Radio-amaterizam

Amaterski radio, takođe poznat kao ham radio, je upotreba radio-frekvencijskog spektra u svrhe nekomercijalne razmene poruka, bežičnog eksperimentisanja, samoobuke, privatne rekreacije, radiosporta, takmičenja i komunikacija u hitnim slučajevima. Amaterski radio je popularan hobi u svetu. U svetu je 2004. bilo oko 3 miliona registrovanih radio-amatera. U Nemačkoj 70.000, 5.000 u Norveškoj, 57.000 u Kanadi, i 700.000 u Sjedinjanim Američkim Državama. Nosilac radioamaterske dozvole je studirao i položio potrebne testove u svojoj zemlji, i dobio je svoj pozivni znak od državnih organa (u nekim zemljama je pozivni znak vezan za operatora-osobu, dok je u drugim vezan za radio-stanicu). Pozivni znak je poseban za svakog radio-amatera i vlasnici ga često ističu sa ponosom. Nosilac pozivnog znaka koristi ga u eteru da bi legalno identifikovao svu svoju komunikaciju.

Internacionalni simbol za radio-amaterizam

Radio-amatersku službu (amatersku službu i amatersko-satelitsku službu) uspostavlja Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU) putem Pravilnika o radiju. Nacionalne uprave regulišu tehničke i operativne karakteristike prenosa i izdaju dozvole za pojedinačne stanice sa jedinstvenim identifikacionim pozivnim znakom, koji se mora koristiti u svim prenosima. Amaterski operateri moraju imati licencu za radio amatere koja se dobija polaganjem vladinog testa koji pokazuje adekvatno tehničko znanje o radiju i pravno poznavanje radio propisa vlade domaćina.

Radio amateri su ograničeni na mali skup frekvencijskih opsega, radio-amaterske opsege, koji su raspoređeni u celom radio spektru, ali unutar ovih opsega je dozvoljeno da emituju na bilo kojoj frekvenciji koristeći različite načine komunikacije glasa, teksta, slike i podataka. Ovo omogućava komunikaciju širom grada, regiona, zemlje, kontinenta, sveta ili čak u svemir. U mnogim zemljama, radio-amaterski operateri takođe mogu slati, primati ili prenositi radio komunikacije između računara ili primopredajnika povezanih na bezbedne virtuelne privatne mreže na Internetu.

Radio-amaterstvo zvanično predstavlja i koordinira Međunarodna radio-amaterska unija (IARU), koja je organizovana u tri regiona i ima kao svoje članove nacionalna radio-amaterska društva koja postoje u većini zemalja. Prema proceni koju je 2011. napravila Američka liga za radio relej, dva miliona ljudi širom sveta redovno je uključeno u aktivnosti sa amaterskim radiom. Oko 830.000 amaterskih radio stanica nalazi se u IARU Regionu 2 (Amerika), a IARU u IARU Regionu 3 (Južna i Istočna Azija i Tihi okean) sa oko 750.000 stanica. Znatno manji broj, oko 400.000, nalazi se u IARU Regionu 1 (Evropa, Bliski istok, CIS, Afrika).

Istorija

Radio-amaterska stanica u Velsu. Više primopredajnika se koristi za različite opsege i modove. Računari se koriste za kontrolu, modove podataka,SDR, RTTY i logovanje.

Poreklo amaterskog radija može se pratiti do kasnog 19. veka, ali radio-amaterstvo kakvo se danas praktikuje počelo je početkom 20. veka. Prva godišnja zvanična bežična plava knjiga bežičnog udruženja Amerike, proizvedena 1909. godine, sadrži listu amaterskih radio stanica. Ovaj radio imenik navodi bežične telegrafske stanice u Kanadi i Sjedinjenim Državama, uključujući 89 amaterskih radio stanica. Kao i sa radiom uopšte, amaterski radio je bio povezan sa raznim amaterima eksperimentatorima i hobistima. Entuzijasti radio-amaterizma značajno su doprineli nauci, inženjerstvu, industriji i društvenim uslugama. Istraživanje amaterskih operatera osnovalo je nove industrije, izgradilo ekonomije, osnažilo nacije i spasilo živote u vanrednim situacijama. Ham radio se takođe može koristiti u učionici za podučavanje engleskog jezika, sposobnosti mapiranja, geografije, matematike, nauke i kompjuterskih veština.

Pozivni znak

Grčka radioamaterska stanica

Američka radioamaterska stanica

Pozivni znak se sastoji od prefiksa i sufiksa. Prefiks označava zemlju (napomena: radio-amatersko shvatanje zemlje nije isto kao i političko shvatanje, tako na primer Svalbard jeste radio-amaterska zemlja, iako to ostrvo pripada državi Norveškoj)

Prefiksi za Srbiju su: YT1-0 i YU1-0.

Do početka 90-ih godina republikama u SFRJ su pripadali sledeći brojevi: 2=Hrvatskoj, 3=Sloveniji, 4=Bosni i Hercegovini, 5=Makedoniji, a do 2007. godine Crna Gora je koristila broj 6 u prefiksu. Danas Hrvatska koristi prefiks 9А, Slovenija S5, Republika Srpska i BiH koriste prefiks Е7, Makedonija Z3, a Crna Gora 4О.

Sufiks se sastoji od jednog, dva ili tri slova.

U Srbiji, pozivni znaci iz serija YU1AAA-YU1MZZ, YU7AAA-YU7MZZ, YU8AAA-YU8MZZ su rezervisani za radio-amaterske klubove, na primer: YU1BEF je pozivni znak Radio-kluba „Avala“ .

Radio-amaterski kodeks

Svetski radio-amaterski kodeks glasi:

1. Radio-amater je pažljiv i pun obzira. Neće se nesavesno ponašati tako da za vreme održavanja veze uskraćuje drugima zadovoljstvo i ometa ih.
2. Radio-amater je odan i privržen pokretu. Pomaže svojim drugovima u klubu, ostalim radio-amaterima, svom savezu radio-amatera u koji je učlanjen i koji predstavlja i zastupa njegove interese.
3. Radio-amater prati razvoj nauke i tehnike. Svoje uređaje dopunjuje i dograđuje, stalno ih usavršava prateći najnovija tehnička dostignuća. Svoja saznanja o korišćenju stanice tj. radu na opsegu, stalno usavršava.
4. Radio-amater je uvek prijatelj drugima. On savetuje početnike i prijateljski im pomaže, spreman je da sarađuje sa svima.
5. Radio-amater je odmeren i uravnotežen. Radio-amaterizam je dobrovoljna, slobodno izabrana aktivnost. Pravi Radio-amater neće nikada dopustiti da da mu radio-amaterska aktivnost smeta u nekoj od njegovih obaveza, da ugrozi njegovu porodicu, posao, da utiče na uspeh u školi ili njegov položaj u društvu.
6. Radio-amater je rodoljub. Svoje znanje, iskustvo i svoje uređaje uvek je spreman da stavi u službu svoga društva i otadžbine.

Radio-amaterski pokret u Srbiji

Radio-amaterski pokret je u doba SFRJ doživljavao svoje zlatne dane. Razlog tome je u velikoj meri bila koncepcija odbrane i suprotstavljanja potencijalnom agresoru, koja je uključivala mere masovne narodne akcije (ONO - opštenarodna odbrana i DSZ - društvena samozaštita). Država i vojska su u velikoj meri i na sve načine (finansijski što je najvažnije) podržavale amaterski pokret. Nakon raspada zemlje, i u doba krize, finansijska pomoć je presahnula, i amaterski pokret je morao da se osloni na sopstvene snage.

Ulaganja u radio-amaterizam su se u slovenačkom slučaju, iz ugla pobornika otcepljenja, isplatila. Slovenija je naime (u odnosu na veličinu republike), uvek imala najmasovniju radio-amatersku populaciju. Tokom kratkotrajnog sukoba između JNA, i TO Slovenije, slovenački radio-amateri su se u skladu sa sopstvenim tumačenjem šeste tačke radio-amaterskog kodeksa angažovali na strani slovenačke TO i drugih odmetnutih snaga. Teško je reći koliki je bio radio-amaterski doprinos relativno uspešnom suprotstavljanju slovenačkih oružanih snaga JNA, ali sigurno je da su njihovo poznavanje sistema komunikacija JNA, i fleksibilnost (u kojoj je JNA oskudevala), koja se ogledala i u upotrebi tada najsavremenijih vidova radio-amaterskih komunikacija (paket-radio npr.) u određenoj meri pomogli slovenačkoj strani.

Pored mnogobrojnih, a pre svega materijalno-finansijskih teškoća sa kojima se radio-amateri Srbije susreću u proteklim decenijama, oni ipak predstavljaju vrlo važnu „kariku sigurnosti“ u sistemu svih tzv. funkcionalnih sistema veza naše zemlje. Tokom svih vanrednih okolnosti, uključujući neposrednu ratnu opasnost i ratno stanje, radio-amateri Srbije su nebrojeno puta iskazali svoj patriotizam, spremnost, znanje, stručnost, veliku požrtvovanost i entuzijazam u spasavanju ljudskih života i materijalnih dobara. Uvek su njihove tzv. RADIO-MREŽE ZA OPASNOST zadejstvovale blagovremeno, a često su bile i jedini izvor pravih informacija koje su mnogima pomogle.

Pravilnici

• Statut SRS Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2010)
• Pravilnik o pozivnim znacima Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2010)
• Pravilnik o ispitima za radio-amatera Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2010)

Literatura

• Bertrand, Ron; Wait, Phil (2005). Your Entry Into Amateur Radio: The Foundation License Manual (1st izd.). Wireless Institute of Australia. ISBN 978-0-9758342-0-6. 
• Cleveland-Iliffe, John; Smith, Geoffrey Read (1995). The Canadian Amateur Study Guide for the Basic Qualification (5th izd.). Radio Amateurs of Canada. ISBN 978-1-895400-08-3. 
• Shaji, P. B. (2013). „Introduction to Amateur Radio”. HamRadioIndia. 
• Betts, Alan (2004). Foundation License Now! (3rd izd.). Radio Society of Great Britain. ISBN 978-1-872309-80-4. 
• Wolfgang, Larry D., ur. (2003). Now You're Talking! All You Need For Your First Amateur Radio License (5th izd.). American Radio Relay League. ISBN 978-0-87259-881-2. 
• Hennessee, John, ur. (2003). The ARRL FCC Rule Book (13th izd.). American Radio Relay League. ISBN 978-0-87259-900-0. 
• Silver, H. Ward (2004). Ham Radio for Dummies. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-7645-5987-7. 
• Bergquist, Carl J. (maj 2001). Ham Radio Operator's Guide (2nd izd.). Indianapolis: Prompt Publications. ISBN 978-0-7906-1238-6. 
• Dennison, Mike; Fielding, John, ur. (2009). Radio Communication Handbook (10th izd.). Bedford, England: Radio Society of Great Britain. ISBN 978-1-905086-54-2. 
• Haring, Kristen (2007). Ham Radio's Technical Culture. Cambridge, MA: MIT Press. ISBN 978-0-262-08355-3. 
• Poole, Ian D. (oktobar 2001). HF Amateur Radio. Potters Bar, Hertfordshire, England: Radio Society of Great Britain. ISBN 978-1-872309-75-0. 
• Rohde, Ulrich L.; Whitaker, Jerry C. (2001). Communications Receivers: DSP, Software Radios, and Design (3rd izd.). New York City: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-136121-7. 
• The ARRL Handbook for Radio Communications 2010 (87th izd.). Newington, CT: American Radio Relay League. novembar 2009. ISBN 978-0-87259-144-8. 
• Cain, James D (2003). YASME: The Danny Weil and Colvin Radio Expeditions. ISBN 0-87259-893-4. . Newington, Connecticut, USA: American Radio Relay League.
• DeSoto, Clinton B (1936). 200 Meters and Down: The Story of Amateur Radio. ISBN 0-87259-001-1. . West Hartford, Connecticut, USA: American Radio Relay League.
• Gregory, Danny and Sahre, Paul (2003). Hello World: A Life in Ham Radio. Princeton Architectural Press. ISBN 1-56898-281-X. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Haring, Kristen (2006). Ham Radio's Technical Culture. The MIT Press. ISBN 0-262-08355-8. 
• Messerschmidt, Donald A (1997). Moran of Kathmandu: Pioneer Priest, Educator and Ham Radio Voice of the Himalaya. Orchard Press. ISBN 974-8299-72-4. 
• Bartlett, Richard A. (2007) The World of Ham Radio, 1901–1950, A Social History. ISBN 978-0-7864-2966-0
• Lombry, Thierry, LX4SKY, The History of Amateur Radio

Spoljašnje veze

• Amateur Radio na sajtu Curlie (jezik: engleski)
• Savez radio-amatera Srbije
• Savez radio-amatera Vojvodine
• „YU Amateur Radio Callbook”. Arhivirano iz originala 18. 05. 2015. g. 
• „Speciall YU Calls Activity Plan, Savez radio-amatera Srbije”. Arhivirano iz originala 26. 03. 2017. g. 
• FM-digital radna grupa Saveza radio-amatera Srbije* „Registar radio-amaterskih repetitora u Srbiji - Savez radio-amatera Srbije”. 
• Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016)
• „Mapa radio-amaterskih repetitora u Srbiji i ex-YU republikama”. Arhivirano iz originala 05. 08. 2013. g. 
• Yugoslav radio-amateurs in War defending from NATO

Radio-amaterske ekspedicije

• „Naši radio-amateri na ostrvu Bejker, srednji Pacifik, 2002. godine, kada su postigli novi Svetski rekord od 95.127 održanih radio-veza”. Arhivirano iz originala 20. 03. 2012. g. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)
• „Naši radio-amateri na ostrvu Konvej Rif, srednji Pacifik, 2001. godine”. Arhivirano iz originala 20. 03. 2012. g. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)