Psi (rod)
Canis je rod životinja iz porodice pasa koja obuhvata više postojećih vrsta kao što su vukovi, kojoti, šakali, dingoi i psi. Vrste ovog roda su karakteristične po svojoj umerenoj do ogromnoj veličini, krupnoći, dobro razvijenim lobanjama i zubima, dugim nogama i relativno kratkim ušima i repom.[1]
| Pas Vremenski raspon:
| |
|---|---|
| |
| Vuk (na vrhu), kojot i afrički zlatni vuk (drugi red), etiopski vuk i obični šakal (treći red), crnoleđi šakal i prugasti šakal (na dnu) | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Mammalia |
| Red: | Carnivora |
| Porodica: | Canidae |
| Potporodica: | Caninae |
| Pleme: | Canini |
| Rod: | Canis Linnaeus, 1758 |
| Preostale vrste | |
1 C. lupus такође укључује псе (C. l. familiaris) и дингое (C. l. dingo) | |
Etimologija
urediRodno ime Canis znači „pas” na latinskom jeziku. Izraz „canine” dolazi od prideva caninus što znači „pseći”, po čemu su očnjaci dobili ime („dentes canini”). Porodica pasa ima istaknute očnjake, koji služe za ubijanje plena. Reč canis srodna je grčkoj reči kūon (grč. Κύων), koja znači „pas”, kao i (manje transparentno) engleskoj reči hound.
Terminologija
uredi- Nezreli psi (tačnije, životinje koje nisu sposobne za reprodukciju), nazivaju se kučići ili štenad.
- Grupa kučića iz istog gestacionog perioda naziva se okot.
Denticija i ugriz
urediDenticija se odnosi na raspored zuba u ustima, sa dentalnom notacijom, gde se zubi gornje vilice označavaju velikim, a donje malim slovom, i to:
- I za gornje sekutiće, i za donje;
- C za gornje očnjake, c za donje;
- P za gornje pretkutnjake, p za donje;
- M za gornje kutnjake, m za donje.
Zubi se numerišu pomoću jedne strane usta i od prednjeg dela usta do zadnjeg. Kod mesojeda, gornji pretkutnjak P4 i donji kutnjak m1 su uvećani i zajedno se koriste kao makaze da bi se rastrgali mišići i tetive plena.[2]
Psi koriste svoje pretkutnjake za sečenje i drobljenje, osim gornjeg četvrtog pretkutnjaka P4 koji koriste samo za sečenje. Svoje kutnjake koriste za mlevenje, osim donjeg prvog kutnjaka m1 koji se razvio i za sečenje i za mlevenje, u zavisnosti od prilagođenosti ishrani. Zbog svoje smanjene promenljivosti, dužina m1 koristi se za procenu mesojedove veličine tela.[3]
Studija o procenjenoj sili ugriza očnjaka velikog broja uzoraka živih i fosilnih sisara predatora, kada se prilagodi telesnoj masi, utvrdila je da za placentalne sisare snaga ugriza na očnjacima (u njutnima po kilogramu telesne mase) bila najveća kod izumrlog strašnog vuka (163), a prate ga četiri mesojeda koji često love životinje veće od sebe: afrički divlji pas (142), sivi vuk (136), azijski divlji pas (112) i dingo (108). Najveća veličina plena nekog predatora veoma zavisi od njegovih biomehaničkih granica.
Ponašanje
urediRazlika između mužjaka i ženke neke vrste, osim njihovih polnih organa, naziva se polni dimorfizam. Primer je mužjak lava, koji je u poređenju sa ženkom, veći, ima grivu, veće gornje očnjake i deluje u grupi koja nema više od dva ili tri člana. Postoji manja varijacija između mužjaka i ženki pasa. Psi imaju tendenciju da žive u monogamnim parovima, a vukovi, azijski divlji psi i šakali takođe žive i sa svojim potomcima. Vukovi mogu da žive i u proširenim porodičnim grupama. Da bi hvatao plen veći od sebe, afrički i azijski divlji pas i sivi vuk zavise od svojih vilica, jer ne mogu koristiti svoje prednje udove kako bi se rvali sa plenom. Oni rade zajedno kao čopor koji se sastoji od alfa parova i njihovih potomaka iz sadašnjih i prethodnih godina.[4] Predatori love biljojede sa telesnom masom sličnoj kombinovanoj masi čopora predatora.[5][6] Sivi vuk se specijalizovao za lov ugroženih pojedinaca velikog plena,[7] a čopor timber vukova mogu srušiti losa teškog 500 kilograma.[8][9]
Galerija
uredi-
Sivi vuk (Canis lupus) -
Crveni vuk (Canis rufus) -
Kojot (Canis latrans) -
Obični šakal (Canis aureus) -
Etiopski vuk (Canis simensis) -
Crnoleđi šakal (Canis mesomelas) -
Prugasti šakal (Canis adustus)
_2.jpg)
Reference
uredi- ^ Geptner, Vladimir Georgievich (1996). Mammals of the Soviet Union. Naumov, N. P. (Nikolaĭ Pavlovich), Hoffmann, Robert S. Enfield, N.H.: Science Publishers. ISBN 978-1-886106-81-9. OCLC 50244736.
- ^ Wang, Xiaoming; Tedford, Richard H. (2008). Dogs: Their Fossil Relatives and Evolutionary History. New York: Columbia University Press. str. 1. ISBN 978-0-231-13528-3.
- ^ Sansalone, Gabriele; Bertè, Davide Federico; Maiorino, Leonardo; Pandolfi, Luca. „Evolutionary trends and stasis in carnassial teeth of European Pleistocene wolf Canis lupus (Mammalia, Canidae)”. Quaternary Science Reviews. 110: 36—48. ISSN 0277-3791. doi:10.1016/j.quascirev.2014.12.009.
- ^ Van Valkenburgh, Blaire; Sacco, Tyson (14. 3. 2002). „Sexual dimorphism, social behavior, and intrasexual competition in large Pleistocene carnivorans”. Journal of Vertebrate Paleontology (na jeziku: engleski). 22 (1): 164—169. ISSN 0272-4634. doi:10.1671/0272-4634(2002)022[0164:sdsbai]2.0.co;2.
- ^ SORKIN, BORIS. „A biomechanical constraint on body mass in terrestrial mammalian predators”. Lethaia (na jeziku: engleski). 41 (4): 333—347. ISSN 0024-1164. doi:10.1111/j.1502-3931.2007.00091.x.
- ^ Earle, Michael. „A Flexible Body Mass in Social Carnivores”. The American Naturalist (na jeziku: engleski). 129 (5): 755—760. ISSN 0003-0147. doi:10.1086/284670.
- ^ Wild mammals of North America : biology, management, and conservation. Feldhamer, George A., Thompson, Bruce Carlyle, 1949-, Chapman, Joseph A. (2. izd.). Baltimore, Md.: Johns Hopkins University Press. 2003. ISBN 978-0-8018-7416-1. OCLC 51969059.
- ^ David, Mech, L. (2002). The wolves of Isle Royale. Honolulu, Hawaii: University Press of the Pacific. ISBN 978-1-4102-0249-9. OCLC 51686020.
- ^ Anyonge, William; Roman, Chris (2006). „New body mass estimates forCanis dirus, the extinct Pleistocene dire wolf”. Journal of Vertebrate Paleontology (na jeziku: engleski). 26 (1): 209—212. ISSN 0272-4634. doi:10.1671/0272-4634(2006)26[209:nbmefc]2.0.co;2.
Literatura
uredi- Geptner, Vladimir Georgievich (1996). Mammals of the Soviet Union. Naumov, N. P. (Nikolaĭ Pavlovich), Hoffmann, Robert S. Enfield, N.H.: Science Publishers. ISBN 978-1-886106-81-9. OCLC 50244736.
- Geptner, Vladimir Georgievich (1996). Mammals of the Soviet Union. Naumov, N. P. (Nikolaĭ Pavlovich), Hoffmann, Robert S. Enfield, N.H.: Science Publishers. ISBN 978-1-886106-81-9. OCLC 50244736.
