Promena l u o

Promena l u o je glasovna promena u srpskom jeziku (odnosno u štokavskom narečju) u kojoj se suglasnik L na kraju reči ili na kraju sloga vokalizuje u O. Ova glasovna promena javila se krajem 14. veka.

Promena L u O je deo šire grupe L-vokalizacija (pretvaranja foneme L u samoglasnik ili sonant), koja postoji u dijalektima engleskog i nemačkog jezika, a uticala je na razvoj savremenog holandskog, poljskog, ukrajinskog, brazilsko-portugalskog i drugih jezika.

Primeri u srpskom jeziku

kod glagola

1. muški rod jednine glagolskog prideva radnog nastaje dodavanjem nastavka –o na infinitivnu osnovu. Istorijski, nastavak za muški rod bio je -l, ali je usled položaja na kraju reči izvršena promena u -o. Fonema l se zadržala u nastavcima ostalih oblika (npr. za ženski rod -la).

biti — bi- + -l → bil → bio

hteti — hte- + -l → htel → hteo

čitati — čita- + -l → čital → čitao

U oblicima koji su se završavali na –ol, posle promene l u o izvršena je i asimilacija vokala: ubosti → ubol → uboo → ubo

kod imenica

1. ukoliko se imenica muškog ili ženskog roda u nominativu jednine završavala na -l, izvršena je promena u o. Promena se može uočiti i u akuzativu jednine ako imenice ne označavaju osobu, dok ostali padežni oblici zadržavaju fonemu l:

   anđel → anđeo, gen. anđela, akuz. anđela

   kotal → kotao, gen. kotla, akuz. kotao

   misal → misao, gen. misli, akuz. misao

   U imenicama koje su se završavale na –ol, posle promene l u o izvršena je i asimilacija vokala: sol → soo → so

2. ukoliko imenica označava vršioca radnje, a nastala je dodavanjem tvorbenom nastavka -lac, dolazi do prelaska l u o u svim padežnim oblicima izuzev nominativa jednine i genitiva množine:

   nosi-ti → nosi- + -lac → nosilac, gen. jedn. nosioca, gen. mn. nosilaca

   čita-ti → čita- + -lac → čitalac, gen. jedn. čitaoca, gen. mn. čitalaca

3. u pojedinim izvedenicama

   selo → selce→ seoce

   deliti → delba → deoba

kod prideva

1. prelazak je izvršen u nominativu jednine muškog roda kod prideva sa osnovom na -l. L se zadržava u ostalim rodnim i padežnim oblicima:

zal → zao, zla, zlo; zao, gen. zlog, dat. zlom...

podal → podao, podla, podlo

Izuzeci

Glasovna promena l u o se nije izvršila kod nekih reči domaćeg (slovenskog) porekla (bol, ždral, ohol), niti se vrši u savremenijim pozajmljenicama i internacionalnim terminima (general, hotel, tunel, fosil, skandal, fudbal).

U imenici znalac, nastaloj dodavanjem tvorbenog nastavka -lac, ne vrši se promena: znalac, gen. znalca.

Kod nekih reči postoje dubletni oblici, sa izvršenom promenom ili bez nje:

• arhanđel — arhanđeo
• anđelski — anđeoski
• krilce — krioce