History”. The Numbers. Arhivirano iz originala 6. 7. 2013. g. Pristupljeno 5. 1. 2020. 
  2. ^ „Movie Franchises”. The Numbers. Arhivirano iz originala 6. 7. 2013. g. Pristupljeno 3. 1. 2013. 
  3. ^ Star Wars: Episode IV: A New Hope (DVD). 20th Century Fox. 2006. 
  4. ^ Lewis, Ann Margaret (3. 4. 2001). Star Wars: The Essential Guide to Alien Species. LucasBooks. ISBN 978-0345442208. 
  5. ^ Wallace, Daniel (16. 2. 1999). Star Wars: The Essential Guide to Droids. LucasBooks. ISBN 978-0345420671. 
  6. ^ Smith, Bill (19. 3. 1996). Star Wars: The Essential Guide to Vehicles and Vessels. LucasBooks. ISBN 978-0345392992. 
  7. ^ Wenz, John. „Could the Planets in Star Wars Actually Support Life?”. Wired (na jeziku: engleski). ISSN 1059-1028. Pristupljeno 2022-05-27. 
  8. ^ „Asteroid Field”. StarWars.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-27. 
  9. ^ „Archeon Nebula”. StarWars.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-27. 
  10. ^ Allain, Rhett. „The Physics in Star Wars Isn't Always Right, and That's OK”. Wired (na jeziku: engleski). ISSN 1059-1028. Pristupljeno 2022-05-27. 
  11. ^ „6 Great Quotes About the Force”. StarWars.com. 25. 7. 2016. Arhivirano iz originala 11. 11. 2018. g. Pristupljeno 11. 11. 2018. 
  12. ^ „How to Teach Kids About Worldviews Through ‘Star Wars’ | SCENES” (na jeziku: engleski). 2018-04-26. Arhivirano iz originala 02. 07. 2022. g. Pristupljeno 2022-05-27. 
  13. ^ The Empire Strikes Back (DVD). 20th Century Fox. 2004. 
  14. ^ „"Nothing is impossible for the Force": A Joint Retrospective on the first Darth Vader Comic Series - Mynock Manor”. mynockmanor.com (na jeziku: engleski). 2017-03-31. Pristupljeno 2022-05-27. 
  15. ^ Nicholas, Christopher (2016). Star Wars: I Am a Jedi. Little Golden Books. Illustrated by Ron Cohee. str. 18—19. ISBN 978-0736434874. 
  16. ^ McCoy, Joshua Kristian (2022-02-05). „Other Genres Star Wars Should Try Out”. Game Rant (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-27. 
  17. ^ Mike Murphy (25. 5. 2017). „The $11 million spent on "Star Wars" in 1977 was the best film investment ever made”. Quartz. Arhivirano iz originala 6. 6. 2017. g. Pristupljeno 15. 10. 2020. 
  18. ^ Ryan Gilbey (26. 9. 2018). „Gary Kurtz obituary”. TheGuardian.com. Arhivirano iz originala 6. 6. 2020. g. Pristupljeno 15. 10. 2020. 
  19. ^ Chris Nashawaty (29. 11. 2010). „'Empire Strikes Back' director Irvin Kershner: An appreciation”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 24. 12. 2019. g. 
  20. ^ James Floyd (12. 5. 2020). „EMPIRE at 40 | 7 Little-Known Facts About the Making of Star Wars: The Empire Strikes Back”. starwars.com. Arhivirano iz originala 8. 6. 2020. g. 
  21. ^ a b Shawn Robbins (21. 5. 2020). „Celebrating the Star Wars Franchise's Box Office Impact as The Empire Strikes Back Turns 40”. Boxoffice Pro. Arhivirano iz originala 28. 7. 2020. g. 
  22. ^ Lee Thomas-Mason (18. 9. 2020). „A side-by-side comparison of Denis Villeneuve's 'Dune' trailer to the David Lynch effort”. Far Out Magazine. Arhivirano iz originala 15. 10. 2020. g. 
  23. ^ Emily VanDerWerff (19. 5. 2019). „The Star Wars prequels are bad — and insightful about American politics”. Vox. Arhivirano iz originala 10. 10. 2020. g. 
  24. ^ Darren Franich (20. 11. 2019). „Star Wars rewatch: Why is Attack of the Clones so heartless?”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 21. 11. 2019. g. 
  25. ^ Cameron Bonomolo (16. 5. 2020). „Star Wars: Episode II – Attack of the Clones Opened 18 Years Ago Today”. Comicbook.com. Arhivirano iz originala 1. 6. 2020. g. 
  26. ^ Alex Leadbeater (19. 5. 2020). „Revenge of the Sith Is The Best Star Wars Story Ever Told (Just Not Lucas' Version)”. Screen Rant. Arhivirano iz originala 29. 5. 2020. g. 
  27. ^ Phil Pirrello (19. 5. 2020). „How 'Revenge of the Sith' Almost Broke 'Star Wars'”. The Hollywood Reporter. Arhivirano iz originala 1. 6. 2020. g. 
  28. ^ Kevin P. Sullivan (18. 12. 2015). „'Star Wars': What 'The Force Awakens' gets right that the prequels got wrong”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 22. 6. 2016. g. 
  29. ^ Patrick Hipes (23. 1. 2017). „'Star Wars: Episode VIII' Gets A Title”. Deadline Hollywood. Arhivirano iz originala 7. 7. 2017. g. 
  30. ^ Mandalit Del Barco (15. 12. 2017). „For 'Last Jedi' Director, The Journey To 'Star Wars' Began With Action Figures”. NPR. Arhivirano iz originala 11. 9. 2020. g. 
  31. ^ Pete Hammond (18. 12. 2019). „'Star Wars: The Rise Of Skywalker' Review: Director J.J. Abrams Throws Everything Against The Wall And Most Of It Sticks”. Deadline Hollywood. Arhivirano iz originala 8. 4. 2020. g. Pristupljeno 15. 10. 2020. 
  32. ^ Gregory Lawrence (15. 11. 2019). „Exclusive: 'Star Wars: The Rise of Skywalker' Final Writing Credits Revealed”. Collider. Arhivirano iz originala 9. 9. 2020. g. 
  33. ^ Anita Busch (31. 5. 2016). „'Rogue One': Re-Shoots But No Test Screening; Release Date Not Impacted”. Deadline Hollywood. Arhivirano iz originala 11. 11. 2020. g. Pristupljeno 15. 10. 2020. 
  34. ^ Pete Hammond (24. 5. 2018). „'Solo: A Star Wars Story' Review: Han, Chewy & Lando Save The Day In Rip-Roarin' Origin Story”. Deadline Hollywood. Arhivirano iz originala 15. 6. 2018. g. Pristupljeno 15. 10. 2020. 
  35. ^ https://www.imdb.com/title/tt1185834/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  36. ^ Anthony Nash (27. 5. 2022). „Next Star Wars Movie Will Be From Taika Waititi, Release Set for 2023”. Comingsoon.net. Pristupljeno 29. 5. 2022. 
  37. ^ Alex Stedman (10. 12. 2020). „Patty Jenkins to Direct 'Star Wars' Movie 'Rogue Squadron'”. Variety. Pristupljeno 11. 12. 2020. 
  38. ^ a b v g d đ e Outlaw, Kofi (8. 1. 2021). „Star Wars Official New Timeline, Updated For The High Republic”. Comicbook.com. Arhivirano iz originala 8. 1. 2021. g. Pristupljeno 8. 1. 2021. 
  39. ^ Lawler, Kelly (11. 12. 2017). „Why I love the 'Star Wars' prequels (and you should too)”. King. Arhivirano iz originala 10. 8. 2019. g. Pristupljeno 9. 8. 2019. 
  40. ^ Star Wars: Episode III – Revenge of the Sith (DVD). 20th Century Fox. 2005. 
  41. ^ Whitbrook, James (24. 8. 2019). „The Clone Wars Returns February 2020, and All the Other Star Wars News Just Revealed at D23”. io9. Arhivirano iz originala 26. 8. 2019. g. Pristupljeno 27. 8. 2019. 
  42. ^ Woods, Bob, ur. (1997). „Launching the Rebellion”. Star Wars: Official 20th Anniversary Commemorative Magazine. New York: Topps. str. 9. 
  43. ^ Miller, Matt (21. 12. 2019). „How Palpatine Returned In The Rise of Skywalker”. Esquire. New York City: Hearst Communications. Arhivirano iz originala 25. 12. 2019. g. Pristupljeno 9. 1. 2020. 
  44. ^ McDonagh, Tim (2016). Star Wars: Galactic Atlas. Disney–Lucasfilm Press. str. 13, 44. ISBN 978-1368003063. 
  45. ^ Woerner, Meredith (4. 5. 2015). „New Star Wars Photos Reveal The Villain, A Space Pirate And Lots More”. io9. Gizmodo. Arhivirano iz originala 24. 9. 2019. g. Pristupljeno 24. 9. 2019. 
  46. ^ James Dyer (2015). „JJ Abrams Spills Details On Kylo Ren”. Empireonline.com. Arhivirano iz originala 1. 2. 2016. g. Pristupljeno 2. 2. 2016. 
  47. ^ Tyler, Adrienne (25. 12. 2019). „Star Wars: Rise of Skywalker Finally Explains How The First Order Are So Powerful”. Screen Rant. Arhivirano iz originala 31. 12. 2019. g. Pristupljeno 9. 1. 2020. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Ратови_звезда&oldid=28514242”